ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 13.07.2004.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

13.07.2004

Sednicu je otvorila: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavamo vas da je sprečena da prisustvuje sednici narodni poslanik Milena Milošević.
Primili ste ostavke Milutina Prodanovića, Radoša Ljušića, Branislava Ristivojevića, Branimira Trajkovića i Nenada Lemajića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima danom podnošenja ostavki.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Milutinu Prodanoviću, Radošu Ljušiću, Branislavu Ristivojeviću, Branimiru Trajkoviću i Nenadu Lemajiću, izabranim sa izborne liste Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica, danom podnošenja ostavki.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST (nastavak u načelu-97; pojedinosti)
Dajem reč narodnom poslaniku Vjerici Radeti, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, porez na dodatu vrednost donet je još 1998. godine u Saveznoj skupštini, tada Savezne Republike Jugoslavije. Nadležni republički organi su, prema Ustavnoj povelji i Zakonu o primeni Ustavne povelje, u obavezi da taj zakon i danas primenjuju. Zašto se to ne radi, to je pitanje za predstavnika Vlade, koji danas nije ovde.
Toliko o tome, vezano za hvalospeve i sadašnje vladajuće većine, a i ove prethodne dosovske, da je svet nastao 5. oktobra 2000. godine. Vidite, nije, nastao je mnogo pre. Srbija je nastala mnogo pre i funkcionisala je mnogo pre vas.
Zakon koji je donet te 1998. godine je čak bolji od predloga koji nam je danas, odnosno juče ponudila Vlada Srbije na usvajanje, i iz tog razloga mi iz SRS mislimo da se sa ovim zakonom nije moralo žuriti. Znači, imamo zakon koji je bolji od ovog i ovo nije trebalo da nam bude prioritet.
Da ne bude zabune, da ne bude zloupotreba koje se već čuju ovih dana u medijima, SRS misli da ovaj zakon, odnosno zakon o porezu na dodatu vrednost treba da se donese, ali mislimo da to ne treba da bude zakon u predloženom tekstu i ne treba da bude u ovom momentu donet, mada se ovde čulo da je trebalo ovaj zakon doneti još ranije. Mi mislimo da je trebalo još malo da se sačeka.
Stav je SRS da država treba da donosi zakone koji su u korist građana Srbije. Ovaj zakon je samo u korist punjenja budžeta Srbije. Naš je generalni i načelni stav da država mora da vodi računa o svojim građanima.
Pre nekoliko dana jedan funkcioner DS reče kako ćemo u evropske integracije da se uključimo 2011. godine i da moramo odmah da prionemo sa pripremama. Vi ste pogrešno prionuli na donošenje zakona o porezu na dodatu vrednost. Trebalo je da prionete na oživljavanje privrede, na skidanje lanaca i katanaca.
Da vas podsetim, skidanje lanaca i katanaca u izbornoj kampanji građanima Srbije obećao je trijumvirat Tadić, Koštunica, Karić. Dame i gospodo, pogrešno mislite ako mislite da se u Evropu stiže Tadićevim tramvajem zvani želja.
U Evropu ne možemo ući sa uništenom privredom, ne možemo sa milion nezaposlenih, uz još milion u perspektivi, koji nam obećavaju pojedini ministri u medijima. Neće Evropa, dame i gospodo, uništenu privredu. Zato se u normalnim zemljama ovaj zakon donosi među poslednjim zakonima u okviru dirigovanih zakona.
Zašto ovo naglašavamo? Zato što smo sigurni da će primena zakona o PDV još više uništiti i ovo malo privrede koja još nije uništena, da će se staviti novi lanci i katanci, zato što privreda nema slobodnih sredstava, zato što će se za plaćanje PDV morati koristiti bankarski krediti koji su, dobro znate, veoma skupi, mnogo skuplji nego bilo gde u Evropi. To neminovno mora da izazove inflaciju.
Uostalom, o tome otvoreno govori Radovan Jelašić, koji već najavljuje da će evro do kraja godine da ode na 80 dinara. Najavljuje i novu novčanicu od 500 dinara. Sve su to preduslovi za inflaciju, odnosno to je početak obelodanjivanja da inflacija već postoji i da je priča o stabilnom dinaru bila šarena laža.
