Hvala vama.

Da li se još neko javlja za reč povodom člana 16? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Poštovani narodni poslanici, prethodna replika na neki način je povezana sa ovim amandmanom i sa članom 17. U predlogu izmene zakona članom 17. je predviđeno da se naslov iznad člana 26a, kao i članovi 26a-26k brišu.
Nadnaslov je glasio: "Oporeziva dobit, usklađivanje rashoda, usklađivanje prihoda i kapitalni gubici i dobici banaka i drugih finansijskih organizacija".
U obrazloženju za ovaj član navedeno je samo da se predložene izmene daju zbog toga što i u okviru banaka za utvrđivanje dobiti treba primeniti međunarodne računovodstvene standarde, kao i kod svih ostalih preduzeća, odnosno pravnih subjekata. Drugo nikakvo obrazloženje nije dato.
Ali, ovi članovi koji se brišu imali su verovatno svog osnova. Zašto su inače u osnovnom tekstu zakona banke bile posebno sa 12 članova regulisane kod utvrđivanja prihoda, dobiti, gubitka i za druge finansijske organizacije.
Stavljanje u isti položaj preduzeća koja su u proizvodnji, s obzirom na teške uslove proizvodnje, organizovanja proizvodnje, realizacije proizvodnje, naplate i sticanje dobiti na kraju godine, i sa jednom stopom od 10% preduzeća iz proizvodnje izjednačiti sa bankama i finansijskim organizacijama - u ime SRS i ovog amandmana smatram da nikakvog smisla nema.
Po Zakonu o bankama, osnivanje banaka, njihov rad i kontrolu treba da vrši Narodna banka Srbije. Nažalost, od uništenja četiri velike banke januara 2002. godine do današnjeg dana u Srbiji je niklo sijaset banaka. Ne zna se po kom osnovu su nikle, kako šire svoju poslovnu mrežu i šta im je prava delatnost. Gledajući stanje građana, teška ekonomska, a pogotovu socijalna situacija, preko milion nezaposlenih, najmanje 500.000 radnika koji maltene ne primaju platu ili primaju minimalnu platu, penzionera, kolika je štednja u ovim bankama?
Ali, kada se pogleda kako one bujaju, koji je to luksuz, koji je to poslovni prostor, koje automobile voze - nemamo mi ništa protiv zaposlenih u novoosnovanim bankama i poslovnim jedinicama, ali finansijski lobi i finansijska mafija izgleda da je i ovde došla do uticaja, da se ove odredbe izbrišu, da se ne primene posebne odredbe, da bi se na neki način i kroz dobit tih banaka kontrolisao njihov rad i utvrdilo zakonito poslovanje.
U Kraljevu sada ima 34 poslovne jedinice banaka. Naravno, sve su to privatne banke. Njihova delatnost ne zna se šta je. Kada se pogleda sa ulice vidi se da nema štediša, verovatno nema ni komitenata vezano za kredite, garancije i ostalo - pitanje šta te poslovne jedinice uopšte rade?
Pored tih 34 novootvorenih poslovnih jedinica, jedino su još novootvorene kockarnice. Uži centar Kraljeva sada je preplavljen luksuznim poslovnim jedinicama banaka i kockarnicama.
Stečaj koji je pokrenut još 2002. godine i stečajni upravnik ove četiri banke je Agencija za sanaciju i stečaj banaka. Do današnjeg dana nije dao nikakav rezultat prema osam i više hiljada radnika koji su izjureni iz tih banaka. Njihova prava su zakinuta.
Pored tog isterivanja iz banaka i prestanka radnog odnosa, niti je isplaćen ostatak ličnih dohodaka, niti otpremnine radnicima koji su otišli u penziju, a na žalost razgrabljena je pokretna imovina iz tih banaka. Razgrabljena su odmarališta radnika iz tih banka, koje su radnici pravili širom Srbije, pa čak i na crnogorskom primorju, za koja su izdvajali od svojih ličnih dohodaka i regresa.
Za rad Agencije, odnosno stečajnog upravnika ove četiri banke odgovorna je i Narodna banka, pogotovu grupa G17, koja je faktički osnovala ovu agenciju. Gledajući sve ovo što se događa, finansijska mafija faktički želi da brisanjem ovih 12 članova stavi van kontrole poslovanje ovih banaka, koje faktički nisu banke u interesu građana i privrede Srbije. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 17. vidi se želja predlagača, odnosno namera, za koga on radi. Naime,  sva pravna lica moraju da se odreknu troškova u vezi poslovanja sa rizikom, osim banaka. Doduše, to je ministar stidljivo uradio kada je brisao član 26e. Predloga zakona, gde se kaže: "Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje se uvećanje posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih  gubitaka, utvrđene u skladu sa propisima NBJ, kao razlika iznosa ove rezerve na kraju i početku poreske godine, odnosno u periodu izrade poreskog bilansa".
To je posebna rezerva. Međutim, postoji jedna rezerva koju banke, da bi uopšte mogle da rade, moraju da deponuju u NBS. Deponuju je i tu rezervu mogu da prikažu kao trošak u svom završnom računu. U skladu sa tim kako su vodili poslovnu godinu ili kako nameravaju da je vode, dužni su da ispoštuju samo minimum, a može i više da se uplati kao rezerva u NBS nego što je to propisima predviđeno.
Evo kako se to najčešće radi. Ako neka banka želi da za jeftin novac kupi preduzeće, istovremeno da izbegne plaćanje poreza, davaće preduzeću, koje ide u privatizaciju ali je u teškoj finansijskoj situaciji, određene kredite. Da li su oni kratkoročni ili dugoročni, sve zavisi od poslovne politike banke i procene kada će preduzeće ući u privatizaciju ili u stečaj. Može i pod jednim i pod drugim uslovom.
Na kraju banka kupuje to preduzeće, deo novca koji je dala kao kredit služi za nabavku kupovine preduzeća, a onda ga u svojim računovodstvenim knjigama evidentira kao nenaplativo ili neposredno pred privatizacijom, i taj iznos rezerve koju je imao u NBS povlači, odnosno stavlja u efektivu, znači da može da raspolaže sa njim po svojoj volji i knjiži kao trošak.
