Ovim amandmanom hteli smo da preciziramo neke stvari. U delokrugu poslova stečajnog upravnika, a to reguliše član 17. Predloga zakona, navedeno je da je "stečajni upravnik dužan naročito da", pa tačka 18) - "obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom."
Kada se donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka, onda je stečajni sudija, trgovinski sud dužan da obavesti nadležne registre. Postavljam pitanje šta će da bude ukoliko stečajni upravnik zaboravi ili ne ispuni tu svoju obavezu. Ovde se radi o nečemu što se naziva automatizam. Mada vi u krajnjoj konsekvenci niste razradili pitanje otvaranja stečajnog postupka, vi terminološki brkate, pa kažete pokretanje, sud pokreće. Ne, sud otvara stečajni postupak u jednom od kasnijih članova, ali nadam se da ste to nekako ispravili.
Kada sud otvori stečajni postupak, on ima obavezu da obavesti sve nadležne registre o tome da je otvoren stečajni postupak i da na taj način blokira stečajnog dužnika u onoj meri koja je dovoljna da se sprovede stečajni postupak, da se utvrdi šta od te imovine postoji iz čega bi poverioci mogli da namire svoje potraživanje. Ako to prepustite stečajnom upravniku da od njega zavisi, bez obzira što ste vi u ovom članu naveli da je to njegova dužnost, ja postavljam pitanje šta će biti ukoliko stečajni upravnik ne ispuni svoju dužnost, ne obavesti nadležne registre.
Jeste, on ne obavesti nadležne registre i dovoljno je tri dana da kasni sa obaveštavanjem, a onda u tom javnom registru mogu da se konstituišu neka založna prava ili nešto drugo u korist nekih novih poverilaca. Zato je potrebno da taj automatizam ostane kod suda, jer ako je sud danas doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka, on je danas odredio stečajnog upravnika.
A stečajni upravnik dok uđe u posao, njemu je potrebno nekoliko dana. Kada trgovinski sud otvori stečajni postupak, on tog istog dana dostavlja nadležnim registrima i završava se posao.
Mene prosto iznenađuje da niste prihvatili ovaj amandman koji je u kontekstu zakona. On ne remeti strukturu vašeg zakona, nego samo precizira nešto, upravo na način koji ste i vi želeli da postignete ovim zakonom. Mislim da niste dovoljno dobro obratili pažnju na ovaj amandman i moram da vam kažem da i kod nekih drugih obaveza stečajnog upravnika iz člana 17... Konkretno, rekli ste da je stečajni upravnik dužan da bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez prethodnog odobrenja.
Opet se javlja problem nekoliko dana. Taj stečajni dužnik nema sredstava na računima kod banaka. Zbog toga se i otvara stečajni postupak. To su neke stvari koje mora da radi sud, a ne stečajni upravnik. Stečajni upravnik praktično kreće nekoliko dana nakon toga. Moram da kažem da ste vrlo rastegljivo dali neka ovlašćenja stečajnom upravniku.
Ja sam i na Odboru rekao da mi prosto nije jasno ovo osiguranje imovine u stečajnom postupku, jer nije razrađeno u ostalim odredbama, pa se ne zna da li će to biti trošak stečajnog postupka ili će uopšte biti trošak poslovanja ili šta, niste mu dali sudbinu. Mislim da nikakva smetnja nije postojala da ovaj amandman prihvatite, jer je u skladu sa onim što ste vi proklamovali kao da je intencija ovog zakona.

Narodni poslanik Vjerica Radeta.