U svakom slučaju, poslanici SRS smatraju, ako će se doneti ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost i ako hoćemo da taj zakon zaista ima smisla, da njegova primena ne škodi građanima Srbije, da ne uništava privredu, da je neophodno da usvojite amandmane koje je SRS podnela, odnosno naša poslanička grupa, na ovaj zakon.
Amandmani su, verujte nam, krajnje dobronamerni, zato što nam je stalo da ovaj zakon, kada ga budete doneli, ne bude zakon koji će nam biti kamen o vratu. Naši amandmani su upodobljeni ekonomsko-socijalnim uslovima u Srbiji, a verujemo i ubeđeni smo da je to osnovno o čemu Vlada Srbije i vlast u Srbiji treba i mora da vodi računa.
Sada ću kratko samo o nekim članovima zakona o kojima će, naravno, biti govora više u pojedinostima, povodom amandmana. Recimo, u članu 4. predvideli ste razmenu dobara za druga dobra ili usluge; između ostalog, kaže – iskazani prihod iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije. Mi smatramo da ovo ne može ovako da stoji, da je neophodno da se ovo reguliše zakonom, da je zaista krajnje vreme da se prestane sa vladanjem uredbama.
Svi ste vi iz vladajuće koalicije imali značajne primedbe i na prethodnu vlast u izbornim kampanjama upravo zbog vladanja uredbama, a izgleda sve ono što ste govorili građanima, zato što ste znali da to građani žele da čuju i da im to odgovara, vi sada sve to radite kao da nikada ništa suprotno od toga niste obećavali.
U članu 6. i 7, recimo, dajete izvesna ovlašćenja ministru. Mi takođe mislimo da je to neprimereno, da ono što ste vi predvideli za ministra treba da bude u nadležnosti Vlade. Jedna je stvar što mi srpski radikali ne verujemo aktuelnom ministru Dinkiću, ali i bez obzira na to mislimo da bilo kojem ministru ne treba dati takva ovlašćenja, da je Vlada ta koja, u principu, odgovara za primenu zakona i zato Vlada i treba da ima takva ovlašćenja.
U članu 8. smo predvideli da se iz grupe poreskih obveznika brišu poljoprivrednici, zato što smatramo da poljoprivreda mora da bude oslobođena PDV, ukoliko nam je stalo da bar poljoprivredu u Srbiji totalno ne uništimo, jer zaista je već maksimalno uništena.
U članu 11. ste predvideli mesto prometa dobara. To je mesto, između ostalog, prijema vode, električne energije, gasa i toplotne energije.
Zaista neverovatno, kao da govorite o zemlji koja je u blagostanju, da ozakonjujete da se plaća porez čak i na vodu. Drage moje kolege, previše je to i za bogatu zemlju, a kamoli za ovako osiromašenu Srbiju.
U članu 23. su nabrojana dobra za koja je utvrđena najpre opšta stopa od 18%, pa posebna stopa od 8%. Mi smo predložili da se ovaj član briše i to zaista jeste neophodno, i smatramo da osnovne svakodnevne namirnice i proizvodi moraju biti oslobođeni PDV-a. Ne smemo dovesti građane u situaciju da ne mogu da kupe hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje, ogrev, udžbenike itd, ne mogu sve sad da nabrajam, ali čućete kada budemo govorili o pojedinostima.
U članu 24. je navedeno gde se neće plaćati PDV. Mi mislimo da ovde treba uneti i one proizvode koji su u članu 23. spomenuti.
U članu 26. u prvom stavu predložili smo da se brišu tačke 2), 3), 4), zato što je praksa pokazala da ovo što ste predvideli ovim tačkama u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovno izvoze, kao i o stavljanju carinskih postupaka, aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja itd, da je to do sada u praksi bio najveći izvor sive ekonomije.
Nemojte, molim vas, da pričate o ukidanju sive ekonomije tako što zabranjujete ljudima da na pijacama prodaju da bi preživeli, da preprodaju neke proizvode na rubovima pijaca i onda se hvalite kako ste ukinuli sivu ekonomiju, a onu pravu sivu ekonomiju koja uništava državu, koja uništava ekonomiju, građane Srbije, čak predviđate i zakonom. To je prema mišljenju SRS nedopustivo.
