Povodom amandmana, narodni poslanik Dragan Rafailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam povodom ove tačke dnevnog reda, ali moram iz dva razloga.
Prvo, ovde ispada da mi na Odboru za poljoprivredu ne sarađujemo dobro. Gospodin Krstin je svedok da odlično radimo, da smo takoreći jednoglasni, ali ovde je došlo do male zabune. Odbor za poljoprivredu nije taj koji određuje cenu pšenice. To je slučajno ovog puta ispalo da je uradilo Ministarstvo poljoprivrede, pošto je svuda u svetu cena pšenice na slobodnom tržištu i tako se određuje.
Dakle, mi možemo da predložimo, možemo da imamo svoje mišljenje, ali Vlada to ne mora da usvoji. Mislim da je cena pšenice ove godine dobra, bilo bi bolje da je 20 dinara, to bih najviše voleo, ali to što ne može, treba ljudi da jedu hleb od te pšenice.
Ali, nije to glavno zbog čega sam se javio. Ovde se sve vreme priča o ceni pšenice i postoji licemeran odnos i odbrana ljudi od poreza koji se uvode ovde. Podsetiću vas da sam 2000. godine imao na lageru žetvu 1998-1999. godine. Puna mi je šupa i magaza bila pšenice, jer je nisam predao, zato što je bila jeftina, bila je 4 dinara. Tek 2001. godine predao sam žetvu te godine, setvu 2000. godine i ono što mi je stajalo dve godine, jer je te godine cena pšenice bila duplo veća.
Dakle, dolaskom nove Vlade i pobedom 5. oktobra, cena pšenice je duplo veća bila. Naravno, seljaci ni tada nisu bili zadovoljni, a od pšenice ne može da se živi, mora da se radi nešto mnogo više. Jedino veliki, ogromni proizvođači mogu od pšenice da žive. Što se tiče poreza, ovde ću navesti primer. Mi imamo silos i kombinat, sto metara od moje kuće, ogroman, koji je radio do 1992. - 1993. godine uspešno, a od tada ljudi ne primaju plate, snalazi su se kako znaju i umeju. I tada su prodavali urodicu, svinje i ono što su imali, i to govorim zbog poreza.
Znate kako je, onaj ko kupi prase, svinjče ili urodicu, a urodica je ono što ostaje od pšenice posle prerade, dakle, ono što se daje kao stočna hrana. Znate li kako je izgledao račun: 9% porez za vojsku, 8% porez za železnicu, ne znam koliko posto porez za rudnike i na sve to 14% porez na promet.
Gospodo, vi ste data bili u Vladi. Uporedite porez na dodatu vrednost i taj način oporezivanja koji je onda bio. I kako se onda niste setili seljaka i problema, i da su opterećeni.
Ako mi ne verujete, doneću vam, imam te priznanice, slučajno sve čuvam i sve imam, dakle, sve stoji u fasciklama.
Dakle, ovo je jedan normalan porez koji mora da se uvede, i vi ste i sami rekli da to mora, i normalno da kao opoziciona stranka imate zamerke, ali setite se kako je to izgledalo pre. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč po članu 8. (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović u ime SRS, traži da se u članu 11. posle tačke 4. doda nova tačka koja glasi: "5) voda, električna energija, gas i toplotna energija za domaćinstva oslobođeni su poreza na dodatu vrednost".
Želja podnosioca amandmana je bila da se smanje troškovi, osnovni životni troškovi kada su u pitanju određene usluge koje pružaju komunalna ili određena javna preduzeća, a imajući u vidu određene inflatorne tokove koji će da se dese prilikom uvođenja ovog zakona.
Čak je i prethodna Vlada, koja je uvela porez na električnu energiju, porez na telefonske usluge, porez na vodu, u svojim kasnijim izmenama i dopunama htela je da smanji ove poreze ili da na određene stvari te poreze ukine. Sada se nastavlja sa tom politikom da se i osnovno sredstvo za život, posle vazduha to je voda, oporezuje. Sada se postavlja pitanje, kada će nekome pasti na pamet da se uvede i porez na vazduh, jer još jedino vazduh i sunce nisu oporezovani ovim predlogom zakona.
