Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, mislila sam da počnem izlaganje rečenicom da je jako dobro da se ovaj zakon našao pred poslanicima. Međutim, moja koleginica koja je prethodno govorila dala mi je šlagvort za jednu primedbu koju ne mogu da odolim a da ne kažem. Doneli su 37 zakona, od kojih nije ni pet zakona, sve su ostalo izmene i dopune, a zakoni su uglavnom projekti koje je uradila prethodna vlada.
Moram da kažem da bi Vlada iz prethodnog saziva bila jako zadovoljna da je zatekla projekte u ministarstvima kakve ste vi zatekli i da je mogla da ih koristi. Nažalost, ona je morala da krene iz podruma reformi.
Ja bih ipak da se osvrnem na ovaj zakon o socijalnoj zašiti za koji mislim da je jako dobro što se našao u skupštinskoj proceduri, jer obezbeđuje socijalnu sigurnost građana, utvrđujući jednak minimum za sve građane u Srbiji, ali daje opštinama prema njihovim materijalnim mogućnostima da svojim građanima pomognu.
Poslanička grupa Demokratske stranke glasaće za zakon. Mi skoro uopšte nemamo primedaba na njega, jer, kao što sam malopre rekla, ponuđeni predlog zakona je skoro istovetan zakonu koji je prethodna vlada predala u skupštinsku proceduru i koji se sada nalazi u arhivi Skupštine, ali koji nije uspeo da dođe za vreme tog mandata u skupštinsku proceduru, odnosno pred nas poslanike.
Međutim, imamo jednu zamerku na zakon. Prosto mislimo da bi bilo bolje rešenje koje je bilo u prethodnom predlogu, a ono se odnosi na hraniteljstvo. Ministar je podvukao kao veliku zaslugu, jednu od zasluga, to što se hraniteljstvo našlo u novom zakonu. Naravno, to u svakom slučaju pozdravljamo. Međutim, iz člana 16. je izbačena mogućnost članu hraniteljske porodice zaključivanja ugovora o radu za obavljanje poslova van radnog mesta poslodavca.
U predlogu prošle vlade, u predlogu zakona, član porodice koji je osposobljen da bude hranitelj imao je mogućnost zasnivanja radnog odnosa, što je u skladu sa Zakonom o radu. Naravno, on je imao mogućnost, što ne znači da je morao. To je razlog zašto mislimo da je to rešenje moglo da ostane, jer na takav način bi status hranitelja bio na neki način poboljšan za ljude koji nemaju zaposlenje, a na taj način bi imali mogućnost da ono penzijsko osiguranje koje im je dato ovim zakonom, što naravno pozdravljamo, kroz svoj rad na neki način zarade.
Mislimo da bi se na taj način unapredio ovaj oblik zaštite i u svakom slučaju bi bio mnogo bolje rešenje za decu bez roditeljskog staranja. Nažalost, zbog skidanja hitnog postupka, kako je u početku zakon predat u skupštinsku proceduru, nismo imali mogućnost da uložimo amandmane, a mislili smo da stavimo amandman upravo na ovaj član 16, tako da bismo na taj način pokušali da zadržimo rešenje iz prethodnog predloga.
Kako sam već ranije kazala, s obzirom na to da je zakon naš predlog zakona, poslanička grupa Demokratske stranke će glasati za ovaj zakon.

Vi se javljate za repliku? Izvolite.

