Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, dobar dan. Nastavljamo rad sednice  Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 117 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavamo vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milena Milošević, Sava Urošević i Meho Omerović.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST (načela)
Obaveštavam vas da je, u ime poslaničke grupe DSS, narodni poslanik Slavoljub Matić ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe za 4. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, a ispred poslaničke grupe DS Aleksandar Vlahović za Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na promet i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koju su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Pop-Lazić; Zoran Krasić; Vjerica Radeta; Milorad Krstin; Nataša Jovanović; Nemanja Šarović; Igor Mirović; Žarko Obradović; Veroljub Stevanović; Vladimir Jovanović; Veroljub Arsić; Milorad Mirčić; Vojislav Milajić; Darko Glišić; Sreto Perić; Petar Jojić; Zlatan Jovanović i Nenad Bogdanović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS – 1 sat 38 minuta 24 sekunde; DSS – 1 sat 3 minuta 36 sekundi; DS - Boris Tadić - 44,24 minuta; G 17 plus - 37,12 minuta; SPO - Nova Srbija - 26,24 minuta; SPS - 26,24 minuta i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost. To je ključni poreski zakon u svim zemljama. Mi i Bosna smo jedine zemlje u Evropi koje još uvek nemaju uveden porez na dodatu vrednost. Zaista, krajnje je vreme da i Srbija zameni porez na promet porezom na dodatu vrednost.
Porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju, koji se, za razliku od poreza na promet, obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. Dakle, porez na dodatu vrednost nije novi poreski oblik dodat na ove postojeće poreze. Porez na dodatu vrednost zamenjuje porez na promet. Prema ovom predlogu zakona, porez na dodatu vrednost bio bi uveden od 1. januara 2005. godine. Tada bi istovremeno prestao da važi porez na promet.
Takođe, velika je razlika između ovog poreskog oblika i poreza na promet, jer u svakoj fazi onaj ko kupuje sirovine obračunava porez na njih, a ovde se plaća porez samo na novostvorenu vrednost i zato se i zove porez na dodatu ili novostvorenu vrednost.
Za razliku od bilo kog drugog poreskog oblika, poreski obveznici kod ovog oblika mogu imati i povraćaj. Dakle, ovo je jedini porez kod koga država vraća više plaćeni porez poreskom obvezniku.
Zašto je uvođenje poreza na dodatu vrednost ključno za uspostavljanje stabilnog ekonomskog sistema? Zato što on na sistemski način motiviše privrednike da plaćaju porez na promet dobara i usluga. Naime, onaj ko ne uđe u sistem poreza na dodatu vrednost, taj gubi, jer niko neće hteti od njega da kupuje dobra i usluge, jer gubi pravo na odbitak poreza. Dakle, ovo je jedini porez koji na sistemski način dovodi do smanjivanja sive ekonomije, jer ko posluje sa poreskim obveznikom koji nije u sistemu poreza na dodatu vrednost, gubi pravo na povraćaj poreza. Ovaj poreski oblik će sam uvesti selekciju privrednika i sam će eliminisati sivu ekonomije.
Želeo bih da kažem i o nekim iskustvima suseda pri uvođenju poreza na dodatu vrednost. U svim zemljama uvođenje poreza na dodatu vrednost značajno je proširilo poresku osnovicu i povećalo naplatu prihoda, dakle, smanjilo sivu ekonomiju. U različitim zemljama u okruženju taj procenat rasta prihoda u prvoj godini primene bio je različit.
Obično zemlje koje imaju viši rast i viši nivo društvenog proizvoda imaju manji efekat širenja osnovice, jer u tim zemljama već, inače, ima manji obim sive ekonomije. Tako je, recimo, uvođenje poreza na dodatu vrednost u Sloveniji uzrokovalo širenje poreske osnovice i rast prihoda za 9% u prvoj godini uvođenja. Međutim, Slovenija je imala jako nizak obim sive ekonomije kada je uvodila porez na dodatu vrednost, a i sada je nizak.
U Hrvatskoj su prihodi porasli u prvoj godini za 26%, u Makedoniji, koja ima visok obim sive ekonomije, baš kao i Srbija, prihodi su porasli čak za 60%, dok je u Crnoj Gori rast prihoda iznosio 220%. Crna Gora je pre godinu dana uvela porez na dodatu vrednost.
Mi očekujemo da će realni rast prihoda u prvoj godini primene ovog zakona iznositi najmanje 50%. Dakle, jedan dobar deo sive ekonomije dobrovoljno će biti preveden u legalni sistem, jer ako imamo dva dobavljača nekom proizvođaču, od kojih jedan želi na sivo tj. crno da proda robu, a drugi legalno posluje, niko se u ovom sistemu poreza na dodatu vrednost neće odlučiti za onoga koji dobavlja robu na crno, jer neće moći da uračuna porez koji mu plaća uz cenu svoje robe tj. neće moći da odbije taj porez i imaće veće troškove.
Dakle, ovde su prodavci i proizvođači motivisani da posluju samo sa onima koji su u legalnom sektoru privrede.
Različita su iskustva naših suseda kada se radi o uticaju poreza na dodatu vrednost na stopu inflacije. Nije pravilo, kao što se ponekad u javnosti kaže, da uvođenje poreza na dodatu vrednost povećava cene. Naprotiv, zemlje koje su izvršile adekvatnu pripremu za uvođenje poreza na dodatu vrednost nisu imale udar na cene.
