Narodni poslanik Petar Jojić je tražio da utvrdimo kvorum. Predlažem da nastavimo u 15,00 sati.

(Posle pauze - 15.40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa prvom tačkom dnevnog reda - Predlogom zakona o stečajnom postupku.

Po službenoj evidenciji u sali je prisutno 95 poslanika. Molim da pre početka rada utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke kartice.

Zahvaljujem. Primenom elektronskog sistema konstatujemo da je u sali prisutno 89 poslanika.

Na početku, na osnovu člana 24. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je došlo do promene u poslaničkoj grupi DS. Za predsednika poslaničke grupe određen je Bojan Pajtić, narodni poslanik.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Željko Ivanji.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih ukazao na neke nelogičnosti i protivrečnosti koje se odnose na Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i na primedbe o zakonu o stečajnom postupku.
Naime, u članu 3. Predloga zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u stavu 1. tačka 4) predlaže se da agencija obavlja sledeće poslove ...
(Predsednik: To je sledeća tačka, nisu spojene.)
Znam. One su izuzetno u skladu, a u protivrečnosti sa Predlogom zakona o stečajnom postupku. U članu 3. Predloga se govori o tome koje poslove obavlja agencija; ti se poslovi ponavljaju u Predlogu zakona o stečajnom postupku. Gledano u sadržaju predloga i to u članu 3, šta radi agencija, kaže - vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnog upravnika.
U članu 12. zakona o stečajnom postupku govori se o tome šta radi stečajni sudija i koja su njegova ovlašćenja. Stečajni sudija, između ostalog, u stavu 1. tačka 7), obavlja poslove vršenja nadzora nad radom stečajnog upravnika.
Dakle, nije logično da organ uprave preuzima pravosudnu funkciju. To je moja primedba i mislim da ovo ovde ne bi trebalo da stoji, što se tiče agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer, kao što sam rekao, u članu 12. predlaže se da te poslove vrši stečajni sudija, što je sasvim prirodno i normalno.
Što se tiče člana 3. zakona o stečajnom postupku, procesne prirode je sledeća primedba. Primedba na ovaj član se odnosi na predlog koji nam normira da ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovesti, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak.
Mišljenja sam da dok se ne iscrpe sve mogućnosti da se u redovnom postupku, i to u izvršnom, sprovede izvršenje, ne bi trebalo pokretati stečajni postupak, zbog toga što stečajni postupak dosta košta i državu, i dužnike i poverioce. Dakle, treba iscrpiti sve mogućnosti, pa tek onda na kraju, kao nužno zlo, neka to bude pokretanje stečajnog postupka.
Što se tiče primedbi na član 6, treba brisati iz ovog predloga reči - ili pretežno. Radi se o slučajevima na koje se zakon ne primenjuje; između ostalog ovim predlogom zakona se predviđa - isključivo ili pretežno. SRS smatra da treba da stoji - isključivo finansiranje, a ni u kom slučaju - ili pretežno.
Ovo "pretežno" vodi ka odugovlačenju postupka, necelishodnosti i neefikasnosti. Ako bi ostao ovaj predlog "ili pretežno", onda bi se dogodilo u praksi da neki subjekti ne bi bili obuhvaćeni ovim zakonom.
Što se tiče procesnih primedbi na član 14. koji predviđa da agencija treba da vrši nadzor nad stečajnim upravnikom, to je u koliziji sa članom 12. tačka 7) Predloga zakona o stečajnom postupku, jer je tu predviđeno da nadzor nad radom stečajnih upravnika vrši stečajni sudija. Ni u kom slučaju ne može neko iz uprave da vrši kontrolu rada suda.
Tu se prepliću dve stvari. Dakle, kolizija je između člana 6. i člana 12. predloženog teksta zakona.