Zahvaljujem na ispravkama koje je koleginica dala, ali želim da kažem samo jedno. Ono što sam rekla, čini mi se, pre dva dana, zakoni, a posebno zakon o socijalnoj zaštiti ne treba da bude prilika za stranačka nadmudrivanja. Apsolutno je nevažno ko je zakon pisao.
Za mene je važno koji su zakoni dobri i koji zakoni mogu da budu usvojeni. U tom smislu ja sam već na samom početku podržala napore i opozicione stranke kojoj koleginica pripada zbog toga što je podržala jedan broj zakona za koje je smatrala da su dobri i smatram da će to i dalje raditi sve poslaničke grupe u ovom parlamentu.
Ono što je za naše građane važno, to je da usvajamo dobra zakonska rešenja, dobre dopune zakonskih rešenja ili ma kako se one zvale, ali u svakom slučaju smatram nebitnim koji je stručnjak, imenom i prezimenom, pisao neki zakon. Važno je da li postoji politička volja da ti zakoni budu usvojeni.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Kao poslanik SRS, daću par načelnih primedaba na ovaj zakon iz kojih se vidi da ima određenih nedorečenosti i određenih praznina u ovom zakonu.
Već u članu 1. vidi se prvi nedostatak ovog zakona, u kome se kaže da troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona ne snose građani ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno. Moje mišljenje je da se ne može očekivati da troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona mogu snositi korisnici tog prava, znači ovde se radi zapravo o jednoj nelogičnosti i smatram da ovu grešku treba ispraviti i upravo je poslanički klub SRS podneo amandman što se toga tiče.
Dalje, kolega Nedeljković je u svom izlaganju izneo jednu vrlo bitnu stavku, a radi se o srpskom narodu koji danas zaista teško živi na području Kosova i Metohije. Mišljenje poslaničke grupe SRS je da je ovim zakonom trebalo obuhvatiti taj narod koji zaista živi u izuzetno teškim uslovima, koji je pod neprekidnom opsadom i šikaniranjem šiptarskih terorista. Ovde se zapravo radi o jednom od najvitalnijih nacionalnih interesa, jer su zapravo ti ljudi koji danas žive na Kosovu i Metohiji garant kakve-takve nade da će se Kosovo i Metohija vratiti u sastav Srbije.
Mišljenje Srpske radikalne stranke jeste da je tim ljudima trebalo omogućiti iz budžeta Republike Srbije jedan vid pomoći. Svesni smo situacije, da je teško vreme i da možda nije moguće da se novčana pomoć obezbedi svima, ali je moglo da se nađe za toliko da se porodicama koje žive na Kosovu i Metohiji, ako ne ostvaruju prihode ili žive ispod nivoa socijalne zaštite, omogući jedna vrsta pomoći. Jer, znate, ukoliko više ne bude Srba na Kosovu i Metohiji, onda možemo reći da više Kosova nema u sastavu Srbije.
Sledeća zamerka koju imam da uputim ovom predlogu zakona je na član 5, a koji se odnosi na član 12. Ponovo dolazi do jedne nelogičnosti.
Kaže se da pravo na materijalno obezbeđenje ima pojedinac, odnosno porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti. Ne razumem šta znači minimalni nivo socijalne sigurnosti. Koji su to kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje nivo socijalne sigurnosti, da li je on minimalan, srednji ili maksimalan, i ko je taj koji utvrđuje nivo socijalne sigurnosti?
Dalje, na član 13. predloženog zakona koji se odnosi na član 25. osnovnog teksta u kome se kaže - dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu. Drugi stav kaže da mesečni iznos dodatka iz stava 1. ovog člana za septembar 2004. godine iznosi 4.000 dinara, a zatim se u petom stavu ovoga člana iznosi da nominalne mesečne iznose dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružene u dinarima, u skladu sa stavovima 2. i 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Prema mišljenju poslaničke grupe SRS potrebno je da parametri za socijalna davanja budu praćeni prosečnom zaradom, a ne indeksom troškova života ili paušalnom ocenom i procenom nadležnog ministra. Ovde se radi o jednoj koncepcijskoj razlici između predloga ovog zakona i zakona kako ga vidi SRS. Kao što je jedan od prethodnika rekao, poslanički klub SRS je još 2. aprila ove godine podneo Narodnoj skupštini predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, koji nije uzet u pretres. Smatramo da je to bio dosta kvalitetan predlog zakona.
