Po Poslovniku, gospodin Nikolić.
Molim vas, zbog toga što, pored sve dobronamernosti, govornici uporno zloupotrebljavaju, posle prvog, drugog i trećeg upozorenja, zbilja ću biti prinuđen da na tri i po minuta posle prvih upozorenja isključim mikrofon.

To je povreda člana 100. Ovde nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine. Prvo, ako je u junu taj predlog zakona predat, zašto Vlada nije tražila vanredno zasedanje, ako je bilo hitno da taj zakon bude donet. Tada ne odlučuje predsednik Skupštine šta će biti na dnevnom redu, nego odlučuje Vlada zahtevom za vanredno zasedanje. Vaš je bio predsednik Skupštine i da vam je bilo stalo da taj zakon bude donet, bio bi donet.
Drugo, čime je naročito povređeno dostojanstvo Narodne skupštine? Nije mene pobedio kandidat Demokratske stranke. Ja sam njega pobedio u prvom krugu. Mene je NATO kandidat pobedio u drugom krugu. Kad god hoćete, vi iz Demokratske stranke, hajdemo na izbore jedan na jedan, kad god hoćete, za koje god hoćete izbore. Hajdemo jedan na jedan, da vidite koga građani vole.
Što se populizma tiče, nisam ja u kampanji rekao da ću, ako pobedim, uvesti Srbiju u Evropu. To je rekao vaš kandidat, a prekjuče sam čuo od šefa njegovog izbornog štaba da će to biti 2011. godine.
Toliko o populizmu, draga moja gospodo. Kada je Demokratska stranka čistila Kolesara, Janjuševića, očigledno je morao sa njima da ode i onaj ko im je omogućio da pljačkaju.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, materija stečaja do sada je bila uređena sa dva zakonska propisa, i to Zakonom o preduzećima iz 1988. godine i njegovim izmenama iz 1989. godine i Zakonom o prinudnom poravnanju, likvidaciji i stečaju. Ako bismo gledali pravnu regulativu, mogli bismo slobodno da kažemo i zaključimo da je pitanje stečaja i do sada bilo zakonom regulisano.
Novi Predlog zakona o stečajnom postupku svakako donosi određene novine i o njemu treba i valja raspravljati. Međutim, želim da naglasim da je privredna reciklaža subjekata koji su posrnuli na adekvatan način bila regulisana po prethodnom Zakonu o prinudnom poravnanju i stečaju. Sada se uvodi bankrotstvo kao prvi oblik a drugi oblik je reorganizacija, odnosno oživljavanje privrednih subjekata.
Ako govorimo o bankrotstvu, tu pre svega mislimo na zaštitu poverilaca, a ako govorimo o ovom drugom obliku reciklaže privrednih subjekata, u pitanju je zaštita poverilaca, ali i stečajnog dužnika, 50 prema 50, onako na ravnopravne delove.
Posebno bih naglasio da se po odredbama ovog zakona o stečajnom postupku sada uvodi jedna novina u pogledu radnog odnosa. Otvaranjem stečajnog postupka nastaje jedna specifična situacija gde ne dolazi do automatskog prestanka radnog odnosa lica koja su zaposlena u privrednom subjektu, ali se otvara mogućnost da se tim licima da otkaz.
Po prethodnom zakonu to je dolazilo po sistemu automatizma. Naime, otvaranjem stečajnog postupka sva lica su bila van radnog odnosa, odnosno njima je prestajao radni odnos. Iza toga sledila je njihova prijava na tržište rada, a zatim od strane stečajnog upravnika pozivanje i obavljanje određenih ad hok poslova.
Ono što je bitno u celom ovom postupku jeste činjenica da je otvaranje stečajnog postupka, u stvari, jedna agonija za privredni subjekt, i ništa drugo. Sa ovim novim sistemom mi dolazimo do jedne apsurdne situacije, a to je da radnik ne dobija automatski prestanak radnog odnosa, već čeka ishod stečajnog postupka. Ovaj stečajni postupak, prema predviđanjima koja smo čuli od podnosioca predloga, može da traje godinu dana, ali u praksi će to sigurno biti i duže.
Šta to znači? Radnici neće odlaziti na tržište rada i neće se voditi kao nezaposleni, ali nakon godinu dana može im se otkazati ugovor o radu. Ovim se želi samo prikriti nezaposlenost koja vlada u našoj državi. Naime, tek nakon godinu dana tj. perioda koji je protekao za vođenje stečajnog postupka dolazi do evidentiranja tih lica kao nezaposlenih.
