Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 134 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Korać i Dragan Vuksanović, a Meho Omerović pre podne.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA LICENCIRANjE STEČAJNIH UPRAVNIKA (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština juče prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 3. Predloga zakona, koji je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, kao i da su u pretresu učestvovali narodni poslanik Zlatan Jovanović, Zoran Stojković, ministar pravde i narodni poslanik Dušan Proroković, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS.
Nastavljamo pretres o ovom amandmanu.
Da li još neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, u amandmanu koji je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić traži se da se član 3. briše. SRS je protiv osnivanja agencija, jer smatramo da u ovom trenutku nisu primerene situaciji u kojoj se nalazi država, pogotovo ekonomskoj i privrednoj, da je budžet deficitaran i da je za osnivanje jedne ovakve agencije i njen rad potrebno 30 miliona dinara.
Ako pogledamo koji su sve poslovi koje ova agencija treba da obavlja, u stavu 1. tačka 1) se kaže "izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom", a u Predlogu zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se licenca obnavlja svake tri godine, uz obrazloženje da će to sprečiti stečajne upravnike da u toku stečajnog postupka bude zloupotreba.
Već je bilo reči o tome da se ova agencija osniva, u stvari, na predlog Vlade Republike Srbije, da ministar predlaže Vladi Republike Srbije članove, direktora, upravni odbor i nadzorni odbor; znači, postavlja se pitanje – šta ako neko iz Vlade hoće da se nešto u stečajnom postupku sakrije ili da stečajni postupak ne bude sproveden po zakonskim normama, da cena preduzeća koja idu u bankrot bude niža i vrši pritisak preko agencije na stečajnog upravnika. Već više puta u bliskoj prošlosti, od 5. oktobra naovamo, bili smo svedoci zloupotreba stečajnih upravnika, koji su to radili ili za svoj račun ili za račun nekoga iz Vlade.
Jednostavno, obnavljanje licence na svake tri godine može da znači i da onaj stečajni upravnik koji nije postupio po nečijoj političkoj odluci ne može da dobije licencu, jer će agencija u svakom slučaju takvom stečajnom upravniku oduzeti licencu na pritisak Vlade Republike Srbije zato što neku odluku nije sproveo u delo a za nečiju korist.
U tački 2) se kaže - organizuje i sprovodi stručni ispit za stečajnog upravnika. Navodno predlagač zakona hoće da nam kaže da stečajni upravnici treba da budu ljudi od struke i da će to da reguliše ovim predlogom zakona, ali se nigde ne vidi, ni u zakonu o stečaju, ni u Predlogu zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ko sprovodi taj ispit. Ko formira tu komisiju? Koji su uslovi za članove te komisije? Hoće li to da bude regulisano statutom agencije? Ko donosi statut – to nam je već poznato; ko čini upravni odbor – biće nam poznato, pa se postavlja pitanje da li su već i ti ljudi dovoljno kvalifikovani da nekome izdaju licencu za stečajnog upravnika.
U tački 3) se kaže - vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnog upravnika. Po kojim to kriterijumima? Verovatno iz tačke 7) - predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Znači, predlagač ovog zakona je sasvim svestan da će onaj deo preduzeća koji niste uspeli da privatizujete da ide u bankrotstvo.
Ne u stečaj, da bi se neko preduzeće reorganizovalo, pokrenulo proizvodnju, izvuklo iz dubioze koju su napravili krizni štabovi, već isključivi način za rešavanje njihovih problema jeste bankrot, po kome će biti napravljen neki kodeks etike – da ta preduzeća budzašto, u bescenje dođu u privatne ruke.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima gospodin Zoran Krasić.