Što se tiče ovog predloga zakona, SRS je pokušala, podnoseći određeni broj amandmana na članove ovog zakona, da ga bitno popravi, izmeni i ja apelujem na skupštinsku većinu da te predložene amandmane prihvati.
Ono što sam još hteo da kažem, a direktno je vezano za socijalnu zaštitu i posebno obezbeđenje socijalne sigurnosti građana, jeste sledeće. U gradu iz koga dolazim, u Jagodini, postoji jedno preduzeće, a to je društveno preduzeće za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica i zove se "Oprema". Inače se bavim proizvodnjom kancelarijskog nameštaja. Radi se o društvenom preduzeću koje danas zapošljava 139 radnika, od čega je više od 60% invalidnih i retardiranih lica.
Problem u vezi sa tim preduzećem je sledeći. Naime, došao sam do određenih saznanja da je u prethodnom periodu, pa čak i pre formiranja ove nove vlade, resorno ministarstvo uplatilo ovom preduzeću 7.200 dinara po invalidnom zaposlenom na ime neke vrste pomoći, poboljšanja uslova rada ili nabavke određenih mašina i repromaterijala koji su im potrebni. Problem je u tome što zaposleni u tom preduzeću nisu ni prebijene pare dobili od tog novca, a poslednji lični dohodak primili su za mesec oktobar 2002. godine.
Ja sam, kao narodni poslanik, 7. aprila ove godine uputio jedan dopis skupštinskom Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja sa molbom da se obrati nadležnom ministarstvu i samo proveri da li su ta sredstva uplaćena navedenoj firmi, sa kojom namenom i da li su ta sredstva namenski trošena ili su završila ko zna gde, da ne kažem u džepovima rukovodeće strukture.
Inače, zaposleni u tom preduzeću žive ispod svakog nivoa. Ono što imaju, to je jedan obrok dnevno, koji veliki broj njih odnese kući kako bi svojoj deci obezbedili makar taj jedan obrok. Kao što sam rekao, u tom preduzeću rade invalidna i retardirana lica koja nisu ni svesna svog iskorišćavanja i vrlo često se nalaze pod pretnjom i šikaniranjem direktora Mitra Pavlovića.
Ja ću vam samo pokazati platni spisak jednog od radnika te firme, na kome u dnu piše da je lični dohodak, odnosno plata poslovna tajna ustanove i da za odavanje poslovne tajne ustanove sledi momentalni otkaz. Pitam ko je taj ko može ovako da preti radnicima koji više od dve godine nisu primili plate. Ko je taj ko može da kaže radnicima da ne smeju da pričaju kolika im je plata, da moraju da kažu da su zadovoljni, da moraju da kažu da nisu gladni i da imaju od čega da održavaju i izdržavaju svoju porodicu i svoju decu. Zaista, jedna neverovatna stvar i prosto nisam mogao da verujem kada je ovo došlo do mene. Ovo nije jedini slučaj, sticajem okolnosti da sam ja iz Jagodine, pa sam upoznat sa time.
U "Kuriru" od 29. marta 2004. godine imali smo jedan tekst u kome kaže da je asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata uzimala pare od invalida. Znači, radi se o potpuno istoj problematici, vezano za preduzeće "Šumadija" iz Kragujevca. Vi znate da je tadašnji ministar bio Dragan Milovanović. Mene čudi što ovaj odgovor koji sam tražio da dođe do mene od strane skupštinskog odbora nije došao. Mnogo slično radite, a kako radite, tako prolazite i na izborima.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati i glasati za izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Da li je neka vlast narodna ili nije i koliko ta vlast misli o najugroženijoj kategoriji stanovnika ogleda se baš preko ovoga zakona. Po pravilu, ova ugrožena kategorija stanovnika ima i svoje specifične probleme, oni najčešće i obolevaju. Kao lekar znam da vrlo često ta kategorija stanovnika oboljeva od raznih zaraznih bolesti, naročito je u poslednje vreme povećan broj obolelih od tuberkuloze.
Zato DSS kao narodna i državotvorna stranka podržava ovaj zakon, ne samo da se donese u Skupštini, već da može praktično i da se primeni. Zakon koji se menja nije bio loš, ali ovaj koji sada predlažemo je mnogo bolji. Zato ubuduće i treba tako da se radi u Skupštini, da se prethodni zakoni menjaju, ali na dobrobit građana.
Nadam se da će ova vlada i ovaj parlament češće imati pred sobom takve zakone, kao što je i do sada to Vlada činila u prethodnih 37 zakona.
