Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Pomoravskog okruga, tačnije iz Paraćina, grada u kome je 2000. godine bilo 12 hiljada zaposlenih, a tri godine posle vlasti DOS-a, vlasti u kojoj je na neki način učestvovala i partija aktuelnog ministra, u Paraćinu radi samo 5,5 hiljada ljudi.
Eto, to je doprinos bivše vlasti, a verujem da su mnogi od tih šest hiljada radnika danas socijalni slučajevi. Takva situacija je u mnogim gradovima Srbije.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama u stvari je pokušaj da se donekle ublaže loši uslovi življenja za određene kategorije stanovništva. Ti loši uslovi su se naročito istakli u poslednje tri godine, kada je došlo do bespoštednog otpuštanja radnika i zatvaranja mnogobrojnih preduzeća.
Srpska radikalna stranka je još pre nekoliko meseci takođe podnela predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, ali voljom skupštinske većine to nije došlo na skupštinsku raspravu. Malo kasnije ću se vratiti na taj predlog zakona.
U članu 9. u pregledu odredbi se kaže da su prava u okviru socijalne zaštite, a za koja se stara Republika Srbija, odnosno nadležno ministarstvo: materijalno obezbeđenje socijalno ugroženih građana, dodatak za pomoć i negu drugih lica, pomoć za osposobljavanje za rad, i neka druga prava, a ja ću se uglavnom osvrnuti na ove tri stavke.
Kada je reč o materijalnom obezbeđenju, pored lica koja su teškoj materijalnoj situaciji u centralnoj Srbiji, najteže je Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima je neophodna materijalna pomoć kako bi mogli da opstanu i da ostanu na Kosovu, da žive, jer su svakodnevno izloženi svakojakim pritiscima Šiptara, terorista, KFOR-a, raznoraznih međunarodnih organizacija koje se na sve načine trude da proteraju Srbe sa Kosova da bi Kosovo postalo etnički čisto.
Ako u budžetu mogu da se nađu sredstva za svakojake agencije, udruženja, organizacije koje imaju neko sumnjivo delovanje, ako mogu da se bacaju državne pare za preskupe i nikom potrebne studije i elaborate, e onda se mora naći novac za srpsku nejač na Kosovu. Treba da nam budu primer mnoge zemlje u svetu koje se izuzetno staraju za svoje sunarodnike koji žive u kriznim područjima, kako bi sačuvale svoj etnički prostor.
Kada je reč o pravu na dodatak za pomoć i negu drugih lica i pomoć za osposobljavanje za rad, tu se pre svega misli na lica koja su teško obolela od multiple skleroze, distrofije mišića, paraplegičare, lica rođena sa Daunovim sindromom itd, zatim lica koja su rođena kao invalidi, i na njihove roditelje, odnosno staraoce.
U većini gradova u Srbiji postoje udruženja tih obolelih lica. Takvo jedno udruženje je postojalo u Paraćinu, odnosno možda voljom lokalne vlasti više ne postoji. Ta udruženja su se mahom bavila osnivanjem nekih malih radionica ili preduzeća u kojima su se hendikepirana lica okupljala, dolazilo je do neke proizvodnje, bavili su se izradom propagandnog materijala po narudžbini ili izradom ambalaže, a preko tog rada su ostvarivali i deo prihoda koji im je poboljšavao uslove života.
Ministarstvo bi trebalo da se potrudi da pomogne takvim udruženjima koja žele na takav način nešto da rade, da se taj rad ne bi usmeravao na entuzijaste i na roditelje te dece koji bi tako nešto želeli da ostvare. Rekao sam već, takvo jedno udruženje danas u Paraćinu više ne postoji, imalo je oko 180 članova, a sada čekaju da ih neko ponovo organizuje da bi mogli sebi da priušte nekakav prihod.