E, to je ta razlika, gde su druga pravna lica stavljena u nepovoljan položaj sa bankarima. Jedino što ćete ovim zakonom da uspete da uradite, sa ovim smanjenjem od 10%, jeste da privučete strane banke u Srbiju.
Strane banke, jer ste zbog njih napravili vakuum uništavanjem domaćeg bankarstva. Strane banke, koje u svojim zemljama plasiraju kredite po 4, 5 ili 6%, a u Srbiji plasiraju od 12%, sa fiksnom stopom, do 17%, sa preračunatom stopom, navodno zbog nekih rizika, zbog inflacije, gubitka itd.
Činjenica je još i da se jednom mesečno vrši revalorizacija osnovnog duga. Vezuju ga za evro, a ne daju kredit u stranoj valuti već u dinarima. Vrednost jednog kredita godišnje košta oko 30 do 35%, a strane investitore po pitanju pravljenja novih pogona ili proširenja pravnih lica koja su u privatizaciji možete slobodno da zaboravite.
Jer kako očekujete da neko investira u našu privredu i zapošljava građane Srbije, taj neko iz Evropske unije, kada ste im prevarom izvezli 190.000 tona šećera, prodali 600 kilograma droge, opljačkali nemačke banke prilikom privatizacije Sartida. Kako mislite da privučete strane investitore?
Jedino ko će imati od ovoga koristi jesu strane banke, privatne banke, koje misle da mešetare u privatizaciji i stečajima, što je bio slučaj između "Delta banke" i "Pekabete", koja je preko kredita privatizovala "Pekabetu", na osnovu mnogih akcija i deonica koje su štampane, bez ikakvog tendera, suprotno Zakonu o privatizaciji. Jednostavno je samo sutra osvanulo u novinama da Mišković kaže – ja sam od sada vlasnik "Pekabete".
E, ovakvim zakonom u stvari pospešujete takve mutne radnje u privredi.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo, ovim amandmanom zahtevam brisanje člana 19. Ovaj član se odnosi na član 29. osnovnog zakona. Tim članom se utvrđuje određivanje nabavne cene nepokretnosti pri utvrđivanju kapitalnog dobitka.
Da bih to obrazložio vratiću se na član 28, gde je utvrđeno šta je kapitalni dobitak i kako se on određuje. U drugom stavu ovog člana stoji da je kapitalni dobitak razlika između prodajne cene nekretnine i njene nabavne cene. Ta razlika se oporezuje.
Član 29. postojećeg zakona definiše na koji način se utvrđuje nabavna cena imovine, koja se koristi za utvrđivanje kapitalnog dobitka.
U stavu 1. člana 29. stoji: "Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u smislu ovog zakona, jeste cena po kojoj je obveznik stekao imovinu, umanjena po osnovu amortizacije, odnosno uvećana po osnovu revalorizacije do dana prodaje, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo."
Znači, prvi stav postojećeg zakona omogućio je umanjenje nabavne cene po osnovu amortizacije, ali i uvećanje po osnovu revalorizacije za svaku godinu na koju se odnosi, odnosno za koju poreski obveznik poseduje imovinu.
Revalorizacija se vrši radi usklađivanja sa inflacijom ili rastom cena na malo, odnosno sa rastom troškova života. U ovom 1. stavu predlagač je napravio intervenciju, pa je svojim predlogom brisao mogućnost uvećanja nabavne vrednosti za revalorizaciju koja je bila predviđena postojećim zakonom.
Intervencija je napravljena i u poslednjem stavu člana 29. gde je postojeći zakon omogućio uvećanje nabavne cene iz još nekih razloga. Taj stav glasi: "Kod prodaje stvarnih prava na nepokretnostima nabavna cena iz stava 1. ovog člana usklađuje se uvećanjem po osnovu:
1) troškova investicionog održavanja nepokretnosti;
2) troškova unapređenja nepokretnosti u vidu dodatnih ulaganja radi povećanja kapaciteta, odnosno poboljšanja kvaliteta ili promene namene, s tim što se u nabavnu cenu ti troškovi priznaju u visini stvarnih ulaganja revalorizovanih do dana prodaje u skladu sa troškovima kojima se uređuje računovodstvo."
To postojeće rešenje je logično. Sve ono što poreski obveznik uloži u adaptaciju, kao ulaganje radi povećanja vrednosti, radi obavljanja funkcije nepokretnosti koju poseduje, mora mu se uračunati u povećanje nabavne vrednosti.
Predlagač sada želi da sve to briše. Znači, predlagač briše mogućnost revalorizacije u stavu 1. kojom se povećava nabavna vrednost imovine i mogućnost povećanja nabavne cene investicionim održavanjem ili ulaganjem radi poboljšanja kvaliteta same nepokretnosti koju obveznik poseduje.
Mi smatramo da je ovo što je predlagač ponudio ovde neprihvatljivo, da će se mnogi poreski obveznici ovim oštetiti, jer će sada razlika između prodajne i nabavne cene biti mnogo veća nego što je to po postojećem zakonu, čime će osnovica za obračun poreza biti znatno veća i naravno, obveznici će imati obavezu da plate znatno veće vrednosti po osnovu ovog poreza, što opet upućuje na to da je predlagač želeo samo da popuni budžet, da ostvari prihod u budžetu Republike Srbije, ne vodeći računa o poreskim obveznicima.
Mislim da bi trebalo razmisliti dobro o ovom amandmanu, da je ovo postojeće rešenje u postojećem zakonu sasvim korektno, sasvim prihvatljivo i da ga treba zadržati. Znači, trebalo bi usvojiti ovaj amandman. Voleo bih da je tu predlagač da nam to malo objasni.
Možda nisam u pravu, ali zdrava logika i zdrav razum upućuju na ovo kako sam i objasnio.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 38. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća odnosi se na član 64. osnovnog zakona. Taj član 64. se prema Vladinom predlogu menja i glasi: "Obveznik poreza koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa." To je u redu i to tako treba da ostane.