U članu 34. takođe smo predložili da se brišu poljoprivredni proizvođači iz ovog člana, sa istim obrazloženjem da treba osloboditi poljoprivredu od plaćanja PDV. Hvalili ste se vi kada ste donosili budžet kako ste povećali agrarni budžet za tri puta. Građani koji se bave poljoprivredom dobro su osetili da vaših tri puta više u stvari znači tri puta manje, i još sad da plaćaju PDV na poljoprivredne proizvode, hajde da im kažemo - nije briga državu za poljoprivrednike, snalazite se kako znate i umete.
Budite otvoreni, kažite građanima Srbije ono što im radite kroz ove zakone. Ne može svaki građanin da se upozna sa zakonom pa da zna šta stvarno znači koji zakon, jer čuje vas na svim televizijama, kako je sada PDV zakon koji će stvoriti blagostanje u Srbiji, a kroz dva-tri meseca od dana njegove primene će se osetiti šta to stvarno znači i koliko je to pogubno za građane Srbije.
Kaznene odredbe koje ste predvideli su zaista katastrofalne. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik, pa onda nabrajate u kojim slučajevima.
Ovo je neverovatno, da ovako visoke iznose kazni predviđate. Osim toga, ove kaznene odredbe već postoje u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Nećemo valjda samo da kaznama punimo budžet i to da kažnjavamo duplo za isti prekršaj. Razumem potrebu ministra Dinkića i Vlade Srbije da se napune budžet, to jeste obaveza Vlade, ali Vlada bi morala da vodi računa i o građanima koji pune budžet.
Na kraju, u članu 68. koji govori o početku primene ovog zakona, predložili smo da to ne bude 1. januar 2005, nego 2006. godine, mada je i to rano, s obzirom na činjenicu da smo suviše daleko od ulaska u evropske integracije i svakim danom smo sve dalje. Ako aktuelni ministar i aktuelna vlada ostanu još pet-šest meseci na vlasti, to znači da će još za pet-šest godina da nam se produži taj rok u odnosu na do sada utvrđeni – 2017. godinu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Replika, gospodin Matić.

Slavoljub Matić

Demokratska stranka Srbije
Gospođo Radeta, molim vas, jedna replika vama je upućena. Da se razumemo, DSS učestvuje u republičkoj vladi i znajte da niti poslanici DSS, niti taj deo republičke vlade neće nikad podržavati ljude poput onih koji su se na teškoj muci ovog naroda obogatili.
Kao Požarevljanin mogu da vam kažem da su upravo ljudi poput Bogoljuba Karića napravili one katance koji se danas nalaze na nekim industrijama koje se susreću čak i u onim predizbornim spotovima samog Bogoljuba Karića. Mogu da vam kažem da je delom rada njegove korporacija propala požarevačka banka koja je bila stožer požarevačke industrije i da znate da poslanici DSS ne mogu podržavati ljude koji su tokom 1991. godine iz primarne emisije dizali ogroman novac za navodne pogone, male pogone na Kosovu i Metohiji, a onda, tokom inflatornog talasa 1993-1994. godine, možda u vrednosti paklice cigareta to vraćali.
Dakle, to nisu partneri DSS i molim vas da ubuduće ne zloupotrebljavate ovu govornicu i posebno da ne stavljate DSS u takav kontekst.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Mislio sam, dame i gospodo narodni poslanici, da će moj prethodnik da pomene i Beobanku, i Investbanku, i Jugobanku, pa se onda setim da su one propale pod Dinkićem, a ne u vreme Slobodana Miloševića.
Dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda, pošto nisam ekonomista, pokušao sam da nađem šta su ljudi od struke i nauke rekli o zakonu na dodatu vrednost, o PDV. Nađem intervju od 15. juna, gde prof. dr Dejan Popović ishvali PDV, pa se pitam što to nismo uveli pre nekoliko godina.
To smo 1998. na saveznom nivou uveli, a što to nismo uveli već 2000. godine, kada je to tako dobro, a obzirom na činjenicu da je Dejan Popović bio zamenik ministra, član Vlade i sva su mu vrata bila otvorena. Bio je i na Osmom kongresu, ali tad nije bio član...
(Predsednik: Molim vas, ne ometajte govornika. Izvolite, gospodine Markoviću.)