Primer za to je Slovenija, koja je pre uvođenja poreza na dodatu vrednost imala godišnju stopu inflacije od 8,8%, a u prvoj godini kada je uveden porez na dodatu vrednost ta stopa je bila 6%. To znači da je inflacija opala. S druge strane, u Hrvatskoj je ona povećana. Bila je 3,6% godišnje pre uvođenja, a 5,7% posle uvođenja poreza na dodatu vrednost. U Makedoniji je takođe znatno povećana. Interesantno je da je u Crnoj Gori stopa inflacije smanjena nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost sa 9,5% na 6,7% godišnje.
Naša procena je da uvođenje poreza na dodatu vrednost u Srbiji neće uticati na rast cena, odnosno inflaciju. Naprotiv, mi očekujemo da ćemo sledeće godine imati nižu inflaciju nego što je u ovoj, a daću vam detaljna objašnjenja kada dođemo do objašnjavanja načina obračuna poreza na dodatu vrednost.
Ko su obveznici ovog poreza? To su sva pravna lica, koja su u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan promet veći od 2 miliona dinara, faktički oni koji danas nisu paušalci, po sadašnjim propisima, ili ona pravna lica koja u početnoj delatnosti procene da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara. S tim što se daje i pravo izbora: sva ona pravna lica koja su ostvarila promet od preko milion dinara mogu dobrovoljno da se uključe u sistem poreza na dodatu vrednost, pri čemu onda, ako se već dobrovoljno opredele da učestvuju u ovom sistemu, moraju da imaju obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost najmanje dve kalendarske godine od momenta prijavljivanja.
Što se tiče poreske stope, u različitim zemljama i one su različite. Neke zemlje imaju jedinstvenu poresku stopu. Mi smo se opredelili za slučaj druge grupe zemalja, koje imaju opštu ali i posebnu, odnosno sniženu stopu. Kada uporedimo predlog opšte stope poreza na dodatu vrednost, u zakonu koji mi predlažemo ona bi iznosila 18%, dok bi snižena ili posebna stopa bila 8%.
Sa opštom stopom od 18% Srbija spada u grupu zemalja sa najnižom stopom poreza na dodatu vrednost u Evropi, jer čak 80% evropskih zemalja ima višu opštu stopu od ovih 18%. Primera radi, Danska, Švedska i Mađarska imaju 25%, Hrvatska, Češka, Poljska i Finska imaju 22%, Austrija, Belgija, Bugarska, Slovenija i Italija 20%, Makedonija, Holandija, Portugalija i Rumunija imaju 19%. Nižu stopu od Srbije ima Velika Britanija 17,5%, Crna Gora 17% i Nemačka 16%. Niko nema nižu stopu od Nemačke, gde je 16%. Sa stopom od 18% mi bismo imali jednu od najnižih stopa poreza na dodatu vrednost.
Što se tiče posebnih stopa, one variraju od 4% do 12%. Mi smo se opredelili za posebnu stopu od 8%. Dakle, za razliku od sadašnje stope poreza na promet od 20%, stopa poreza na dodatu vrednost bi bila niža i iznosila bi 18%.
Mi smo vršili kalkulacije - kakav bi efekat bio na cene.
S obzirom da svi poreski obveznici imaju obavezu da evidentiraju porez na dodatu vrednost na dva računa, tj. na jednom računu se evidentiraju sva prethodno izvršena plaćanja po osnovu sirovina i inputa, a na drugom računu se evidentiraju obaveze koje neko ima po osnovu dodate vrednosti na gotove proizvode.
Ukoliko je iznos plaćenih poreza na sirovine veći od poreza koji treba platiti na gotov proizvod, onda poreski obveznik ne prijavljuje ništa, već, naprotiv, traži povraćaj više uplaćenog poreza. Mi smo izračunali da kod onih proizvoda kod kojih se stopa poreza na promet od 20% zamenjuje stopom poreza na dodatu vrednost od 18% nivo cena pri istim maržama će pasti za 7%.
Dakle, Srbija može imati i deflaciju nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost, jer kod svih proizvoda koji imaju opštu stopu od 18%, pri istim trgovačkim maržama, u proseku cene mogu da se snize za 7%. Da li će tako biti u praksi ili ne - drugo je pitanje, zbog toga što će verovatno trgovci želeti da povećaju marže, ali konkurencija će neke od njih naterati da to iskoriste i da snize cene.
Što se tiče proizvoda kod kojih se zamenjuje današnja nulta stopa poreza na promet sa posebnom stopom od 8% poreza na dodatu vrednost, kod njih će pad cena iznositi 2%. Zašto? Mnogi će se u javnosti pitati kako je moguće da nekom proizvodu, koji danas ima nultu stopu poreza na promet, a sada se uvodi stopa poreza od 8% na dodatu vrednost, ne samo da ne poraste cena, nego da pada.
Moguće je zato što sistem poreza na dodatu vrednost, kao što sam već naveo, nalaže da se prvo izmiruju obaveze za sirovine, za inpute i oni, ako je proizvođač hleba u pitanju, mleka ili ulja, evidentiraće sve obaveze koje plaća za sirovine po stopi od 18%. Obaveza za njihov proizvod je 8%. Međutim, ono što su oni platili za sirovine je više od onoga što treba da plate za gotov proizvod. Oni ništa neće plaćati za gotov proizvod, naprotiv, tražiće povraćaj više uplaćenog poreza i njihov pad cena će iznositi 2% u proseku.
Dakle, oni kojima se porez na promet od 0% zamenjuje porezom na dodatu vrednost od 8% neće imati udar na cene. Naprotiv, čak i oni imaju prostora da snize cene za 2%.
Mi smo predložili da se sledeći proizvodi oporezuju po posebnoj stopi od 8%, to su - hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće od biljnog i životinjskog porekla, zatim sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja. Zatim, lekovi sa pozitivne liste, ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva, proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, materijal za dijalizu, đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka; udžbenici i nastavna sredstva, dnevne novine, monografske i serijske publikacije, ogrevno drvo, usluge smeštaja u hotelima, motelima i odmaralištima, domovima i kampovima i komunalne usluge.