Čak i diplomatsko-konzularna predstavništva su oslobođeni ovakvih stvari, samo građani Republike Srbije na ona osnovna životna sredstva moraju da plaćaju porez, pa čak i na one osnovne tekovine civilizacije mora da se plaća porez na dodatu vrednost. Tu na prvom mestu mislim na električnu energiju, koja je ponovo poskupela, jer ste ponovo vršili neki rebalans, imate tu zone plave, zelene, crvene, došlo je do povećanja električne energije.
Svi smo svesni one afere koja se dešavala i koja je tresla Srbiju u proteklom periodu, da jedino opravdanje, proisteklo iz tih afera da je cena struje bila povećana zbog velikih troškova proizvodnje, nije tačno, već da bi se određeni finansijski, bankarski, uvozni i izvozni lobiji bogatili na račun građana Srbije, derući im kožu sa leđa.
Sada dolazi finale svega toga, povećali ste cenu električne energije i kao finale svega toga sada uvodite još i porez na dodatu vrednost za električnu energiju, na vodu iz česme, na gas, jer već se uveliko priča kako će kroz celu Srbiju će biti provučene gasne instalacije.
Čini mi se da država u ovom slučaju jedino brine o samoj sebi, da joj nije cilj da brine o građanima, a država baš postoji zbog toga da bi uredila sistem u kome građani, privreda i sve ostale tekovine civilizacije mogu normalno da funkcionišu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vlada Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, porez na dodatu vrednost, to je nešto što je neminovnost za svaku modernu državu, u kojoj se zna finansijski red.
Naravno, mi u Srbiji imamo premnogo firmi na kojima danas stoje lanci i katanci, a lanci i katanci stoje upravo zato što su te firme opljačkane, a te firme su opljačkane, zato što je postojala mogućnost manipulacije i pljačke i to je upravo bilo utajom poreza na promet.
Ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost eliminiše takvu mogućnost pljačke i lopovluka i zato je to jedino rešenje, uvesti ovakav moderan zakon, zakon koji poznaje Evropa, poznaje svet, i ako želimo da budemo deo Evrope i deo sveta, moramo prihvatiti evropske i svetske zakone. To je jedina mogućnost, što opozicioni poslanici traže, da se lanci i katanci skinu sa fabrika, i da se ovde u ovoj Srbiji zavede red i poredak. Ako hoćemo red i poredak, onda moramo poštovati sve ono što progresivan svet poznaje.
Naravno, nama ovde nekada odgovaraju lanci i katanci, nekada nam odgovara javašluk, nekada treba da štitimo kriminal, zato što smatramo da kao opoziciona grupacija treba da se udvaramo biračima. Ovaj zakon će uvesti red u svim sferama, pa i u sferi poljoprivrede. Mi apsolutno smatramo da agrar treba pomoći, ali agrar treba uvesti u red, a naravno, kada se budu poljoprivrednici registrovali, kada se sve delatnosti budu registrovale, kada se sve bude uvelo u red, onda ćemo imati pomoć u svim sferama.
Nadam se da je svim poslanicima jasno šta se ovim zakonom dobija. Nemojmo da nam jednog dana, kada neko protestuje ispred Vlade Republike Srbije, bude drago što se neko buni protiv Vlade, a ovim porezom i ovim načinom naplate poreza na dodatu vrednost sigurno ćemo umanjiti sve tenzije, jer jednostavno, svi smo mi svesni da smo zbog nekog pređašnjeg vremena došli u ovu situaciju, da imamo vruć kolač u rukama i da budžet mora da se puni. Naravno, teško je budžet puniti iz potrošnje, treba ga puniti iz proizvodnje, a da bi se lanci i katanci skinuli sa fabrika, onda se mora uvesti finansijski red.
Ovaj zakon će to uraditi i smatram da je Vlada dala Predlog zakona koji će to omogućiti. Naravno, nijedan zakon danom donošenja ne daje rezultate, ali u vremenskom intervalu od šest meseci do godinu dana biće rezultata. Živi bili pa videli i, naravno, videćemo da li ste u pravu vi ili smo u pravu mi.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vladanu Vučićeviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Momir Marković.

Mi već četiri godine govorimo građanima Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, da nekima koji su na vlasti odgovaraju lanci i katanci, odgovara javašluk, odgovara pljačka itd. I doživesmo da sa ove govornice član vladajuće koalicije to ponovi u trenutku iskrenosti.
