Moram da iznesem jednu istinu, uz sve pohvale za gospodina Dinkića šta je učinio za seljake povodom kredita i svega, moram da kažem jednu činjenicu sa terena.
Seljaci, ovo što duguju za PIO, nikada neće platiti. Niko ih ne može naterati, možete ih sve pohapsiti, pa je zbog toba bila buna i biće opet ako bude trebalo.
Nema šanse da naplatite od seljaka to.
Dakle, oni koji plaćaju, oni će plaćati, jer imaju interes da plaćaju. Ako su 1986. godine počeli da plaćaju, da sada prekinu i da izgube sve to što su plaćali, oni će plaćati. A oni koji nisu plaćali, oni nemaju, pa neće platiti, možete ih sve pohapsiti.
Zato predlažem da se usvoji ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Samo nešto da pojasnim, gospodo, ne dao bog da neko od nas zemljoradnika ovde želi da deli Srbiju na zemljoradnike i nezemljoradnike. Mi smo ponos i deo ovog naroda. Sve vetrometine od rata 1945. godine pa naovamo prošle su preko naših leđa.
Čuvali smo godinama socijalni mir i sada kada tražimo neke mrvice pogodnosti, ne tražimo zato da idemo po svetskim destinacijama na letovanja, da pravimo luksuzne vile i da se razbacujemo. Tražimo da povećamo ekonomsku moć, da što više ulažemo u poljoprivredu, jer imamo uslova da sa njom, možda jedinom granom, uđemo u Evropu i da ne budemo evropske sluge, već da nas Evropa poštuje i ceni po toj proizvodnji. To tražimo i ništa više od toga.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povodom amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici poslaničke grupe SRS su u načelnoj raspravi o ovom zakonu svi skoro isticali neophodnost da se poljoprivrednici izostave iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Mi mislimo i apsolutno podržavamo ovaj amandman. Mislimo da su kolege koje su govorile o amandmanu zaista u pravu i ništa poljoprivrednici nemaju od demagoške priče ministra Dinkića da je agrarni budžet povećan tri puta. Ko je to primetio i gde se to vidi?
Da slučajno nije tri puta plaćao skuplje maline, da nije slučajno tri puta skuplje plaćao kajsije, da nije slučajno tri puta skuplje plaćao pšenicu, jer ništa od toga nije plaćao ni onoliko koliko je bilo prošle godine, a kamoli tri puta skuplje.
Prema tome, ova vlada, bar ova skupština, a danas sam rekla i moje kolege su govorile da je očigledno da Vlada ne vodi računa o građanima Srbije, ali ova Narodna skupština su ljudi koji su u ovom parlamentu zato što ih je neko tamo birao i zato što su nas građani doveli u ovaj parlament, a ovde smo zato da bismo zastupali građane Srbije.
Potpuno sam sigurna da svi narodni poslanici podržavaju ovaj amandman, bez obzira kojoj stranci pripadaju, jer u svim strankama ima veliki broj seljaka, veliki broj poljopriverdnika i svako od nas je dužan da štiti njihove interese.
Upravo ono što smo govorili u načelnoj raspravi naglašavamo sada i podržavamo ovaj amandman. Pošto se ministar izjasnio i rekao da on nema nameru da pomogne seljacima, da je on predvideo da seljaci moraju da plaćaju doprinose, pozivam Narodnu skupštinu da u danu za glasanje bude ozbiljnija nego što je ministar danas i da Narodna skupština prihvati ovaj amandman.
Ministrova priča malopre za ovom govornicom da sada moraju poljoprivrednici da plaćaju obavezno osiguranje, a on će jednog dana da predložio neobavezno osiguranje. Čekajte, izostavite ih onda sada iz ovog obaveznog, pa kada budete predlagali to drugo, onda napišite da su tu poljoprivrednici. Šta vam to znači, jednog dana, šta je to, ne crkni magarče do zelene trave.
Mi moramo sad, ovog momenta da pomognemo poljoprivrednicima. Nama je, dame i gospodo, poljoprivreda jedino što je u Srbiji ostalo, što još kako-tako živi, što još kako-tako funkcioniše. Sve drugo ste zatvorili. Sve drugo ste uništili. Danas sam govorila - ne da poljoprivrednici ne mogu da plaćaju ove doprinose, neće moći uskoro zahvaljujući politici ove vlade, neće moći ni da kupe hranu, ni da se najedu, osim onog što sami proizvedu.
Još jednom apelujem na sve narodne poslanike, mada mi se čini da nas ovde, u ovom momentu nema dovoljno da uopšte možemo da raspravljamo o amandmanu, ali vi koji ste ovde, budite dovoljno svesni, budite svesni činjenice da većinu stanovništva u Srbiji čine seljaci, da smo svi mi ovde u ovoj sali upravo zahvaljujući glasovima naših seljaka, neko manje, neko više.