Ovo je u skladu i sa odgovarajućim direktivama Evropske unije, koja ograničava koji se proizvodi mogu svrstati u grupu koja se oporezuje po posebnoj stopi. Ali, ono što bih naglasio je - neki od ovih proizvoda, kao što su hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje i drugi, danas imaju nultu stopu poreza na promet. Uvođenjem, zamenom nulte stope poreza na promet stopom poreza na dodatu vrednost od 8% neće se povećati cene tih proizvoda, jer će im prethodni odbitak za sirovine, za koje plaćaju po 18% poreza, biti veći od iznosa potencijalne poreske obaveze.
Dakle, oni neće uplaćivati nikakav porez, već će tražiti od države povraćaj poreza, tako da oni imaju prostor da spuste cene za oko 2%, pri istim trgovačkim maržama.
Zakon, takođe, predviđa i odgovarajuća poreska oslobađanja u skladu sa šestom direktivom Evropske unije. Postoje tri vrste oslobađanja. Prvo, to su poreska oslobađanja sa pravom na odbitak prethodnog poreza, dakle nulta stopa uz mogućnost da se odbije prethodni porez, zatim poreska oslobađanja bez prava na odbitak prethodnog poreza, i poreska oslobađanja kod uvoza dobara.
Spisak ovih oslobađanja smo bukvalno prepisali iz šeste direktive Evropske unije, dakle, potpuno smo uskladili ovaj zakon sa evropskim standardima.
Ne bih nabrajao sve ove usluge koje se oslobađaju od poreza, sa pravom ili bez prava na odbitak, jer to je detaljno navedeno u zakonu. Želim samo da još jednom naglasim da smo koristili pri tome iskustva iz šeste direktive Evropske unije.
Što se tiče obaveza poreskih obveznika, oni imaju obavezu da evidentiraju porez na dodatu vrednost. Ključna stvar je uzimanje fiskalnih računa i zato se sada uvode fiskalne kase. Dokaz za odbijanje prethodno plaćenog poreza ili zahtev za povraćaj poreza, ako ste platili više nego što vam je obaveza, jeste fiskalni račun.
Porez se obračunava i plaća podnošenjem poreske prijave. Poreska prijava se podnosi mesečno za ona pravna lica koja imaju promet veći od 20 miliona dinara za prethodnih 12 meseci ili procenjuju da će u narednih 12 meseci ostvariti promet veći od 20 miliona dinara. Za ona pravna lica koja imaju manji promet od 20 miliona dinara za prethodnih 12 meseci ili procenjuju da će u narednih 12 meseci ostvariti promet manji od 20 miliona dinara, oni poresku prijave podnose tromesečno.
Kao što sam već rekao, evidencija se vrši na dva računa. Jedan račun za prethodno izmirene obaveze, za sirovine, za inpute; i drugi, za obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost za gotov proizvod. Obveznik ima pravo na povraćaj razlike ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze. Zakon predviđa da je rok za povraćaj, maksimalni rok za povraćaj onima koji su više obračunali porez nego što treba da plate, 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave.
Ovde su rešenja u različitim zakonima različita, ali u svim evropskim zemljama taj rok se kreće između 30 i 60 dana. Mi smo izabrali sredinu, s tim što smo dali jednu vrstu stimulansa za pretežno velike izvoznike, kod kojih će rok za povraćaj poreza iznositi maksimalno 15 dana po isteku roka za predaju poreske prijave.
U sistemu poreza na dodatu vrednost postoji mogućnost totalnog povraćaja, odnosno refakcije, i to stranom obvezniku, humanitarnim organizacijama, stranim donatorima i stranom državljaninu kada napušta zemlju ako je nešto kupovao ovde u zemlji, a nije naš poreski obveznik.
Hteo bih da kažem da se Ministarstvo finansija i poreska uprava ozbiljno spremaju za uvođenje ovog poreskog oblika. Bilo bi daleko bolje da je ovaj zakon usvojen ranije, međutim šest meseci je dovoljan rok nakon usvajanja ovog zakona da se dobro pripremimo za sprovođenje zakona. Mi smo pripremili sve pravilnike i do 1. avgusta ćemo ih objaviti, podzakonska akta na osnovu ovog zakona, a do 1. oktobra biće spremna sva uputstva za primenu ovog zakona.
Želim da kažem da rizik koji će neki trgovci i proizvođači imati svakako jeste likvidnost, jer potrebno je u prvom krugu imati adekvatna sredstva da započnete da plaćate taj porez, jer kasnije kada uđete u sistem onda tu nema nikakvih problema. Moguće je da će neki privrednici morati da se zaduže da bi taj prvi krug poreza platili, ali smo napravili i tu kalkulaciju.
Ako pretpostavimo da neko umesto poreza na promet sada plaća porez na dodatu vrednost dva posto niže, dakle 18%, imajući u vidu da će pri istim maržama njegove cene realno opasti za 7%, dakle ima prostor da ih snizi za 7% i, čak i ako plati neke troškove finansiranja, imaće prostor da zadrži u najmanju ruku nepromenjene cene, ako ne da ih snizi.
Naša procena je da efekat eventualnog zaduživanja nekih poreskih obveznika iznosi maksimalno 2% od maloprodajne cene, tako da za one koji prelaze sa 20% na 18% imaju mogućnost snižavanja cena za 5%, a oni koji prelaze sa nulte stope poreza na promet na sniženu stopu od 8% mogu da imaju nepromenjene cene, uz potpuno istu zaradu ako zadrže iste trgovačke marže.
