Replika, gospodin Tomislav Nikolić.       

Prvo, nije bila pogrešna premisa da ću ja da imam najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora.
(Dobacivanje iz sale: Ali ste izgubili u drugom krugu.)
I to je bila premisa. I ta nije bila pogrešna, ali, Ćirkoviću, na prstima da sam išao u drugom krugu, da si ti bio protivkandidat ja bih pobedio. Tebi ne bi pomogao ni ceo svet da te podrži. Tadiću je pomoglo, tebi ne bi pomoglo ništa. Zamolio bih te da Tadićevu pobedu ne računaš u svoju, jer je to skoro nemoguće.
Ali, da raščistimo sa SPS-om. Uopšte ne mislim da vas vređam, ne mislim ništa loše o SPS-u, mislim loše o nekim pojedincima. Do danas, gospodine Obradoviću, o vama nisam mislio loše. Sada mislim da ste i vi zlo SPS-a, da ste se priključili onima koji su odavno zlo SPS-a.
Ponosan sam na naše učešće u Vladi, iako nas je to koštalo strašnog poraza 2000. godine na izborima. Vas nije. Da niste hteli da pokradete izbore 2000. godine, možda bi vaš kandidat i pobedio u drugom krugu. Ali vi ste navikli da kradete izbore. Dok ste krali radikalima, dlaka s glave vam nije falila.
Javi se, izađi ovde za govornicu pošto si tako pametan i tako lep i ličiš mi na socijalistu.
Dok ste krali nama glasove na Kosovu i Metohiji, a mi zbog toga gubili Kosovo i Metohiju, imali ste podršku kompletne opozicije, današnje vlasti, imali ste podršku Evrope i Amerike. Kada ste hteli njima da pokradete izbore, Srbija je dobila po glavi.
Nije meni žao vas, nije mi žao ni nas, što smo osvojili samo 300.000 glasova tada. U životu za ono što radiš moraš da podneseš posledice. Meni je žao Srbije. Peti oktobar je ovakve doveo na vlast, a vi ste bili bolji do 5. oktobra kao vlast, nego ovi što su došli 5. oktobra. Imate još mnogo ljudi koji bi mogli da vrše dobro vlast, ali vi više nikada nećete da vršite vlast. Vi ćete biti vodonoša nekome ko bude vršio vlast.
Ja vam sada obećavam, ako zaista ovako mislite, kako iznosi vaš gospodin Obradović, nemojte više nikada da računate na saradnju sa SRS. Ili, sarađivaćemo sa vama koliko smo i sa Demokratskom u ovim izborima, za šta nas optužujete. Previše smo sarađivali. Jeste. Išao sam na mitinge Borisa Tadića, nije Vojislav Koštunica išao, ja sam išao, a nisu išli Velja i Vuk, ja sam govorio – ako Tomislav Nikolić pobedi biće rata i katastrofe, a niste vi svi to govorili. Ja sam manjinama govorio – Mađarima jedan sendvič, Slovacima dva, ako pobedi Tomislav Nikolić, a niste to vi govorili.
(Predsednik: Vreme.)
Sve sam to ja izgleda loše govorio. Sad se nađite gde jeste. Ništa ukrao nisam; ni ove izbore, zahvaljujući vama, nisam mogao da dobijem, ali sada vi vadite kestenje iz vatre. Da sam ja pobedio, znam šta bi bilo u Srbiji i sa privatizacijom, i sa generalima, sa socijalnim programom i sa izborima za gradonačelnika i predsednika opštine, a vi ne znate šta će da bude. Vi ništa ne znate šta će da bude. Vi ne znate gde se nalaze generali. Pitajte mene, ja znam gde se nalaze.
(Predsednik: Još jednom, vreme.)
Ja znam gde se nalaze generali koje vi jurite, ali ne zaslužuju onako čestiti ljudi da ih ovako loši ljudi hapse i izručuju Hagu.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Ćirković.