Šta se to menja u ovom zakonu, zbog čega DSS podržava ovaj zakon? Vrlo smo precizno gledali i razmišljali šta je to dobro. Mogu da vam kažem da su mnoge stvari ovde bolje nego što su bile. Recimo, izmenama i dopunama prethodnog zakona u članovima 3, 4. i 5. predloženo je da se nivo socijalne sigurnosti ne određuje u procentualnom iznosu od prosečne zarade ostvarene u opštini, već u procentualnom iznosu od prosečne zarade u Republici. Ovom izmenom i dopunom zakona postiže se uspostavljanje jedinstvenog nivoa socijalne zaštite na nivou Republike Srbije, što nije bio slučaj sa prethodnim zakonom. U prethodnom zakonu su bili oštećeni najugroženiji građani u 122 opštine. U te 122 opštine spada i Užice i sve ostale opštine u užičkom kraju, odnosno u Zlatiborskom okrugu.
Ovom izmenom i dopunom zakona i 13.000 porodica stiče pravo da primaju socijalnu pomoć. Povećava se nivo socijalne zaštite dva do tri puta u opštinama koje su ranije bile u nepovoljnom položaju. Ovim se jasno pokazuje da je Vlada Srbije odgovorna vlada, prema narodu i prema najugroženijoj kategoriji stanovnika.
Da Vlada ozbiljno misli i o najugroženijoj kategoriji stanovnika vidi se po tome što se u izmeni i dopuni Zakona nivo socijalne zaštite podiže na najviši nivo; u momentu početka primene ovog zakona, 01. 09. 2004. godine, nivo socijalne sigurnosti će se izračunavati prema prosečnoj zaradi ostvarenoj u Republici u drugom kvartalu 2004. godine, što u svakom slučaju povećava finansijsku pomoć socijalno nezbrinutim osobama.
Menja se i način usklađivanja socijalne zaštite, ne prema rastu zarada, što je ranije bilo, već prema rastu troškova života, što je u svakom slučaju realnije i povoljnije za socijalno nezbrinute osobe.
U članu 12. i 13. predlaže se da nadoknada za pomoć i negu drugim licima bude povećana skoro dva puta. Šta se ovim postiže? Motivisaće se porodice da zadrže lica u porodicama, što je humanije, i ta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega to i žele, a u isto vreme postiže se drugi ekonomski momenat, jer se ovim smanjuje potrošnja iz budžeta, odnosno izdavanje za socijalno nezbrinuta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega.
Ovo je jedan vid razmišljanja DSS-a i Vlade, da mora da bude narodna vlada, a u isto vreme i državotvorna, da misli o državi i budžetu, da se pare ne rasipaju.
Mi u DSS takođe smatramo da se ovim zakonom neće sve rešiti i da on nije idealan, ali nadamo se da ćemo u budućnosti, čim se steknu ekonomski uslovi, predložiti izmenu i dopunu ovog zakona i da će se to desiti u toku vladavine ove vlade, možda za godinu ili dve.
U Vladi je procenjeno da se ovaj zakon može doneti, da se ekonomski može pokriti; a da li će to biti samo laža za socijalno neosigurana lica ili stvarnost - pokazuje se da je Vlada u pravom momentu donela ovaj predlog izmena i dopuna zakona.
Šta se to desilo ovih dana? Ovih dana imamo dva velika ekonomska iskoraka, što smo zemlju Srbiju oslobodili za milijardu i 600 miliona dolara ili evra, preko poverilaca Londonskog kluba. Da je to bilo u prethodnim vladama, o tome bi televizije brujale po 15 dana. Vlada je tu da radi za narod, ne da se pokazuje svaki dan šta je uradila.
Gospodo narodni poslanici, da li ste uopšte, osim jedne male note, pročitali u sredstvima javnog informisanja da je u pregovorima sa ruskom vladom gospodin Vojislav Koštunica napravio veliki ekonomski pomak, odnosno rešio mnoge dugove i potraživanja između Republike Srbije i Ruske Federacije. Da je u prethodnoj vladi neko to uradio, ne bismo mogli da zatvorimo 15 dana televizore, ne bi se ni o čemu drugom govorilo, samo o tome.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova vlada i DSS ne misli da samo socijalno ugroženim licima daje pomoć, već onima kojima je potrebna, a u isto vreme smatra da treba da ih bude što manje u ovoj zemlji. Zato će svakom sposobnom licu koje je socijalno ugroženo dati pomoć za prekvalifikaciju i samim tim pomoći da nađe novo radno mesto. To je pravo ekonomsko razmišljanje i prava pomoć ugroženim licima.
Nadam se da ćemo ubuduće donositi ovakve zakone i da nema nijednog čoveka ovde u parlamentu koji će glasati protiv ovog zakona. Bićemo srećni kada budemo na svetskom nivou i kada ne budemo imali ljude kojima treba socijalna pomoć i nega. U tom pravcu, braćo i sestre, moramo raditi svi u ovoj zemlji Srbiji.