Konačno, mi smo zaista veoma ozbiljno krenuli sa projektom uvođenja fiskalnih kasa, koje treba da olakšaju poreskoj upravi kontrolu primene poreza na dodatu vrednost. Kao što znate, rokovi za neke poreske obveznike su već istekli, a za drugu grupu poreskih obveznika ističu 30. septembra. Moram da kažem da su kontrole koje vršimo pokazale da je 60% obveznika uvelo fiskalnu kasu, a da je dodatnih 34% obveznika sklopilo ugovor i platilo 100% avans, ali proizvođači kasne sa isporukama. Svega 6% nije uvelo fiskalne kase.
Mi smo zbog toga tim obveznicima zatvorili privremeno radnje na rok od 30 dana, sa mogućnošću da im, čim uvedu fiskalnu kasu, radnja bude otvorena. Moram da kažem da je sve veći broj fiskalnih kasa na terenu.
Naravno, kontroliše se da li oni koji imaju fiskalne kase izdaju fiskalne račune. Oni koji to ne izdaju takođe imaju privremeno zatvaranje objekata i mi smo ubeđeni da ćemo do 1. januara imati 100% pokrivenost Srbije fiskalnim kasama i da će ovaj zakon efikasno biti sproveden.
Dakle, uvođenje poreza na dodatu vrednost predstavlja malu revoluciju u oblasti poreskog zakonodavstva u Srbiji. Bilo bi nam draže da je to ranije učinjeno, ali mislim da je poslednji čas da Srbija dobije ovaj moderni poreski oblik koji će sam po sebi dovesti do značajne redukcije sive ekonomije i do davanja stimulansa onima koji regularno posluju i plaćaju svoje poreske obaveze državi.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za finansije, Radojko Obradović, zamenik predsednika, i Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić, predsednik Odbora? Nisu tu.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima gospodin Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Socijalistička partija Srbije smatra da postoji potreba za donošenjem ovog zakona, jer kako ste i sami rekli reč je o postupku usaglašavanja sa aktima Evropske unije.
Predlog zakona je nastao na osnovu šeste direktive Evropske unije iz 1977. godine, na osnovu koje su članice, naglašavam članice, dobile uputstvo kako da ujednače sistem oporezivanja roba i usluga na svojim teritorijama. Državama članicama je ostavljena mogućnost da u okvirima koje direktiva postavlja, u skladu sa svojim mogućnostima, nivoom razvoja i unutrašnjim specifičnostima, donesu odgovarajuće konkretne propise.
Ovo sam pomenuo iz razloga što smatram da Predlog zakona nije u dovoljnoj meri uvažio stanje naše privrede, činjenicu da je bila pod desetogodišnjim sankcijama Ujedinjenih nacija, da je razorena i bombardovana 1999. godine, da je suštinski opljačkana kroz navodnu privatizaciju, da je više od deceniju bila bez kredita, direktnih investicija, da postoji prevlast ogromnog uvoza u odnosu na izvoz, da postoji velika unutrašnja nelikvidnost, da postoji preko milion nezaposlenih, da će više stotina hiljada radnika ostati bez posla ili to već jesu, jednom rečju da je u mnogo težem stanju nego što podrazumeva primena zakona o porezu na dodatu vrednost, ovako kako smo dobili.
Kada je reč o osnovnoj stopi poreza na dodatu vrednost, smatramo da je ona visoka za prvu fazu uvođenja poreza u odnosu na stanje privrede. Pošto koristimo direktivu Evropske unije, red je da se pozabavimo iskustvima zemalja Evropske unije, koja pokazuju da su one startovale sa nižim stopama kako bi ih kasnije povećale. Primera radi, Nemačka je 1968. godine imala osnovnu stopu od 10%, a nižu od 5%; Španija je 1986. godine imala osnovnu stopu od 12%, a nižu od 5%; Luksemburg je 1970. godine imao osnovnu stopu od 8%, a nižu od 4% itd.
Zemlje koje su krenule sa višom stopom, kao što mi krećemo, višom u odnosu na mogućnosti svoje privrede, morale su da ih snize. Primera radi, Belgija je 1971. godine imala stopu od 18 posto i šest posto, ali je od 1978. godine tu stopu smanjila, odnosno snizila na 16 posto.
Treba pomenuti da su ovu vrstu poreza zemlje Evropske zajednice primenjivale i pre objavljivanja direktive, pomenuo sam datume, odnosno 1968. i 1970. godinu, a direktiva je usvojena 1977. godine. Znači, Nemačka i Francuska od 1968. godine, Velika Britanija, Austrija i Italija od 1973. godine, što znači da je porez na dodatu vrednost predstavljao deo njihovog sistema u trenutku primene ovog zakona, deo i pravnog i ekonomskog sistema, pa im je logično bilo i lakše da primene ovu direktivu, odnosno da je poštuju.
Ako se već poštuju direktive Evropske unije, a mi hoćemo da budemo članica Evropske unije, ali nismo u obavezi da striktno poštujemo njihove direktive, zašto zakon nije propisao stope koje su propisane direktivom od januara 2001. godine.
Naime, 2001. godine je doneta direktiva da opšta stopa ne sme biti niža od 15 posto, odnosno da ne može biti niža od 5 posto. Ta direktiva treba da se primeni 31. decembra 2005. godine, a primena ovog zakona počinje 1. januara 2005. godine. Postavlja se logično pitanje, zašto mi u ovom trenutku idemo sa 18 posto i 8 posto, odnosno to su stope poreza na dodatu vrednost, ako se direktivom utvrđuje obaveza zemalja članica Evropske unije da do 31. decembra moraju imati stope 15 posto i 5 posto.