Nego, da se vratimo na amandman. Narodni poslanik Nataša Jovanović je podnela amandman na član 11. stav 1. da se posle tačke 4) doda nova tačka koja glasi: "5) voda, električna energija, gas i toplotna energija za domaćinstva oslobođeni su poreza na dodatu vrednost". Upravo u ovom članu, mada smo čuli maločas da možda i nije ovom amandmanu mesto u ovom članu, upravo u ovom članu treba da se pitanje ovih oslobađanja vode, električne energije, toplotne energije i gasa reguliše. Iz prostog razloga, do sada je 20% bio porez na vodu. Sva domaćinstva u Srbiji koja su priključena na vodovode, kojima se meri voda, plaćaju pored cene vode i 20% poreza.
Ako ministar smatra da će i vodu, pored ostalog, među ovih 8%, nikako. Tražio sam objašnjenje, a gospodin ministar nije bio tu. Voleo bih da sada objasni građanima Srbije, ukoliko neki proizvod ima nulti porez, dakle oslobođen poreza, kako će biti jeftiniji ako mu stavi 8% poreza na dodatu vrednost?
Neka nam objasni kako je 108 manje od 100, neka građani Srbije shvate, možda sam glup, možda ne shvatam, ali amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović treba da prihvatite, jer će on i svi ostali amandmani, koje je podnela SRS, značiti poboljšanje ovog predloga zakona do mere prihvatljivosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, na osnovu člana 141. Poslovnika, podneo sam amandman na Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim sam tražio da se u članu 23. stav 3. briše.
Stav 3. kaže da ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog člana. Pored toga što je to još jedan od niza članova kojima se ministru daju ovlašćenja koja ne treba da ima, mi ćemo na taj način doći u apsurdnu situaciju da nam ministar određuje šta se u smislu zakona smatra hlebom, mlekom, brašnom, šećerom i još nekim drugim stvarima, a svakako je jasno da svi naši građani to veoma dobro znaju.
Ono što je bitno našim građanima i što ste vi obećavali, kada ste dolazili na vlast, bio je bolji život građana.
Član 23. govori o tome koji će proizvodi biti oporezovani opštom stopom, a koji posebnom stopom od 8%. Podsetiću da najveći broj tih proizvoda upravo spada u one grupe proizvode koje do sada nisu bile oporezovane, odnosno u proizvode koje su imale nultu stopu oporezivanja.
Gospodin Dinkić je u toku načelne rasprave rekao da ovo rešenje, uvođenje poreza tamo gde ga ranije nije bilo, neće dovesti do povećanja cena, već da će to što oni proizvodi koji su imali nultu stopu sada imaju stopu oporezivanja od 8%, u stvari, dovesti do deflacije; da će ti proizvodi pojeftiniti.
Meni to zaista nije jasno i pitam gospodina Dinkića zašto je i dalje ostavljena određena grupa proizvoda koja će imati nultu stopu oporezivanja, zašto nije onda i te proizvode opteretio poreskom stopom od 8% i na taj način učinio našim građanima uslugu i pojeftinio i te proizvode.
Odgovor na ovo pitanje je jasan. Zato što ovi principi koje gospodin Dinkić ovde priča jednostavno nisu tačni i ono što je nepomirljivo ne može se pomiriti.
Ministar Dinkić je ovde rekao da se stopa od 20%, koja je bila kod poreza na promet, menja stopom od 18% poreza na dodatu vrednost i da će na taj način proizvodi postati jeftiniji. Onda se postavlja pitanje, i voleo bih da to ministar objasni, zašto će porasti prihodi od poreza, i to čak u iznosu od 50 %.
Jasno je da i jedan i drugi porez, nebitno je o kom se porezu radi, da li je porez na promet, da li je porez na dodatu vrednost, u krajnjoj liniji plaćaju naši građani, i jedan i drugi. Onda je prosto neverovatno da tih 50 %, koji će morati da dođu iz džepova naših građana, ne smanje kupovnu moć, što mora da se desi, ako proizvodi budu skuplji. Jer, svakako, veliki giganti neće iznos poreza na dodatu vrednost odbiti od svojih marži, već da će to, kao i kod poreza na promet, prevaliti konačno na leđa potrošača.
Zaista je neverovatno, kako to ministar kaže, da će povećati prihode sa jedne strane, a da će sa druge strane smanjiti stope, da će proizvodi biti jeftiniji, ali da će čak 50 posto više prihoda biti u budžetu.