Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

 Po članu 97. tražim pravo na repliku, jer je moje izlaganje pogrešno protumačeno juče, a bilo je od strane narodnog poslanika Vjerice Radete ovde komentarisano. Dakle, radi se o sledećem, nikome ne smem niti mogu da branim da obrazlaže svoje amandmane kako god hoće i kako zna i ume, niti se ikome može zabraniti da podnese bilo kakav amandman na bilo koji član predloga zakona. To je krajnje nesporno.
Poslovnik koji je u tom delu bio dosta restriktivan, znači, u tom delu koji govori o načinu podnošenja amandmana, o njihovom obrazlaganju i pravu na javljanje za reč povodom amandmana, izmenjen je odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, tako da te odredbe više nisu danas na snazi. To sam rekao i juče, kako poslaničkoj grupi DSS-a ne pada na pamet da Poslovnik u tom smislu menjamo i da uvodimo restriktivne odredbe.
Pravo je svakog poslanika da obrazlaže ono što želi i kako god želi. Zbog toga, postoji mogućnost da građani procene da li je celishodno za rad u parlamentu i da li je dobro za građane Republike Srbije da se određene stvari na određeni način rade.
Tada sam rekao, i bio sam veoma jasan, ako se jedna poslanička grupa opredeli za to da na jedan zakon koji ima 16 članova podnese amandmane tako da se svaki od tih članova briše, a da bi sebi omogućili, a prema važećim poslovničkim odredbama, da govore o svakom od tih amandmana tako što će praktično govoriti kao da je u pitanju načelni pretres, a ne rasprava o pojedinostima. Izvinite, kako i na koji način obrazložiti amandman kojim se član briše, a onda se radi o tom političkom stavu te političke grupe.
To ne sporim, imajte taj politički stav, nije problem, ali ono na šta sam ukazao je sledeće, dobro bi bilo da građani koji prate ovaj prenos znaju zbog čega se to radi. Samo je to u pitanju. Nemojte se ljutiti ako vam o tome kažem javno za govornicom. To je poenta priče. Dakle, vi izvolite i radite tako, a mi to tumačimo kao usporavanje rada, kao ometanje rada parlamenta; vi kažete da na to imate legitimno pravo, jer ste opozicija, izvolite i to činite.
Dakle, suština nije u tome da se popravi predlog zakona, nego da se glasa protiv predloga zakona, što se moglo učiniti i izjašnjavanjem u načelnom pretresu i kasnije u danu za glasanje, na taj način što se glasa protiv zakona. U redu, ovo je vaše pravo, izlazite za govornicu, reklamirajte se, idu lokalni izbori, predstavljajte svoje potencijalne kandidate za lokalne izbore, to je vaše pravo. Dobro je da se to zna, da je to funkcija onoga što vi radite, a ne zakonodavna funkcija.
Drugo, ako jedan član zakona nije dobar, valjda je osnovni red da se on popravi. Maločas smo čuli obrazloženje u kome se taj član zakona ne popravlja, već se briše. Time ste najbolje objasnili koja je funkcija ovoga što radite.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče samih agencija, agencije nisu nešto protiv čega možemo biti, zato što agencije, kao organi, kao ustanove, postoje u drugim državama. Postoji u Britaniji 138 izvršnih agencija. Mi smo bili protiv toga da Vlada upravlja državom uredbama i da uredbama osniva institucije i ustanove u Srbiji. To nije moguće. Protiv toga je DSS uvek bio i biće ubuduće.

Gospodine Krasiću, izvolite. Po članu 99. Poslovnika, bez dobacivanja govornicima.

Mi smo pokušali nešto da popravimo ovaj član 4, međutim, nemoguće je da se to popravi. Da bi to ličilo na nešto, onda mora da se ukloni, da se izbriše, jer je nemoguće popraviti. Ako niste dobro shvatili, moram detaljno da vam objasnim o čemu se radi.
Vidite, član 4. stav 1. počinje ovako: "U okviru nadzora nad radom stečajnih upravnika agencija proverava ...". U ovoj profesiji kojom se mi bavimo - pisanjem zakona, nadzor može da znači - ili je upravni ili je inspekcijski. Ovde se ne definiše ni da li je upravni, ni da li je inspekcijski. Bez obzira da li je upravni ili inspekcijski, u takvoj vrsti kontrole ne može da se proverava, nego se valjda utvrđuje, pa se dovodi stanje u sklad sa zakonom. Ali, dobro. Mi imamo problema sa prevodiocima, nisu navikli da prevode ove tekstove, nego neke druge.