U ovom trenutku Švajcarska ima opštu stopu od 7,6 posto i dve niže stope od 3,6 i 2,4 posto, i to su neke logične činjenice. Može se reći da sadržaj Predloga zakona govori da se radi o prevođenju direktive Evropske unije, a da nisu sve specifičnosti naše privrede uzete u obzir, jer treba ipak, po našem mišljenju, više od šest meseci da se shvati i primeni ovaj porez na dodatu vrednost, da se sagleda cela procedura primene ovog zakona, a naravno izvrši i potrebna reorganizacija. To, objektivno, mi smatramo neće biti moguće učiniti do početka 2005. godine, što može ovaj zakon učiniti neprimenjivim.
Procene određenih stručnjaka govore da su potrebne najmanje dve godine, zbog priprema, obrazovanja, objašnjenja i upoznavanja sa budućim načinom rada, za ceo taj postupak primene zakona da bi privreda bila sposobna da posluje adekvatno po novom sistemu.
Zapadne zemlje koje su sedamdesetih godina, kada se uvodio porez na dodatu vrednost, imale privredu u boljem stanju nego što je naša privreda danas, startovale su sa nižim stopama, kako bi stimulisale privredne subjekte na pokretanje proizvodnje i, naravno, kako bi država mogla da obavlja veliki deo funkcija koje joj pripadaju.
Smatramo, takođe, da ovaj zakon mora biti i pojmovno i terminološki jasniji nego što jeste u pojedinim članovima, jer dodavanje određenih formulacija, termina, stavova koji nisu sadržani u direktivi Evropske zajednice izaziva, po našem mišljenju, dodatnu konfuziju.
Smatramo, takođe, da stope poreza na dodatu vrednost moraju da budu niže od predloženih i da to stvara uslov za primenu ovog zakona. Činjenica je da nama ulaska u Evropsku zajednicu do 2012. godine, po procenama pojedinih stručnjaka, nema. Neki kažu da je i taj datum pod znakom pitanja i da se to može desiti 2016. godine, tako da imamo vremena da ovaj porezi primenimo na pravi način, ne startujući odmah sa visokim stopama, većim nego što i Evropska unija sada propisuje, ili što traži od svojih članica.
Naprotiv, niže stope neće ugušiti ono što nazivamo privredom, već će biti bolji podstrek za njen razvoj. Pošto nismo članica Evropske unije, trebalo je krenuti sa tim nižim stopama, pa onda vršiti korekcije, kako bi se u vreme ulaska u Evropsku uniju mogla uskladiti stopa poreza na dodatu vrednost sa stopama koje budu važile u zemljama Evropske unije. Sada je 2004. godina, a projekcija našeg ulaska je 2012. godina, odnosno 2016. godina.
Druga veoma važna stvar, i to je nedostatak ovog zakona, bar mi tako smatramo, pored neuvažavanja stanja privrednih i platežnih mogućnosti građana, kao zadnje karike u lancu plaćanja poreza, ogleda se i u činjenici da građani nisu oslobođeni plaćanja poreza u potpunosti ili po nižim stopama određenih roba i usluga koje značajno utiču na njihov život.
Ministar je pomenuo te robe, samo što se u objašnjenju toga mi ne slažemo sa onim što je ministar rekao.
Mi smo podneli jedan amandman na Predlog ovog zakona, samo jedan, gde prelažemo da se ove stope poreza na dodatu vrednost oslobode ove robe koje su navedene u članu 23 – hleb, mleko, meso, brašno, šećer, jestivo ulje, suncokretovo ulje, uljana repica, jestive masnoće, sveže i rashlađeno voće i povrće, ribe, jaja, lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, ortotička i protetička sredstva, medicinska sredstva, materijal za dijalizu, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal, priplodna stoka, udžbenici i nastavna sredstva, dnevne novine, monografske i serijske publikacije, ogrevno drvo, kao i usluge smeštaja u hotelima.
Ovo pominjem iz prostog razloga: jedna je dimenzija priče ako se u lancu proizvoda nalazi onaj ko uvozi ove stvari i pravi proizvod koji se prodaje, a druga je stvar ukoliko se neko bavi, primera radi, štampanjem knjiga, a mora da kupuje uvozni papir i uz to ima, naravno, druge elemente, a oni su sastavni deo njegove proizvodnje, odnosno izgradnje knjige.
Ako je to isto na način na koji to ministar nama objašnjava, onda nije ni bilo potrebe da ovde stoji da niža stopa poreza iznosi 8 posto, nije trebalo da postoji, nego da za sve važi 18 posto i onda to može biti primenjeno. Inače, postoji logičan razlog zašto stoji 8 posto.

Izvinjavam se, hoćete da koristite i drugih deset minuta? Izvolite.

Da. Pomenuo sam nekoliko stvari i dozvolite mi da o tome kažem još nekoliko reči, dakle zašto smatramo da ovi proizvodi, odnosno ove robe i usluge treba da budu oslobođene poreza na dodatu vrednost.
Primera radi, materijali za dijalizu. U Srbiji se trenutno ima 3.649 bubrežnih bolesnika koji se leče dijalizom i objektivno postojeći centri teško uspevaju da reše njihove probleme. Prema tvrdnji ljudi koji su organizovani i koji se bore za svoj položaj, potrebno je dosta novih aparata da bi oni rešili svoje zdravstvene probleme, jer se dešava da u zdravstvenom sistemu Srbije ne postoji dovoljan broj aparata, čak i u Beogradu, tako da bolesnici iz Beograda moraju da idu u gradove u okruženju i da tamo rešavaju svoje zdravstvene probleme.