Ono što me je iz intervjua Dejana Popovića posebno obradovalo, kaže - kada se EU priključe Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija će sa svih strana biti okružena zemljama u kojima će važiti evropska pravila. Njoj, nažalost, predstoji period još desetak godina i bićemo svojevrsno izolovano ostrvo u EU. Tu našu nesreću mogli bismo da iskoristimo tako što ćemo privući od nekih multinacionalnih kompanija delove da dođu i da svoj kapital lociraju kod nas, i da ne čitam dalje.
Onda bismo mi bili Segedin i Bukurešt, u vreme inflacije šta su značili Segedin i Bukurešt za Srbiju, to bismo mi bili za zemlje Evropske zajednice, novoformirane. Drugim rečima, Hrvati, Rumuni, Mađari, Bugari dolaziće kod nas na buvlje pijace da kupuju krpice, da preživljavaju, da kupuju hranu, jer prof. Popović je to tako otprilike predvideo. Šta ćemo mi onda u Evropu? Hajde da ostanemo otvoreno ostrvo, da svi dolaze kod nas, da se bogatimo na taj način.
(Predsednik: Upozoravam narodne poslanike, bez dobacivanja. Nastavite, gospodine Markoviću.)
Na kraju, Popović reče - porez na dodatu vrednost je desert, ali prethodno bi trebalo da se obezbedi glavno jelo, a glavno jelo je ambijent u kome će investitor da se oseća sigurno, u kojem će znati da njegovo ulaganje ima stabilan, ispravan i pravni okvir, da će sudovi na efikasni način moći da zaštite njegove interese. Ko vas je, gospodo, sprečavao 2000. godine da od buldožer revolucije stvorite taj ambijent, pa da imamo i glavno jelo, a ne samo desert.
Onda se setim da je kao zamenik ministra bio u Vladi i da je sada rektor Beogradskog univerziteta. Toliko o tome koliko se Dosmanlijama politika nije isplatila.
Prof. dr Žarko Ristić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji pored ostalog predaje i ovo, kaže - kod nas se po pravilu ističe da porez na dodatu vrednost ima značajnije prednosti u odnosu na porez na maloprodaju, izdašniji je kao budžetski prihod, efikasniji u suprotstavljanju poreskoj evaziji i sposobniji proces oslobađanja robe od poreza.
Svaki poreski obveznik mora, pored svih evidencija koje je do sada vodio, još ogromne papire da pripremi i mnoge evidencije da vodi, da ne bi nehotice negde prekršio zakon i, što kaže gospođa Radeta, uvaženi poslanik SRS, došao u situaciju da bude kažnjen od 100.000 do 1.000.000 dinara.
"Uvođenje poreza na dodatnu vrednost, po pravilu", kaže profesor, "implicira pravljenje rigoroznih prethodnih analiza o efektima primene poreza na cene, na socijalne implikacije, sa stanovišta domaćinstva sa nižim dohocima. Izuzetno je važno predvideti uticaj poreskih stopa poreza na dodatu vrednost na promet hrane, lekova, električne energije, grejanja, vode, usluga, javnog prevoza, ortopedskih pomagala, pogrebnih usluga, PTT usluga, knjiga, novina, časopisa itd."
Šteta što ministar danas nije tu, pa da građanima Srbije još jednom objasni, meni ono objašnjenje nije bilo dovoljno jasno, kako će 108 biti manje od 100, jer ćemo knjige, časopise, novine, lekove opteretiti sa 8% poreza na dodatu vrednost. Ako je nešto 100 dinara i još 8 dinara – 108 dinara, kako je to manje od 100 dinara? Pri tom je zaboravio da su neke stvari bile oslobođene poreza, a neke od tih vrsta robe i usluga su srpski radikali već tri-četiri godine tražili da se oslobode poreza, roba široke potrošnje, najneophodnija za puko preživljavanje.
Na kraju, kaže: "U privredama u tranziciji, koje su slepo prihvatile porez na dodatu vrednost kao okosnicu moderne fiskalne reforme, došlo je do povećanja maloprodajnih cena, do ekonomskog zaduživanja privrede, do pada kupovne moći, do rasta troškova, do smanjenja prodaje, rasta troškova života i do dvostrukog povećanja dohotka države."
