Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS sam podneo amandman na član 47. zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit, a u vezi sa članom 112. osnovnog zakona, koji je donet 2001. godine.
I ako bi se uzelo za tačno to što je predlagač rekao, da se sa ovim zakonom želi podstaći privredni razvoj i da se želi pomoći malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u delu kojim on reguliše tu problematiku i oblast, čini mi se da se u kaznenim odredbama to potpuno drugačije odslikava, odnosno pokazuje sasvim druga namera.
Kao što je bio slučaj i u zakonu o porezu na dodatu vrednost, tamo je u jednom članu predviđeno da, ako se slučajno ne upiše poreski identifikacioni broj, da će privredni subjekat biti sankcionisan kaznom od 100 hiljada do milion dinara. PIB je za mnoge preduzetnike u početku značio da će biti olakšica u komuniciranju sa poreskim organima.
Međutim, to nije tačno, jer iz dana u dan za poreske obveznike, odnosno za vlasnike malih i srednjih preduzeća, kao i za vlasnike samostalnih trgovinskih i drugih zanatskih radnji stalno se povećavaju obaveze koje oni treba da ispunjavaju u smislu korespondencije, u smislu podnošenja nekih izveštaja.
Kao što je i slučaj sa podnošenjem prijave za porez na finansijske transakcije, iako svaki preduzetnik ili mala trgovinska ili zanatska radnja ima sklopljen ugovor sa poslovnom bankom, da će to banka automatski raditi i izvršavati, ali su to ponekad za neke male radnje mali finansijski iznosi, jer je njihov obim poslovanja mali, pa je i porez na finansijske transakcije takođe mali.
Ukoliko se desi da do 10. u mesecu za prethodni mesec ne preda tu prijavu poreskoj upravi, biće sankcionisan veoma visokim kaznama, kao što se, između ostalog, ovde to predviđa.
Privrednim subjektima bi trebalo pomoći na taj način. Srpski radikali se zalažu da se uvede red, da se uvede disciplina u poslovanju, ali sigurno ne možemo prihvatiti ovako visoke kaznene mere, koje nisu vezane za propuštanje izvršenja svojih finansijskih, odnosno suštinskih obaveza, nego za neku papirologiju, za neke dokumente koje treba predati.
A kad već imamo PIB, onda bi poreska uprava, odnosno deo Ministarstva finansija, mogao na taj način da interveniše, odnosno da dođe do određenih saznanja, pogotovo ako postoje računski centri gde to može da se proveri.
Naime, u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, na koji sam podneo amandman, za određene propuste je bila predviđena novčana kazna od 2.000 do 200.000 dinara. Velika je razlika između najniže i najviše novčane kazne. Znači, ovde je razlika sto puta.
Sada se predlaže da se zameni i da najniža novčana kazna bude 100.000 dinara, a najviša 600.000 dinara. Podneo sam amandman u kome predlažem da se ovaj deo zameni i da najniža kazna bude 5.000 dinara, a najviša 300.000 dinara, kao što je to i moja uvažena koleginica, Vjerica Radeta, predložila, odnosno konstatovala da je ovde sigurno pokušaj da se zaštite oni koji su u miljeu, recimo, ministra finansija, odnosno u miljeu Vlade, a to su veliki preduzetnici.
Oni i ako naprave neki prekršaj, njima je povećana kazna samo tri puta, a kod malih, kojih u Srbiji ima mnogo više i koji pokušavaju u teškom privrednom ambijentu da posluju, i od toga da žive i izdržavaju svoje porodice, kazna se povećava 50 puta.
Mislim da je to nepravično, nije racionalno i molim poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prilikom glasanja prihvate ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

 Pre nego što se obratim poslanicima, hteo bih da pitam gospodina ministra da li je prihvatio amandman koji je podneo narodni poslanik Igor Mirović. Ako to niste prihvatili, da pričam o sledećem.
(Ministar finansija je negirao da je prihvaćen.)
Kada je u pitanju amandman narodnog poslanika Srete Perića, koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS, opet je u pitanju član 112, gde su kaznene odredbe Zakona o porezu na dobit preduzeća. Predlagač je tražio da se iznos od 2.000 dinara zameni iznosom od 100.000 dinara, maksimalni iznos po do sada važećem zakonu je bio 200.000 dinara, a predlagač ovog zakona traži da taj iznos bude 600.000 dinara.