Iako je cena mala, mislim na dijalizu, činjenica je da će ona za njih na ovaj način, u okviru platežne sposobnosti ljudi, predstavljati značajan teret. Ako ima toliko bolesnika, a daj bože da ih nema više, bilo bi logično da se taj materijal za dijalizu oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Druga stvar, statistika objavljena pre neki dan od strane ministra za trgovinu pokazuje da su plate u Srbiji pale u odnosu na prethodni mesec za 6,5 posto i za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,91 posto prosečne plate, dok je za prosečnu potrošačku korpu bila potrebna jedna i po plata. Platežne sposobnosti građana objektivno padaju, pa će i ovaj porez, koji u teoriji može izgledati ovako jednostavno, u praksi izazvati povećanje cena, biće dodatni udar na budžet građana.
Kada je reč o knjigama, udžbenicima, oporezivanje inputa u proizvodnji knjiga i udžbenika, biće 18 posto, a u prometu će biti još 8 posto. Činjenica je da postoji težak materijalni položaj izdavača i on na ovaj način neće biti olakšan, a ugroziće njihovu izdavačku produkciju.
Mi smo predložili da ovaj porez na dodatu vrednost za ove robe i usluge bude nula, jer imamo u vidu i veća poreska opterećenja za autorske i prevodilačke honorare, redaktore, korektore. Veliki je period od jedne do deset godina za prodaju knjiga i većina izdavača u poslednje tri godine je povećala cene knjige. Narod nema para i knjige se sporo prodaju, jer objektivno nedovoljna je kupovna moć stanovništva i sve to ugrožava materijalni položaj izdavača. Pored toga, u prilog tome ide i činjenica da se jedan deo izdavačke produkcije naučnih instituta i obrazovnih institucija ne pušta u promet, već služi za vlastite, naučne i istraživačke projekte.
Ovo poresko rešenje primenjuje se u nekoliko zemalja. Mi smo dobili podatke da je tako u Irskoj, Engleskoj i Republici Hrvatskoj. Republika Hrvatska je, otprilike kao mi, u trenutku uvođenja poreza na dodatu vrednost imala stope niže za ove proizvode, ali izmenama zakona iz 1999. godine, imam izmene i dopune tog zakona, utvrdili su da se porez na dodatu vrednost plaća po stopi od 0% za ove proizvode, i taksativno su navedeni kao i u našem zakonu, čak mogu reći i da su formulacije iste. Objektivno, da ne pominjem medicinska sredstva i sve ostalo, jer to će sigurno izazvati određene probleme kod građana.
Pri prevođenju direktive EU očigledno je da je predlagač išao slobodnije u tumačenju pojedinih odredbi, pa je dodavao i termine i stavove koji mogu u praksi biti različito tumačeni, i koji će objektivno izazvati određene nedoumice, nejasnoće, pa se čak može reći konfuziju. Činjenica je da je i ministru ostavljeno da reši neka pitanja. To je konstatovano u nekoliko članova ovog predloga zakona, što govori da će pored zakona biti i jedan broj propisa, što neće suštinski pojednostaviti ovo pitanje i primenu zakona.
Sve u svemu, ako na određen način rezimiramo ono što ovaj predlog zakona sadrži, možemo konstatovati sledeće: teško će biti izvršena primena ovog zakona od 1. januara 2005. godine; smatramo da je s obzirom na stanje privrede trebalo smanjiti stope poreza na dodatu vrednost, i opštu, i ovu nižu. Primera radi, čini mi se da Švajcarci imaju ovu nižu stopu za ishranu i knjige od 2,4% i da to važi od 1.januara 2001. godine.
Dalje, trebalo je osloboditi poreza pojedine robe i usluge, naveo sam konkretno i koje, i biće potrebno izvršiti, očigledno i drugim aktima, preciziranje pojedinih odredaba zakona. Ako se to ne uradi, mi ćemo imati zakon koga nećemo moći u praksi primeniti i koji će onda izazvati više problema nego što će od njega biti koristi.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? Gospodin Slavoljub Matić, pa Vlahović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, u ime DSS-a izneću naše stavove u ovoj diskusiji u načelu i najaviću vam da će DSS glasati za ovaj zakon, zato što smatramo da je nužno da naša zemlja ne bude izvan onih evropskih okvira. Prosto, život  i privreda nalažu da se primeni ovakav poreski postupak, zbog opšte težnje našeg naroda, svih naših građana, da budemo u Evropi, i to što je moguće pre.
Samo ću podsetiti da ekonomska nauka poznaje PDV još iz perioda kada su nemački ekonomisti, negde s kraja Prvog svetskog rata, razmišljali o tom svefaznom poreskom postupku, naplati poreza u svim fazama. A podsetiću takođe naše poslanike da je Francuska prva zemlja koja je uvela PDV, doduše ne za usluge, već za robe, i to daleke 1954. godine. Danska je prva evropska zemlja koja je uvela PDV u jednom kompletnom obliku.
Amerikanci su u saveznoj državi Mičigen pokušali sa PDV-om daleke 1954. godine, ali su odustali 1967. godine, zato što kod njih funkcioniše sistem koji obračunava porez, pre svega porez na dobit fizičkim licima i porez na dobit korporacijama. Ali ne samo zbog toga, već i zbog problema funkcionisanja saveznih država sa federalnom vlašću, koji je jedan od nedostataka ovog zakona. Mada mi očigledno nećemo u doglednoj budućnosti imati problema sa nekom federalnom vlašću, koja znamo kako funkcioniše, tj. više i ne postoji u ovoj našoj zajedničkoj državi Srbija i Crna Gora.
Takođe je bitno za ovaj zakon što se u potpunosti uklapa u direktive EU. Što znači da mi ovde imamo dve poreske stope koje su u potpunosti kompatibilne sa onim što imamo u razvijenim evropskim zemljama i ostalim zemljama koje pripadaju EU. Doduše, te stope su različite. Sam ministar je pomenuo u kojim okvirima stope idu.