Stav 2. - zaprepašćenje. Mislim da sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo treba da podnese ostavku ili da naplati nekome kaznu. Napisano je: "Nadzor iz stava 1. ovog člana agencija obavlja uvidom u pismene izveštaje stečajnog upravnika, stečajnog sudije..." Kako neko može da gleda šta se nalazi u sudskom predmetu? Kako može neko van suda da vrši nadzor? Kako je to moguće?
U sudskom postupku se zna da postoji pravo žalbe onoga ko je zainteresovan, ko učestvuje u postupku. Ne postoji mogućnost da agencija bude stranka u postupku. Neka druga agencija može biti stranka u postupku, kada obavlja funkciju stečajnog upravnika, kada je u pitanju destrukcija i uništenje društvene imovine, kako ste napisali u članu 14. onog zakona o stečajnom postupku. Ali, ovo ne sme da stoji u zakonu.
Kada se poveravaju poslovi jednoj ovakvoj instituciji koja se tretira kao ustanova, jer je organizovana sa statusom priznatim po Zakonu o javnim službama, onda ona ne može da vrši nadzor. Zna se ko vrši upravni nadzor. U Ministarstvu pravde postoji upravna inspekcija i ona vrši upravni nadzor. U okviru ministarstava postoje inspekcijski organi koji vrše inspekcijski nadzor, ali to je potpuno druga materija, to nije ova materija. Ovde je nemoguće, tako da amandmanom vi ne možete da popravite nešto što je ružno, loše, što ne sme da postoji. Naravno, mora da ide amandman da se to briše.
Posebno je čudo da čovek koji radi u nekoj agenciji za licenciranje stečajnih upravnika dođe u trgovinski sud - dobar dan, ja sam taj i taj, evo moja legitimacija, dajte vaše izveštaje, ja kontrolišem stečajnog upravnika. To je nemoguće. Koji sudija sme da daje izveštaje trećim nezainteresovanim licima, koja nisu stranka u postupku?
(Predsednik: Gospođo Radeta, molim vas da ne ometate govornika.)
Molim vas, morali ste da vodite računa šta unosite kao zakonsku normu. Drugo, ili menjajte sekretara za zakonodavstvo ili prevodioce. Ovako ne ide. Vidite da se mi vrtimo ovde oko rečnika stranih reči. To što ste vi ovako preveli, tamo u engleskom ne znači ovo. Morate da obratite pažnju.
Meni je stvarno žao što nema onog što se žalio na naše amandmane. Bilo bi mi baš interesantno da on kaže kako ovo može da se popravi. Ne može, samo da se izbriše. Izbrišite ceo ovaj zakon na vreme, jer vidite, kako idemo od člana do člana, pokazujemo ne rupe, nego ambise. To je u suprotnosti sa pravnim poretkom ove zemlje. Možda je smešno, ali verujte, može biti vrlo tragično ukoliko se na ovaj način završi pustošenje srpske privrede.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospodine Arsiću.

Posle ove diskusije, očigledno je da imamo i neke koristi, zato što onaj ko treba da predstavlja predlagača, trenutno nemamo ministra privrede, pa je sada tu ministar pravde. Po članu 4. se vidi da predlagač želi da se neko meša u posao sudskih organa, jer ovo pravo koje je nekome dato,... jer stečajni postupak sprovode trgovinski sudovi koji imenuju stečajne upravnike, koji donose rešenja, sprovode postupak i ako neko ima pravo žalbe, ima pravo žalbe Višem trgovinskom sudu.
Sada imamo organ koji će da kontroliše sudsku vlast. Nezavisnost sudske vlasti jednim ovakvim besmislenim članom je dovedena u pitanje, jer stečajni upravnik samo sprovodi postupak. Poslednju reč ima stečajni sudija i stečajno veće u Trgovinskom sudu, po zakonu o stečaju. Ko je ovako napisao, morao bi da bude svestan šta je uradio.
Ako se čitava ova priča vrti oko toga da treba da se formira nezavisan organ koji treba da izdaje licence stečajnim upravnicima, sigurno ne može tu nezavisnost da ima agencija koju predlaže i imenuje Vlada. Zar ne bi bilo bolje da to rade trgovinski sudovi, da trgovinski sudovi izdaju licence, a jedini koji ima pravo da nekom ukine licencu jeste Viši trgovinski sud. Tu je cela priča završena. Imate nezavisnu granu vlasti koja je do sada radila nekakav sličan posao, koja ima kvalifikovane i stručne ljude da procene da li stečajni upravnik zna ili ne zna da vodi taj posao.