Da li je cilj uvođenja poreza na dodatu vrednost da se privreda rastereti, da se oni katanci skinu, pa da i ta preduzeća počnu da funkcionišu, ili je osnovni cilj poreza na dodatu vrednost da se napuni budžet. Pre će biti da je ovo drugo, jer i sad budžet zveči kao prazno bure. Znamo da je nekih 40 milijardi u startu bio prazan. Ministar Dinkić ima nameru da napuni, ako ničim drugim, ono kožom građana Srbije, koju će sa leđa da im skine.
Na kraju: "Stara istina da država koja zahvata previše od vrednosti nacionalne proizvodnje može da dovede do sloma privrede, u kojoj će smanjenje proizvodnje neminovno redukovati poresku osnovicu i povećaće se poreska stopa". Samim tim, neće više morati Karić, kako reče uvaženi kolega, da stavlja lance i katance. Sami će direktori preduzeća i sami će radnici u preduzećima morati da stave lance i katance.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje poreza na dodatu vrednost, a nemam razloga da ne verujem profesoru kome je to zanat i hleb, inflaciju će odmah povećati od 5% do 25%. Jedini pozitivni efekti uvođenja ovakvog zakona, bez usvajanja onih amandmana o kojima smo govorili, biće ti što će budžet biti pun. To što će nauka, kultura, prosveta, zdravlje mnogo više koštati, izgleda da ni ministra Dinkića, a koliko vidim ni ovu još malo vladajuću većinu, ne interesuje.
Imam predlog za gospodina ministra: pošto nema više načina da prikupi sredstva, neka primeni stari metod, a on vrlo dobro zna kako se sredstva obezbeđuju – čarapu na glavu, pušku u šake, pa u Narodnu banku, tamo ima para.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

Goran Jakšić

G17 Plus
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani narodni poslanici, imamo još jedan od veoma važnih zakona na dnevnom redu ovog saziva Skupštine Srbije.
Ovo će biti, po svoj prilici, jedan od, nažalost, manjeg broja zakona koji imaju podršku svih poslanika i svih poslaničkih grupa, iako neke od tih poslaničkih grupa, koje ovo ocenjuju kao dobar zakon ili barem nacionalno pravu stvar za Srbiju, ipak neće glasati. Naravno, oni će za to imati neko svoje objašnjenje prema građanima Srbije.
G17 plus spada u one političke grupe, u one stranke koje imaju pozitivan stav prema ovom zakonu i koje će glasati za ovaj zakon. Imamo sasvim dovoljno razloga. Onaj najosnovniji razlog je što je ovo jedan novi, veoma napredan oblik oporezivanja koji je, nažalost, malo zakasneo što se tiče primene u našem poreskom sistemu, ali je već odavno zaživeo i veoma uspešno funkcioniše u većini evropskih i u značajnom broju zemalja u svetu.
Ono što je glavna stvar, to je jedan oblik poreskog opterećenja, odnosno oporezivanja, koji ima nameru da stimulativno deluje, pre svega, prema ekonomiji, ali vidi se u Predlogu zakona da je njegova stimulativnost i prema građanima Srbije.
Tri aspekta su veoma interesantna, koje sigurno treba pomenuti i koje će građani videti kod primene ovog zakona, ali koje treba najaviti pre njegovog usvajanja. To je pravednija i ravnomernija raspodela poreskog opterećenja, što je do sada bio veliki problem i glavna zamerka zagovornika poreza na promet.
Ravnomernija raspodela će imati i kao svoju posledicu, praktično, ukidanje sive ekonomije, jer neće biti nikome u interesu da posluje sa ljudima koji nisu prijavljeni, koji ne plaćaju PDV, ali će uopšte ceo sistem uticati na smanjenje sive ekonomije, i to veoma direktno. To su iskustva koja su nam pokazale zemlje koje su pre nas ušle u sistem PDV, koje su nekoliko puta povećale punjenje budžeta, gde je došlo do potpunog ukidanja sive ekonomije.
Drugi aspekt je efikasnije punjenje republičkog budžeta. O ovome ću nešto reći na kraju, pošto je bilo različitih tumačenja ove, po nama, veoma pozitivne posledice, ne samo pozitivne posledice zakona, nego pozitivne posledice prema građanima, kada bude primenjivan ovaj zakon.
Treće, nastavak podsticajne politike ove vlade prema i ekonomiji, ali i prema standardu svakog našeg građanina. U pogledu 18% opšte stope i 8% posebne stope kod većine zemalja Evrope je situacija sasvim drugačija. Na primer, u Danskoj je opšta stopa 25%, u Hrvatskoj 21%, u Australiji 20%. Veoma mali broj zemalja ima za procenat ili dva nižu opštu poresku stopu PDV.