Zbog toga nemojte samo da im se obraćate u predizbornoj kampanji, nemojte samo u predizbornoj kampanji da pričate, glasajte za nas, glasajte sa ministrovu partiju, pa ćete dobiti tri puta veći budžet. Ništa od tog tri puta uvećanog budžeta seljaci nemaju. Učinimo nešto da zaista naši seljaci primete da mi, koje su poslali u ovu Narodnu skupštinu, vodimo računa o njima, o njihovim životima, o njihovim porodicama.
Ne možemo da im povećamo penzije, onima koji su već uplaćivali doprinose. Ne možemo ništa da uradimo da se smanji taj rok od dve godine ili dve i po, koliko čekaju penzije. Nemojmo onda da ih teramo da uplaćuju tamo gde oni moraju da uplaćuju, a ono što država mora njima da da, to ne može, nije ministar predvideo u zakonu.
Svi poslanici SRS glasaće za ovaj amandman, da se poljoprivrednici izostave iz obaveznih doprinosa za socijalno i penziono osiguranje.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred ovaj dom, pred vas narodne poslanike, dolazili su ministri unazad nekoliko meseci, obrazlagali zakone koje predlažu u Narodnoj skupštini, ubeđivali nas su razloge zbog kojih treba određene zakone da prihvatimo, trudili se da se ono što Narodna skupština predloži izmeni u zakonu, sa manje ili više snage se trudili da to  izmene i da  zakoni budu prihvatljivi.
Jedan broj ministara iz sadašnje Vlade se vrlo korektno odnosio prema ovom domu, prema vama, odnosno nama narodnim poslanicima, prema dostojanstvu Narodne skupštine i sedeo je sve vreme i slušao šta narodni poslanici imaju da mu zamere na predlog zakona. Niko od njih, odnosno većina od njih nije shvatila lično to što narodni poslanici kritikuju zakon.
Danas smo imali priliku, odnosno juče i danas, da ministar Dinkić iskoristi da se javi za reč u 18,02 časova i da izvređa najveću poslaničku grupu SRS. Danas smo imali priliku da nas udostoji i da dođe ovde na pet minuta i da, čim su krenule kritike na zakon, pokupi se i ode, nema ga četiri-pet sati i sad je došao, računajući da će opet imati završnu reč.
Da je bio tu, verovatno bi čuo izlaganje u načelu, a u načelu u ovom zakonu upravo sam apostrofirao tačku 8) člana 7. iz zakona obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i tačku 8) člana 8. koji se odnosi na sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, smatrajući da poljoprivreda, u koju se svi zaklinjemo, od koje svi živimo, da selo odakle smo, manje-više, korenima ili lično došli u gradove, da sela koja su se svela na staračka domaćinstva i da proizvode natprosečnim naporima toliko hrane da mogu da ishrane ovu Srbiju, ne mogu da trpe još jedna harač koji ovdašnji ministar tovari na vrat.
Naime, ne može obavezno socijalno osiguranje za penzionere, iz prostog razloga što mnogi neće moći da plate. Čuli ste gospodina poslanika, ne znam kojoj političkoj organizaciji pripada, ali čuli ste da
je rekao da možete pohapsiti pola, i to pripada malo jačem privrednom kraju, pola poljoprivrednika, nemate od čega da im naplatite.
Okrenite se malo jugu Srbije, pa pogledajte da vam je 500 i nešto sela na granici sa Bugarskom potpuno prazno, da u 400 i nešto sela u tom istom regionu žive samo starci i to nekoliko staraca u čitavom selu.
Tako li mislite da jačamo poljoprivredu, tako li mislite da nam sutra i pijaca i ostava budu pune.
Gospodine ministre, nije bilo do sada obaveznog socijalnog osiguranja za poljoprivrednike i nemojte tovariti harač onima koji stvarno ne mogu da plate. Ako strpate sve poljoprivrednike u zatvor, neće biti mesta za vas.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je bilo tokom cele prošle godine, a naročito u kampanji za parlamentarne izbore, zapravo, od formiranja te tzv. ekspertske grupe G17, ne plus nego zaista minus, da ljudi koji su čelnici te organizacije koja preferira da bude politička, nemaju dodirnih tačaka sa poljoprivredom kao problemom u našoj zemlji unazad decenijama i za vreme perioda komunizma, naročito u periodu kada su poljoprivrednici, zbog neprimerenih sankcija tzv. međunarodne zajednice, onda jedne loše politike onih koji su činili vlast u godinama kada je SRS bila najtvrdokornija opozicija, nemali smisla i sluha za ono što smo mi apelovali i upućivali te apele sa ove skupštinske govornice.
