Dame i gospodo narodni poslanici, iz diskusije mog prethodnika vidi se da je traženo da se oblast poljoprivredne proizvodnje oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Da ne bi neko izašao i rekao "pa, znam, poljoprivrednici neće moći onda da dobiju povraćaj sredstava, koja su već uložena u porez na dodatu vrednost prilikom nabavke repromaterijala", samo bih skrenuo pažnju narodnim poslanicima da je SRS podnela amandmane imajući to u vidu, znači da se kompletan reprodukcioni poljoprivredni materijal oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Naša poljoprivredna proizvodnja je u veoma teškoj situaciji. Naši poljoprivrednici jedino što mogu da ulože jeste njihov sopstveni rad. Treba prihvatiti ovaj amandman radi smanjenja troškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Ni do sada se nisu plaćali porezi na reprodukcioni poljoprivredni materijal.
Od 5. oktobra gospodin Đelić je uveo tu obavezu da se plaća i na veštačko đubrivo, na semensku robu, na sredstva za prehranjivanje, za zaštitu bilja itd. Međutim, da li u neke svoje političke svrhe, pre svega marketinške, kasnije je prepisivao amandmane SRS, to nazivao izmenama i dopunama zakona i to oslobađao poreza na promet.
E, sada, vi ponovo uvodite jedan vid oporezivanja. Zovete ga porez na dodatu vrednost u oblasti poljoprivrede, i samim tim, u startu, povećavate troškove ulaganja individualnih poljoprivrednih proizvođača. To, u svakom slučaju, može i odraziće se i na cenu poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane, zbog skromnih finansijskih mogućnosti naših poljoprivrednika, smanjivanjem tih ulaganja smanjiće se i prinosi. Samim tim i još više reprodukovati troškovi poljoprivredne proizvodnje.
Budimo svesni da jedino što još u Srbiji radi je u određenom vidu poljoprivreda. Da li u oblasti zemljoradnje, stočarstva ili poljoprivredno-industrijske proizvodnje, u vidu mesnih industrija i mlinsko-pekarskih, to je jedino što još u Srbiji radi.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost na sirovinu koju poljoprivrednici koriste, u svakom slučaju, nanosite štetu poljoprivrednicima.
I, sada me još interesuje samo onaj deo kada je u pitanju sadni materijal, jer obično poljoprivrednici, da bi koliko-toliko smanjili troškove proizvodnje, jednom nabavljaju sadni materijal iz instituta, a drugi put, kao drugu reprodukciju, koriste svoj sadni materijal, koji su dobili iz prethodne žetve. Sada me interesuje da li je predlagač, koji nažalost nije tu, predvideo da poljoprivrednici sami zaračunavaju porez na dodatu vrednost na svoju pšenicu koju su sami posejali, sami požnjeli, kada ponovo hoće da je poseju.
To su nelogičnosti kod ovog poreskog zakona. Jednostavno, Vlada Republike Srbije i ministar finansija nemaju sluha za situaciju u kojoj se nalazi i poljoprivreda i svi privredni faktori i subjekti u Srbiji.