Mi smatramo da su ovo stope koje u potpunosti mogu da zadovolje naše potrebe za budžetskim prihodima. Doduše, čućemo najverovatnije u samim obrazloženjima amandmana neke primedbe kada su u pitanju neke robe ili usluge. No, čini mi se da mnogi od naših poslanika neće razumeti paradoks samog PDV-a. To je da u osnovi ono što je oslobođeno poreza, u krajnjoj ceni ima mnogo više poreza nego ono što je sa nižom poreskom stopom, ali uz mogućnost da se oslobođenjem prethodnog PDV-a dođe čak i do nižih maloprodajnih cena.
To je nešto što, pretpostavljam, mnogi od nas neće u dovoljnoj meri razumeti, ali nadam se da jednim dobrim nastupom i samo Ministarstvo finansija i Republička vlada treba pre svega svoju energiju da usmere ka tom mogućem psihološkom, inflatornom momentu, koji se svakako javlja nakon uvođenja PDV-a, što je svakako jedan od nedostataka PDV-a. Inflatorni potencijal pri uvođenju PDV-a postoji i može da izazove suprotne efekte od onoga što mi očekujemo.
Ono što je jako bitno, i to je jedna od dobrih strana samog poreza na dodatu vrednost, to je svakako borba protiv sive ekonomije, borba protiv nelojalne konkurencije, zato što su svi učesnici u prometu roba i usluga u mogućnosti i imaju interesa da kontrolišu jedni druge.
Ukoliko te kontrole nema, ukoliko maloprodavac, kupujući robu od veletrgovine, nema račun sa iskazanim PDV-om, nije u mogućnosti da se za taj iznos plaćenog poreza oslobodi. To znači u tim svim fazama, počev od sirovina, proizvodnje, preko veletrgovina do maloprodaja, svi su vrlo zainteresovani da jedni druge kontrolišu, dvosmerno i u obe strane, a posebno u onoj strani gde kupujete robu i usluge, tako da ste u mogućnosti sutradan da se oslobađate tog dela poreza koji je već plaćen.
To je jedna od dobrih strana PDV-a, koja takođe omogućava da se stvore budžetski prihodi, koji su i te kako potrebni. Mi smo slušali niz prigovora i amandmana kada je u pitanju zakon o socijalnoj politici, koji je bio u prethodnoj tački dnevnog reda.
Podsetiću, sve to da bi se ostvarilo, potrebni su novci iz budžeta, a tih novaca neće biti ukoliko ne suzbijamo sivu ekonomiju, ukoliko ne pokušamo da naplatimo ono što se mora naplatiti, mislim pre svega na porez na dodatu vrednost.
Nedostatke koje sam pomenuo možemo naći i u jednoj opasnosti, da se uvođenjem PDV-a unosi složeniji pristup samom knjigovodstvenom poslu i mogućem ili uvećanom obimu administriranja u samom knjigovodstvenom postupku. To će iziskivati nove troškove kod poreskih obveznika, ali, nadam se, u ovoj fazi informatičke revolucije više sam nego siguran da će se svi poreski obveznici lako prilagoditi novom načinu obračuna poreza na dodatu vrednost i da će sami sebi smanjivati cenu administriranja pri ovom poreskom postupku.
Što se tiče pojedinih amandmana, sačekaćemo i čuti objašnjenja predstavnika Ministarstva, tj. samog ministra, ali u ovoj diskusiji u načelu ne mogu da ne pitam, a i da bih otklonio neke diskusije koje nas čekaju ukoliko na vreme ne dobijemo odgovore.
Molim vas, ministre, da okrenete stranu 12, gde se navode poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza, pa se ovde kaže u stavu 2. - PDV se ne plaća na promet 3) objekata, osim prometa objekata iz člana 4. stav 3. tačka 7) ovog zakona, a to se odnosi na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljenim celinama u okviru tih objekata. Šta to praktično znači?
Po mom mišljenju, to znači da će se plaćati porez na dodatu vrednost za novoizgrađene stambene objekte. Čini mi se da će uvođenje PDV-a na novoizgrađene stambene objekte opteretiti posebno mlade ljude koji žele da reše svoje stambeno pitanje.
Malopre smo razgovarali, vi ste mi davali uveravanja da je moguće to na jedan način izbeći, tako što će se doneti novi zakon koji neće duplo oporezivati prenos takvih novoizgrađenih objekata. Ali, molim vas, da bismo sprečili možda neke naknadne diskusije povodom ovog pitanja, što je moguće pre da nam date odgovor. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, pa gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, DS će podržati zakon o porezu na dodatu vrednost, jer smatramo da je ovo jedan od veoma značajnih reformskih zakona, koji ima svoje vrlo jasno postavljene ciljeve. Ovim zakonom se zaokružuje poresko zakonodavstvo, odnosno reforma poreskog zakonodavstva koja je, podsetiću, započeta još 2001. godine.
Smatramo da je zakon o porezu na dodatu vrednost trebalo doneti još ranije. Tačnije, Predlog ovog zakona je morao da bude na sednici Skupštine Srbije odmah posle izbora nove Vlade.
Napor prethodnog Ministarstva, odnosno pripremljeni zakon bio je sasvim dobra osnova da taj zakon bude izglasan još u martu, aprilu, a da već polovinom ove godine započne primena zakona o porezu na dodatu vrednost.