Za vas koji ste prvi put i u prvom sazivu u ovom visokom skupštinskom domu jedna informacija - SRS koja od početka učestvuju u parlamentarnom životu Srbije, od 90-tih godina naovamo, istrajna je u tome i svaki poslanik srpskih radikala, najpre je to bio samo naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, a zatim sa velikim brojem, sada je to broj od 82 poslanika srpskih radikala, činili smo sve da apelima na vlast utičemo na to da se položaj poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji poboljša.
Osnovna stvar da se to uradi je da se skroji racionalan i razuman budžet. Ministar Dinkić bi morao da zna da se četvrtina aktivnog stanovništva u zemlji, to je tačan podatak, četvrtina ukupne naše populacije, bavi poljoprivredom. Imamo ogromnih problema u poljoprivredi, kao primarnoj i strateškoj grani u našoj zemlji, o kojoj bismo morali, a to će da uradi samo odgovorna radikalska vlast, da povedemo više računa u smislu da su neke grane poljoprivrede potpuno zapostavljene.
Imamo danas situaciju da su poljoprivrednim proizvođačima šleperi višanja velikog roda, najkvalitetnijih, uništeni ove godine zbog nemarnosti Vlade Republike Srbije. U noći između 26. i 27. juna, šleperi najkvalitetnijih višanja, za kojima vape oni na zapadu, kojima vi ne planirate ništa da izvozite jer je inače takav spoljnotrgovinski deficit i sam se Dinkić hvali time da će se zadržati na nivou od 4,5 milijarde evra, a tako ista sudbina čeka poljoprivrednike koji se hvataju za glavu i ne znaju šta će sa tako niskom otkupnom cenom pšenice.
Kako je moguće da onda ministar kaže da ne može poljoprivredne proizvođače, za šta se mi srpski radikali zalažemo već 14 godina, da oslobodi obaveznih doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje? Kako je moguće da to kaže u godini koja je, možda od svih unazad, od 90-te godine naovamo, najgora za poljoprivredu?
Taj fluktuirajući kurs evra i te kako je promenjen ovih dana i to, dame i gospodo narodni poslanici, vi svi vrlo dobro znate. To vam je prosta i jednostavna računica, koju će svako dete koje živi na selu da zna, a to bi trebalo da zna i dugogodišnji magistar, sada ministar finansija, Mlađan Dinkić. Dakle, da sa otkupnom cenom od 7 dinara za kilogram pšenice zaista bi onda cena hleba morala da bude mnogo niža, a vi ste se tome smejali, podsmevali i izvrgavali ruglu tu činjenicu da narod zaista nema hleba da jede, da je gladan, bos i žedan. To je zaista tako.
Kako je moguće da onda kažete poljoprivrednim proizvođačima da nemate više da im date za otkup? Ako ti poljoprivrednici kojima platite, a nećete platiti na vreme pšenicu, moraju da kupe evre, a kurs se naglo menja i latentna inflacija je svakako mnogo veća od ove koju vi lažno prikazujete – 8 posto na godišnjem nivou, ako oni moraju da kupe uskoro, nažalost, to će uslediti, evro za 80 dinara, koliko njima ostaje po kilogramu pšenice; prosta računica – samo pet dinara. Oni nemaju uslova za osnovnu reprodukciju.
Šta ćete da uradite sa onim zaista danas u Srbiji zapostavljenim poljoprivrednim granama, kao što je voćarstvo. Mi smo, hvala bogu, zemlja koja ima mnogo mogućnosti, i što se ljudstva tiče, prirodnih potencijala i vrednoće ljudi, pre svega, a i sorti koje smo izumeli i kojima možemo da se hvalimo svuda u svetu, da u toj oblasti postignemo mnogo značajnije prihode. Ne, mi danas u Srbiji imamo, zbog uvozničkog lobija koji takođe Mlađan Dinkić podržava, fruktalove radioaktivne sokove.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika Natašu Jovanović da privede kraju.)
Mi danas u Srbiji imamo uvezenih 10 miliona litara mineralne vode, mi danas u Srbiji imamo situaciju da trule jabuke, da trule višnje, da su maline plaćene ispod svake cene. Ne samo da će se dići
kuka i motika, nego Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, verovatno više neće pasti na pamet da se na takav način poigrava sa sudbinom poljoprivrednih proizvođača, iako je budžet u nominalnom iznosu za poljoprivrednike povećan tri puta, ali to ništa ne znači, jer u strukturi onih poljoprivrednih proizvođača i grana kojima treba da se pomogne, to je minimalno, ispod svakog minimuma i nedovoljno za održavanje, kamoli za razvoj poljoprivrede.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.