Hvala narodnom poslaniku Predragu Mijailoviću. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi Rajko Baralić.
Da li je Nikola Todorović tu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, srećna je ona država koja stvori takav ekonomski ambijent da je najmanji mogući broj građana u stanju socijalne potrebe. Ako se broj lica iz ove kategorije povećava, onda to jeste ili može da bude indikator da su se ekonomski uslovi u jednoj zemlji pogoršali, da je pogoršan standard. Može da znači i drugo, da je država odrešila kesu, pomerila cenzus i na taj način obezbedila jednom broju građana da iskoristi ovo pravo, da pomogne svoj socijalno-ekonomski status i položaj.

Vlada je odgovorna da stvara takav ambijent, da povećava broj radnih mesta, da povećava ukupna primanja u porodici.

Jer na taj način članovi tih porodica, građani jedne države, žive od svog rada, a ne od onoga što danas jeste predmet ovog zakona koji je ovde na dnevnom redu u parlamentu.

Raniji period u našoj zemlji karakterisali su tzv. socijalistički profesionalni odnosi, a glavno obeležje tih odnosa je bio princip tzv. uzajamne socijalističke solidarnosti. Promenjen je društveno-ekonomski sistem u zemlji, promenjeni su kriterijumi, struktura vlasništva, odnos prema vlasništvu i država ima obavezu da u procesu koji se naziva tranzicija pokuša da građanima koji su ostali bez posla i koji imaju druge potrebe, o kojima su danas govorile uvažene kolege i koleginice, pomogne da taj period prebrode lakše, jer sami očigledno ne bi bili u stanju.

Što se tiče onih koji su vlasnici preduzeća, koji raspolažu velikim kapitalom, njihov interes je, a to je interes države i građana, da se stvaraju uslovi, da se stvori ambijent da oni lakše posluju i da zapošljavaju nove ljude. Ukoliko to nije moguće, država onda mora da im uzme kroz povećane stope poreza ili doprinosa. Ovo prvo je bolje i za državu i za građane i za ljude koji imaju takve potrebe.

Ja ovde predstavljam socijaliste Moravičkog okruga, Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana i sve građane tog okruga. Ovde je Ivanjica apostrofirana kao opština u kojoj je najniža prosečna zarada u Srbiji, oko 4.000 dinara. Ovde su već govorili gospodin ministar i kolege narodni poslanici da se izjednačavanjem cenzusa praktično korisnici svih ovih prava u 122 opštine u Srbiji dovode u jednak položaj. To i jeste jedan od razloga zbog kojih bi valjalo podržati izmene i dopune ovog zakona; takođe i ovih nekoliko elemenata, o kojima je ovde bilo reči, odnosno 13 hiljada novih porodica, status hraniteljskih porodica itd.