Međutim, ovde imamo stav 2. koji kaže: "U poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana, obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu". Poslanička grupa SRS smatra da ovaj stav 2. mora da se briše i u tom smislu je naš kolega Petar Jojić podneo amandman na ovaj član, jer je nerealno, rekla bih čak i nemoguće, očekivati da poreski obveznik da procenu prihoda, rashoda i dobiti na početku obavljanja delatnosti.

To bi bilo nemoguće i u nekoj stabilnoj privredi i u nekoj stabilnoj državi, a u Srbiji, u stanju u kakvom je sada, to je jednostavno nemoguće i potpuno je besmisleno i suludo obveznika obavezivati na ovaj način da uradi nešto što je u suprotnosti sa zdravom pameću. Može da napiše neko svoje viđenje, neke svoje želje, ali to potpuno nema svrhe, jer je nemoguće da to bude nešto što je realno.

Opet moram da se vratim na moju primedbu, koju sam imala kada sam govorila o prethodnom amandmanu, da ovde nedostaje mišljenje Vlade. Nedostaje zato što očekujem da bi nas Vlada nekim argumentom ubedila da mi nismo u pravu. U ovom slučaju to čak, i verovatno, ne bi bilo tako i očigledno je da Vlada misli isto ovo što smo mi svojim amandmanom predložili.

Jer, imate na strani 8. obrazloženje. Vlada kaže da član 38. propisuje novi rok u kome poreski obveznik, kome istekne pravo na poresko oslobađanje, podnosi poresku prijavu i poreski bilans – 15 dana od dana isteka poreskog oslobođenja, s obzirom da rokovi u postojećem zakonu koji se vezuju za podnošenje poslovnog računa, posebno u toku godine, nisu primenjivani zbog izmene računovodstvenih propisa.