Takođe, u opštini Paraćin, tačnije u manastiru Sveta Petka kod Izvora, sestrinstvo manastira se brine za oko 100 štićenica tog doma. Pre svega, želim da napomenem da su to izuzetno teško retardirane osobe sa teškim fizičkim nedostacima. Apelujem na gospodina ministra i ministarstva da iznađu načina da pomognu toj ustanovi, jer oni dobijaju samo jednokratnu budžetsku pomoć SO Paraćin, zatim od nekakvih udruženja koja čuju za ovu situaciju, odnosno šta se dešava u manastiru. Ne bi bilo loše da im se pomogne, pre svega, u nabavci inventara, u određivanju medicinske ekipe koja bi trajno posećivala ovaj dom, jer je i to zaista neophodno. Sestrinstvo ne traži nikakvu platu. Smatraju da je to njihova uloga da pomognu teško obolelima.
Na kraju, osvrnuo bih se kratko na odredbe člana 61. i 69b. Po članu 61. korisniku prava na materijalno obezbeđenje iznos obezbeđenja umanjuje se za 50% ukoliko se korisnik nalazi na bolničkom lečenju. S obzirom da svako bolničko lečenje iziskuje povećane troškove, smatramo da je izlišno da u tim situacijama tom korisniku uskraćujemo i tih 50% pomoći koje mu dodeljujemo.
Što se tiče člana 69b, gde se reguliše imenovanje, odnosno izbor direktora centra za socijalni rad, koga imenuje opština uz saglasnost ministarstva, znamo da u pojedinim opštinama gde vlast zavisi od svakojakih koalicija dolazi do usaglašavanja pojedinih interesa tih malih stranaka, pa se eto tako nekom nude pojedina direktorska mesta bez stručnosti, bez zvanja, što može da ima dalekosežne posledice na rad tog centra za socijalni rad.
Smatram da ćete uvažiti naše predstavke, ali u suštini, ove dopune i izmena Zakona predstavljaju samo ublažavanje svega onoga što se desilo u prethodne tri godine, a to je da danas ljudi izuzetno teško žive, da ima previše ljudi bez posla i da na neki način pokušavaju da sastave kraj sa krajem. Koliko ćete vi u tome uspeti, ostaje da se vidi. Zahvaljujem.

Hvala vama, gospodine Iliću.
Reč ima narodni poslanik Ivana Kovačević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoslav Milković.

Koleginice i kolege, pred nama je tekst zakona koji će poslanička grupa G17 plus u potpunosti podržati. Zašto? Pre svega, moram da kažem, zato što je socijalno pravedan. Ne znam koliko vam je poznata činjenica da trenutno u ovoj državi, što smo već i čuli malopre, u 122 opštine građani primaju manju socijalnu pomoć nego što je to u ostale 23 opštine.
Sada bih vam dala neke konkretne primere koji će vas možda šokirati, ali ako uporedimo visinu prosečne plate za zadnji kvartal 2003. godine, dobićemo podatak da je socijalna pomoć u Dimitrovgradu ili u Ivanjici iznosila nešto manje od 800 dinara, a za to vreme je u Beogradu, Vršcu, Novom Sadu, Požarevcu iznosila 3.000 dinara po članu porodice. Ta razlika je jako velika.
Prema tome, ne vidim razloga zašto se neki poslanici danas bune protiv ovog zakona i zašto neće glasati za njega. Nadam se da će na kraju ipak glasati.
Dalje, što se tiče ovog zakona, moram reći da neće građani Beograda, Novog Sada, niti Požarevca primati manje, nego će svi primati isti iznos, što je jako dobro.
Ono što je takođe dobro u ovom zakonu jeste uvođenje nadzora. Neki su ovde pominjali da nije dobro osnivati zavod za socijalnu zaštitu, niti bilo kakav nadzor. Pošto sam radila u centru za socijalni rad poznato mi je da je bilo slučajeva gde su građani sasvim neopravdano primali socijalnu pomoć, a za to vreme posedovali kuću ili automobil, jer nije postojao adekvatan nadzor kojim bi se to sprečilo. Osim što će se voditi nadzor nad stručnim radom, sprečiće se i ovakvi pokušaji da se izmanipuliše država, pa će ostati više novca za one kojima je stvarno potrebno.
Što se tiče hraniteljstva, mislim da je dobro što su izmenjene neke stvari u ovom zakonu. Sada će biti definisano da iznos primanja za hraniteljicu koja vodi brigu o jednom detetu bude 20% od republičkog proseka plate. Pošto će se na taj iznos uplaćivati i doprinosi, na primer hraniteljica koja u svojoj kući ima troje dece moći će da sakupi dovoljan iznos novca za određeni broj godina, čak i da ostvari penzijski staž.