Imajući u vidu inflaciju koja je nastupila od trenutka donošenja ovog zakona, koji je sada na snazi, do dana današnjeg, poslanik SRS Sreto Perić je tražio određeno povećanje, ali samo za inflatornu stopu, koja je bila prisutna od trenutka izglasavanja ovog zakona do dana današnjeg, a to znači da je tražio da se učinjeni prekršaj iz ovog zakona kazni od 5.000 do 300.000 dinara, a ne kako je to predlagač ovim zakonom hteo od 100.000 do 600.000 dinara.
Recimo da je taj iznos poreza koji nije obračunat i uplaćen u skladu sa ovim zakonom reda veličine hiljadu ili dve hiljade dinara, neko će morati da plati kaznu 100.000 dinara, a neko ko je možda pogrešno obračunao porez u iznosu od milion dinara, platiće kaznu 600.000 dinara.
Ministar i ova vlada svesni su da najviše kazni mogu da naplate od sitnih privrednika, malih i srednjih preduzeća, koja uglavnom plaćaju i male poreze na dobit preduzeća, pa će njima da se određuju kazne od 100.000 do 600.000, a oni koji stvarno vrše krivična dela utaje poreza, koji zloupotrebljavaju svoju vezu sa Vladom Republike Srbije, iza kojih stoje razni finansijski i mafijaški lobiji, jednostavno neće ni biti predmet kaznenih odredbi ovog zakona.
Prema tome, ministar verovatno planira da od onih sitnih, malih preduzeća, malih privrednih subjekata, najčešće siromašnih, ali oni su ti koji grade socijalnu sigurnost građana Republike Srbije, napuni budžet Republike Srbije, da bi mogao za sebe da kupi novi "audi A8".

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je na član 47. podneo narodni poslanik Sreto Perić i tražio je da se u članu 47. stav 1. reči "od 2.000 do 200.000 dinara" zamene rečima "od 5.000 do 300.000 dinara".
Rešenje koje postoji u starom Zakonu i koje se ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona menja, predviđa da se novčane kazne koje su nekada bile od 2.000 do 200.000 dinara zamene novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara.
Postavlja se pitanje koji su razlozi ovolikog povećanja? Da li je to inflacija? Ubeđujete nas iz dana u dan u prethodnih četiri godine kako je inflacija sve manja i manja, kako je jednocifrena, 7%, 5%, kako neće preći 10% do kraja godine i sl. Ukoliko je to tako, zašto ste predvideli pedesetostruko povećanje kazne?
Ono što je još tu krajnje sumnjivo je to što ne postoji određena srazmera koja bi se primenjivala od zakona do zakona, bez obzira o kojoj oblasti se radi. Jer, ukoliko kaznena politika zavisi od ministra do ministra, ukoliko se negde iznosi kazni povećavaju pet puta, negde deset puta, negde 50 puta, postavlja se pitanje zašto je to tako?
Da li je ovom prilikom razmišljano o standardu naših građana, preduzećima i poreskim obveznicima? Po izlaganju ministra Dinkića, najveća promena ovde je to što se porez na dobit preduzeća smanjuje ovim zakonom sa 14 na 10%. Ali, kakva će biti korist od smanjenja poreza na dobit preduzeća za ova 4%, a čuli smo da to u budžetu predstavlja neznatnu stavku od svega 0,3%, ukoliko su propisane drakonske kazne koje će uticati na sve?
Korist od umanjenja poreza na dobit preduzeća imaće samo retka preduzeća, jer je danas u Srbiji minimalan broj preduzeća koja na kraju kalendarske godine iskažu bilo kakav dobitak. Sa druge strane, ove
drakonske kazne, a podsećam još jednom, predviđene su od 100.000 do 600.000 dinara, odnose se na sve poreske obveznike bez razlike.
Da li je cilj ministra Dinkića i Vlade Republike Srbije da se obezbedi povoljnije okruženje za poslovanje u Srbiji i da se obezbedi poštovanje zakona ili je cilj da se ovakvom kaznenom politikom "odere koža sa leđa" malobrojnih poreskih obveznika koji i dalje uspevaju da prežive u ovoj situaciji? Treba imati u vidu da je ovaj član 112. povezan sa novim članom 7a, čiji ste dodatak predložili ovim izmenama i dopunama Zakona, što se predviđa u tački 5) i 7) prvog stava, čije je brisanje predložila SRS kroz amandmane, da se kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, kao i novčane kazne i penali, ne priznaju na teret rashoda.
Na ovaj način poreski obveznici biće dvostruko i dodatno kažnjeni. Sa jedne strane, biće kažnjeni plaćanjem zelenaških kamata zbog neblagovremeno plaćenog poreza.
