Dame i gospodo poslanici, SRS se potpuno slaže da ova materija mora da bude regulisana zakonom, i to u dva pravca. Prvi je da oni koji priređuju igre na sreću nekim predlogom zakona budu sprečeni da ne izvršavaju svoje obaveze prema državi, a drugi je da kocka kao društveno zlo ipak mora da se prihvati, da ona postoji i ne treba je terati u ilegalu, već pustiti da se to radi na mestima gde je to zakonom predviđeno, urediti zakonom tu oblast, za one koji se reše da krenu tim putem, da onaj ko priređuje te igre na sreću ili kocku, kako god hoćete, ne može da prevari učesnike.
To je vrlo teško, ali bar da jedan deo sigurnosti učesnika, odnosno kockara postoji u priređivanju igara na sreću.
Međutim, Vlada Srbije, kao i do sada, bavi se sama sobom i svojim sopstvenim interesima. Jedino joj je cilj da obezbedi prihode samo za sebe, pa ako je moguće da još neko, ko je blizak Vladi, u tome ostvari određeni ćar.
To se vidi već u članu 6. Predloga zakona koji kaže: „Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku“. Čudi me. Ovo je prvi zakonski predlog ove vlade gde je neka oblast privređivanja od opšteg interesa za Republiku Srbiju, i to još da bude kocka. Kao da je Srbija Monako ili Las Vegas.
Kao da će dolaziti neko sa strane da se ovde kocka. Kao da ste stvorili uslove za tako nešto ili – jednom se pogledajte u ogledalu i kažite da će najviše da se kockaju građani Srbije, koje često zbog pada životnog standarda ta slatka obećanja o igrama na sreću još više privlače. Ljudi jednostavno u svim tim ponudama gube pamet i odlučuju se na tako nešto.
U stavu 2. istog člana se kaže: „Priređivanje igara na sreću je pravo Republike, ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno“. Tu smo već kod onog dela o kome smo pričali da je ćar. Treći stav kaže: „Republika ne garantuje za dobitke..." E, ovamo je monopol, ali nema nikakve garancije ako neko ostvari nekakav dobitak.
U članu 7. se kaže: „Republika može, u skladu sa ovim zakonom, preneti pravo priređivanja igara na sreću." E, to je znači taj prvi deo, gde se već nagoveštava kako treba taj zakon da bude uređen.
Dalje, da će tu neko imati monopol i da će neko biti privilegovan vidi se već u članu 10. Predloga zakona, u poslednjem stavu koji kaže: „Zabranjeno je koristiti reči: lutrija, loto, bingo...u nazivu...osim Državne lutrije Srbije". E, pa neka Državna lutrija Srbije taj svoj naziv reguliše patentom, zaštitom i ne treba to nikako da bude pravo koje će direktno da ostvari preko poslanika Skupštine Srbije. Osim toga, ne vidim zašto bi državna lutrija u svemu ovome bila privilegovana.
U članu 11. ste već postali malo originalni. Evo, prvi put, verovatno zbog kritika koje su do sada postojale na račun prethodne, a i ove vlade, u članu 11. se kaže: „Obrazuje se Uprava za igre na sreću...". Samo još da ste stavili – agencija, i tačno da potpišete ovaj zakon kao zakon prethodne, a i ove vlade. Vama je očigledno cilj da uvek obrazujete neke organe koji će teško biti pod kontrolom Narodne skupštine, a u članu 6. stav 1. rekli ste da priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku, a Uprava za igre na sreću biće odgovorna samo ministru.
Toliko o vašoj iskrenosti, mada se nigde u Predlogu zakona ne može naslutiti ko obrazuje tu upravu, kakva je njena organizaciona struktura. Da li ona ima neki odbor? Da li ima neki savet?
Da li uopšte postoje neki organi te uprave i ko kontroliše njen rad? Ali, zato ste dobro napisali koje su nadležnosti uprave. I tu je sve sporno.
Jer, u članu 12. tačka 3) se kaže da Uprava obavlja i poslove oko izdavanja i oduzimanja dozvola. Već kod izdavanja dozvole dovodi se u pitanje iskrenost onih ljudi koji će da rade u toj upravi, na koji će način i po kojim kriterijumima te dozvole da izdaju.
U članu 19, da biste ostali dosledni sebi i čitavom ovom predlogu zakona, u stavu 2. kaže se: „Državna lutrija Srbije može, uz prethodnu saglasnost Vlade, da za priređivanje klasičnih igara na sreću angažuje pravna lica-operatere". To znači da će organizacijom nekakvih igara na sreću, zbog predloga ovog zakona, zbog uprave, moći da se bavi jedan uži krug pravnih lica.
U čijoj svojini će biti ta pravna lica – to već zakonom nije definisano, ali verujem da će jedan dobar deo pravnih lica da bude u privatnoj svojini, pa se postavlja pitanje kako će, na koji način će oni dobijati dozvole, po kakvim kriterijumima i uz koje provizije. Provizije koje će da se plaćaju upravi.
U članu 37, koji je izuzetno sporan, gde se opet dolazi do toga da je čitav zakon možda i napisan zbog jednog uskog kruga ljudi, kaže se u stavu 1. - Vlada može dati najviše 10 dozvola za priređivanje igara na sreću u igračnicama.
Onda se u sledećem članu navode kriterijumi, kao što je milion evra depozita, koji mora da se usklađuje, jer u poslednjem stavu se kaže - pravno lice koje je dobilo dozvolu dužno je da u periodu važenja dozvole održava osnovni kapital u visini stava 1. ovog člana, što znači da već gospodin ministar strahuje od inflacije, odnosno od skoka evra, pa želi da se obezbedi zakonom. Kako evro skače, tako oni koji učestvuju u ovim igrama doplaćuju tu razliku kao depozit.
U članu 40, da biste sami sebe nadmašili, stoji u stavu 2. da se uz prijavu na javni poziv za dozvolu za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama dostavljaju, pa se nabraja i pod tačkom 6) predlog visine iznosa naknade za dozvolu. Znači, ako neko hoće da učestvuje u igrama na sreću, Vladi Republike Srbije, odnosno Upravi za organizaciju igara na sreću dostavlja predlog koliko će da plati tu dozvolu. To dostavlja Vladi, ali zato postavljam pitanje koliko će da dostavlja eventualnom direktoru te uprave ili možda nekom pomoćniku, ili ne daj bože ministru koji je tada na vlasti.
Smatram da ovaj zakon treba da se povuče iz ove procedure, da se napiše novi zakon, koji će se baviti samo problematikom organizacije igara na sreću, da budu fer uslovi, i zaštitom javnih prihoda Republike Srbije, odnosno naplatom poreza, jer gospodin Dinkić je dokazao da ume da naplati porez od seljaka. U protivnom nemojte, gospodo iz G17 plus, da se čudite što vam taj plus u narodu polako prerasta u procenat.

Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u startu prvo imam jednu primedbu, da pitam predsednika Skupštine da li
će kazniti Kseniju Milivojević, koja je u 16,32 časova predložila za ovom govornicom da Skupština traje dok se ne završi 8. tačka dnevnog reda, a u 16,35 časova stavila je svoj ranac na leđa, išetala iz sale i više je nema. Pitam predsednika da li će i nju zapisati?

Dobićete odgovor. Izvolite, učestvujte u raspravi kao najavljeni, a onda ćete dobiti odgovor na kraju.

Pisali ste ove neke poslanike koji su prisutni da ih kažnjavate, a ovi koji nisu prisutni neće biti kažnjeni. Znači, bolje da i mi nismo prisutni, ne biste imali koga da kaznite i nema problema.

Da ne bih trošio vaše vreme, vratiću vam vreme nazad. Izvolite.

Ovaj zakon o igrama na sreću, kao što je ministar ovde precizirao, kaže da treba zaštiti igrače i da su oni do sada bili nezaštićeni, odnosno prevareni. Ne znam ko ih je varao, da li se otkrilo. Ako se zna da su bili prevareni, neko ih je morao, te prevarante, privesti zakonu i odrediti određenu kaznu.
U ovom slučaju igrači na sreću će opet biti prevareni. Ono što treba da dobiju, dobiće 50%, jer 50% će uzeti država od ukupnog dobitka od igre na sreću, pa će država tih 50% da raspoređuje da se iz budžeta uplaćuje socijalnoj zaštiti, čak i crvenom krstu itd, što je neprimereno. Rekao bih da je najbolje da u ovom slučaju dobitnik igre na sreću treba da dobije 70%, 10% neka uzme država i to će biti dobitak za koji ništa neće raditi, 10% neka ide u zdravstvo i 10% da ide u školstvo.
Ministar predviđa da će od igara na sreću godišnji prihod biti od 70 do 100 miliona evra, s tim što je precizirao da će biti samo 10 zvaničnih kockarnica. Onda je bolje da otvorimo još 10 kockarnica, da imamo 20, pa da imamo godišnji prihod od 200 miliona evra. Da stvorimo Las Vegas ili Monte Karlo od naše države, da je ulepšamo i da se igraju
samo igre na sreću, da niko ništa ne radi. Država neka uzima 50%, neka deli narodu i da svi lepo živimo. Mislim da ta ideja nije loša.
Vidim da ste svi pomalo umorni i da svi jedva čekaju da se ova rasprava završi, pa ću ovu raspravu završiti jednim vicem, malo da vas razdremam. Ciganin stoji svakog dana ispred Vlade i moli se, kaže - Bože, molim te, pošalji mi 100 dinara da kupim deci hleb. Svaki dan traži 100 dinara. Neko ga primeti iz Vlade i pita - šta ovaj jadnik tamo radi. Kaže - moli Boga da mu pošalje 100 dinara da kupi hleb za decu. Izvadi ministar 50 dinara i kaže - baci čoveku, neka mu se nađe. Pade 50 dinara, uzme Ciga, pa gleda i kaže - Bože, molim te, drugi put kada mi budeš slao nemoj slati preko Vlade, odmah 50% uzmu. Tako i u ovom zakonu o igrama na sreću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Poslovnik, član 217, gospodine Avramov. Dakle, reč je o onom narodnom poslaniku koji se ne javi da je odsutan. Narodni poslanik Milivojević se javila da će odsustvovati, tako da je sve u redu, nema razloga da brinete. Ujedno, Služba vodi računa o tome.  Predsednik Skupštine ne kažnjava. Samo upozoravam da se radi po Poslovniku i stručna služba Skupštine je zabeležila uredno, ništa ne brinite, kao i u prvom slučaju koji smo malopre istakli.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ste već umorni, samo par reči. Ono što je meni najviše zasmetalo u ovom predlogu zakona, to je možda raspodela prihoda koji se ostvaruje na osnovu ovog zakona.