Smatramo da je ovo na neki način slična formulacija kao što je bila i prethodna, ali u ovom periodu radnik dangubi, ne snalazi se i ne nalazi neko drugo rešenje. Prema tome, sa aspekta radnika i sa socijalnog aspekta, ovakvo rešenje može da bude mač sa dve oštrice.
Kada govorimo o odgovornosti stečajnog upravnika, čuli smo od poslanika (i sa njima se apsolutno slažem) da pitanje odgovornosti stečajnog upravnika nije na adekvatan način regulisano. Naime, nije predviđeno čime on odgovara i kolika je imovina predviđena kao limit da neko može biti stečajni upravnik.
Ja bih to posmatrao sa jednog drugog aspekta, naime, sa aspekta države. Postavlja se pitanje, ukoliko ovakvo zakonsko rešenje ostane, ko će biti pasivno legitimisan ukoliko je u stečajnom postupku došlo do štete. Garantujem i siguran sam u to da će pasivno legitimisano lice biti država, odnosno Republika Srbija. Naime, onome ko se u stečaju ogluši i koga stečaj pogodi, kome se šteta nanese, biće aktivno legitimisan da tuži državu u parničnom postupku i da mu država nadoknadi štetu. Smatram da ovo ne bismo smeli dozvoliti.
Kada je u pitanju odgovornost stečajnog upravnika, ukazao bih na činjenicu da ukoliko je u pitanju preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, tada stečajni postupak sprovodi specijalizovana institucija osnovana posebnim propisom. To je predviđeno u zakonskom tekstu. Međutim, iza toga se krije činjenica da je to Agencija za privatizaciju.
Smatram da je u našim okvirima Agencija za privatizaciju zaista pod znakom pitanja. Davati vođenje stečajnog postupka u nadležnost agenciji čiji je rad do sada ocenjen kao negativan je apsurdno. Ne smemo dozvoliti da velika preduzeća sa većinskim državnim i društvenim kapitalom budu pod ingerencijom Agencije za privatizaciju.
Mislim da u tom kontekstu treba postaviti pitanje - ako u ovim slučajevima Agencija za privatizaciju sprovodi stečajni postupak, čime odgovara i kome odgovara Agencija za privatizaciju, da li je to stečajni upravnik, stečajni sudija ili stečajno veće. O tome nema govora u ovom predlogu.
Kada govorimo o Agenciji za privatizaciju i njenoj odgovornosti, moramo da kažemo da tu nije regulisano pitanje da li postoji subjektivna odgovornost lica koja su dobila licencu u okviru Agencije za preduzeća ili je to odgovornost po sistemu objektivne odgovornosti Agencije.
Sve ove činjenice moraju biti zakonom regulisane, jer će u praksi uvek biti tako kako nam jeste, naime ova pitanja će se non-stop ponavljati.
Što se tiče stečajnih upravnika, ja bih kazao još dve ili tri rečenice. Ne vidim iz ovog predloga da je određena rang lista tih upravnika i kako se oni biraju od strane nadležnih organa. Naime, predviđeno je kakve uslove moraju da ispunjavaju stečajni upravnici i šta sve moraju da urade da bi dobili licencu, ali nije predviđena lista kriterijuma kako će oni biti birani od strane trgovinskih sudova.
Smatram da se ovo mora na neki način uraditi da bismo sprečili one prijateljske, kumovske veze, koje smo imali do sada u postavljanju stečajnih upravnika.
Kada govorimo o stečaju, moramo reći da u pogledu stečajne mase postoji jedan problem. Tamo je rečeno da je stečajna masa sva imovina koju privredni subjekt ima u zemlji ali i u inostranstvu. Mi smo svedoci da je mnogim našim firmama bila blokirana imovina u inostranstvu. Šta ako se to ponovo dogodi i ko će onda biti odgovoran za takav propust?
Naime, u tim slučajevima moramo razlikovati dve stvari. Prva stvar je da preduzeće može imati imovinu u inostranstvu, ali stečajni poverioci ne mogu da se naplate i druga mogućnost je da se blokira imovina u inostranstvu bez nekih naglašavanja kakva su prava stečajnih poverilaca. Mislim da ovo zakonskim propisom treba odrediti i ovu materiju kanalisati.
Na kraju bih nešto rekao o kaznenim odredbama. Naime, tu se u članu 182. predviđa krivično delo - nesavestan rad u stečajnom postupku. Bitna obeležja ovog krivičnog dela su, između ostalog, da odgovorno lice u stečajnom postupku može imati neke određene propuste, nesavestan rad, pa se tu predviđa direktan umišljaj kao oblik odgovornosti, predviđa se eventualni umišljaj, svesni nehat, ali i nesvesni nehat. Ne mogu da se složim i u ime SRS ističem da ovaj propust treba na vreme otkloniti.