Ko je čitao Predlog zakona i obrazloženje, ko je video amandman gospodina Jojića, onda je očigledno video da je Vlada u svom obrazloženju obrazložila samo stav 1. člana 38, odnosno člana 64. na koji se odnosi član 38. To je upravo ono što mi u poslaničkoj grupi SRS kažemo, da taj stav 1. treba da ostane i mora da ostane.

Stav 2. mora da se briše, a da je Vlada imala neko suvislo obrazloženje zašto je neko napisao ovaj stav 2, onda bismo to svakako mogli da pročitamo u obrazloženju Vladinog predloga. Vlada uopšte nije spomenula u svom obrazloženju ovaj stav 2. člana 38, pa se stiče utisak kao da je greškom došlo do toga da ovaj stav 2. bude uopšte u Predlogu ovog zakona.

Zato vam predlažemo da upravo na način kako sam obrazložila razmišljate, odnosno da pogledate, da se uverite da je tačno sve ovo što sam navela vezano za ovaj član i da prihvatite amandman na član 38. da se briše stav 2, da prvi stav ostane zato što mora da ostane. I dajte zaista da uozbiljimo ovaj rad, dajte da zaista zakoni koji izlaze iz ovog parlamenta budu smisleni, ozbiljni, primenjivi.

Nemojte da sledite put prethodne Vlade, koja nam je uporno predlagala zakone koji su neprimenjivi. Mi smo govorili da su neprimenjivi, pa tek kada počnu da se primenjuju svi shvate da su neprimenjivi.

Ovaj stav 2. čije brisanje tražimo je neprimenjiv. Zato vas molim da glasate u danu za glasanje da se ovaj amandman prihvati.

Da li još neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, pročitaću tekst koji je predlagač tražio da se briše, a onda novi tekst. U prvom se kaže: "Novoosnovano pravno lice dužno je da podnese poresku prijavu najdocnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar, u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda do kraja prve poslovne godine". Taj deo teksta se briše i stavljen je novi koji glasi: "Obveznik poreza koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa. U poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu".
Ovo bi naš narod rekao – nije šija nego vrat, ali dobro. To su te reforme i razlika, suštinska razlika između prethodne i ove vlade. Međutim, da kažem da ovaj prvi stav i ima smisla, ali drugi stav Predloga zakona apsolutno nema smisla. Traži se od novoosnovanog pravnog lica koje počinje sa svojom delatnošću da podnese procenu prihoda i rashoda u roku od 15 dana od upisa u registar, da bi poreska uprava mogla, na osnovu prihoda i rashoda koji će da budu procenjeni, da čoveku odredi akontaciju za plaćanje poreza na dobit preduzeća.
Poreski obveznik, koji je u suštini još uvek u troškovima, otpočinje svoju delatnost, počinje da nabavlja opremu, materijal, sirovine, robu, još uvek sva njegova ulaganja nisu počela da se oplođuju, da se vraćaju, ali vi već tražite da on vama da procenu svojih prihoda i rashoda, da biste mogli što pre da ga oporezujete i to je jedini razlog zbog kojeg je ovaj stav 2. napisan.
Očigledno da niko od ovih ko je pisao ove zakone nikada nije išao logikom nekog privrednika, kako jedan ovakav pokušaj može da se učini besmislenim, pa da li možete da pokrenete protiv nekoga bilo kakvu odgovornost, dakle bilo kakvu odgovornost, ako je napisao da će imati promet od 10 dinara, da će ostvarena razlika u ceni biti jedan dinar, da će troškovi biti 90 para i dobit jedan dinar. I zato ćete mu pisati rešenja da plaća 12 mesečnih akontacija na iskazanu dobit od 10 para.
Baš bih voleo da vidim ko će da napiše to rešenje. Dakle, da se onaj ko piše ove zakone imalo služi glavom i mozgom, mogao je da predvidi da prva poreska prijava ide na osnovu prihoda i rashoda koje je neko pravno lice imalo, da li u prvih šest meseci u toku godine kada je otpočeo da obavlja delatnost, da li možda u drugih šest meseci.
Da li će to da bude kvartalno na tri meseca, da se neko služi glavom on bi tako napisao, a ne kao neki koji izađu za ovu govornicu, tzv. eksperti, i onda počinju da pričaju sve i svašta u vezi zakona, a kada krene primena tih zakona, tek onda vidite posledice tih zakona, a tek onda vidite da su poslanici SRS bili u pravu.