Hvala narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Veroljub Arsić.

Ne bih da kršim Poslovnik.

Znači, posle pauze. Nastavak u 15,00 sati.

(Posle pauze – 15,35)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Molim da pre početka nastavka rada sednice utvrdimo kvorum. Molim sve poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da je u sali prisutno 87 poslanika i da samim tim imamo kvorum za rad. Pre nastavka, da pročitam potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Gordani Čabrić, Branislavu Tošiću, Branislavu Nedimoviću, Zoranu Nenadoviću i Dušanu Đuroviću, izabranim sa izborne liste Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Gordani Čabrić, Branislavu Tošiću, Branislavu Nedimoviću, Zoranu Nenadoviću i Dušanu Đuroviću.

Čestitam narodnim poslanicima na izboru.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost (nastavak u pojedinostima)

Stigli smo do amandmana na član 23. Javio se gospodin Veroljub Arsić za reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se malo bolje pogleda šta je, u stvari, predlagač tražio u stavu 3. člana 23, slobodno može ovaj amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Nemanja Šarović da se prihvati.
Pazite šta po stavu 3. gospodin ministar bliže uređuje. Po stavu 3. ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog zakona. U stavu 2. tačka 1) ministar treba da nam odredi šta je to hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, šta je jestiva masnoća životinjskog i biljnog porekla. Mislim da je već i samim predlogom zakona to jasno rečeno i da je stav 3, bar kad je tačka 1) u pitanju, potpuno suvišan. U tački 4) ministar treba da određuje šta su to dobra, koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
Ministar finansija izgleda sebe smatra univerzalnim ekspertom, pa se on potpuno razume i u poljoprivredu, i u medicinu, i u ekonomiju, i u bankarstvo, u sve moguće oblike i zanimanja koja postoje na ovom svetu.
On je čak taj koji je merodavan da određuje šta su to dobra koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
U najmanju ruku ovo bi trebalo da bude posao Ministarstva zdravlja. Izgleda mi da gospodin ministar Dinkić sebe smatra kvalifikovanijim iz te oblasti nego što je to njegov kolega iz Vlade i stranke Tomica Milosavljević.
Kao vrhunac svega još određuje ministar koje su to komunalne usluge na koje treba po Predlogu ovog zakona da se plaća porez na dodatu vrednost. Zato je stav SRS da je već samim članom 23. stav 2. tač. od 1) do 12) precizno rečeno šta se oporezuje po nižoj poreskoj stopi od 8 posto i da je sasvim nepotrebno da se ministar meša u taj deo posla.
Jedino ako ne želi da kasnije, sada ovde zarad priče, a kasnije kada zakon stupi na snagu, kaže da ovde u tački 1) ne piše hleb nego nešto drugo, ne piše mleko, nego nešto drugo, ne piše brašno, nego nešto drugo, šećer, jestivo ulje itd, i da na to uvede porez po opštoj stopi od 18 posto.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada je vlast predlagala nesuvisle zakone, bar u jednom delu. Uvek smo pokušavali da ih amandmanima dovedemo u nekakav red, da bi mogli biti primenjivi.
Jedna od najvećih nebuloza ovog zakona je da ministar bliže određuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačke 1) i 4) – 12). Da li će ministar da nam kaže da je hleb - hleb, i da se kao takav oslobađa, da je mleko - mleko, i da se kao takvo oslobađa, da su mlečni proizvodi - mlečni proizvodi, da je suncokret - suncokret, da je sojina sačma - sojina sačma.
Nećete valjda, gospodine ministre, kao onda, doduše niste bili na tom mestu ministar, bili ste tada guverner u Narodnoj banci, kada je "Krmivoje" dobio onih dva puta po 25 hiljada tona genetski modifikovane soje. Tada nam je trebalo jedan ministar da kaže – gospodo, ovo nije genetski modifikovana soja. Beše to soja poklon američke vlade, pa prođe kroz "Krmivojeve" mlinove, pa se pretvori u stočnu hranu, pa smo svi jeli genetski modifikovanu soju.