To pokazuje koliko je Vlada ovim predlogom zakona, koji je, moram da kažem, korigovan u odnosu na raniji predlog zakona, koji je bio 20% plus 5%, a ovde imamo 18%. Dakle, mali broj zemalja ima progresivni oblik ovakvog oporezivanja. To je Velika Britanija i još neke zemlje, gde je za svega jedan ili dva posto niža osnovna poreska stopa.
Ono što je veoma interesantno, izdvojiću par stvari, jeste direktno podsticanje izvoza, jer Predlogom zakona su svi izvozni poslovi oslobođeni plaćanja PDV. To je poresko oslobađanje sa tzv. nultom stopom, jer uključuje i pravo na odbitak prethodno plaćenog poreza. Ovim je Vlada pokazala da direktno ima nameru da politikom podsticanja izvoza upravo radi po onim programima koje je većina stranaka ovde, a i G17 plus, u svojim predizborni programima proklamovala.
Zatim, oslobađanje poreza odnosno PDV na unos dobara u slobodne zone i pružanje usluga u njima.
Probaću još nešto da kažem o ovoj temi - ovo se prvi put pojavljuje u našoj ekonomiji. Do sada nismo imali ovakvo poresko rešenje. Slobodne zone nisu bile oslobođene poreza na promet, znači oni koji su pružali usluge u slobodnim zonama, ali i oni koji su radili u slobodnim zonama, nisu imali ovakve oblike poreskog oslobađanja, niti na uvoz dobara, niti na rad u slobodnim zonama.
Ovo će direktno uticati, a već se i pojavljuju neke intencije, odnosno namere novih investitora u slobodne zone da iskoriste ovakvu pogodnost novog zakona, koji će naravno biti u vezi sa novim zakonom o slobodnim zonama, a to će direktno rezultovati, nadam se, velikim brojem novih grinfild investicija, koje su ipak retkost kod nas, a u čemu je budućnost naše ekonomije. Slobodne zone su mesto koje će, sa ovakvim poreskim oslobađanjem, biti veoma pogodne za nove investicije, u kojima ćemo imati direktno ugradnju objekata i otvaranje firmi koje će se baviti proizvodnjom.
Takođe, oslobađanje od PDV-a u slobodnim zonama i generalno uvođenjem PDV sa ovakvim poreskim stopama, uticaće da zemlje našeg okruženja, koje će nažalost ući pre nas u Evropsku uniju, odnosno investitori koji sada rade u tim zemljama povući će se u Srbiju, uložiće svoja sredstva, a pre svega očekujemo u - slobodne zone, zbog pogodnosti koje one pružaju ovim zakonom, ali i uopšte u - Srbiju, i na takav način ćemo iskoristiti, nadam se veoma uspešno, mogućnost da to što ipak nismo u prilici da ranije uđemo u Evropsku uniju, sve pozitivne posledice toga iskoristimo tako što ćemo prikupiti nove investitore da ulože svoj kapital i da krenu sa aktivnostima, pre svega sa proizvodnjom u Srbiji.
Direktno se vidi i razumevanje predlagača zakona za mogućnost da se izvoz, kao velika aktivnost, pojavi u Srbiji, time što je na predlog izvoznika povraćaj poreza za velike izvoznike sveden na svega 15 dana.
Predlagač je zaista imao puno razumevanje i vidi se da je smisao zakona podsticajan, a ne da se vrši bilo kakvo povećanje poreskog opterećenja, ili da država pravi neke nove namete.
Na kraju, a vezano za građane, verujem da će to za njih biti veoma interesantno, promet zemljišta, i poljoprivrednog i gradsko-građevinskog zemljišta, oslobođen je PDV. Promet polovnih vozila i plovila prvi put će biti oslobođen plaćana PDV. Građani će verovatno biti zadovoljni, već znam neke reakcije, oni koji su imali priliku da čuju nešto o ovom zakonu pozitivno ocenjuju ovakvo zakonsko rešenje.
Ovo je bio veliki problem. Građani su stavljali dosta primedbi i na to što se prilikom svake transakcije polovnih vozila i plovila plaćao porez na promet. Ovim zakonom je to regulisano na pozitivan način. Ukinut je PDV.
