Hvala.
Da li se još neko o ovom amandmanu javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da smo juče umrli ne bismo saznali jednu stvar, a to je da državni organ treba da ima upravni odbor, nadzorni odbor i direktora. Pošto su državni organi ministarstva, još nisam čuo da u ministarstvima postoje upravni odbor, nadzorni odbor i direktor ministarstva. Nisam čuo, ali, evo, imamo priliku da čujemo nešto što ima smisla, kako smo saznali malopre.
Sada da pričamo malo o besmislenostima. Članom 8. ovog predloga zakona uređena je oblast koja se zove upravni odbor, pa se kaže da upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede.
Zanemarimo činjenicu da mi nemamo ministra privrede, doduše i šta će nam, kakva privreda takav i ministar, ali, stručnjaci za ovu granu prava koja se tiče državnih organa bi morali da znaju da se nikada u zakonu ne navodi ko treba da predloži vladi šta ona treba da uradi. To je interna stvar na relaciji vlada – neposredno niži organi ispod vlade, ali dobro, i to da zanemarimo.
Imajući u vidu članove 5. i 6, gde praktično najznačajniju stavku prilikom osnivanja i rada ove agencije predstavljaju donacije i sponzorstva, ne bi me iznenadilo da na predlog tog budućeg ministra nadležnog za privredu Vlada izabere za članove upravnog odbora, recimo, Bogoljuba Karića, Hamovića, Vojina Lazarevića ili neke njihove opunomoćene predstavnike. Zašto? Pa, koliko para – toliko i muzike.
Zašto bi neko davao pare nekoj agenciji ukoliko ne bi imao uticaj? Kako će da ima uticaj? Pa, preko organa agencije. Koji su to organi? Vi ste napisali - upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. A malopre nas ubeđujete da je to državni organ. Da ste rekli da je paradržavni, pa i da shvatimo, ali državni apsolutno nije.
Dalje, u tom ekspertskom nabrajanju, pročitajte ceo zakon pa ćete da vidite, mi ne znamo šta u stvari radi ovaj upravni odbor. Osim toga što donosi statut, finansijski plan, završni račun, izveštaj o poslovanju, akt o organizaciji i sistematizaciji i druge opšte akte, mi ne znamo ono glavno, u šta se vi kunete, a to su, verovatno, nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom. Vi uopšte niste propisali ko te standarde utvrđuje.
Po nekoj logici stvari bi to bilo u nadležnosti upravnog odbora. Ili da ste bar imali hrabrosti da to napišete – upravni odbor, na čijem čelu se nalaze nominalni vlasnici kapitala u Srbiji, oni donose nacionalne standarde. Drugo, nemojte baš mnogo da se uzdate u neke standarde koje vam neko sugeriše sa strane, da su to ti pravi standardi.
Ima ova zemlja i knjigovođa i računovođa, ima mnogo ekonomista koji vrlo dobro znaju svoj posao, znaju da naprave bilans, bilans stanja, bilans uspeha. Znaju sve lepo da proknjiže, lepo da utvrde. Potrebni su standardi. Standardi postoje u računovodstvu. Nema tu nekih novih standarda.
I te priče o korporativnom knjigovodstvu itd. i to je jedna obična magla. Pre nekoliko dana sam ispričao jednu pričicu da vi imate veštaka koji je samo upisan u registar veštaka kod okružnog suda koji raspravlja spor i utvrđuje činjenice neophodne za sudsku odluku, koja prevazilazi nekoliko puta vrednost neke firme, pa se ne traži licenca, ne traži se ništa dodatno.
Nemojte u nedostatku argumenata da idete na nebuloze poput one malopre – da državni organ ima upravni odbor, nadzorni odbor i direktora.
Ako je to tako, kada dođemo do poslednje tačke dnevnog reda – zakon o ministarstvima, videćemo da tamo niste predložili ni upravni odbor, ni nadzorni odbor ni direktora, ili neku inspekciju koja bi kontrolisala ministra. Verovatno je to zbog toga što nisu pregledani.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, oni koji podržavaju ovaj zakon optužuju nas da nemamo jedinstven koncept. Imamo jedinstven koncept i zalažemo se protiv agencija koje država treba da plaća, pogotovo ako je država siromašna, kao što je Srbija siromašna. A ono što smo predlagali – da li taj posao treba da radi ministar, ministarstvo ili neki drugi državni organ a ne agencija, ili trgovinski sud, jesu predlozi kako to može da se uradi.
Siguran sam da su svi ti predlozi bolji od rešenja koja ste vi ponudili, jer ako pogledamo član 8. u kome se kaže da upravni odbor ima predsednika i četiri člana, hajde onda da se pozabavimo naučnom fantastikom ili hipotetikom, kako god hoćete. Ako bi, recimo, ministar privrede, koji će da predlaže, bio Aleksandar Vlahović - koga bi on predložio. Verovatno bi za predsednika predložio Bogoljuba Karića, jer se na svakom od onih lanaca kojima je tresao u izbornoj kampanji nalazi makar jedna karika koju je on napravio, iskovao, da se taj lanac sastavi i da se ta kapija zatvori. Verovatno bi članovi bili – Janjušević, Kolesar, Miodrag Kostić, MK komerc i Filip Cepter, a kao dokazani stečajni upravnik bi mogao da bude Vojislav Koštunica, koji jeste bio stečajni upravnik Savezne Republike Jugoslavije.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. zakona o kome danas raspravljamo govori se o nadzornom odboru. Tu se govori o tome da nadzorni odbor čine predsednik i dva člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede. Što se toga tiče, o tome smo dovoljno rekli u načelnoj raspravi, sada bih jedino dodao da ostajem pri tome da se i ovaj stav 1. člana 9. briše, kao i da se briše apsolutno član 9.
Ono što je bitno, bitan je drugi deo koji propisuje koji su poslovi nadzornog odbora. Pod tačkom 1) kaže se - vrši nadzor nad zakonitošću rada upravnog odbora i direktora. Ovo je osnovna i jedina funkcija koju će imati nadzorni odbor. Ovo drugo o čemu se govori, a to je - pregleda završni račun, donosi poslovnik o radu - to su manje bitne i manje važne stvari.
Kada govorim o nadzoru, moram da podsetim na činjenicu da se cela koncepcija i zakona o stečajnom postupku i ovog zakona zasniva na tome da postoji nadzor nad nadzorom. Evo kako: članom 12. zakona o stečajnom postupku predviđeno je da nadzor nad radom stečajnog upravnika vrši stečajni sudija. Iza toga, kada govorimo o poslovima agencije u članu 3. stav 1. tačka 4) kaže se ovako - agencija obavlja sledeće poslove, pa je nabrojano: vrši nadzor nad radom profesije stečajnog upravnika, pa onda govorim o sledećem članu, članu 12. ovog predloga o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, gde se kaže - ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom agencije.
Dakle, mi smo ustanovili čitav jedan sistem, jedan lanac nadzora nad nadzorima. Zbog čega smo ovo uradili? Zbog toga, ako nešto ne valja ne zna se ko će biti kriv i ne zna se ko će snositi odgovornost. Iz tih razloga, iz praktičnih razloga, nije potrebno da ovaj nadzorni odbor postoji, ali u smislu koncepcije koju je izložila SRS predlažem da se briše ceo član. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam amandman na član 10. koji reguliše materiju izbora, imenovanja i razrešenja direktora agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Predložio sam amandmanom da se ovaj član 10. briše.