Iskoristiću ovu priliku i prisutnost gospodina ministra da ukažem na jedan problem koji je prisutan. Po treći put to radim u dva mandata u ovom parlamentu. Pokušavam da decu poljoprivrednika čiji su roditelji umrli, jedan ili oba roditelja, izjednačim sa pravima dece čiji su roditelji umrli a bili su u radnom odnosu.

Molim vas za trenutak pažnje, veoma ću kratko ukazati na nekoliko pitanja. Selo je u Srbiji u proteklih nekoliko godina, ili nekoliko decenija, kako god uzmemo, podnelo strahovit teret u raznim reformama. Kada su izborne kampanje, kada se pišu politički programi, kada se ljudi kandiduju za razne nivoe vlasti, odlaze kod srpskih domaćina, kako se to kaže, slikaju se na njihovim imanjima, posećuju njihove farme, govore da će koliko sutra za njih nastupiti bolje vreme, a kada sve to prođe uglavnom sve ostane kao što je i bilo.

Kad ste dete seljaka, pa nemate roditelje, onda ste potpuno okrenuti samo dobroj volji vaših rođaka i ekonomskoj snazi vašeg domaćinstva, koje ne mora ništa da znači, jer kada, recimo, umre otac, obično se zaparloži imanje, poraste kupina i pavit po bogazima, padnu plotovi. Obično se to događa u podeli imovine.

Oni koji su ranije od te imovine školovani uzmu svoje delove, pa onda ta deca bez roditelja, po definiciji, isplaćuju svoje tetke ili stričeve, a oni praktično ne samo da stoje na mestu gde su bili, već svoju egzistenciju i položaj svog domaćinstva dovedu u nemoguću situaciju.

U ime svih onih kojima je bila velika i rumena pekmezara na velikom odmoru, ali nisu mogli da je kupe, koji su školu završili u tuđim pantalonama, koji su svaki put kada je neko pomenuo reč otac ili majka imali strašnu asocijaciju, molim vas da podržite ovo za šta se ovde zalažem, a zalažem se da deca seljaka čiji su roditelji umrli imaju nivo materijalnog obezbeđenja dok im traje redovno školovanje, bez obzira na uslove koje propisuje zakon u članovima 7, 8. i 9. Dakle, da nema onog uslova koji moraju da ispune svi ostali.

Zašto je to važno? Ovo nije samo doprinos da se pomogne toj deci u materijalnom smislu. To je vrlo konkretan doprinos da se oni, tako maleni i tako osiroćeni, izbore za svoje dostojanstvo, koje je često i svakodnevno ugrožavano, koje ih formira kao posebne ličnosti. Oni su obeleženi za čitav život. Njihova borba je mnogo teža i mnogo neizvesnija od onih koji imaju pravo na porodičnu penziju kada nemaju jednog ili oba roditelja.

Mogao bih da o tome govorim dugo. Verujem da ste me razumeli i verujem da ćete me podržati. Ovo nema nikakve veze sa političkim strankama. Ovo nema nikakve veze sa političkim programom nijedne stranke. Ovo ima veze sa jednom iskrenom željom da neko ko je prošao ceo ovaj put koji vam danas ovde izlažem pomogne onima koji bi mogli biti ili jesu u takvoj situaciji.

Zahvaljujem što ste me saslušali. Gospođa Gordana Matković je odbila ovo da uradi. O njoj sam imao najviše moguće mišljenje. Ona je bila jedan od onih ministara u prošloj vladi čije sam napore podržavao, ali nije razumela ovo o čemu sam govorio. Vas molim, gospodine ministre, da izučite, ako ne može na ovaj način, i pokažete da jesmo ljudi koji su odgovorni, koji su dostojni onih koje ovde predstavljam u ime svih tih malih devojčica i dečaka u Srbiji koji imaju taj problem o kome ja danas ovde govorim.

Čovek u životu jedino ne može da se suoči sa tužnim pogledom tuđe ili vlastite dece. Sve drugo može da podnese. Za taj pogled danas molim podršku i molim da, kada dođemo do amandmana, podržite amandman koji sam ja definisao kao amandman 3a. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi Ivana Kovačević.