A što se tiče punjenja budžeta, naravno da će se ono povećati, kao što sam rekao na početku, i od ovoga će građani imati direktne koristi. Budžet se ne iznosi van ove države. Budžet se ne rasipa nigde. Iz budžeta se finansiraju - zdravstvo, obrazovanje, policija, finansiraju se sve one službe koje građani, državljani ove zemlje Srbije, koriste za dobrobit svoje porodice i svoje dece. Punjenje budžeta nije protiv interesa građana. Naprotiv, budžet će upravo služiti građanima.
Zbog toga će G17 plus glasati za ovaj zakon. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi Zoran Mićović. Izvolite.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put pred ovom skupštinom razmatra se zakon po hitnom postupku. U pitanju je zakon o porezu na dodatu vrednost.
Moram reći o tome nekoliko stvari. Još od 1918. godine zna se za ovaj zakon. Naime, u Nemačkoj je po prvi put došlo do rasprave oko ovog zakona o porezu na dodatu vrednost. Od tada pa naovamo, 1954. godine došlo je do uvođenja ovog poreza u Francuskoj, a 1957. u Belgiji itd. Oko 100 zemalja u svetu, a možda i više od toga, ima uveden ovakav sistem oporezivanja.
Mnoge zemlje, gotovo sve zemlje OECD-a, takođe imaju ovaj sistem uveden, osim Amerike, pa se sada postavlja pitanje - zbog čega mi, posle ovoliko godina, posle skoro 100 godina, moramo da raspravljamo o ovom zakonu po hitnom postupku. Meni, zaista, ovakvo delovanje i ovakvo stavljanje ovog predloga na dnevni red nije jasno.
Pročitao sam obrazloženje i ne slažem se sa njim. Kaže se da ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku zbog toga da se izvrše izvozni podsticaji, da se dođe do određenih sredstava u budžetu Republike Srbije. Ovaj drugi deo mi je jasan, a onaj prvi mi ne može biti jasan.
Kada govorimo o ovome, moramo poći od činjenice iz obrazloženja, da ovaj zakon po članu 68. stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a da se ima primeniti od 1. januara 2005. godine.
Dakle, punih šest meseci je potrebno da se organizuju službe, kako carinske tako i poreske, da bi mogle da obavljaju ovu funkciju.
Međutim, znamo da je ovaj zakon bio u pripremi u prethodnom sazivu Vlade, da je prethodna Vlada u dovoljnoj meri to obradila, a čak je imala i pomoć jedne nemačke komisije za međunarodnu saradnju. Dakle, mnogo stvari je odrađeno i sada apsolutno nije jasno zašto je potreban ovaj dodatni rok od šest meseci do početka njegove primene.
Vlada u obrazloženju, takođe, kaže da je odložila ovu primenu za narednih šest meseci upravo zbog toga da bi došlo do donošenja podzakonskih akata. Evo jedne velike nepravde - od Skupštine se traži da ovaj zakon usvoji po hitnom postupku, a šest meseci je potrebno Vladi da donese određene podzakonske akte. Pitamo se - koji su to podzakonski akti. Naravno, to su određeni pravilnici i verovatno određena uputstva za sprovođenje ovog zakona.
Mislim da je ovo jedna teška neravnopravnost između Skupštine, kao najvišeg predstavničkog tela, odnosno političkog tela, i Vlade, koja treba u hodu da rešava ove tehničke stvari.
Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost ne možemo posmatrati izolovano od ostalih zakona kojima se vrše poreski podsticaji. Naime, moramo napomenuti da postoji Zakon o porezu na dodatu vrednost i porez na fond zarada. Dakle, ova dva zakona, zajedno sa ovim koji je danas u proceduri, sistemski obuhvataju jedan poreski sistem i možemo govoriti zajedno o njima kao o jednom korpusu zakona u poreskoj politici.
Zakon o porezu na dobit preduzeća smanjuje poresku stopu sa 14 na 10% i kaže se da je to najniža stopa u Evropi. Zbog čega je to urađeno? Naravno, zbog toga da bi bilo stranih investicija u našu privredu i u naš privredni sistem. Međutim, koliko mi vidimo, samo okruženje nije na zadovoljavajućem nivou, niti političko, niti privredno, a ni ekonomsko. Iz tih razloga postavlja se i pitanje opravdanosti smanjenja ove stope sa 14 na 10%, ali šta je tu je.