Gospodine Nikoliću, pretpostavljam da ste vi častan čovek, ili nas bar vi u to često ubeđujete. Sada postupite kao častan čovek. Obećali ste da ćete se, ukoliko izgubite izbore, povući iz politike. Niste održali reč. Reč obavezuje. Vi se već treći put kandidujete i svaki put doživljavate fijasko. Manite se politike, vratite se vašem starom zanatu, vratite se konačno poslu koji imate da radite.
Neverovatno je da ne možete da shvatite da ste vi prošlost za Srbiju. Vi ne postojite. Imali ste rezultata, ali vi ste u prvom krugu prošli, ali niste pobedili. Već treći put gubite. Prema tome, nemate više razloga da se kandidujete. Ishod se zna. Doživećete potpuni fijasko, i vi i vaša stranka.

Zahvaljujem. Povreda Poslovnika, gospodin Nikolić.

Ne poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Nikada nisam rekao da ću da se manem politike ako ne budem izabran. Rekao sam - ako u prvom krugu ne budem imao najviše glasova, manuću se politike. Čitajte novine, gledajte televiziju. Ovaj "fijasko" biste vi voleli da doživljavate svake godine, koji ja doživljavam. Da vas podsetim, vaš predsednik je bio moj protivkandidat na jednim od tih mojih fijasko izbora. Koliko on osvoji glasova? Koji je njegov procenat kojim se vi dičite?
Ne kažem, možda ni ja nisam budućnost Srbije, ali, gospodine Ćirkoviću, vi niste ni prošlost, ni sadašnjost, ni budućnost i da vam nije prilike da nekad izađete za govornicu niko ne bi znao da ste vi narodni poslanik. Vi jednostavno ne postojite. Ima u našem narodu izreka – što je babi milo, to joj se i snilo. Jedini aplauz koji ste u ovoj sali doživeli bio je kada ste me zamolili da se kanem politike i aplaudirali su vam DSS i G17 plus. Njima bi to odgovaralo, a ja to zadovoljstvo neću još da im priuštim.

 Zahvaljujem. Gospodin Obradović, po Poslovniku.

 Hvala.  Želeo bih da kažem nešto u ime poslaničke grupe SPS, povodom povrede Poslovnika od strane gospodina Nikolića i onoga što je rekao o SPS.
Da vas podsetim, gospodine Nikoliću, kada je reč o iskrenosti, odnosima, saradnji sa nama, prvo je vaša stranka 5. oktobra....
(Predsednik: Izvinite, pozivate se na član 97. ili neki drugi?)
Da, na 97. Da vas podsetim, gospodine Nikoliću, prvo ste vi 5. oktobra izašli i objavili poraz gospodina Miloševića. Prvo ste vi to objavili, a onda smo saznali ovde u Skupštini, povodom rasprave o jednom beznačajnom zakonu, da su slučajno tog dana u izbornom štabu SRS bili čelni ljudi DS da se upoznaju sa rezultatima, slučajno. To je verovatno fantastičan stepen koincidencije.
Drugo, nas je, verovali ili ne, više stajala saradnja sa vama, iako javno to nikada nismo govorili, nego obrnuto. Više nas je stajala saradnja sa vama, ali eto, mislili smo, takvi ste kakvi ste, da su državni razlozi primarni, a očigledno postoji i vaš interes da budete u toj nekoj zajedničkoj priči.
Treće, ako se na Kosovu i Metohiji 1996. godine dogodilo to što tvrdite, oko krađe izbora i sl., ako je to tačno, zašto ste onda prihvatili da budete u Vladi sa nama? Koji su to motivi, ako smo tako loši, da vi prihvatite da budete u Vladi sa nama?
Četvrto, verujte mi, sam nosim svoj krst. Uopšte mi nije stalo do toga da budem podoban u vašim očima. Više volim da budem u društvu svojih prijatelja koji će autonomno utvrđivati partijsku politiku, nego igrati prema zahtevima drugih, uključujući i vas. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Četrović.

