Da, ali ovde me interesuje Poslovnik. Pet minuta i 30 sekundi, završite molim vas.

Dakle, završiću o tome, a taman sam htela još neku reč o knjigama da prozborim i o činjenici da je prethodno Ministarstvo trebalo da bude najviše zainteresovano da pospeši i čak i da uloži u promociju nacionalnog srpskog bukvara u pravom smislu reči.
I kapitalnog dela predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Ideologija srpskog nacionalizma", koju svima vama, vidim da imate mnogo slobodnog vremena, toplo preporučujem da čitate u ovim letnjim danima, jer se ne bavite ozbiljno ovim zakonskim predlozima.
Što se tiče kulture i ovakvih ovlašćenja ministara, apelujem na poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj amandman, da se stav 10. briše i da nijedan ministar nema takva ovlašćenja, da tako slobodno raspolaže sredstvima koja su veoma važna za oblast kulture.

Za reč se javio narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli, poslanička grupa SRS podnela je tri amandmana na član 9, odnosno na član 15. osnovnog teksta. Dosta je toga što bismo mi promenili, počevši od ovog ograničenja za izdatke za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne i verske svrhe, zaštitu čovekove sredine, sportske namene, koje se po Predlogu zakona priznaju kao rashod samo u iznosu do 3,5% ukupnog prihoda.
Dosta o tome je rekla gospođica Nataša Jovanović, a sada bih malo pažnje posvetio i stavu 6. koji kaže da se izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda.
Ovakvom ograničenju, svakako, nema mesta, ovakvog ograničenja u civilizovanoj Evropi, na koju se vi tako rado pozivate, u ovakvom obliku, nema. Nejasne su razlike, odnosno razlozi za ovakvo ograničenje.
Poznato je da mnogo toga u modernim ekonomijama zavisi upravo od reklamnih kampanja, jer pomoću reklama možete da učinite sve. Nije tu toliko važan ni kvalitet proizvoda, ukoliko imate dovoljno novca da uložite u kampanju, jer možete da prodate sve.
Najbolji dokaz je prethodna predsednička kampanja, kada ste pomoću ogromnih sredstava uloženih u reklamu uspeli da Srbiji prodate Borisa Tadića.
Da niste imali tih 40 i više miliona dinara, svakako da to ne bi uspeli.
Poznato je takođe da se svaki dinar uložen u reklamu višestruko vraća. Ekonomski razlozi za ovakvo ograničenje takođe ne postoje, jer ukoliko bi dozvolili preduzećima da veći procenat svoje dobiti prebace na reklamne kampanje, vi bi kroz te reklamne kampanje, posle poreza na dodatu vrednost, na svaki taj dinar uložen u kampanju naplatili 18%.
Takođe, promet, odnosno prodaja proizvoda bila bi povećana i na svaki novi prodati proizvod naplatili bi još 18%, što bi za sam budžet imalo mnogo veće efekte.
Moram još da podsetim, žao mi je što je gospodin Marković otišao, ali na kraju zasedanja sinoć povređen je Poslovnik i to član 81, koji kaže da se sednice Narodne skupštine održavaju utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova.
Gospodin Marković je dao reč ministru, gospodinu Mlađanu Dinkiću, iako je bilo prošlo 18,00 časova.
Naime, u tom trenutku bilo je 18,00 časova i tri minuta, ali je predsedavajući dao reč gospodinu Dinkiću, dao mu je prednost u odnosu na poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, što je nedopustivo i dozvolio mu je da vređa narodne poslanike, da govori kako narodni poslanici SRS nemaju pojma o čemu pričaju i kako on ne može da ih sluša.
Mi vidimo da danas gospodina Dinkića nema. Jasno je da je to potpuno nepoštovanje i Narodne skupštine i narodnih poslanika u Republičkoj skupštini.
Zaista nije korektno da gospodin Dinkić ne dolazi ovde da čuje naše komentare, da ponudi kontraargumente, već dođe da nam održi predavanje, da izvređa narodne poslanike, da se okrene i da ode.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Jovan Todorović i narodni poslanik Branislav Rankić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić, ali ako se Rankić javio kao podnosilac amandmana, zahvaljujem se na razumevanju gospodinu Arsiću.
Dakle, reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. ovog predloga zakona i odnosi se na član 16. osnovnog zakona.
Naime, precizira se u članu 16. na koji način se može priznati otpis pojedinačnih potraživanja. Navedeno je tačno kada se na teret rashoda priznaje otpis u vrednosti pojedinačnih potraživanja.
Prvo, kada se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika. Drugo, da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo; a treće, da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Ovo pod tačkom tri amandmanom zahtevam da se briše iz više razloga.
Prvo, najveći broj onih koji imaju potrebu za potraživanjima biće u dilemi koja je to visina potraživanja zbog kojih bi oni uopšte ušli u sudski proces, da bi imali sudske dokaze o tome da nisu uspeli da naplate potraživanja.
To će pružiti mogućnost onim sitnim malim prevarantima da od pojedinih privrednika uzimaju određenu količinu novca, odnosno robe, odnosno da to ne plaćaju, jer će procenjivati sami da neće imati nikakvog razloga da ih poverilac tuži, zbog toga što će sudski troškovi biti mnogo veći od onih potraživanja koja postoje i oni se neće usuđivati na takav korak.