Što ste tiče primedbi na član 21, neprihvatljivo je da ministar određuje merila za nagradu stečajnih upravnika; postoji dosta merila na osnovu kojih bi trebalo odrediti visinu nagrade stečajnog upravnika. Nije to slučajno, jer u praksi se dešavalo da su stečajni upravnici nanosili velike štete preduzećima nad kojima je sprovođen stečaj.
Što se tiče člana 22, dame i gospodo narodni poslanici, nije jasno šta znači - prvo poverilačko ročište. Pre svega, potrebno je utvrditi na ročištu za ispitivanje potraživanja poverilaca njihovo pravo, pa tek onda formirati organe i izabrati skupštinu.
U članu 35. ovog predloga tačke 3) i 4) treba spojiti. Ne treba da stoji ovako kako je u ovom predlogu, iz razloga što se na ovaj način opet štiti neko ko ne bi smeo da ima prioritet u odnosu na poverioce. Ovde imate da red naplate potraživanja, znači, opet ide u korist države, a ne da poverilac i država imaju jednak položaj i jednak tretman.
Do sada smo imali dužnički lobi koji je bio zaštićen pre donošenja novog Zakona o izvršnom postupku, ali ovim ćemo opet uvesti jednu nepravdu, protivno Ustavu, i svi subjekti neće biti u istoj ravni, neće imati jednaka prava. U svakom slučaju država će imati prioritet za naplatu svojih potraživanja, ali mislim da ove tačke 3) i 4) treba spojiti i na taj način bi se neke stvari popravile u ovom članu.
U članu 88. stav 3. predlaže se da stečajni upravnik treba da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem. Međutim, on to ne može, jer još ne postoji ni stečajni upravnik niti odbor poverilaca. Prethodno pitanje nije rešeno i on ne može biti ovde na ovom mestu, jer mu nije mesto, jer kao takav on još uvek i ne postoji.
Što se tiče člana 95, ovaj član treba brisati. Zašto? Rok mora biti prekluzivan. Ni u kom slučaju rokove ne treba produžavati ako hoćemo da postupak bude efikasan i da bude skraćen. Zato smatram da rok u zakonu mora biti prekluzivan i nikome ne treba dozvoliti da odugovlači u vođenju stečajnog postupka.
Što se tiče člana 111, posle pokretanja stečajnog postupka prestaju funkcije svih organa stečajnog dužnika, kao što su direktor, upravni odbor, skupština, nadzorni odbor itd. Samo stečajni upravnik u toj fazi preuzima ulogu svih organa stečajnog dužnika, što se odnosi na član 129. ovog zakona, jer svi ti organi prestaju i samo ostaje tada stečajni upravnik.
Dame i gospodo, to bi bilo što se tiče procesnih nedostataka u predlogu i jednog i drugog zakona. Mislim da bi ove primedbe koje sam izneo valjalo uneti, znači treba menjati, brisati; na taj način poboljšaće se tekst zakona, jer u praksi će biti u koliziji jedan sa drugim.
Prvo, zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika sa zakonom o stečajnom postupku, a isto tako pojedine odredbe i pojedini članovi biće međusobno u suprotnosti i tako ih u praksi nadležni organi neće moći ni primeniti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji. Odustaje.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mićović. Nije prisutan.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS kažem još nekoliko reči o ovom zakonu. Nesporno je da je potreban zakon o stečajnom postupku, jer veliki broj preduzeća u Srbiji je u stanju stečaja i nesporno je da se moraju preduzeti određene mere da se to pitanje reši.
Generalno gledano, sada, leta 2004. godine, može se slobodno reći da je cela privreda Srbije u stečaju i da će primena ovog zakona izazvati različite, ali po našem mišljenju, mimo onoga što je predvideo zakonodavac, negativne efekte, jer ako se zakon bude dosledno primenio odjedanput će se veliki broj ljudi naći u potpuno novoj situaciji i biće još nezaposlenih, pored onih milion i nešto nezaposlenih. Srbija će biti u jednom stanju stečaja i nezaposlenosti.