Koleginica iz DS-a je pomenula da sve zakoni koje mi ovde donosimo nismo pisali mi, nego prethodna vlada. Pa, što se tiče ovog zakona, poznato vam je da je prethodno ministarstvo, koje je vodila gospođa Gordana Matković, a koju inače vrlo poštujem, napravilo ovaj predlog zakona još 2002. godine. Zaista se pitam zašto ovaj zakon nije usvojen još 2002. godine. Znate zašto nije usvojen - zato što bivši ministar finansija, gospodin Đelić, nije uspeo da obezbedi sredstva, pa se zato zakon nije ni usvojio, niti se primenjivao.
Za razliku od njega, sadašnji ministar finansija gospodin Dinkić tako je koncipirao budžet i već planirao sredstva u budžetu za sprovođenje ovog zakona, a ova skupština je usvojila taj zakon, pa će zbog toga ovaj zakon sada moći da se primenjuje. Naravno da je dobro da mi usvajamo zakone koje je predložila prethodna vlada, jer smatramo da treba nastaviti da se radi na svemu onome što je dobro.
Kad smo već kod budžeta, moram reći kako se budžet puni. Budžet se puni tako da svi oni koji su zaposleni, koji privređuju, koji imaju privatne firme uplaćuju porez za taj budžet.
Ovih dana smo svedoci da neki pojedinci koji privređuju, koji imaju privatne firme pozivaju na neke humanitarne akcije, govore o nekoj humanosti na delu. Međutim, koristim ovu priliku da ih vrlo dobronamerno pozovem da plate porez, a pogotovo da plate ekstraprofit, pa će onda zaista biti dovoljno para za sve siromašne, za decu bez roditelja, za invalide, za stare i bolesne. Pozivam vas sve još jednom da usvojimo ovaj zakon. Hvala.

Izvolite, kao šef poslaničke grupe, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih ovde javno i pred poslanicima i pred građanima Srbije da raščistimo neke dileme, pošto obrazloženja Ministarstva govore jedno, poslanici koji podržavaju ovo ministarstvo govore na isti način, a čitajući zakon čovek može da zaključi da sve nije baš tako kako se trude da predstave ministar i njegovi poslanici.
Prvo da vam kažem, ne hvalite se previše što samo predlažete ovde zakone koje je pripremila Vlada pre vas, jer da nije tih zakona ne znam šta bismo radili ovih nekoliko meseci otkako ste na vlasti. Ispade da nije bilo Vlade pre vas ne bismo imali o čemu da raspravljamo u Narodnoj skupštini.
Govori se o socijalnoj pravdi i onda nam kažete da je u mnogim gradovima, zato što je sve bilo vezivano za osnovicu koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u opštini, odnosno gradu, iznos bio niži, nego u velikim gradovima u kojima je prosečna zarada ostvarena po zaposlenom viša. Tu postoje egzaktne brojke i zaista ne može ništa da im se prigovori.
Sada me nešto drugo interesuje - zašto ne kažete, kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada dođu isplate za septembar, da će neko primiti manje u septembru nego što bi primio da nije ovog zakona. Taj neko je primalac socijalne pomoći. Ne govorimo o bogatašima, o vlasnicima privatnih firmi, o narodnim poslanicima, o ministrima koji za sebe traže 150% veću platu, govorimo o korisnicima socijalne pomoći. Pa šta ako živi u Nišu, ali on će za septembar da primi manje nego što bi primio da ne usvajate ovaj zakon.
Dalje, usklađivanje tzv. minimalnog nivoa socijalne sigurnosti sa indeksom troškova života doneće manja primanja onima koji ni sa ovim ne mogu da prežive, ali osuđeni su da preživljavaju zahvaljujući socijalnoj pomoći, zato što se Vlada žali već mesec dana da je rast plata mnogo veći od rasta troškova života. Čim je osetila da plate rastu, Vlada socijalnu pomoć vezuje za rast troškova života, a ne za rast zarada u Srbiji. Ta razlika među njima je na mesečnom nivou skoro deset procentnih poena. Troškovi života su porasli ovog meseca dva do tri posto, a plate su, čuo sam, porasle 13%.