Predviđeno je da se prihod raspodeljuje po 25% za finansiranje invalidskih organizacija, usluga socijalne zaštite i socijalno-humanitarnih organizacija, što je sasvim u redu, sport i lokalnu samoupravu.
Čini mi se da je ovaj deo zakona trebalo da bude potpuniji. Smatram da je veći iznos trebalo da se odvoji u svakom slučaju za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite. Imali smo na dnevnom redu tačku koja je tretirala socijalnu zaštitu i došli smo svi skupa do zaključka da društvo nema dovoljno sredstava. Bila je ovo prilika da se veći deo sredstava odvoji za ovu kategoriju stanovništva.
Što se sporta tiče, ionako nas očekuje privatizacija u sportu. Pretpostavljam da će ovi kolektivni sportovi i ti klubovi biti privatizovani. Oni već imaju mogućnost da preko tombole i organizovanja igara na sreću ostvare neki prihod. Trebalo je po meni ova sredstva konciznije raspodeliti, odnosno kada je sport u pitanju, pre svega, za individualne sportove.
A što se tiče lokalne samouprave, u samom naslovu je rečeno prodajom, to se izgubilo u članu 18. Isto tako smatram da sredstva koja se ostvare ovim zakonom treba baš tako usmeriti u program lokalne samouprave, jer danas lokalne samouprave neracionalno troše svoja sredstva, odnosno sredstva poreskih obveznika.
Biće verovatno i zakonskih rešenja koja će u dogledno vreme i tu problematiku tretirati, jer je stvarno bahatost lokalnih čelnika, kada je u pitanju trošenje sredstava budžeta, neprimereno mogućnostima ovog naroda.
Zasmetalo mi je i to što, kada su u pitanju maloletna lica, to je tretirano članom 10, nije kaznenim odredbama uređeno, jer se ne dozvoljava učešće maloletnih lica u igrama na sreću, ali kaznenim odredbama niste to tretirali i kaznili one kladionice koje dozvole maloletnim licima da učestvuju u igrama na sreću.
Čini mi se da je udaljenost kockarnice od škola od 150 metara, to je tretirano članom 83, premala, stvarno nije adekvatna.
Još bih samo u vezi odobrenja. Odobrenja po ovom zakonu za kockarnice važe tri godine. Čini mi se da je isto tako rok premali, isto se odnosi na igre na sreću. Znači, na automate tri godine je premalo. Ukoliko čovek uloži izvesna sredstva u adaptaciju prostora i uđe u taj posao, potrebno mu je verovatno godinu dana da bi povratio sredstva koja je uložio u adaptaciju.
Taj rok je morao da bude veći i na taj način verovatno biste stimulisali više ljudi da uđu u ovaj posao, a ako smo ga već rešili zakonski, ne treba da ograničavamo ljude, treba da omogućimo da onako kako država zarađuje, da oni sami zarađuju i ostvare izvesne dohotke. To su otprilike bile neke moje primedbe.
Zahvaljujem vam na strpljenju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Momir Marković.