Sa druge strane, oni koji blagovremeno plate porez, ali poreskoj upravi ne podnesu blagovremeno dokaz da su taj porez platili, iako poreska uprava to može da proveri preko poreskog identifikacionog broja, biće kažnjeni drakonskim kaznama od 100.000 do 600.000 dinara.
A, onda će im na te kazne biti obračunat porez na dobit preduzeća, kao da se radi o dohotku. Ovo ne bi trebalo da se dozvoli. Pokažite malo razumevanja. Amandmani su izuzetno smisleni. Pokažite malo dobre volje i prihvatite amandmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se gospodin ministar odmorio, doručkovao, došao je i udostojio nas svojim prisustvom, verovatno ima nameru da čuje šta narodni poslanici imaju da kažu o zakonu koji predlaže.
Juče, posle radnog vremena, gospodin ministar je uvredio najveću poslaničku grupu – SRS, svojim izlaganjem. Gospodine ministre, vi ste pre svega u ovoj skupštini gost. Ponašaćete se tako, a ako nećete, onda donesite zakon ili ga prosledite da narodni poslanici o tome raspravljaju, vi nemojte dolaziti.
Kada je DOS preuzimala poluge vlasti, 2000. godine, obećali su sve, i povećanje standarda, plata, broja zaposlenih, niže cene, da ćemo za godinu dana svi moći da kupimo automobile, da ćemo za tri godine moći da kupujemo stanove. Doduše, deo tih obećanja počinje da se ispunjava. Evo, ministar je kupio nov auto, valjda će i građani Srbije uskoro moći to sebi da priušte.
Ono što nam nisu obećali – da će nam povećati, a evo ovim predlogom zakona nam povećavaju kazne, svuda i na svakom mestu. Novčanom kaznom od 2.000 do 200.000, pisalo je u zakonu koji je takođe DOS doneo dolaskom na vlast, a sada se ta kazna od 2.000 do 200.000 povećava na 100.000 do 600.000.
Gospoda, uvaženi narodni poslanici SRS, obrazlažući amandmane Igora Mirovića i Srete Perića rekli su građanima Srbije zašto ova cifra od 100.000, a ova od 600.000. Najviše će moći da naplate upravo od malih i srednjih preduzeća, od ljudi koji će zaboraviti da u poreskoj prijavi ili prilikom plaćanja poreza napišu PIB, i onda će platiti 100.000.
Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom amandmanu se dosta pričalo. Predlažem vam da usvojite amandman narodnog poslanika Igora Mirovića ili Srete Perića, i da ovaj harač, koji gospodin Dinkić predviđa u ovom zakonu, skinete sa grbače privrede, koja inače vrlo teško živi, teško radi, i koju smo dosadašnjim zakonima, koje smo usvojili i onima koje ćemo od sada usvojiti, jer imate još tri-četiri zakona, i tako opteretili, pa da im malo olakšamo, da mogu da žive i da prežive ovo tmurno vreme dok konačno ne skinemo DOS sa vlasti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pročitam ovaj član, da ovo nije Skupština pomislio bih da živim u vreme
neke komunističke diktature. U članu 51. se kaže "Vlada Republike Srbije urediće način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit za 2004. godinu posle stupanja na snagu ovog zakona".
Vlada Republike Srbije će odrediti poreskim obveznicima kada će u 2004. godini da plaćaju akontaciju poreza na dobit preduzeća. To samo znači da ministar izgleda očekuje talase nekakvih štrajkova, socijalnih i građanskih nemira, pa će možda kada se negde pojavi problem samo da izda nalog poreskim upravama – štampajte rešenja, prosleđujte to poreskim obveznicima, da u što kraćem roku to uplate.
Ako slučajno ne uplate kaznićemo ih od 100.000 do 600.000 dinara, a onda imamo zakon o poreskom postupku i administraciji, tamo ćemo ih kazniti od dva do 10 puta više nego što nisu platili, ali ćemo tako da namirimo sve građane koji su ili koji će ostati bez posla.
Jedino na ovaj način mogu ovo da tumačim. Moglo je to da se reši jednostavnim članom –obračunata i uplaćena akontacija do dana stupanja na snagu važi, a nove akontacije će dobiti poreski obveznici, i tu je priča završena. Ovako, ministar može po stupanju na snagu ovog zakona da donese poresko rešenje i da da nalog da svi uplate taj porez u jednom danu, iako je predviđeno da se akontacija plaća čitavu jednu godinu.