Sada će 27.000 ovih koji su imali niske zarade, pa još 13.000 onih koji će ovim zakonom postati primaoci te pomoći, biti oštećeni zato što menjate uslove da oni ostvaruju svoja prava. Ovde treba ozbiljno obrazloženje, a ne priče o tome kako se trudimo da peglamo socijalnu pomoć građanima.
Još jedna stvar, za sprovođenje ovog zakona treba oko 700 miliona dinara. Ne može zakon da uđe u skupštinsku proceduru ako predlagač kaže - za sprovođenje ovog zakona potrebno je 700 miliona dinara. Ustav kaže drugačije, gospodine ministre. Dužni ste ovde da nam kažete gde da nađemo taj novac. Vi znate koliki je budžetski deficit. Nema sredstava u budžetu za nove obaveze po ovom zakonu. Čak i da je budžet na nuli, nekome biste morali da uskratite. Nama je budžet u velikoj dubiozi.
Nije tačno, gospodine ministre, da su dodatna sredstva potrebna za tri meseca 2004. godine, nego za četiri, jer od 1. septembra do nove godine ima četiri meseca, a ne tri. To je neko trebalo da sabere šta znači poslednji kvartal.
Dakle, očigledno da postoji deo dobre namere. Očigledno da će neki građani biti oštećeni. Sa ove govornice treba otvoreno reći zašto će neko primiti manju socijalnu pomoć - samo zbog toga što je na snagu stupio novi zakon i novi sistem obračuna socijalne pomoći. Onome ko u Nišu prima socijalnu pomoć neće biti dovoljno obrazloženje da je onaj u Ivanjici imao manje od njega. On će biti nezadovoljan, zato što ume sam da preračuna. To vam je kao penzije, kao i sve drugo. Svako je već dovoljno sposoban da preračuna koliko bi imao, a koliko će da ima. Vi ste svesno izbegli da u obrazloženju kažete kolikom broju građana od 1. septembra smanjujete iznos primanja po osnovu socijalne pomoći.
Mi hoćemo da vam pomognemo da donesete svaki zakon koji je dobar za građane Srbije, posebno za najugroženije. Ali, hajde, donesete dobar zakon, hajde da razmislimo malo o ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji u najtežim mogućim uslovima (nema ih mnogo), u tako teškim uslovima da je Narodna skupština Republike Srbije posebnim aktima Vlade, na zahtev Narodne skupštine, obezbedila poslanicima sa Kosova i Metohije duplo veća primanja od poslanika koji ne žive na Kosovu i Metohiji.
Znači, priznajemo da je teško živeti na Kosovu i Metohiji. Hajde da to priznamo i ovim zakonom, da ljudima koji se nisu iselili sa Kosova i Metohije obezbedimo duplo veća primanja po osnovu ovog zakona, a ne da brojimo koliko ih se iselilo i da jednog dana kažemo da na Kosovu i Metohiji nema uživalaca socijalne pomoći. Toliko o tome kako ko shvata i državu i donošenje zakona.
U principu, mi smo kao opoziciona stranka protiv svakog predloga zakona koji podnese Vlada, a opet, s druge strane, kao stranka koja je veoma ozbiljna i koja bi se sama bavila ovom materijom da ima prilike i da hoćete da bar neki naš predlog zakona stavite na dnevni red, želimo da vam pomognemo da donesete zakon koji će omogućiti da određenom broju ljudi, ne velikom, bude bolje.
Hajde da to uskladimo kroz raspravu o amandmanima. Ako se ispostavi da ste spremni za saradnju, može da se desi da glasamo za ovaj predlog zakona.

Istovremeno se svima izvinjavam, jer nisam znao da predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici nisu govorili na početku. Tokom rasprave ću voditi o tome računa. Odnosi se na predstavnike DSS, G17 plus, SPO i poslanike koji ne pripadaju nijednoj stranci.
Sada reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Dragoslav Milković, narodni poslanik iz Pčinjskog okruga, opština Trgovište, najjužnija srpska opština, gde stalno radikali pobeđuju. Od ostalih političara niko ne dolazi. Izgleda da su otpisali ovu teritoriju.