Naime, ako smo propisali da su lica koja mogu sprovoditi ovaj postupak kvalifikovana, da su položila ispite, da imaju licencu, da u svom radnom stažu imaju tri godine, ne mogu da vidim kako takvo lice može biti odgovorno nesvesnim nehatom. Dakle, može se raditi možda o svesnom nehatu, ali o nesvesnom nehatu nikako.
Iz tih razloga, predlažem da se uvaže amandmani koje je na ovaj zakon podnela SRS.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, iz dosadašnjih diskusija poslanika očigledno je da su sve političke stranke koje imaju predstavnike u ovom parlamentu saglasne oko jednog zaključka, a to je da je stanje u srpskoj privredi loše ili, bolje rečeno, izuzetno loše, drugim rečima katastrofalno. O tome su ocene pojedinih političkih stranaka različite, a o zaslugama pojedinih stranaka, ja bih to vrlo kratko rekao, zasluge imaju sve one vlade, odnosno sve one političke stranke koje su do februara ove godine unatrag tri, pet, osam, deset ili petnaest godina imale vlast.
Za stanje u privredi nikakvih negativnih zasluga nema aktuelna Republička vlada na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom.
Međutim, očigledno je da se predlogom ovog zakona i predlogom drugih zakona iz domena finansija ili poreskih zakona aktuelna Vlada stara da to stanje u privredi stavi na zdrave osnove, odnosno omogući tržišnu utakmicu privrednih subjekata.
Ovaj i ovakav zakon o stečajnom postupku, bez obzira od koga sačinjen i u ovom trenutku je nepotrebno i iluzorno o tome diskutovati, u skladu je sa nekim evropskim, svetskim principima, dakle, principima Evropske zajednice i principima udruživanja Evrope. To su oni principi koji važe otprilike u većini zemalja Evrope i oni principi, instituti i zakonska rešenja koja teže ujedinjavanju ovom prostoru Evrope gde je i Srbija, a pitanje je vremena kada će Srbija ući u Evropsku uniju. Ovakvim postupanjem, ovakvim Predlogom zakona o stečajnom postupku je taj put skraćen.
Međutim, usvajanjem samo ovog zakona neće biti rešena sva pitanja i svi problemi srpske privrede. Bilo bi iluzorno i neozbiljno očekivati značajne pomake ili pomake na neke kratke staze, osim što će prestati da važi dosadašnji zakon o stečajnom postupku, koji je stvarao izuzetno velike probleme i u praksi omogućavao prelivanje društvenog ili državnog kapitala, kako god rekli, u privatne džepove; omogućavao je radni stečaj ili stečajni postupak koji se odvijao godinama, gde je supstanca privrednih subjekata preduzeća godinama uporno i sistematski isisavana.
Došlo je do toga da je značajan broj preduzeća, mislim na uspešna preduzeća, koja bi nakon stečaja ili reorganizacije mogla da funkcionišu, menjao vlasnike na volšeban način; svedoci smo raznih afera. Do toga je doveo upravo ovakav dosadašnji, loš zakon koji, moram priznati, ni akteri, ni privredni i pravni subjekti nisu poštovali.
Stoga će ovakav savremeni zakon o stečaju omogućiti da stečaj traje što kraće, jer to je jedno vanredno stanje u kome se nalazi privredni subjekt. U slučaju da nije moguće oživljavanje proizvodnje tog privrednog subjekta, odnosno njegova reorganizacija, dolazi do bankrotstva i likvidacije tog preduzeća.
Ovakav zakon će stvoriti delom uslove za tržišnu utakmicu, kao što sam rekao, i omogućiće priliv ne samo inostranog kapitala, a kada pomenem inostrani kapital mislim na kapital stranih država, odnosno pravnih subjekata, pa i naših građana, bilo onih na privremenom radu u inostranstvu, bilo kao žitelja drugih država.
Znači, preko ovakvog zakona o stečaju gde je u značajnoj meri zaštićen poverilac - odnosno lice koje ulaže ili koje namerava da uloži novac, odnosno kapital u značajnoj meri ima zaštitu svog novca, odnosno kapitala - pospešiće se ulaganje kapitala i omogućiti tržišna utakmica privrednih subjekata.
Kao što rekoh, neumesno je očekivati da će zakon o stečaju u kratkom roku proizvesti značajne pozitivne posledice, ali će u sklopu sa ostalim zakonima, pomenuo sam zakone iz domena finansija, kao i iz domena ostalih privrednih okolnosti, dovesti do nekog poboljšanja privrednog stanja, odnosno oživljavanja privrednog razvoja u Srbiji.