Pominjem ovo pitanje stečaja iz prostog razloga što mislim da je predlagač bio u situaciji, neću reći da je bio obavezan, ali bi bilo dobro da smo dobili, ako je ikako moguće, i te numeričke podatke vezane za trenutno stanje privrede Srbije, zato što je sama kategorija stečaja proteklih godina bila zloupotrebljena. I, u slučaju pojedinih velikih preduzeća, i to naravno onih koja imaju značajnu imovinu i atraktivne lokacije, a pre svega u Beogradu, stečaj je bio korišćen da se na jedan posredan način, na mala vrata, tiho izvrši privatizacija, suštinski pljačka tih preduzeća.
Naime, nije nepoznato, a podaci objavljeni u javnosti u protekle dve - tri godine pokazuju jasno da je stečaj "Sartida", "Ineksa", "Centrotekstila", Robnih kuća "Beograd", "Ateksa" i "Beka", a pomenuo sam samo šest velikih firmi, bio jedan način da se preuzme vlast u tim preduzećima, a onda izvrši njihova privatizacija i suštinski značajan deo društvenog bogatstva ode u privatne džepove.
Ako je "Beko" u vreme kada je uveden stečaj imao ukupnu imovinu u vrednosti od 42 miliona evra, dok su potraživanja bila svega 6 miliona evra. Dug je bio 14,2% ukupne imovine.
Prema podacima koji su izneti u javnosti, nije računato 15 miliona evra imovine u Hrvatskoj koja će biti predmet međudržavnog sporazuma i verovatno će biti nadoknađeno, ili nepokretna imovina, takođe u Hrvatskoj.
Prilično se brzo, ad hok pristupilo stečaju ovog preduzeća, ogroman broj radnika je praktično ostao bez posla i svega onoga što znači radni status, a uvedena je prinudna uprava, odnosno stečaj; mada, po tvrdnji različitih ljudi, čak i tadašnje vlasti, samo prodaja dve robne kuće u centru grada je bila dovoljna da se ovo preduzeće izvuče iz stečaja.
Slična situacija je bila, opet kažem prema navodima štampe, i u vezi sa stečajem "Sartida", gde je to preduzeće putem stečaja prodato za smešnu i malu sumu u odnosu na procenjenu imovinu. Prodato je za 23 miliona dolara, a ukupne obaveze koje su bile vezane za to preduzeće su praktično predate državi, pa će država, samim tim i građani, plaćati ono što je učinjeno u ovim firmama.
Bilo bi dobro da smo bili u situaciji da dobijemo od Privrednog suda u Beogradu i spisak ljudi koji su bili stečajni upravnici. Ne ovi koji su bili u jednom ili dva preduzeća, nego ima ljudi koji su bili stečajni upravnici u 6, 7, 8 preduzeća. Mislim da bi spisak tih imena bolje nego bilo šta pokazao šta je bila suština privatizacije na način na koji je sprovođena. Naime, jedan zakon, koji očigledno pati od svojih nedostataka, perfidnim putem je iskorišćen da pojedinci steknu enormno bogatstvo i da se izvrši preprodaja tih preduzeća.
Kada bi se pogledao spisak tih upravnika koji su bili u po pet, šest ili sedam preduzeća, onda bi se videlo štošta. Prema saznanjima koja imam mogu da kažem da niko od ljudi koji su radili u Vladi Republike Srbije do 2000. godine, savetnika, da ne pominjem, ne daj bože, ministara i sl., nije bio ni stečajni upravnik ni slično. To se ne bi moglo reći za prethodnu vladu, gde smo imali jedan eklatantan primer da je čovek koji je bio savetnik predsednika Vlade za pitanja bezbednosti bio i stečajni upravnik Brodogradilišta "Beograd", a da ne pričamo o sukobu interesa i slično.