Jednim zakonom smo nedavno rasteretili trgovinske sudove. Eto, više ne moraju da vode registar pravnih lica, ne moraju više da izdaju rešenja. Osnovali smo agenciju za to. Sada je sasvim besmisleno, ako smo ih rasteretili tog posla koji je predviđao, kako je to rečeno još u određenim ekspozeima raznih ministara i predsednika Vlade, da se ovde otvori 200 - 300.000 novih i malih srednjih preduzeća, eto, ne moraju to da rade trgovinski sudovi, ali zato mogu da izdaju 1.000 ili 2.000 licenci za stečajne upravnike i da jedino oni budu ti koji mogu tu licencu da oduzmu. Onda ste možda napravili neki bolji korak ka nezavisnosti stečajnog upravnika i dajete neku nadu da će stečajni postupci koliko-toliko biti sprovođeni u skladu sa zakonom, sa normama i, kako vi to kažete, sa kodeksom nacionalne etike o stečaju.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom pridružujem se ostalim poslanicima SRS, koji u principu smatraju da ne treba da postoji zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno da ne treba uopšte u našem pravnom sistemu da postoji agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Svojim amandmanom na član 5. Predloga zakona naveo sam da se upravo odredbama Predloga zakona otvara mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranje uskog kruga ljudi koji bi sprovodili sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.
Odredba člana 5. kaže da za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica. Ovu reč "može treba komotno da tumačimo da će sigurno doći do angažovanja stranih pravnih ili fizičkih lica.
Koji su to pojedini stručni poslovi iz domena poslova agencije? Ako uzmemo u obzir da su odredbama člana 3. Predloga zakona regulisani poslovi agencije - da izdaje, obnavlja, oduzima licencu, organizuje i sprovodi stručni ispit, vodi imenik stečajnih upravnika, vrši nadzor, prati primenu propisa, prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke, predlaže nacionalne standarde - da li će se u jednom slučaju, s obzirom da SAD imaju već guvernera u funkciji predsednika Srbije ovde kod nas, naložiti da se angažuje određeno pravno ili fizičko lice da vodi pojedine stručne poslove iz domena licenciranja stečajnih upravnika.
I, da li neko ima moći, smelosti, hrabrosti, mogućnosti da se odupre takvom nalogu nekoga iz SAD, a pogotovo što zvaničnici iz te države često umeju da kažu da ostvaruju na Balkanu određene nacionalne interese, pa će predložiti ostvarivanje određenih nacionalnih standarda iz ove oblasti. Da li postoji u Srbiji neko, osim nas u SRS, ko će reći Amerikancima da nešto ne može, da je nešto naše, autonomno naše i da nije njihovo i da do toga ne može doći.
U jednom ranijem periodu imali smo veliki broj zloupotreba, već je više puta rečeno i pomenut je "Deloitte and Touche", za koji su vezane mnoge zloupotrebe i namešteni tenderi u privatizaciji i stečaji mnogih preduzeća, a da ne pominjem agenciju za osiguranje depozita, stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka, za koju su vezane mnoge zloupotrebe.
Pomenuću vam samo stečaj "Sartida" koji je prodat za 23 miliona dolara, a vredan je preko 400 miliona dolara i tom prilikom je otpisano 1.700.000.000 dolara duga "Sartida" na teret države i Beobanke, koja je zbog toga likvidirana i oštećena je jedna nemačka banka poverilac u "Sartidu".
Neću o tome ko je pojedinačno krivac, ali direktor saveta agencije jedno vreme je bio predsednik jedne parlamentarne stranke, a posle toga Nemanja Kolesar za koga su vezane mnoge finansijske malverzacije.
Predstavnici iz DSS-a često umeju da kažu – evo sada ovu materiju regulišemo zakonom, sada je pod kontrolom parlamenta. Nije tačno. Ona se samo formira zakonom, na osnovu zakonskih odredbi, a inače je potpuno pod kontrolom Vlade. Vlada imenuje članove nadzornog odbora i kontroliše rad agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Svejedno je po kojim pravnim propisima, da li su to zakonska pravna akta ili podzakonska pravna akta, po kojim propisima se određena institucija formira, a u ovom slučaju agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Apsolutno je svejedno. Kao što je i ranija vlast radila: Vlada donese uredbu kao podzakonski pravni akt i formira dvadesetak agencija, biroa, a rade ono što su već radili; kao poslanik SRS, u tome vidim određeni kontinuitet bivše vlasti na čelu sa Demokratskom strankom Borisa Tadića i sada trojne vladavine Borisa Tadića, Bogoljuba Karića i Vojislava Koštunice.