Govoriću o življenju Srba na Kosovu i Metohiji i socijalno - ekonomskoj situaciji na jugu Srbije. Da se javim za reč pobudilo me je ono što u ovom trenutku pobuđuje i uzbuđuje svakog humanog čoveka, svakog poštenog čoveka. To je življenje Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji. Ne može a da se u svakoj ljudskoj duši i svakom uvu ne čuje odjek plača Srba čije se kuće pale, koji se na pragovima svojih kuća ubijaju, koji goloruki dočekuju naoružanu i dobro istreniranu rulju čiji je jedini cilj da istrebe sve što je srpsko, a živo, da unište svaki trag srpstva na Kosovu i Metohiji. Dodatak svemu tome je cinizam svetskih moćnika koji, kao, tuguju nad svim onim što se tamo događa. Cinizam je izražavanje spremnosti tih tzv. privremenih organa vlasti da pomognu obnovi porušenih dobara, a pljačka, život, o tome ništa. Licemerju nikada kraja.
Sada ću reći nešto o socijalno-ekonomskoj situaciji na jugu Srbije. Potičem iz opštine Trgovište, a to je najjužnija srpska opština, sa 99,9% srpskog življa. Niko od ostalih političara ne dolazi, samo dolazi rukovodstvo SRS. Zato non-stop pobeđujemo tamo. Opština Trgovište zahvata površinu od 370 kvadratnih kilometara. Da samo napomenem da je Andora manja, San Marino, Lihtenštajn, Monako, Malta je manja.
(Predsednik: Molim vas da omogućite govorniku da govori.)
Situacija je vrlo loša u ekonomskom i socijalnom smislu. Narod se iselio, ostalo je negde oko 7.000 stanovnika, firme ne rade, preduzeća ne rade, sve je propalo, lokalna vlast ne funkcioniše, ljudi su ostali bez posla, naglo se iseljavaju, teritorija ostaje prazna, granična opština ostaje bez naroda.
Slična situacija je u Jablaničkom, Pirotskom, Borskom i Zaječarskom okrugu, gde se narod iseljava iz brdskog graničnog područja. Teritorija ostaje prazna. Za poslednjih 10 godina iz pograničnih područja južne i istočne Srbije iselilo se oko 100 hiljada ljudi. Granicu ne čuvaju vojska i policija, potreban je narod.
Država je ugrožena i treba hitno da reaguje, napravi plan i program kako bi ova granična područja zadržala ljude, a teritorija dobila sigurnost, kako naši susedi ne bi istakli svoje pretenzije prema teritorijama koje Srbi napuštaju.
Srbi napuštaju granična područja, beže ka centralnoj Srbiji i Beogradu. Nema državne strategije da se ovome stane na put, a ovo je signal za uzbunu u svakoj ozbiljnoj državi. Ne dozvolimo da se desi scenario sa Kosova i Metohije, gde su Srbi proterani u visokom procentu, a albanska nacionalna manjina postavlja pitanje prava nad teritorijom.
Državi Srbiji biće teško da čuva opustela granična područja bez naroda, a ta područja su vrlo značajna po privrednom i geostrateškom položaju. Sve dosadašnje vlasti su to prećutkivale. Ako se ovako nastavi, 2030. godine Srbi će biti demografska manjina u sopstvenoj državi. Država Srbija treba hitno da reaguje, da obezbedi radna mesta u ovim napuštenim područjima, plate, puteve, telefone, stvori uslove za život kako bi se ljudi povratili. Republika Srbija je potpuno zapostavila razvoj ovih delova zemlje. Treba obezbediti elementarnu bezbednost građana koji tamo žive. Strah, nemaština, beda su glavni pokretač bežanja ka srcu Srbije ili van zemlje.
Imajući u vidu da je natalitet Srba vrlo nizak, slika tragedije je potpuna i država treba hitno da reaguje dok ne bude kasno, jer se Srbija skuplja kao vuneni džemper posle pranja. Ne dozvolimo da Srbija bude banana-republika.