U članu 2. Predloga zakona navedeno je da agencija posluje u skladu sa propisima o javnim službama. To bi značilo da je agencija praktično jedna ustanova u rangu škole, doma zdravlja i slično.
U članu 3. se navode poslovi agencije, a posebnu pažnju zaslužuju tačke 1), 2) i 4) zbog poslednjeg stava u kome se ukazuje da se ti poslovi obavljaju kao povereni poslovi. Ako su to povereni poslovi, to znači da su po definiciji to poslovi koji su izvorno u nadležnosti nekog državnog organa. Verovatno je taj državni organ neko ministarstvo.
A, o kojim poslovima se radi – izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom. Radi poređenja, naveo bih sličan organ koji izdaje uverenje da je neko položio pravosudni ispit, uverenje da je neko položio državni ispit da bi mogao da obavlja neki posao u javnoj službi i nešto slično.
Tačka 2) - organizuje i sprovodi stručni ispit za stečajnog upravnika. Pa, većina tih stručnih ispita se polaže pred državnim organom i normalno je da se radi o poverenom poslu.
Tačka 4) - vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnog upravnika. Praćenje razvoja profesije stečajnog upravnika je političko-programsko opredeljenje onoga ko vrši vlast, ali u suštini se ne radi o klasičnom državnom poslu. To je jedan studijski i analitički posao, a ne posao izvršavanja zakona, tako da bi se tu teško moglo reći da se radi o poveravanju državnog posla.
I, preskočio sam – vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika. Moram da vas podsetim da je u okviru 1. tačke dnevnog reda u onom članu gde se opisuje šta sve treba da radi stečajni upravnik navedeno da nadzor nad njegovim radom vrši stečajni sudija, stečajno veće i, po logici stvari, verovatno skupština, odnosno odbor poverilaca.
Ovde se sada jednom organu, a to je agencija, koja predstavlja paradržavni organ, organ koji je mnogo bliži izvršnoj nego sudskoj vlasti, poverava da vrši nadzor nad jednim od učesnika u sudskom postupku. Tako dolazimo do centralne teme ovog zakona, ovim zakonom se praktično uređuje sudski izvršitelj, jedan produženi sudski izvršitelj i lice koje će da učestvuje u procesu privatizacije, jer će od njega zavisiti proces privatizacije, pod uslovom da stečaj ima kao krajnji cilj bankrotstvo, a to znači da se stečajna masa prodaje, pretvara u novac i namiruju poverioci.
Na bazi ovih sitnih paralela može da se zaključi da nama ovaj zakon stvarno nije potreban i da ovo vaše opredeljenje da u nazivu agencije navedete "za licenciranje" predstavlja skrivanje suštine. Ovi poslovi oko stečajnih upravnika ne mogu da se predaju nijednoj agenciji, nijednom paradržavnom organu. To treba na drugačiji način da se uredi.
Ukoliko lice koje želi da učestvuje u nekom postupku kao stečajni upravnik treba da ima dodatna znanja, treba da polaže ispit, ali ispit treba da polaže pred državnim organom, pred ministarstvom. Ministarstvo, eventualno, treba da izdaje tu licencu, odnosno neku potvrdu da je lice osposobljeno da se bavi tim poslom i tu se završava taj posao. Nema šta više izvršna vlast direktno ili indirektno preko svojih organa da utiče na tok i ishod stečajnog postupka. Tu je centralni problem i zakona o stečajnom postupku i o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jer ni Skupština ni Vlada nisu ovlašćeni da na ovakav način definišu položaj i status stečajnih upravnika.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Juče smo, dame i gospodo, ovde čuli primedbe upućene poslanicima SRS-a, a primedbe su se odnosile na činjenicu da jedino poslanici SRS u ovoj Skupštini rade posao za koji su ih građani birali. Primedbe su došle, što je vrlo interesantno, od kolege koji pripada stranci koja voli sebe da naziva strankom DB-a.
S druge strane, nismo ni iznenađeni takvim primedbama, s obzirom da je upravo ta stranka autor ovog Poslovnika o radu Skupštine po kojem mi danas ovde radimo, koji je krajnje restriktivan i krajnje nedemokratski. SRS je, na čelu sa našim predsednikom prof. dr Vojislavom Šešeljem, preteča demokratije u Srbiji. Kao takvi, mi smo još u februaru predložili Narodnoj skupštini da se donese jedan poslovnik koji bi omogućio narodnom poslaniku da radi svoj posao, koji bi uvažio i narodnog poslanika i građane koji su narodnog poslanika poslali u ovu skupštinu. Iz nama nepoznatih razloga, taj poslovnik ni do danas nije bio na dnevnom redu, nije se o njemu raspravljalo, ali evo i po ovom ovakvom, kakav god da je, mi pokušavamo da odbranimo stavove SRS-a, da zastupamo mišljenje građana koji su nas birali.
(Iz sale: Tema)
Tema je, kolega, amandman na član 4. ovog zakona, a na koji način ću ja da branim ovaj amandman i da ubeđujem narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman je apsolutno moja stvar. Vama se očigledno ovde ne sedi....

Samo vi nastavite, gospođo Radeta, predsednik Skupštine će odlučiti da li je tema. Samo izvolite.

 Gospodine predsedniče, ovo se odnosi i na vas, šta ću da govorim u okviru obrazloženja amandmana je apsolutno moja stvar...

Ne brinite, radiću po Poslovniku, a vi pristupite sada temi.

 ... a to je takođe po Poslovniku.
U članu 4. Predloga zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u stavu 1. stoji: "U okviru nadzora nad radom stečajnih upravnika agencija proverava da li stečajni upravnik obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike."
Ovde se postavljaju dva pitanja, šta će se desiti ako ovaj postupak nije u skladu sa zakonom, kakve će snositi posledice i ko će snositi posledice, to u ovom predlogu zakona nigde ne stoji. Govorite o nekom kodeksu etike. Na koji se to kodeks odnosi, da li je to kodeks etike Udruženja frizera, Udruženja golubara, znate, različita je etika za različite profile i različite grupacije ljudi, naravno, ako se izuzme ona opšta etika koja bi trebalo da bude prisutna kod svakog normalnog i primernog građanina.
Mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da smo apsolutno protiv toga da ovakav zakon bude donet, zato što je kod formiranja ove agencije, što se tiče SRS-a, sve apsolutno pod nekim sumnjivim okolnostima. Kada kažem sve, onda mislim na način zapošljavanja u ovoj agenciji, na način finansiranja ove agencije, na odgovornost za rad ili nerad u ovoj agenciji, a što sam upravo predstavila kroz član 4. stav 1. ovog zakona koji je potpuno nedorečen u tom pogledu.
Iz tog razloga, predložili smo da se ovaj član briše, kao što smo predložili da se svaki član pojedinačno ovog zakona briše, zato što je to jedini način da Narodnoj skupštini i građanima Srbije stavimo do znanja da je SRS zaista principijelna stranka i da smo protiv osnivanja bilo kakvih agencija, da mislimo da nam ne trebaju paradržavni organi, da nam ne trebaju paraorgani. Imamo organe regulisane Ustavom i zakonom i u okviru tih organa mogu svi državni poslovi da se obavljaju, naravno, ukoliko nam je stalo da se ti poslovi obavljaju u interesu građana Srbije. Srpskim radikalima je svakako do toga stalo.