Na kraju, često stranka koja ima kontinuitet u sagledavanju načina na koji treba da se formiraju i rade određene institucije, pa iz ove oblasti zagovara način kohabitacije sa aktuelnom vlašću, ali treba i ta stranka, a i vi koji ste na vlasti formalno, obzirom da imate članove Vlade, treba da znate kada je u pitanju kohabitacija da postoje razne boje spavaćih soba, pa čak i žuta.

Reč ima gospodin Krasić.

Član 5. je stvarno kratak član, malo reči, ali mnogo teksta ima između ovih reči. Poslanike koji imaju nameru da glasaju za ovaj predlog zakona pokušaću da ubedim da nije dobro da se glasa za ovaj predlog zakona, a evo zbog čega. Pojasniću šta je to između reči.
Naslov ovog člana glasi – Obavljanje pojedinih stručnih poslova. Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica.
Organsko jedinstvo sa ovim članom je član 6. gde sredstva za osnivanje i za rad agencije predstavljaju i donacije, sponzorstva i druga sredstva koja dolaze iz inostranstva. Ono što je poznato za ove četiri godine, zna se, javna tajna je da sve to što dolazi iz inostranstva, otprilike 35% ostaje u inostranstvu. Naravno, prođe kroz račune ovde kod nas, vrati se kroz neke konsalting usluge nekih lica iz inostranstva i tako oni lepo peru pare na ovom našem prostoru, drže nas u nekoj tamnici, služimo im kao izgovor, ali imaju velike koristi što mogu lepo da operu pare.
Kada se kaže – domaća pravna ili fizička lica onda nepogrešivo može da se pogodi ko bi to mogao da bude. Jedna od one tri marketing agencije koje prate DOS.
Verovatno neki instituti sa nekim Begovićima i Vodinelićima, koji uz debelu proviziju pišu propise, zakone, mesecima rade, muče se, prevode, ubacuju u naš pravni sistem neke nove institute koji čak ne postoje ni na tom zapadu.
Na ovaj način praktično se legalizuje pranje novca iz člana 6. ovog zakona, mnogo bolje preko agencije. I opet moram da vas podsetim, ne znači ako je došla neka donacija da su bačene pare i da nisu pod nekom državnom kontrolom. Pošto je bilo puno para koje su išle direktno državnim organima, sada je pronađena nova formula da to ide na agencije i zato vas podsećam da ne postoji suštinska razlika između agencija koje su formirane uredbom Vlade Republike Srbije i agencija koje se formiraju zakonom. To je samo pitanje odgovornosti.
Kada formira Vlada, onda ona verovatno snosi neku moralnu i političku odgovornost, a kada se to formira zakonom, onda svi mi, ni krivi ni dužni, snosimo tu političku i moralnu odgovornost što smo svojom identifikacionom karticom omogućili da neko po 300, 400, 500 i ko zna koliko hiljada dinara stavi lepo u džep kao veliki stručnjak koji nešto pomaže.
Ako se malo dublje pogleda, pa opet između redova, u čemu bi se ta stručna pomoć stranaca i domaćih eksperata sa ćoška ogledala, onda vidimo da tačke 2), 3) i 4) iz člana 3. ne bi mogle da dođu u obzir, jer se radi o poverenim državnim poslovima. Verovatno bi ti stranci i ovi domaći eksperti sa neke pristojne razdaljine pratili primenu propisa kojima se uređuje stečajni postupak, ili ovo što stoji u tački 6) – prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka.
Verovatno bi se napravila dobra baza podataka, šta je na putu da propadne, šta je koliko propalo, kada treba ko da se uključi, jer, moram da vas podsetim, stečajni postupak je koncipiran kao produženi izvršni sudski postupak i verovatno u tom postupku treba da se završi posao.
Verovatno će ljudi koji rade u poljoprivrednom kombinatu "Dragan Marković" iz Obrenovca prepoznati ovo što sam naveo. Ima ih 600 zaposlenih, 3.000 hektara obradive zemlje, 200 hektara pod voćem, farma svinja, farma stoke, pekara, mlin i treba reći da su pet meseci bili privatizovani, a ovi koji su ih privatizovali još nisu skinuli lance i katance.