Žao mi je što nemamo te spiskove, ali kada bismo mogli da ih pogledamo verovatno bismo došli do vrlo jasnih podataka da su razlozi odlaganja donošenja nekih zakona, pomenuću Zakon o sukobu interesa ili ovaj o stečajnom postupku, vrlo prosti. Trebalo je završiti posao tj. ta preduzeća obezvrediti i onda ih prodati za male pare, jer posle toga će pravno sve biti čisto, imovina prešla u privatne džepove i onda su posledice apsolutno loše.
Mi ne kažemo da je ovaj zakon koji se nalazi pred Skupštinom Republike Srbije idealan. Smatramo da ima razloga i osnova da se pojedine odredbe ovog zakona menjaju i da se one amandmanski mogu poboljšati. Bilo bi dobro da čujemo od strane predlagača zašto neki amandmani SPS-a, a podneli smo 18 amandmana, nisu prihvaćeni.
Pomogli bi i nama i javnosti da neke amandmane objasnimo, odnosno da kažemo zašto nisu bili predmet ovog prihvatanja.
Pomenuću samo neke od njih. Naime, u članu 6. zakona o stečajnom postupku se navodi prema kome se ne sprovodi stečajni postupak. Navodi se državna zajednica Srbija i Crna Gora, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd. Mi smo tu predložili jedan naizgled prost amandman. Predložili smo da postoji obavezna garancija budžeta osnivača po isteku rokova koji su utvrđeni u ovom zakonu.
Zašto ovo kažem? Postoji hipotetička situacija da lokalna samouprava bude u poslovnom odnosu sa nekim privrednim subjektom, da postoje obaveze prema tom privrednom subjektu i da taj subjekat može biti predmet stečaja a da lokalna samouprava nije u situaciji da prispele obaveze izvrši i da to preduzeće praktično dođe u stečaj.
Ovo govorim sa stanovišta stvarnog događanja, jer se to već dešava. Sticajem okolnosti imam jedno pismo iz Vladimiraca, gde će zbog nekih prethodnih obaveza i odluke Opštinskog suda lokalna samouprava biti u situaciji da izgubi tj. fali joj tri miliona dinara u budžetu. Znači, neke poslovne obaveze se moraju izvršiti a to može imati negativan efekat. Govorim o nečemu što je već predmet prakse.
Ili, zašto je potrebno vezivati status stečajnog upravnika za status privatnog preduzetnika? Smatramo da uslovi za imenovanje stečajnog upravnika ne bi trebalo da budu kumulativni, a to je navedeno u članu 14. ovog zakona. Bilo bi dobro da nam predlagač objasni šta je sve potrebno da neko bude stečajni upravnik. Da li se računa i potreba da bude privatni preduzetnik, ili je to nešto što nakon sticanja licence za obavljanje poslova stečajnog upravnika treba obaviti. Znači, mi predlažemo i neko skraćenje rokova za izradu plana toka stečaja za mala i srednja preduzeća, imajući u vidu činjenicu da se stečaj sprovodi uglavnom nad malim i srednjim preduzećima.
Kada je reč o amandmanu kojim se reguliše pitanje redosleda namirenja stečajnih poverilaca, mi smo predložili da se u drugi isplatni red uključe sve neisplaćene neto zarade zaposlenih u iznosu minimalnih zarada, odnosno svi neisplaćeni doprinosi. Predlagač je predložio samo u roku od dve godine. Znači, nažalost, biće ljudi koji godinama nisu u situaciji da dobiju lični dohodak i uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće moći da regulišu ovo pitanje, pa se postavlja pitanje - zašto samo dve godine.
Tu ima još amandmana ali pomenuću samo još jedan. On je vezan za član 111. koji reguliše postupak prodaje. Smatramo da jednostavno treba neposrednu pogodbu isključiti iz postupka prodaje zato što je ovaj način prodaje prethodnih godina apsolutno zloupotrebljavan. Naime, na konkurse i tendere se nisu javljali poslovni subjekti i onda je u neposrednoj pogodbi vrednost preduzeća toliko obezvređivana da se praktično moglo naplatiti samo malo.