U članu 17. Predloga zakona opisan je detaljno delokrug rada stečajnog upravnika. Poslanička grupa SRS misli da treba brisati tačku 18) i u tom smislu je koleginica Nataša Jovanović podnela ovaj amandman. U toj tački 18) kaže se - stečajni upravnik je dužan naročito da obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom. Mislimo da ovo treba da se briše, zato što ove poslove može da obavlja samo stečajni sudija po službenoj dužnosti kao organ stečajnog postupka pri nadležnom sudu.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata, imajući u vidu da je ovakvo ovlašćenje stečajnog upravnika kao još jedno u nizu operativnih odluka ustanovljeno u cilju rasterećenja stečajnog sudije. Iako stečajni sudija lično ne obaveštava odgovarajuće registre o pokrenutom stečajnom postupku, on kroz vršenje nadzora nad radom stečajnog upravnika i u ovom smislu garantuje sigurnost pravnog prometa. Ovom odredbom takođe se dodatno ojačava princip hitnosti u postupanju u stečajnom postupku.
Možda je Vlada i imala ovu nameru koja stoji u obrazloženju, ali ovom odredbom to nije nigde utvrđeno. Nigde ne stoji na koji način, šta to garantuje ovo što kažem - ovom odredbom takođe se dodatno ojačava princip hitnosti u stečajnom postupku.
Šta nam to garantuje, na koji način ćemo to da postignemo? Ako je problem hitnosti, zašto sud ne može da radi po hitnom postupku?
Mi naravno nismo mislili da stečajne postupke treba da vode sudije poput Gorana Kljajevića. Mislimo da treba da se raščisti sa Goranom Kljajevićem i ostalim Kljajevićima u Srbiji, da poštene i časne sudije rade ovaj posao i da onda nemamo bojazni da će se ovi poslovi obavljati i po hitnom postupku i na način kako to zaista zakon predviđa.
Gospodin ministar se ovde naljutio i rekao da ga poslanici prozivaju zašto on brani ovaj zakon, pa reče da ga brani, odnosno zastupa Vladu u ovom zakonu, upravo zbog trgovinskih sudova u ovom postupku. Suština je da vi, u stvari, istiskujete trgovinske sudove iz poslova stečaja. Razumem vaš strah od lošeg iskustva u poslednje tri - četiri godine, jer, zaista, da se stečaj u Beogradu prepusti Goranu Kljajeviću, sudiji koji je kao predsednik kriznog štaba upao u Trgovinski sud, koji je zajedno sa svojim bratom i sa Miletom Lukovićem napravio čudo u Trgovinskom sudu, odneo predmete u MUP na kontrolu, vratio ono što mu se vraćalo, ni dan-danas verovatno nema potpune dokumentacije o predmetima koji su bili u toku ili koji su bili završeni.
Gospodine ministre, Goran Kljajević je problem koji ne treba da se rešava kroz zakon. Goran Kljajević je problem, zaista, Trgovinskog suda, srpskog pravosuđa i ja sam iznenađena da do sada nije raščišćeno sa Goranom Kljajevićem, s obzirom da ste svi znali, vi ste govorili sve ovo što ja pričam za Gorana Kljajevića, ali i dalje Goran Kljajević egzistira, dopisuje se sa Ministarstvom pravosuđa, što reče kolega Krasić, piše nam pesme, ali i dalje je u Trgovinskom sudu.
Prema tome, gospodine ministre, rešite probleme sa takvim sudijama, a ostavite da trgovinski sudovi rade ono što treba da im bude nadležnost; jedino tako ćemo imati garanciju da će poslovi stečaja i registra biti vođeni na valjan način.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, poslanik Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 18. i to je principijelno pitanje. SRS je u principu protiv osnivanja agencije. Neko je izgleda pogrešno shvatio da će se osnivanjem agencija rešiti svi problemi u nekoj oblasti i zbog toga danas u Srbiji imamo ogroman broj agencija i predloge zakona o agencijama koje nas još čekaju. Mislim da je to specifičan vid birokratizacije društva i u ovoj zemlji u kojoj se sve zatvara jedino se otvaraju agencije i nevladine organizacije.
Prema tome, finansiranje iz budžeta takvih agencija ili nevladinih organizacija je još jedno dodatno opterećenje, a sa druge strane, ne dobijamo ništa u nekom kvalitetu, jer uvek tu ide neka priča - sa osnivanjem agencija imaćemo neku koncentraciju znanja, pameti, odgovornosti i sve će krenuti nabolje. Ništa neće krenuti nabolje, jer ako nismo u stanju da rešimo problem nerada državnih organa, ako nismo u stanju da rešimo problem nekvalitetnog rada u trgovinskom sudu, onda isto to nećemo postići ni osnivanjem agencije.
Šta je tu u suštini značajno? Očigledno je da agenciju kontroliše Ministarstvo. Ako agenciju kontroliše Ministarstvo, zbog čega ono ne može da radi to što treba ta agencija da radi. To je principijelno pitanje i želimo da ukažemo da u ovoj zemlji sve više ljudi hoće nešto da savetuju, popuju, rukovode, određuju, a malo hoće da rade.
Gde god se pojavi agencija, smatramo da je to još jedan namet na budžet države, a kvalitetno se ništa ne dobija.

Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Krasić.