Neko je malopre pomenuo da bez jakih privrednih preduzeća, bez jake privrede, bilo da je to poljoprivreda, precizna mehanika ili kompjuterska tehnologija, nije moguća ni stabilna i demokratska država. U potpunosti se slažem sa tim i podvlačim na kraju da je upravo predlaganje ovakvih zakona od strane aktuelne Republičke vlade ono što će omogućiti da Srbija nešto brže, odnosno najbrže što je moguće u ovom trenutku, krene ka evropskim ujedinjavanjima i ka oživljavanju privredne situacije u Srbiji.
Stoga, aktuelnoj Republičkoj vladi treba pružiti podršku, bez mnogo demagogije, bez parola, bez lažnih dilema, jer, kao što rekoh, time završavam, stanje je izuzetno loše, a jedino ove mere koje Vlada predlaže mogu dovesti do poboljšanja. Zato ovaj zakon i sledeće zakone, a naročito zakon o licenciranju stečajnih upravnika, treba bez dileme usvojiti.

Ministar ima reč.

Evidentirao sam nekoliko stvari za koje mislim da je potrebno da dam objašnjenje. Ovde su se čule različite primedbe. Jedna je da možda ovaj zakon i nije loš, drugi kažu da zbog postojećih zakona naša privreda tone, a treći su iznosili mišljenje da ako se ovaj zakon usvoji, biće još milion nezaposlenih.
Hteo sam tu da ukažem na jednu bitnu stvar. Ovde je data mogućnost da se izvrši oživljavanje preduzeća, što znači da jedan deo radnika ne bi otišao na ulicu. U onoj situaciji gde eventualno treba da se provede stečaj, odnosno bankrot, u najvećem broju slučajeva država je poverilac i ona će biti dužna da obezbedi određeni socijalni program i rešenja za te velike firme. U toj situaciji mislim da neće doći do tolikog povećanja radnika bez posla.
Takođe je ukazano da je jedan od predviđenih načina prodaje imovine takozvana slobodna pogodba. Isticalo se da to može ponovo da dovede do korupcije i rasprodaje preduzeća. Želeo bih da ukažem na činjenicu da je to samo jedan od načina, odnosno mogućnosti prodaje imovine, i to po pravilu kada se ne ostvare ona prethodna tri.
Ono što sprečava tu mogućnost prodaje budzašto po sistemu slobodne pogodbe je potreba da se obezbedi saglasnost odbora poverilaca. Znači, onaj ko ima potraživanje i te kako vodi računa da ne dođe do takve situacije.
Takođe, više poslanika je isticalo da ovaj zakon sam za sebe nije dovoljan i da bi trebalo napraviti milje. Ja sam već u prethodnom javljanju ukazao - zaista je urađen zakon o parničnom postupku koji treba da ubrza i pojednostavi postupak i zakon o izvršnom postupku koji treba da omogući bržu i sigurniju naplatu potraživanja koja imaju poverioci.
Normalno, uz određenu zaštitu dužnika. U tom smislu mislim da je milje kompletno zaokružen.
Na kraju bih samo hteo da ukažem da je ovde bilo jedno čisto pravno pitanje. Šta znači ovo pitanje otkaza po automatizmu koje je predviđao raniji zakon? Mislim da ovo što sada imamo jeste jedan korak napred. Nema automatizma, nisu radnici na ulici, a ako se polazi od toga da kod određenog broja privrednih subjekata treba izvršiti reorganizaciju, dobar broj radnika ostaje na poslu i zaista radi. Nije tačno da ne radi ništa. Naprotiv, radi, i ako se program provede, a rokovi su kratki, baš se o tome vodilo računa, u toj situaciji primiće se i drugi, eventualno, da rade i da ta firma počne da radi kako treba. Iz tih razloga mislim da ovaj prigovor nije bio najtačniji.

Zahvaljujem se ministru. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Pet minuta je do dva i nemamo kvorum. Pauza.)
Sedam minuta. SRS inače ima još deset minuta, tako da mislim da možemo da saslušamo narodnog poslanika Petra Jojića.
(Dragoljub Stamenković, sa mesta: Kvorum.)
Da li imaš neki predlog? Izvolite, ako imate predlog, a ako ne, narodni poslanik Petar Jojić ima reč.

Po Poslovniku predlažem da prethodno utvrdite kvorum, pa ako ima kvoruma da nastavite, a ako nema kvoruma, već je vreme tu.