Gospodine Šaroviću, morao sam ponovo da vam isključim mikrofon. Upozoravam vas i treći put, član 99. koji sam vam citirao, isključivo predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine ima pravo da vas prekida, a ostali poslanici nemaju i morao sam da ih upozorim pre samo nekoliko sekundi da to ne čine, a vas sam takođe upozorio dva puta da se pozovete na član Poslovnika i da se obratite Skupštini.

Gospodine Markoviću, onda pročitajte taj član do kraja. On kaže da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, ali u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Ovaj slučaj nije predviđen Poslovnikom.
Član 96. stav 4. kaže da je poslanik dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Gospodine Markoviću, nigde se u Poslovniku ne kaže da sam ja dužan u prvoj rečenici svog izlaganja da kažem koja je odredba Poslovnika povređena. To zavisi od mog stila. Ja to mogu uraditi na početku svog izlaganja, u sredini ili na kraju. To je moje pravo, a vaša je dužnost da me saslušate.
Povređen je član 100. stav 2. koji kaže da su narodni poslanici dužni da se obraćaju drugima sa uvažavanjem. Naime, gospodine Obradoviću, to kako ste vi i vaša partija radili najbolje znaju građani Srbije i oni su vaš rad ocenili, kako na ovim zadnjim izborima tako i na onim prethodnim. Ne morate vi brinuti o tome šta ja razumem, šta ne razumem, niti ja brinem o tome šta vi razumete, odnosno ne razumete. Meni je bitno da mene razumeju građani, a vi bolje brinite o tome što građani ne razumeju vas i razmišljajte o tome kako ćete preći cenzus naredni put, a ne šta ja razumem.

Poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine. To se odnosi i na ovakve reakcije. Budite ljubazni, nema razloga za takve reakcije. Gospodin Šarović se vrlo uredno obratio po Poslovniku i rekao svoj stav.
Izvolite, gospodine Krasiću, povodom amandmana na član 11.

Pre pola sata čuli smo da u budućoj reorganizaciji državne uprave ministarstva dobijaju upravne odbore, nadzorne odbore, direktore, a pokušavamo da vas ubedimo da ovaj kvazidržavni organ, kako ga vi zamišljate, agencija za licenciranje stečajnih upravnika, ne može ni da liči na to što smatrate da treba da bude. Naravno da i odredba o statutu i šta treba da sadrži statut ne treba da postoji u ovom zakonu, kao što i ovaj zakon ne bi smeo da se usvoji, i tu nema ničeg lošeg. SRS izlaže svoj principijelni stav, obrazlaže. Obrazloženje za ovaj amandman nalazi se u obrazloženjima prethodnih amandmana i sasvim je normalno da ako se predlaže brisanje članova od 1. do 10. ne treba da postoji član 11.
Tu ništa nije loše, kao što nije loše što je gospodin Šarović ukazao da postoji jedan drugačiji pristup kada je u pitanju ovaj zakon. Neki ga podržavaju, sa 15 članova i naslovom, a neki smatraju da zakon nije loš samo treba da se izbace tri člana. To je legitimno pravo svakog u Narodnoj skupštini. To što brisanje tri člana stvarno nema nikakvog smisla, niti celishodnosti, to je problem onoga koji se zalaže za takav vid doterivanja ovog predloga zakona koji je nemoguće doterati.
Nema nikakvih problema što neko podržava ovu vladu, to je njegovo pravo. Videćemo kakvi će rezultati ove vlade biti, pa će verovatno da snose odgovornost svi koji su dizali ruke za ovu vladu i podržavali sve što je Vlada predlagala, a što je u Skupštini prošlo sa nekom većinom.
Nema potrebe niko da se ljuti, to je sve u sklopu ove demokratije. Podržava se manjinska vlada na republičkom i na saveznom nivou, mada se nekima gadi što dolazi podrška sa te strane, ali to je opet izbor onih koji podržavaju.
Bez namere da delim poslanike u ovoj skupštini, pozivam sve poslanike da razmisle. Budite sigurni da će ovaj statut, ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, pisati odabrani ljudi, naći će pokriće u uporednoj praksi nekih nama bliskih i daljih država, ali znajte, samo je u mišolovci džabe sir. Iskoristite priliku da ne upadnete u mišolovku, jer oni koji su žrtve te mišolovke nalaze se u poslednjim redovima.
Malopre sam vas upozorio, osmislili su, ponudili predlog zakona, vi ste se zaleteli i uzeli tuđe, a predstavljate ga kao svoje. Oni lepo trljaju ruke, ulaze, izlaze, vesele se. Demantujete sami sebe, jer ste ih nekada kritikovali, a između ostalog i zbog ovog. Sa pravom vas prozivaju, pa kažu – što ste nas kritikovali kada ste na istim pozicijama; tako da podržavamo i jedne i druge. I jedni i drugi ste u pravu, najbolje znate ko ste i šta ste, najbolje možete međusobno da se opišete, samo vas podsećamo da je to ono što mi stalno pričamo o vama. Tu se ništa kod nas nije promenilo. Nešto se kod vas promenilo. Požurite, uostalom, kasnimo u Evropu. Samo da znate, u Evropu se stiže preko kvoruma.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Jovan Todorović, Milomir Minić i Žarko Obradović i narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sledeći naš stav da smo protiv agencija koje se masovno formiraju u Srbiji, ovim amandmanom na član 12. tražimo da se član 12. briše.
Meni nije jasno da i dalje pokušavate da agencije preuzmu one poslove koje bi trebalo da radi Vlada ili neki drugi organi. Mi se plašimo da se ovako otvara mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranje uskog kruga ljudi koji bi sprovodili sve izvesnije stečajeve u Srbiji.
Ali, i nešto mi drugo, gospodine ministre, nije jasno. Sećate se one predizborne kampanje, onog gospodina političara koji je obećavao da nema više lanaca, katanaca, on je podržao i Tadića, a podržali ste ga i vi svi zajedno i nema više stečaja. Mi smo očekivali, počeće nešto da radi u Srbiji, da se otvaraju nova radna mesta, nove radne organizacije, a vi samo stečajeve. I prethodna vlada je najmanje učinila za razvoj privrede i preduzetništva, a uglavnom se raspravljalo o stečaju.
Na kraju, što se tiče podrške SPS-a, koji se ponosi otvorenom podrškom ovoj vladi, gospodo moja, to je taman ista podrška kao kad je dala Jelisaveta Karađorđević, isti broj i procenat glasova vi u Srbiji imate.