Srpska radikalna stranka je principijelno protiv osnivanja agencija, a u slučaju osnivanja agencije za licenciranje stečajnih upravnika otvara se mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranje uskog kruga ljudi koji će sprovoditi sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.

Ko imenuje direktora agencije? Direktora agencije imenuje Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za privredu tj. ministra za privredu, koga mi trenutno nemamo. Koje uslove treba da ispunjava predloženi direktor agencije za licenciranje stečajnih upravnika? Ako znamo da je za stečajne upravnike neophodno da imaju visoku stručnu spremu, položen stručni ispit itd, postavlja se pitanje koji je to ekspert, koji su to stručnjaci, da li je ova agencija formirana baš upravo da bi se gospodin Janjušević doveo na čelo direktora agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer je u prethodnom periodu bio stečajni upravnik u preko 20-tak preduzeća i stekao je ogromno iskustvo i mogao bi da edukuje te stečajne upravnike. Mislim da je cilj predlagača ovog zakona upravo taj.

Postavlja se pitanje zašto ovaj predlog zakona ne valja. Iz mnogo razloga, a jedan od glavnih razloga je što ovaj predlog zakona podržava i bivši ministar za privredu i privatizaciju, kome su građani Srbije izglasali nepoverenje na decembarskim izborima. Zašto i ova vlada radi ono što je radila i prethodna vlada ostaje nejasno, ali je sasvim jasno da će doživeti sličnu ili još goru sudbinu od prethodne vlade, kojoj su građani izglasali nepoverenje na decembarskim izborima.

Koliko košta ova agencija, koliko koštaju uopšte sve ove agencije, zašto se ta sredstva ne investiraju, zašto se ne ulaže u privredu, u proizvodnju, zašto veliki i složen birokratski aparat činite još većim i još složenijim? Nema investicija, nema razvoja, nema privrede, nema ulaganja u proizvodnju. Pa ne može ni da ima, kada vi samo investirate u razvoj novoformiranih agencija. Da li neko uopšte zna koliko imamo ovih agencija?