Za početak, država bi mogla da se pobrine o socijalnim slučajevima u ovom delu Srbije. Pozivam ministra da poseti opštinu Trgovište i da vidi kako narod tamo živi, da ne ispadne da ja iznosim neke prazne fraze ovde. Ako hoće da dođe o mom trošku, ja ga pozivam.

Reč ima narodni poslanik Goran Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o socijalnoj zaštiti je jedan od značajnih elemenata uređenja društvenog sistema koji ima snažan akcenat u socijalnoj državi. Liberalno demokratski koncept koji zastupa DSS, kojoj ja pripadam, podrazumeva, a to piše i u ustavnom predlogu, da snažni i značajni elementi socijalne države moraju da budu prisutni istovremeno sa razvojem tržišne privrede i da to što se često misli da tržišna utakmica, koja ume da bude surova, isključuje mnoge socijalne grupe iz centra društvenih zbivanja i da država o njima ne vodi u dovoljnoj meri računa, prosto nije tačno. Ta dva pojma su potpuno pomirljiva u jednoj simbiozi i prožimaju se.
Znači, snažan razvoj države upravo omogućava i kompleksnije i temeljnije socijalno zbrinjavanje određenih društvenih grupa. Jak, brz, intenzivan ekonomski razvoj je upravo najbolji socijalni program.
Jer što manje građana bude u stanju socijalne potrebe, a istovremeno bude više para u budžetu za one kojima je to ipak potrebno, manje će biti problema u ovoj oblasti.
Prethodni zakon koji je donesen još 1991. godine ima rešenja koja su odavno prevaziđena. Nivo socijalne sigurnosti koji je taj zakon omogućavao više nije dovoljan i upravo je bilo neophodno da se donese zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. Znači, ponoviću ono što su mnogi moji prethodnici već rekli, ujednačiće se taj nivo socijalne sigurnosti u Republici i u 122 opštine će taj nivo biti viši, jer su to one opštine čija je prosečna zarada bila ispod proseka u Republici, i 13 hiljada porodica će biti obuhvaćeno ovim programom.
Malopre smo čuli da će neko biti oštećen. To prosto nije tačno, a pretpostavljam da je bez uvida u podatke o tome gde je kolika prosečna zarada pomenut Niš. Znači, doći će prosto do ujednačavanja tih prava. Naravno da ovaj zakon nije idealan i da to što će omogućavati socijalnu zaštitu na jednom višem nivou nije dovoljno, ali i najduži put počinje prvim korakom.
Dalje, svakako je značajno što postoji mogućnost da invalidi primaju, u vidu te tuđe nege i pomoći, iznos od 4.000 dinara koji je skoro duplo veći od postojećeg, ali svakako treba raditi mnogo na tome da se ovi iznosi u daljem periodu povećavaju. Osim toga, imamo stimulaciju hraniteljskih porodica. Menja se na neki način i organizacija ovog sistema socijalne zaštite koja predviđa svakako kvalitetnije strukturiranje ovog sistema, što će opet imati za posledicu poboljšanje statusa osoba koje su u stanju socijalne potrebe.
Ono što je svakako najvažnije jeste da u toj tržišnoj utakmici bude što manje ljudi koji će se naći u grupama sa ovim potrebama i da i drugi elementi socijalne države budu takođe jasno razrađeni i u što kraćem periodu primenjeni. Jer, ovo je ono što država može da učini danas, ali može mnogo više da se učini pravilnim ekonomskim razvojem i kvalitetnim uređenjem društvenog sistema, tako što će se povećati broj radnih mesta, tako što će biti kvalitetni socijalni programi u firmama koje su danas u krizi, što je upravo suština kvalitetnih socijalnih programa.
Ono što ovaj zakon bar u simboličkom smislu znači, to je briga države za one koji su u tom stanju socijalne potrebe rođenjem ili zbog toga što su doživeli nešto u svom životu, ali i za one koji u takvo stanje dolaze zbog toga što su pravila te borbe ponekad surova i zbog toga država mora o njima da brine. Na različit način se to u modernim državama rešava i nijedna to do kraja nije rešila, ali ono što DSS i Vlada u kojoj se ona nalazi hoće jeste da brine o tim socijalnim grupama i da nikako ne budu na margini njenog interesovanja. U skladu sa tim, DSS će za ovaj zakon glasati.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Lalić.