Gospodine ministre, ako ste već stavili u članu 23. na šta se sve odnosi manja stopa, ne mislim da treba da ministar bliže određuje šta će se primenjivati. Smatramo da ovaj deo, odnosno stav 3. iz člana 23. treba da se briše. Tek kada se te izmene urade u zakonu, zakon će ličiti na zakon i eventualno će moći da se primenjuje.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedniče, kolege narodni poslanici, na Predlog ovog zakona o porezu na dodatu vrednost predložio sam dva amandmana – na član 23. i 24.
U članu 23. predložio sam amandman koji suštinski zadržava stav 1. ovog člana zakona i glasi: "Opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%"; a ostali deo deo člana ovog zakona se briše.
Naravno, bio sam rukovođen onim razlozima o kojima sam govorio i u načelnoj raspravi o ovom zakonu da posebna stopa poreza na dodatu vrednost za dobra i usluge ili uvoz dobara koji su predviđeni u ostalom delu člana ovog zakona ne treba da postoji. O tome ću govoriti kada budem govorio o amandmanu na član 24.
Moram reći da sam razumeo stvari o kojima je ministar govorio kada je reč o visini stope poreza na dodatu vrednost, i iz tog razloga u ovom amandmanu to pitanje nije pokrenuto, jer predloženo je ukidanje posebne stope poreza na dodatu vrednost. Razumem potrebu države da prikupi potrebna sredstva za budžet, s obzirom na velike obaveze koje država ima.
Mora se suštinski reći, jer sve vreme pričamo o porezu na dodatu vrednost, da li će biti ili neće biti vraćen deo poreza onima koji proizvode, da li će lanac biti ispunjen do kraja. Zapostavlja se, naizgled, jedna mala sitnica, a to je da će ovaj porez suštinski biti još jedan dodatni udar na džep građana, jer i proizvođači će, kada realizuju svoje proizvode, tražiti deo povraćaja poreza, ako ostane ova stopa od 8%, od poreza na dodatu vrednost, ali će to uticati na cenu nekih proizvoda i, suštinski, potrošač će biti pogođen.
Posle ću to dokazati praktično, jer juče smo čuli od strane gospodina ministra da bi voleo da čuje neki primer kako to izgleda, pa ću kada budem govorio o članu 24. vrlo taksativno nabrojati kako se povećava cena jednog proizvoda, koji je proizvod u pitanju i šta će to značiti za građane.
Istine radi, jeste, porez na promet je bio 20%, a sada je porez na dodatu vrednost 18%, ali kada sam juče govorio, postavio sam jedno logično pitanje, da li je stanje naše privrede takvo da može ovu stopu da izdrži, i čuli smo i juče i danas da će ukupan prihod budžeta porasti sa 37%. Koliko sam shvatio, biće veći priliv u budžetu, i da je to razlog zašto se zadržava ova stopa od 18%, odnosno zašto se predlaže.
Ali, istine radi, moram podsetiti i građane Srbije na ono što se ne govori dovoljno jasno, a to je ona teza koju sam juče zastupao, da u trenutku uvođenja poreza na dodatu vrednost u više zemalja Evrope stope su bile niže, jer je stanje privrede bilo takvo, pa kako se podizao nivo ekonomskog razvoja, povećavane su stope, jer očigledno su rasle državne funkcije koje je trebalo podmiriti iz tog poreza na dodatu vrednost.
Pa je, primera radi, u Danskoj 1967. godine stopa poreza bila 10%; u Nemačkoj 1968. godine 10%; u Španiji 1986. godine 12%; u Francuskoj 1968. godine 16,66%; u Irskoj 1972. godine 16,37%; u Luksemburgu 1970. godine 8%; u Holandiji 1969. godine 12%; u Austriji 1973. godine 16%; u Portugalu 1986. godine 16%; u Švedskoj 1969. godine 11%; u Velikoj Britaniji 1973. godine 10%.
Nisu oni bili, da tako kažem, mutavi, kada su ovako radili i kada su uvodili ovakve stope poreza na dodatu vrednost, vodili su računa o stanju svoje privrede i o mogućnostima, ali vodili su računa i o onoj zadnjoj karici u lancu, a to se zove građanin, običan potrošač, jer će i na jedan i na drugi način, i kroz opštu i kroz posebnu stopu, to uticati na povećanje cena proizvoda, a ima ih mnogo koje utiču na život, na životni standard.
Iz tog razloga sam ovaj amandman podneo, dakle, da opšta stopa ostane, jer ona podmiruje potrebe, odnosno garantuje priliv budžeta u obimu koliko državi treba, ali da se ukine posebna stopa poreza na dodatu vrednost.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Prvo gospodin Veroljub Arsić, pa gospođa Vjerica Radeta.