Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 21. se zahteva brisanje stava 2, a evo zbog čega. Pred kraj stava definisano je da će konačnu visinu nagrade i naknade za stečajnog upravnika odrediti stečajno veće, ali u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove u privredi. Time se naravno povređuje jedno od osnovnih načela na kojima počiva demokratija, a to je načelo podele vlasti.
Naime, ako izvršna vlast, koja je oličena kroz ministra, može da utiče na to ili da propisuje kakve će odluke donositi sudija i u kojim će se merama kretati sudije iz stečajnog veća kada donose odluku o visini nagrade i naknade, onda je jasno da je to mešanje u poslove sudstva. Time se dovodi na blag način do jedinstva vlasti, a onda to vodi u diktaturu, samo što ćete vi i dalje i posle usvajanja ovog zakona sebe nazivati demokratskom vladom.
Reći ću vam kako izgleda obrazloženje Vlade zašto se odbija ovaj amandman; da zlo bude veće, u obrazloženju piše da je ovo propisano još jednim zakonom, a to je Zakon o ministarstvima. Znači, svesno je Zakonom o ministarstvima takođe prekršen čak i Ustav Republike Srbije koji je izričit kada je u pitanju načelo podele vlasti.
Vidite, ovde u članu 11, vratiću se unazad, stoji šta je delokrug stečajnog veća. U članu 11. namerno nije navedeno ovo da stečajno veće određuje visinu naknade i nagrade, ali je zato kod stečajnog sudije u članu 12. navedeno da visinu preliminarne novčane naknade i nagrade određuje stečajni sudija. Mislim da je namerno ovo izostavljeno u članu 11, jer onda bi moralo da se dopiše i uz ono što preporučuje ili propisuje ministar nadležan za poslove privrede. Zato je to u članu 21. u drugom stavu, mislili su da se neće primetiti.
Ako bi se prihvatio ovaj amandman, onda bi se prepustilo stečajnom veću, odnosno sudu, a u ovom slučaju sudijama da vrše svoj posao bez pritisaka izvršne vlasti. Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krasić. Izvolite.

Pored svega ovoga što je rečeno u vezi sa ovim amandmanom, dodao bih samo da je ceo ovaj član vrlo čudan. Vidite, u stavu 3. se govori da pravo prigovora na preliminarnu visinu nagrade i naknade imaju odbor poverilaca i stečajni poverioci pojedinačno, ali nema nigde stečajnog upravnika. Sve se tiče njegove nagrade i naknade, kao da njemu nije priznato pravo.
Postavljam pitanje, šta će biti ako sud odredi stečajnog upravnika i to, kako vi kažete, licenciranog i on počne da radi i utvrdi se ta preliminarna visina a on kaže - za te pare neću da radim. Da li mislite onda da će da važi onaj kodeks, kako bih rekao, etike, mada bi to trebalo da se zove drugačije - kodeks stečajnih upravnika. Šta će onda da bude? Takva je situacija moguća.
Šta će biti u situaciji kada se radi o društvenim preduzećima i gde je većinski državni kapital, koja planirate u prvoj fazi da idu na reorganizaciju, a to znači još uništavanje, pa onda ide nastavak postupka koji vodi do bankrotstva ili je otkup davanje nekih izjava kojim će da se otkupi i sačuva to preduzeće.
To su sve moguće varijante koje se kriju iza ovog zakona o stečajnom postupku. Šta će onda biti? Da li se onda ispunjavaju ova načela na kojima vi zasnivate ovaj zakon, brzo, efikasno, jeftino, nema ništa od tih načela. Još ako ministar privrede propiše merila, kriterijume na osnovu kojih će sud da utvrđuje visinu nagrade i naknada u zavisnosti od veličine preduzeća, broja poverilaca, ukupnih dubioza nekih preduzeća, njegove perspektive...
Vidite i sami, vrtimo se u krug, iz šupljeg u prazno i još treba da se dodaju i prelazne i završne odredbe. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a počeće da se primenjuje posle isteka roka od šest meseci. Verovatno 180 dana od dana usvajanja. U međuvremenu će nešto da se licencira, nešto da se napravi, a kasnije formiranje agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a mi imamo iskustva sa Radiodifuznim savetom i ostalim agencijama, a čekamo i taj septembar za one agencije oko stambenih kredita i one korporacije, to je sve jedno isto.
Znači, vrti se u krug. U čemu se ogleda taj reformski zakon? Oni prvi koji su ga predložili, oni su pali zbog toga. Razmislite.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima Vjerica Radeta.

Amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo kolega Petar Jojić odnosi se na član 62. u kome se kaže: "Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik". Poslanička grupa SRS misli da ovaj član mora da se briše, jer je prosto neverovatno i neprihvatljivo da nasledničku izjavu u bilo čije ime može da daje stečajni upravnik.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem u kome se kaže: "S obzirom da imenovanje stečajnog upravnika daje ovom licu svojstvo zastupnika stečajnog dužnika u svim njegovim pravnim radnjama, danom pokretanja stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima brigu o imovini stečajnog dužnika koju sačinjavaju sva imovinska prava i obaveze stečajnog dužnika, uključujući i lična i imovinska prava. Kako stečajni dužnik može biti preduzetnik, odnosno fizičko lice, to stečajni upravnik u svojstvu zastupnika stečajnog dužnika može posle pokretanja stečajnog postupka dati nasledničku izjavu".
Obrazloženje Vlade je upravo ono što je sadržano u članu 62. ovog zakona i ono što poslanička grupa SRS krajnje dobronamerno predlaže predlagaču da briše iz ovog zakona, jer će ovaj član proizvesti niz zloupotreba, a pitanje ustavnosti ovog člana je posebna tema. Apsolutno mislimo da ovo ne možete da zadržite.
Predlažem, gospodine ministre, da ozbiljno razmislite o ovom amandmanu, s obzirom na činjenicu da je poslanička grupa SRS uložila oko 10 - 12 amandmana, sa namerom da ovaj zakon uredimo, da bude primenljiv u praksi i da ne bude na štetu ni radnika, ni poverilaca, ni stečajnih upravnika.
Vi ste očigledno mislili da je Vlada perfektno uradila ovaj posao i da nema razloga da se prihvati ni jedan amandman. Mislim da bi trebalo da razmislite o tome. Nemojte da se rukovodite samo činjenicom da amandman dolazi od poslaničke grupe SRS. Mi smo krajnje dobronamerni u podnošenju ovih amandmana. Budite sigurni - dovoljno smo stručni, dovoljno obrazovani da ozbiljno predlažemo, a očekujemo i od vas, kao ozbiljnog ministra, da ozbiljno razmislite o ovom amandmanu.

Za reč se javio gospodin Krasić, izvolite.

Vrlo prosto i jednostavno - ostavilac može da bude samo fizičko lice, koje je umrlo. Ostavinski postupak se otvara u momentu smrti. Naslednik može biti fizičko lice; neka prava na imovini ostavioca mogu da imaju i pravna lica, legat itd., ali, da ne ulazimo u to.
Vi ste imali problem kako da rešite preduzetnika. Preduzetnik je, po definiciji, fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, koji je upisan u odgovarajući registar lica koja samostalno obavljaju određenu delatnost. Nekada su postojali preduzetnici sa svojstvom pravnog lica i bez svojstva pravnog lica.
U stečajnom postupku razvrgava se imovina pravnog lica, a pravno lice teško da može biti naslednik. Ne može biti naslednik. Nedostatak vašeg odgovora se ogleda i u tome što vi stečajnog upravnika tretirate kao zakonskog zastupnika stečajnog dužnika. Bez obzira da li se radi o fizičkom ili pravnom licu, on ne može biti zakonski zastupnik.
Ako je u pitanju fizičko lice, maloletno, onda je zakonski zastupnik roditelj. Ako je u pitanju pravno lice zakonski zastupnik je direktor te firme.
Ali, vi ste stečajnog upravnika definisali kao licencirano lice osposobljeno da štiti interese poverilaca. Znači, imate sukob stečajnog dužnika i poverilaca u licu stečajnog upravnika.
Vi ste imali problem kako da rešite stečaj tzv. društava sa ograničenom odgovornošću. Taj problem ne može da se reši ovim zakonom. Taj problem se rešava zakonom o trgovačkim društvima, ili Zakonom o preduzećima, kako se to kod nas zove. Kako? Pa, povećanjem osnovnog kapitala, osnivačkog kapitala preduzeća, verovatno i nekim depozitom, jer društva sa ograničenom odgovornošću po zakonu odgovaraju samo do visine uloženog kapitala.
Kada se sve ovo stavi u jedan miks, građansko pravo, uže posmatrano nasledno pravo, privredno pravo, onda vidite da je ovaj član toliko besmislen da mu uopšte nije mesto ne samo u ovom zakonu, nego uopšte u pravnom prometu kod nas. Znači, problem društava sa ograničenom odgovornošću morate da rešavate drugim zakonom. Ovim zakonom to ne možete da rešite, pogotovo ne na ovaj način.
Vi ovde kažete: "Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik". Pa, koji će sudija opštinskog suda da prihvati nasledničku izjavu stečajnog upravnika? Pa nemojte, ljudi, terate nas da se smejemo ovome što radite.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Stevović, izvolite.

Samo bih se nadovezao na izlaganje uvaženih poslanika SRS Vjerice Radete i Zorana Krasića i član 62. protumačio sa aspekta - kakvu izjavu bi mogao da da stečajni upravnik. Stečajni upravnik ima pravo da se ne prihvati nasleđa koje se stečajnom dužniku otvara; on može da se prihvati i odrekne u nečiju korist; i na kraju, treća mogućnost je da se prihvati.
Ukoliko je predlagač želeo da ovaj član uvrsti u Predlog ovog zakona morao je u isto vreme i da ograniči to na dva slučaja. Prvi slučaj je da mora prihvatiti nasleđe, a drugi je da može prihvatiti i odreći se u korist nekog od stečajnih poverilaca. U tom slučaju onaj treći vid bi morao da otpadne.
Iz tih razloga apsolutno sam za to da se ovaj član briše, jer će stvoriti teške probleme u praksi. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)       
Na član 74. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.