Poštovani narodni poslanici, evo po Poslovniku imam i ja pravo da branim amandman na član 13. Razlog za predlaganje brisanja člana 13. je principijelni, koji je SRS i u načelnoj raspravi iznela, a i prilikom ulaganja svih amandmana, da je ova agencija nepotrebna, necelishodna i štetna.
Gledajući član 13, kojim je regulisano da će Vlada Republike Srbije imenovati predsednika i članove upravnog odbora, direktora, predsednika i članove nadzornog odbora u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (zakon će stupiti na snagu, ukoliko bude usvojen od većine poslanika, osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku"), postavlja se pitanje – ko će predložiti Vladi, kada nema nadležnog ministra za poslove privrede, predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora i direktora agencije?
Gledajući ovaj zakon, faktički, rešenje je bilo da se ovaj zakon uopšte ne donosi, i ako je bilo potrebe da se preciziraju neke odredbe o stečajnom upravniku, da to bude uneto u zakon o stečajnom postupku.
Izgleda da se smatra da su problemi u državi rešeni donošenjem velikog broja zakona i ovde se često govori – donošenjem zakona se postavljaju na mesto i uspostavljaju institucije države Srbije. Donošenjem zakona se ne uspostavljaju institucije. Donošenjem zakona ne funkcioniše država, odnosno ne postoji vladavina zakona. Vladavina zakona je primena zakona i broj određenih postupaka, saglasno zakonu, i ta rešenja ili odluke koje postupci donose da se ostvare na delu.
Dodatni razlog, a imam i lični, kada je u pitanju zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravnika: jedan sam od osam i nešto hiljada radnika četiri banke koje su gurnute u stečaj od strane Labusa, Dinkića, Đelića i ostalih. To su prihvatili Labus i Dinkić prilikom pregovora u Parizu sa tzv. Pariskim klubom, da se ove četiri banke likvidiraju preko noći, uz navodni program o sanaciji tih banaka za šest meseci, a to nije nikakav program, i preko noći, posle Nove godine, tačnije 3. januara 2002. godine, objavljuje se odluka o stečaju ove četiri velike banke.
Sa stečajem ove četiri velike banke stvoreni su uslovi za rušenje privrede Srbije, jer je 80 posto privrede Srbije bilo, a i ostali su komitenti ove četiri velike banke. Da bi se ostvario sledeći potez, sprovela tzv. privatizacija, odnosno pljačka privrede Srbije, morale su da se sruše ove četiri velike banke. Tada je privreda Srbije ostala bez oslonca, bez velikih banaka, a na njihovo mesto su došle mafijaške banke.
Moram da vam kažem da i ovo u Kraljevu što imamo, a imamo navodno 28 poslovnih jedinica ili ekspozitura nekih banaka, jeste loše, a ono malo privrede što je ostalo u Kraljevu, odnosno oni koji to vode znaju šta mogu od tih poslovnih jedinica i ekspozitura da dobiju i kakvu podršku, koliko kredita i koliko garancija. U suštini, privreda Kraljeva nema ništa od tih banaka. Šta ima Kraljevo? Ima, ako se prikupi nešto novca, da se taj novac pošalje u centrale u Beograd, a iz Beograda, preko tzv. evropskih banaka, koje samo imaju naziv evropske, da se taj novac iznese iz Srbije i tako se stvari odvijaju.
Stečaj ove četiri banke, koji se vodi u Trgovinskom sudu u Beogradu, traje evo skoro pune tri godine. Nije se odmaklo od početka. Šta je urađeno? Urađeno je to da je prvo razgrabljena pokretna imovina u tim bankama, ogromna pokretna imovina, tehnika, nameštaj, do otimanja automobila (jedan od automobila je kupio bivši ministar, koji sada sedi ovde kao poslanik), a ostala je da se razgrabi ogromna nepokretna imovina, ogroman poslovni prostor u najvećim gradskim centrima Srbije.
E, to je cilj, ali, nažalost, taj stečaj vodi Agencija za sanaciju i stečaj banaka, odnosno stečajni upravnik ove četiri banke. To je delo Labusa i Dinkića i ta agencija je bila pod njihovim patronatom, a i danas je.
Da li će i ovi stečajni upravnici imati iste licence? Hvala.