Da li još neko želi reč?

To je situacija u životu kada se nekome učini da je veći nego što jeste, kada dobije formu naduvanog balona koji može da pukne na jedan običan pritisak, onda misli o sebi sve najbolje. Nemojte da lažete građane Republike Srbije. Recite kako ste dobili priliku da budete na medijima, i na RTS-u, i Pinku, i BK televiziji i na svim medijima koji oblikuju objektivno biračko telo Srbije.
Mi smo na ovim izborima po procentu zastupljenosti bili osmi, naš kandidat za predsednika Republike Srbije je bio osmi, za razliku od navodno čuvene opozicije koja je prva ili druga u svim medijima.
(Predsednik: Izvinite, molim vas, gospodine Obradoviću, da li po amandmanu ili...?)
Replika.
(Predsednik: Izvinite, nisam vas čuo.)
Prema tome, nemojte se vi bojati za našu budućnost. Vi vodite svoju brigu. Razmišljajte gde ste, šta ste, šta ste radili juče da bi mogli raditi sutra. Kada ste bili sa nama nije vam smetala ta saradnja ni podrška. Sada ste našli nove partnere. Radite vi sa njima, ali pustite nas da radimo onako kako mi mislimo i ne potcenjujte druge. Nemojte da budete toliko samouvereni, od izbora do izbora, od partnera do partnera, od jedne do druge podrške. Suština je da li vi doprinosite nečemu što se zove izgradnja Republike Srbije i bolji život građana. Način na koji radite, ono što govorite, apsolutno radite sve kontra.

Replika, gospodin Nikolić.

Ne znam šta bi ovom gospodinu Obradoviću. Kao da te je neko bocnuo iglom. O čemu se ovde radi? Da li sam vam predlagao da ne ističete kandidata za predsednika Republike? Da li sam rekao da ćete da propadnete načisto? Da li sam vam ja kriv što vam je kandidat osmi? Čime smo stekli pravo da budemo u medijima? Pa, bio sam u drugom krugu. Da li je trebalo u drugom krugu da se priča o SPS-u? Ili o kandidatu cele ove skupštine i kandidatu SRS-a?
I, kada smo sarađivali sa SPS-om, ti si bio u pelenama. Šta ti znaš o tome? Da li sam ja izneo Slobodana Miloševića kada su ga ovi jurili da ga uhapse ili vi? Da li sam ja govorio da treba da se oslobodimo Slobodana Miloševića ili vi? Da li ja dan-danas ne slušam šta priča Slobodan Milošević ili vi? A hoćete njegove ime na poštanskoj markici. Ne vredi. Tražite se gde ste. Nađite negde svoj identitet, ja vam ne smetam uopšte. Ja vam nisam uzeo ni birače. Ja imam one koji glasaju za SRS, a na predsedničkim izborima one koji su patriote. Prebrojimo koliko je, to je naše. Malo li je mnogo li je, naše je, a otkud sada vama ideja da se vi sukobljavate sa SRS-om.
(Žarko Obradovića, sa mesta: Pa Šarović je počeo.)
Pa zato što vi ne valjate, ali vi ćutite kada on počne. Šarović ima pravo, vi ne valjate, ali vi nemate pravo da pričate ništa SRS-u.