Interes u celoj priči imao je samo onaj ko se neposredno dogovarao sa ljudima koji su vodili stečajni postupak, a to je po pravilu bio onaj koji je postajao vlasnik ogromnog bogatstva za male pare.
U svakom slučaju, dobro je da se zakon o stečajnom postupku donosi. Bilo bi dobro da i mi kao predlagači nekoliko amandmana, a čini mi se i javnost Srbije, čujemo odgovore predlagača - Vlade Republike Srbije u odnosu na naše amandmane. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. ... Izvinite, za reč se javio ministar Zoran Stojković.

Poštovani poslanici, daću podatke koji su traženi. Vodi se oko 800 stečajeva; imate u sto najvećih oko tridesetak stečajnih upravnika. Znači, ima tri do četiri, i slažem se da to jeste veliki problem.
Vezivanje za Zakon o preduzetnicima je u stvari zbog mogućnosti naplate štete koju bi prouzrokovao. Kod ostalih slučajeva, npr. društva sa ograničenom odgovornošću, samo bi dotle odgovarao, a ovde može sve. Može i na drugi način da se vrši obezbeđenje - osiguranjem itd, ali ovo je jedna od sigurnijih metoda. Nismo vezivali za dalje redove, kako vi objašnjavate, da bi se dobio jedan čistiji model. Ovako bi se moglo otići u beskonačnost.
Znači, ne tvrdimo da praksa vremenom neće pokazati da treba još nešto doterati, ali ovo je po našem mišljenju jedan veliki iskorak da se postigne eliminacija baš onog što ste vi naveli, da ne dolazimo više u takve situacije da se rasprodaje imovina budzašto. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. Predloga zakona jer se u samom članu 14. reguliše kako neko može da bude stečajni upravnik. U stavu 1. se kaže - za stečajnog upravnika može biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva.
Svojim amandmanom sam tražio da se taj član 14. promeni i da glasi: "Za stečajnog upravnika može se imenovati lice koje ima visoku stručnu spremu, poseduje odgovarajuće radno iskustvo na poslovima rukovođenja privrednim subjektima i koje je upisano u registar sudskih veštaka".
Predlagač, odnosno Vlada, odbija moj amandman sa obrazloženjem da nije potrebna ovako rigorozna licenca za stečajne upravnike i da je sasvim dovoljno to što će samom licencom biti regulisana provera njegovog stručnog zvanja.
Znači da stečajni upravnik u jednom preduzeću može da bude lice koje nikada nije vodilo ni jedan jedini privredni subjekat. Dovoljno će mu biti da prilikom polaganja stručnog ispita zna šta je to aktiva u računovodstvu, šta je pasiva, kolika je knjigovodstvena vrednost preduzeća, da proceni tržišnu vrednost preduzeća; to je po nekim standardima sasvim dovoljno za stečajnog upravnika.
Međutim, sada se postavlja pitanje - ovo možda i jeste dovoljno za preduzeće koje će da završi u bankrotstvu, ali šta ako predmet stečaja treba da bude preduzeće koje će nastaviti da živi i da radi. Hoće li jedan takav stečajni upravnik moći da prihvati odgovornost da vodi jedan privredni subjekat, u ovom slučaju predmet stečaja, i to uspešno, jer je imao jedan jedini dan da rukovodi nekom firmom, da određuje sudbinu ljudi, odnosno radnika i članova njihovih porodica ili se predlagač ovim zakonom već ograničio da će većina preduzeća koja će biti u stečaju završiti u bankrotstvu?
Da li je to radno iskustvo od tri godine koje predviđa zakonodavac dovoljno, da li je stručna sprema dovoljna, da li je radio sličan posao - to nigde u zakonu nije regulisano, već se ostavlja nekakvoj agenciji da ona nekim podzakonskim aktima to reguliše. Ako se računa da će većina preduzeća, pa čak i onih privatizovanih, da završi u stečaju, mislim da ova materija, u svakom slučaju, mora biti regulisana i samim zakonom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.