Poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam drugi amandman vezano za ovaj zakon. Reč je amandmanu kojim se u članu 24. Predloga zakona dodaju dobra i usluge ili uvoz dobara za koje se predlaže da se porez na dodatu vrednost ne plaća.
Naime, suština tog amandmana je, da podsetim samo, da se ona dobra i usluge predviđeni sa posebnom stopom prebace u kategoriju dobara i usluga na koje se neće plaćati posebna stopa. Ovo govorim iz jednog prostog razloga, što mi sve vreme ova prethodna dva dana pričamo o proizvođačima, distributerima, porezu, punjenju budžeta, potrebi da se ispune funkcije države, a zapostavljamo, ne slučajno, onog krajnjeg korisnika u celoj ovoj priči, a to je građanin Republike Srbije. Jer će i sa jednim i sa drugim porezom, i sa opštom i sa posebnom stopom, građanin biti u situaciji da više nego do sada plaća cene određenih proizvoda. I više kolega narodnih poslanika je danas pomenulo takvu situaciju. Čini mi se da tu nije potrebno neko posebno dokazivanje. Međutim, koliko mi više dokazujemo da je to tako, ima kolega koji tvrde da se tu neće ništa promeniti, a priznaćete suština priče nije takva.
Naime, u amandmanu kojim se predviđa dopuna ovog člana 24. je vrlo taksativno predviđena roba za koju se predlaže da se ne plaća taj porez na dodatu vrednost. I ono što je suštinsko, a ovde smo čuli priču o medicinskim sredstvima i materijalima za dijalizu, postavlja se jedno humano pitanje, da li je broj bolesnika koji u Srbiji koristi taj materijal za dijalizu, a ima ih, pomenuo sam juče u raspravi, oko 3.649, toliki da se država može svesno odreći tog dela poreza i time učiniti jedan human ljudski gest.
Primera radi, da ne pominjem medicinska sredstva i proizvode koji se hirurški ugrađuju u organizam, jer ima ovde različite robe, njihov tržišni put je veoma različit, neka će se odmah sutradan realizovati, a neka neće, jer je potrebno određeno vreme da bi se određeni proizvodi na tržištu realizovali i da bi se uopšte stekla mogućnost povraćaja ovog dela poreza o kome se priča.
Juče sam obećao, a i danas; pokazaću na primeru knjige kako to izgleda ili kako će to izgledati u praksi.
Naime, ako uzmemo knjigu koja po primerku košta 100 dinara, repromaterijal, usluge štampe, opteretiće tu cenu sa još 18% i imaćemo proizvodnu cenu knjige koja uključuje tih 118 dinara, a na to se dodaje autorski honorar, obračunato 28,7%, prevodilački honorar takođe, dizajn, korektura, lektura, takođe 28,7%, a napominjem da je do 2001. godine to bilo 14%, pa je i to uvećano. Kada se saberu svi ovi troškovi, formira se tzv. prodajna cena knjige.
Prema podacima izdavača, u tiražu od 1.000 primeraka knjige, ta prodajna cena se formira u odnosu 1:3, što znači da se na 118 dinara dodaju ova tri dela, mislim na troškove od 52 dinara i dolazimo do iznosa od 170 dinara, i to je proizvodna cena knjige.
U prodaji se ona množi sa tri i dobija se iznos od 510 dinara, a od tih 510 dinara, knjižara, dakle prodajna mreža, uzima 30-40% izdavaču, ako uzmemo da je to 30%, vraća se 357 dinara, ali pod jednim vrlo prostim uslovom – da se ta knjiga proda. Kakvo je stanje i kakva je ekonomija u našoj zemlji, ta se knjiga neće prodati za sledećih godinu, dve, tri, četiri, pa čak kažu da ima knjiga koje se ne prodaju za šest ili sedam godina.
Kada se na razliku od proizvodne formirane cene zaračuna onih 8%, dolazimo do cifre od 537 dinara za jednu knjigu. Džabe pričam da to nema veze; ima veze. Vi možete da kažete da li je to manje ili veće povećanje od 27 dinara ili slično, ali se povećava cena tog proizvoda i to će potrošači osetiti.
Žalosno je što se i prema knjizi ima takav odnos, pogotovu u našem društvu, koje je bilo uvek puno umnih glava i gde se cenila knjiga, i šta knjiga znači, i definitivno dolazimo do situacije da je u bogatim društvima cena knjige niža, a izgleda kod nas koji smo siromašni, cena knjiga je veća.
Na jednom prostom primeru pokazao sam da ovih 8% imaju veze i da će značiti udar na džep potrošača, a da će jedino profitirati oni u tom lancu, odnosno imati svoju korist, ali će imati posledica i za potrošače, ali negativnih. Zato sam predložio ovaj amandman. Hvala.