Koje su osnovne primedbe stranih i domaćih investitora? Upravo su primedbe tipa - skup, glomazan državni aparat koji iscrpljuje i odbija domaće i strane investitore. Vašu gomilu propisa i pravila investitori neće i ne žele da proučavaju. Veliki broj agencija koje su formirane je samo dodatno opterećenje za budžet Republike Srbije i one čine ionako skup i glomazan državni aparat još skupljim i još glomaznijim. Da li nam je to neophodno? Nije. Iz tog razloga sam podneo ovaj predlog amandmana i preporučujem da u danu za glasanje prihvatite ovaj moj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. kojim se traži brisanje ovog člana, iz razloga što je SRS, kao što ste već čuli, principijelno protiv formiranja agencija. Da smo mi tu u pravu, najbolje govori činjenica da telefoni u poslaničkoj grupi SRS prethodnih dana ne prestaju da zvone. Vrhovni arbitar da li su naši amandmani besmisleni ili nisu upravo su građani Srbije i vi, gospodo dosovci, nemojte za sebe uzimati to pravo.
Dosta je materijala zaista stiglo u našu poslaničku grupu, vezano za sve privatizacije, za sve stečajeve koje ste obavili prethodnih dana. Tu su rešenja koja je donosio gospodin Goran Kljajević iz čuvenog sudskog dosovskog klana Kljajevića, koji je vodio postupak nad kompanijom Robnih kuća "Beograd", ali zbog kratkoće vremena sada neću moći više tome pažnje da posvetim.
Veoma je važno pomenuti i "Beko", nekada jaku firmu. Ovde sam dobio izveštaj o proizvodnji i o lansiranju količina po asortimanu od 1992. godine do 2001. godine. Iz ovoga se jasno vidi da je "Beko", nekada gigant tekstilne industrije u Srbiji, veoma dobro radio čak i za vreme bombardovanja. Čak i za vreme bombardovanja, gospodo, nisu prestajali izvozni poslovi, radili su i za španske partnere i uspevali da ostvare čak i devizni prihod. Na primer, u maju mesecu naplatili su 146.078 nemačkih maraka, u junu mesecu naplatili su 201.014,89 nemačkih maraka.
Međutim, pokazalo se da je DOS-ovski režim za mnoge firme, ovde imamo primer "Beka", bio pogubniji čak i od samog bombardovanja. Samo Fabrika "Beograd" je 1999. godine za vreme bombardovanja radila nesmetano i proizvela više od 150.000 odevnih predmeta. U 2000. godini taj broj predmeta je još porastao i ukupno je "Beko" proizveo preko 430.000 odevnih predmeta, a od toga više od 150.000 odela.
Sve je to tako teklo, gospodo, do 2001. godine. Čak i početkom 2001. godine je "Beko" dosta dobro radio. Za prva četiri meseca 2001. godine ostvario je, samo Fabrika "Beograd", prihod od 5.171.957 dinara. Nakon toga dolazi DOS-ov režim, dolazi Goran Kljajević, dolaze gospoda Janjušević i ostali, i sa njima dolaze i stečajevi. Danas su te proizvodne hale zatvorene, radnici su na ulici, poslovni prostori se krčme.
Dao bih još svoj doprinos i rekao gospodinu Aligrudiću da više ne zabranjuje poslaničkoj grupi SRS da podnosi amandmane, jer je to, gospodine Aligrudiću, naše osnovno demokratsko pravo. Nemojte od nas tražiti da, poput SPS-a, podnosimo amandmane, da čak tražimo i brisanje člana 1, da tražimo brisanje ovog zakona, da izlazimo za govornicu i govorimo koliko je loše formiranje agencija, a da zatim glasamo i za taj zakon i za tu agenciju.
Prirodno je, rekao bih, naše pravo da amandmane podnosimo i da ih branimo, kao što je prirodno i vaše pravo da želite opoziciju poput SPS-a, kao što je prirodno da Havijer Solana želi predsednika Srbije poput Borisa Tadića. Gospodo, ništa prirodnije od toga nema. Jednostavno, svako traži onoga sa kim će najlakše izaći na kraj. Jasno je zašto je DSS izabrala SPS za partnera i zašto je Havijer Solana izabrao upravo Borisa Tadića.
(Predsednik: Vreme, gospodine Šaroviću.)
Koliko vi, gospodo, ozbiljno shvatate ovu današnju raspravu najbolje govori i činjenica da od 170 poslanika, koliko imaju poslaničke grupe koje podržavaju ovaj zakon, u ovom trenutku u sali ne prisustvuje svakako više od 50 do 60 vas. Zamolio bih predsedavajućeg da, u skladu sa članom 82. stav 2. Poslovnika, utvrdi kvorum za rad.