Neću mnogo govoriti o zakonu. Želim samo da istaknem tri bitne osobine koje su i u obrazloženju zakona date, a prva je da se na ovaj način dalje suzbija siva ekonomija, jer se motivišu učesnici u prometu na plaćanje poreza na dodatu vrednost. Mislim da, zajedno sa drugim merama, taj zakon će doprineti značajnom smanjenju sive ekonomije i značajnom povećanju budžetskih prihoda. Sa povećanim budžetskim prihodima sigurno je da će Vlada Srbije biti u situaciji da vodi aktivniju ekonomsku politiku, onakvu kakva je obećana donošenjem Zakona o budžetu, a koja se do sada ne sprovodi.
Veoma je važno istaći činjenicu da se zakonom o porezu na dodatu vrednost obavlja zapravo harmonizacija, između ostalog, i u fiskalnoj sferi ekonomskih sistema između Srbije i Crne Gore. I nama u DS je posebno drago da je ovo jedna od najznačajnijih tačaka u obrazloženju ovog zakona.
Posebno nam je drago zbog toga što u političkoj koaliciji koja danas formira Vladu, odnosno koja je formirala Vladu, postoje različita tumačenja o sudbini Srbije i Crne Gore, odnosno postoje različiti pogledi o tome da li državna zajednica Srbija i Crna Gora treba da opstane.
Drago mi je da je ovo argument koji indirektno sugeriše da je stav Vlade i stav svih političkih stranaka zapravo dalja harmonizacija u odnosu Srbije i Crne Gore, odnosno opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Naravno, veoma važno jeste i harmonizacija sa zakonodavstvom Evropske unije, jer čini mi se da smo mi, pored Bosne i Hercegovine, poslednja zemlja koja još uvek nije uvela kategoriju poreza na dodatu vrednost i na taj način izvršila suspendovanje, odnosno zamenu kategorija poreza na promet.
Želim da istaknem da postoje dve opasnosti u implementaciji ovog zakona. Prvo, nisam siguran da je najsrećnije rešenje dve poreske stope u porezu na dodatu vrednost, s jedne strane opšta poreska stopa od 18% i posebna od 8%, jer nije dobro da se uvode bilo kakvi instituti i bilo kakva mesta u zakonodavstvu koja obezbeđuju diskreciono pravo onome ko sprovodi, odnosno implementira zakona o porezu na dodatu vrednost.
Mislim da je to, između ostalog, bila načelna primedba DS. Ali, naravno, mi ćemo i pored uvođenja ove dve poreske stope glasati za ovaj zakon. Mislim da bi jedna opšta poreska stopa obezbedila, zapravo, eliminaciju svih mesta za diskreciona prava poreske administracije, odnosno onoga ko implementira ovaj zakon. Zbog toga smo, svojevremeno, u načelnoj raspravi na Odboru i sugerisali da se prihvati rešenje sa jednom opštom stopom poreza na dodatu vrednost.
Druga opasnost jeste činjenica da efikasno implementiranje ovog zakona u najvećoj meri zavisi od stepena razvijenosti poreske administracije. Pred Ministarstvom finansija, pred Vladom Republike Srbije u narednom periodu stoji veoma težak period u kome poreska administracija mora da bude spremna i sposobna da izvrši implementaciju poreza na dodatu vrednost. Zašto? Ukoliko poreska administracija ne bude bila u stanju da efikasno implementira ovaj zakon, bojim se da ćemo imati obrnute efekte zakona - umesto da idemo ka smanjenju sive ekonomije, siva ekonomija će se povećavati.
No, ne sumnjam u agilnost Ministarstva finansija i ne sumnjam u to da je već definisan plan aktivnosti u narednom periodu na unapređenju efikasnosti poreske administracije.
Dakle, ovim zakonom se zaokružuje paket reformskih poreskih zakona. Zbog toga će DS glasati za donošenje ovog zakona. Pre svega, želim našu javnost, a i vas gospodo narodni poslanici da podsetim da smo zakon o porezu na dodatu vrednost imali još polovinom prošle godine u Narodnoj skupštini i da taj zakon o porezu na dodatu vrednost, u tom trenutku, nije naišao na razumevanje poslanika koji su tada bili u opoziciji, a danas se nalaze u političkoj koaliciji koja formira Vladu.
Taj zakon je predložen za zasedanje Narodne skupštine prošle godine u oktobru. Podsetiću vas da je upravo glasovima poslanika iz političkih partija koje danas formiraju političku koaliciju i koje formiraju Vladu, dakle, nalaze se u vladajućim strukturama, zakon nije uvršten kao tačka dnevnog reda.
U tome i jeste razlika između DS i svih drugih političkih stranaka koje se danas nalaze na vlasti, a onda su se nalazile u opoziciji. Razlika je u principijelnom stavu, razlika je u tumačenju, odnosno prihvatanju činjenice da ono što je u interesu nastavka ekonomskih reformi ne sme da bude korišteno za dobijanje jeftinih stranačkih poena.
Kao što smo mi danas u opoziciji, nama, principijelnoj političkoj partiji - DS, ne daje za pravo da glasamo protiv ovog zakona, jer će ovaj zakon doprineti da ekonomske reforme i ekonomska tranzicija u našoj zemlji idu mnogo efikasnije, pogotovo u delu koji se odnosi na smanjenje sive ekonomije. Podsetiću vas da je ovo bio jedan od važnih zakona koje smo prošle godine predložili i koji je trebalo da obezbedi nastavak ekonomskih reformi.
Dakle, naša poruka i jeste: za reformske zakone, ukoliko ste istinski opredeljeni za nastavak ekonomskih reformi, treba glasati uvek, bez obzira da li se nalazite na vlasti ili u opoziciji. Zbog toga DS podržava ovaj zakonski projekat i dobronamerno sugeriše, pre svega Ministarstvu finansija, da u narednom periodu uloži velike napore na unapređenju poreske administracije, da bi zakon mogao da bude efikasno implementiran.