S druge strane, govori se o tome da je cilj ovog zakona o porezu na dobit preduzeća kreditiranje. I tu je taj cilj pod znakom pitanja.
Dalje, kada govorimo o ovom zakonu, koji je ukinuo porez na fond zarada od 3,5%, moramo reći jednu važnu činjenicu, a to je da je taj zakon uneo određene poreske olakšice, ali da se njegovi efekti očekuju tek u narednih šest meseci. Kakvi će ti efekti biti, ostaće na javnosti da proceni i da prosudi. Iza toga tek dolazi primena ovog zakona, koji je na današnjem dnevnom redu.
Šta se iza svega ovoga krije? Smatram da je ispravno sve ono što je govorila SRS i njeni poslanici ovde u načelu, a to je da Vlada zna da je srpska privreda gotovo na kolenima. Vlada zna da je proizvodnja u našoj zemlji gotovo stala i da tu nije velika šteta ukoliko dođe do smanjenja ovih poreskih stopa. Pre svega mislim na porez na dobit preduzeća.
S druge strane, Vlada zna da je još uvek promet dobara i usluga nešto što funkcioniše i nešto odakle se može izvršiti određeni poreski zahvat. Zbog toga ona daje u proceduru ovaj zakon, u ovom momentu, a sa ciljem da se uvećaju budžetska sredstva. Inače, ovim zakonom se uvodi višekratni način oporezivanja i njegov sam sistem dovodi do uvećanja sredstava koja bi se slila u budžet.
Praksa Vlade je i do sada bila da ukoliko na jednoj strani smanji poreske stope, na drugoj strani to nadomesti. Reći ću to na primeru poreza na fond zarada. Porez na fond zarada od 3,5% je ukinut i predviđa se da u narednih šest meseci budžet oslabi ili se umanji od 6,5 do 7 milijardi dinara. Sada je Vladi potrebno da nađe određeni odušak svemu tome i da nadomesti tih 6,5 do 7,5 milijardi dinara.
Na koji način je to učinjeno? Učinjeno je povećanjem akciza. Svi smo bili svedoci ovde da smo dva puta razmatrali akcize na gorivo. Prvi put usvojili smo akcize na benzin, ali to nije bilo dovoljno. Ljutio se ministar i po drugi put je stavljeno na dnevni red raspravljanje, te smo usvojili Zakon o akcizama kojim je uvedena akciza na porez na dizel gorivo.
Međutim, tu dolazi još jedna dobit koja se tiče prometa naftnih derivata. Kako se taj sistem uvećava, popunjava se ono što je iz budžeta odliveno ukidanjem poreza na fond zarada od 3,5%. Dakle, mi moramo da govorimo o sledećim činjenicama, da imamo sa jedne strane industriju, da imamo s druge strane trgovinu i da imamo usluge. Do sada su industrija i dobar deo trgovine bili oporezovani. Međutim, treba dodatno zahvatiti trgovinu i treba dodatno zahvatiti usluge, koje su na najmanjem stupnju bile oporezovane. To je cilj ovog zakona i sada se na osnovu ovih oporezivanja prelivaju veća sredstva u budžet.
Kada govorimo o cilju ovog zakona, a to je da je Evropska unija nama postavila zadatak da ovo usvojimo, možemo da kažemo da početak ovog datira još od 1962. godine, od Nojmerkove komisije, a potom iz 1977. godine i tzv. Šeste direktive. Međutim, postojale su još dve direktive iz 1992. i 1993. godine. Po tim direktivama došlo je do približavanja poreskih stopa, do ukidanja carinskih barijera i sa ovom trećom je došlo do uprošćavanja postupka.
Dakle, Evropska unija je zauzela stav da se moraju približiti ove poreske stope. Mi smo našli neku sredinu između najvišeg i najnižeg. Međutim, SRS se zalaže za jedan drugačiji sistem, a to je za intervenciju u tri nivoa. Prvi nivo je da se snizi stopa sa 18% na 15%, koliko je Evropska unija najmanje propisala, drugi je da stopa posebnog poreza sa 8% siđe na 5% i treće da se nulta stopa oporezivanja proširi.