Pored ovog principijelnog stava, da nešto blagonaklono ne gledamo na ove agencije koje se osnivaju za sve i svašta, moram da skrenem pažnju predlagaču zakona da je unošenjem pojma "agencija za licenciranje stečajnih upravnika" u ovaj zakon napravio jednu kardinalnu grešku.
Ako vi to ostavite u članu 18. stav 8, moram da vas podsetim da ćemo imati situaciju da kada se sprovodi stečaj nad društvenim preduzećem, praktično, agencija kojoj nameravate da prenesete poslove stečajnog upravnika, treba da podnosi izveštaj, kao stečajni upravnik, agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. To znači stav 8. člana 18. To je jedan verovatno nepromišljen potez, kad ste to ubacili u ovaj zakon.
Drugo, što se tiče naziva ove agencije, kada bude na dnevnom redu ova druga tačka, da li to treba da se zove agencija za licenciranje stečajnih upravnika ili agencija za stečaj pravnih lica, možda to tamo da stavite, ali vam ukazujem na nešto što je praksa.
Građanin koji je završio ekonomski fakultet, ima odgovarajući radni staž, državljanin je, ima prebivalište ovde, bez nekih velikih problema može da se upiše u imenik veštaka kod okružnog suda. Možda je potrebno još nešto dodatno, ali ne toliko kao što je potrebno za licenciranog stečajnog upravnika. Složićete se svi da ti veštaci ekonomske i finansijske struke veštače u sporovima pred trgovinskim sudom, gde su milionske svote u pitanju, da te svote prevazilaze nekoliko puta vrednost nekih preduzeća, a za tog veštaka se ne traži neki dodatni uslov, osim da je upisan u imenik veštaka kod okružnog suda.
Ne ulazim u čitavu proceduru, preko ministarstva itd. Ovde se traži nešto posebno i izvlači nešto u neku agenciju.
Stičem utisak da ste tu napravili veliku, verovatnu i mentalnu grešku, jer od diktature proletarijata napravićemo ne diktaturu jedne klase, nego diktaturu jedne kaste. Ta kasta stečajnih upravnika ima da zastupa interese poverilaca i ukoliko pogledate šta ste napisali u članu 2. i 3. Predloga zakona, videćete da je uvek moguće izazvati stečaj i eliminisati iz posla i iz privrede bilo koje privatno preduzeće. Dovoljno je da se izazove dugovanje jednog pravnog lica.
Namerno ne citiram ono što ste rekli u članu 2, pogotovo stav 2. i 3. Stav 2. kaže - smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje (nešto što je normalno i do sada bilo, ne ulazim u rok) ako ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Znači, insolventnost. Ali pod tačkom 2) ste stavili - ako je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana. Treći uslov, odnosno treća alternativna situacija - ako učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću; to je tzv. preteća nesposobnost za plaćanje.
Tu se otvorio veliki prostor, pored dobrovoljnog stečaja u koji samo pravno lice ide, ali tu je data mogućnost da se inicira stečajni postupak, bukvalno rečeno, protiv svakog. Ko će da zaštiti od tog napada na perspektivnog stečajnog dužnika? Licencirani stečajni upravnici, kao nominalni monopol koji će da tumači da li firma ima sredstava ili ne. Kasnije kada se budem javio, objasniću na posebnom problemu zavisnih preduzeća - kada je jedno preduzeće u lancu neophodan uslov za postojanje i rad pet - šest preduzeća - besmislenost nekih odredbi koje ste ubacili u ovaj zakon, gde je direktno moguće da se izazove stečaj i uništi neko pravno lice. To ne sme da stoji u zakonu.

Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Amandman SRS je nešto što bi trebalo logički da sledi iz ovog zakona, pošto sledeći predlog zakona je zakon o agencijama, tako da stečajni upravnik ne bi mogao u ovom slučaju i u sklopu ovog zakona da odgovara. Faktički, on je jedino lice koje odgovara svojom imovinom, a imamo tu i stečajnog sudiju, imamo skupštinu poverilaca.
Pa valjda se to podrazumeva, prilikom definisanja ovog zakona o agencijama, da pri dobijanju licence svi ti ljudi založe svoju imovinu ili na neki način, zbog eventualne nesavesnosti, da njihova imovina bude zalog. A ne, u ovom zakonu ispada da će jedino taj stečajni upravnik odgovarati zbog nesavesnosti, a to je relativno šta je nesavesno, a šta je savesno, jer mnoge stvari nisu definisane do kraja, pa ni u ovom zakonu. Dakle, ni u ovom zakonu, bez obzira što se on razlikuje od prethodnog predloga na neki način, nije jasno definisano šta je to realno potraživanje, odnosno realno dugovanje firmi.
Sinoć smo obavešteni da je Londonski klub oprostio dugovanje, pa onda nema logičnosti da banke, odnosno države oslobode banke u visini tog dugovanja. Banke bi, kao najveći i u većini slučajeva najbrojniji poverioci, trebalo ta preduzeća da proveravaju. To je uvek kod nas medijski.
Naš amandman je u smislu da se konkretno pređe na neka racionalna rešenja, a to je da i ovo lice koje se zove stečajni upravnik prilikom licenciranja ima neke obaveze, a ne zahvaljujući tome što ovaj zakon i nelogičan je i nije u skladu sa zakonom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman sa ispravkom ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)