Dame i gospodo, mislim da je član 34. u najmanju ruku nejasan i nerazumljiv. Prvi deo ovog člana odnosi se na poljoprivrednike koji imaju pravo na naknadu po osnovu PDV, ako isporuče nešto od svojih ili šumskih proizvoda koje prikupe.
PDV naknada, kako se to ovde naziva, priznaje se poljoprivrednicima koji izvrše promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga poreskim obveznicima. Ta naknada iznosi 5% od vrednosti usluge, odnosno proizvoda koji se isporuči. To je ono što nije sporno, što je dobro u ovom zakonu.
Međutim, drugi deo ovog člana, odnosno stav 5. je sporan. U stavu 5. stoji da poljoprivrednik može na početku kalendarske godine da se opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave, propisane ovim zakonom, nadležnom poreskom organu, najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od milion dinara.
Pokušao sam da ovo protumačim i shvatim. Ovde je predlagač želeo da na određen način stimuliše poljoprivredne proizvođače da više proizvode i da se opredele za ovaj vid plaćanja PDV, da bi na neki način nadomestili deo sredstava koje daju za nabavku stočne hrane, repromaterijala, mehanizacije, po osnovu ovog poreza.
Međutim, na jednom prostom primeru, tova junadi, pokušao sam da to iskalkulišem i došao sam do računice koja ne govori tako afirmativno, već govori nasuprot – da poljoprivrednik ima gubitak.
Ako poljoprivrednik tovi june i na jednom komadu za prirast od 400 kilograma, od teleta do juneta od 500 kilograma, utroši dve tone koncentrata, on će morati da za te dve tone koncentrata plati po osnovu PDV 3.600 dinara, kroz nabavku te stočne hrane. Kada proda june, recimo, po 100 dinara, dobiće 5.500 dinara i platiće po osnovu PDV 8%, a to je 4.400 dinara. Razlika je 800 dinara.
On će povratiti onih 3.600 koje je uložio za nabavku stočne hrane, ali će morati da plati 4.400 zato što je proizveo 500 kilograma mesa, tako da je u gubitku 800 dinara po jednom komadu. Radi se o poljoprivrednicima koji imaju promet od milion dinara, a to je 20 komada grla koja tove, po 800 dinara, to je 16.000 dinara gubitka.
Voleo bih da me demantujete, da je ovo nešto drugačije, da će seljaci imati motiv da se prijave. Stvar je u motivaciji, kako ih motivisati da se prijave. Zašto se pravi razlika? Zašto je neophodno milion dinara da bi bio obveznik PDV, ako mu taj PDV donosi neki stimulans i neku dobit?
Zašto to nije ostavljeno i onima koji ne ostvare promet od milion dinara? Zašto onaj ko utovi osamnaest umesto dvadeset grla nema taj stimulans nego tek onaj koji je utovio 20 komada? Voleo bih da neko ovo razjasni. Možda mi ne razumemo dovoljno. Možda ste vi u pravu. Ako ste u pravu, mi ćemo to prihvatiti i pozdraviti, međutim voleo bih da se to razjasni nama, ali i javnosti, znači onima koji su direktno zainteresovani, poljoprivrednim proizvođačima, koji će i imati određene koristi i beneficije od svega ovoga ili će sve ovo biti na njihovu štetu.