Ukoliko su to veći iznosi i ako se usudi neko da pokrene sudski postupak, rizikuje da to traje neprimereno dugo, obzirom na stanje u kome se nalazi sudstvo, rizikuje takođe neizvesnost kakva će presuda biti.
Na kraju, ako uspe to da naplati, doći će sa velikim zakašnjenjem. Ipak, ukoliko se odluči da otpiše to, da ne vodi sudski postupak uopšte da bi naplatio svoja potraživanja, onda će mu se to priznati kao dobit preduzeća i na to će dodatno biti oporezovan 10% po Zakonu o porezu na dobit preduzeća, tako da dovodimo privrednike u vrlo neugodnu situaciju.
A brisanjem ove tačke 3) u članu 16. osnovnog zakona neće se ništa bitno izmeniti, jer su već prve dve tačke dovoljne da garantuju da niko nema želju da svoja potraživanja naplati ukoliko može, a na prva dva načina može dokazati da je nešto nenaplativo, da nije u stanju da naplati, da mu se odbiju na teret rashoda.
Međutim, ukoliko poslanici koji podržavaju većinu budu imali uopšte hrabrosti da glasaju za ovaj amandman, predložio bih da glasaju, jer će biti dosta pozitivnih efekata po ovaj zakon ako ga usvoje. Ukoliko ipak ne budete imali hrabrosti, obzirom da kada smo zakonu ranije, iza koga je stajao ministar finansija, sa nekoliko amandmana izmenili suštinu, on nam je nakon desetak dana vraćen nazad u Skupštinu, pa ste morali naprečac da izmenite mišljenje.
Ako sad mislite da nećete morati za neki dan ponovo o ovom zakonu, iako u koaliciji imate takve odnose, predložio bih vam da glasate za ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Branislavu Rankiću. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je u ime SRS podneo narodni poslanik Branislav Rankić predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik Vlade, gospodin Dinkić je odbio, pa ga samim tim nije prihvatio ni Odbor za finansije. To dokazuje onu priču da ova vlada brine samo o tome kako će da napuni budžet, bez obzira kakvu štetu će od toga da imaju i građani Republike Srbije i svi pravni subjekti u Republici Srbiji.
Ovim amandmanom je traženo da se u novom članu 16. stav 1. tačka 3) briše, u kojoj piše da ukoliko poreski obveznik želi nešto da otpiše kao nenaplativo potraživanje, mora da pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Samo bih da upozorim poslanike, pre nego što glasaju o ovom amandmanu, da pre nego što bilo ko reši da ostvari bilo koje svoje pravo putem trgovinskog suda, jer ovde je reč o pravnim licima, najčešći sud jeste trgovinski, moraće prvo dobro da se maši za džep da plati sudske takse, koje ste za pet i više puta povećali od 5. oktobra naovamo.
Obećanje mnogih političkih stranaka koje sada sačinjavaju Vladu Republike Srbije jeste bilo da sudske i republičke takse treba smanjiti. Od tog obećanja nema ništa. Takse su ostale. Da biste pokrenuli bilo kakav spor, prvo treba da uplatite taksu, treba da platite naknadu za rad i advokatu, da podnesete određen broj podnesaka, da tražite sudska veštačenja, koja su i te kako skupa, da biste na kraju dobili presudu, na koju će vrlo verovatno druga strana da uloži žalbu, pa ćete morati da pišete odgovor na žalbu, što se takođe taksira, dok neki viši sud konačno ne donese odluku da je taj koji je tražio zaštitu od suda imao puno pravo.
Pa onda ide postupak izvršenja, izvršnom odeljenju mora da se podnese zahtev za sprovođenje pravosnažne sudske presude, pa onda da izađe na lice mesta sudski izvršitelj, pa kasnije, ako lice kome treba to da se naplati pruža otpor, treba da se plati asistencija policije, koju opet plaća onaj koji traži da se zaštiti od strane suda itd.
Čovek koji se jednom upusti u sve to, postavlja pitanje uopšte svrhe - da li će nekog da tuži ili ne, ili jednostavno da oprosti taj novac. Sada ga još država na određen način i primorava da se odrekne prema nepoštenim partnerima, tako što će jedino uz sudski dokaz o neuspeloj naplati moći da prikaže neko potraživanje, odnosno da ga otpiše kao nenaplativog i da ga prikaže u završnom računu kao trošak i da bude oslobođeno poreza na dobit korporacije.
To je taj problem. Izgleda mi da ova vlada, kao i prethodna, jedini cilj ima da puni budžet, da bi mogli da kupuju najnovije automobile audi A8, da bi mogli da idu po belom svetu, da bi mogla sredstva da se obezbede da neko letuje na Azurnoj obali, na Kanarskim ostrvima, da možda da ide da podigne novac sa Devičanskih ostrva.
Eto, to je razlog zašto se budžet puni, a ne u interesu građana Republike Srbije, kako vi to uporno tvrdite. Kada biste bili malo više pažljivi prema novcu koji trošite, mnogo bi više ostalo građanima Republike Srbije.