Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma smislen amandman, u istoj ravni sa stavom SRS da zakonsku materiju ne treba prepuštati ministrima na slobodno odlučivanje. Osnovica doprinosa je zakonska materija, utvrđuje se zakonom za sve kategorije stanovništva, za sve delatnosti.
Ministarstvo finansija nas ubeđuje da ima pod kontrolom sve prihoda, a ako ima, onda može da utvrdi osnovicu za prihode od umetničke ili druge delatnosti, kao što utvrđuje za sve druge zaposlene ili za sve druge koji ostvaruju prihode, a ako kaže da će nekoliko ministara da se dogovaraju za osnovicu, misli na osnovicu doprinosa, onda je to znak da oni još uvek nemaju načina da utvrde prihod samostalnih umetnika.
Protiv toga sam da ministri odlučuju kolika će biti osnovica za doprinose za bilo koga, pa tako i za samostalne umetnike, jer mi se čini da ima nekoliko desetina hiljada samostalnih umetnika.
Voleo bih da se ministri u Vladi Srbije bave nečim ozbiljnijim, nego da po ceo dan utvrđuju za svakog samostalnog umetnika pojedinačno osnovicu za doprinos.
Ako je to prost posao i jednostavan, ako će četiri ministra da utvrde jedan procenat, zašto ga nisu utvrdili u Predlogu zakona? Čini mi se, kako su ovo napisali, da će umetnike da svrstaju u pojedinačne ili u grupne slučajeve, pa će za grupe da odvoje procente za plaćanje doprinosa.
Mi ćemo glasati za ovaj amandman, zato što poboljšava zakon i sprečava ministre da se bave materijom koja je predviđena za zakon.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Ministarstvo finansija prihvata amandman na član 25, a s obzirom da nisam bio u sali kada je gospođa Leila izložila amandman na član 12, hoću da kažem da prihvatamo i amadman na član 12.
Dakle, prihvatamo amandmane na član 12. i na član 25.

Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Anđelković i Toma Bušetić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Prihvatanjem prethodnog amandmana narodnog poslanika Leile Ruždić faktički se rešava ovo pitanje još na adekvatniji način, tako da povlačim amandman.

Ovaj amandman je povučen. Hvala.
Na član 35. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Meho Omerović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Meho Omerović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 75. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Bošnjak.
Vlada prihvata amandman.
Na član 76. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Bošnjak.
Vlada prihvata amandman.
Na član 77. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Bošnjak.
Vlada prihvata amandman.
Na član 78. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Bošnjak.
Vlada prihvata amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Mlađan Dinkić, ministar finansija želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda, poslednju za danas.
Po Poslovniku, gospodin Nikolić.

Zamolio bih vas da pogledate stenografske beleške iz dela sednice kada je narodni poslanik Ksenija Milivojević tražila da glasamo o produženju sednice.
Ona je tražila da glasamo – do završetka rasprave o ovoj tački dnevnog reda.
Zamolio bih vas. Izaći ću i izviniću se ako nisam u pravu.

Gospodine Nikoliću, proverili smo i nemamo ništa protiv da kasnije pogledate stenogram. Dakle, zahtev je bio i 128 poslanika je glasalo, sećate se, ali za zahtev da se glasa do završetka 8. tačke dnevnog reda, ne ove nego 8. tačke dnevnog reda.
Izvinite, molim vas, lako ćemo, nije sporno, naravno.
Hvala vam mnogo.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vladimir Homan, Zoran Anđelković, Vladimir Jovanović, Boško Ristić, Velimir Simonović, Meho Omerović i Veroljub Stevanović.
Amandmani koji u skladu sa Poslovnikom budu podneti do otvaranja pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
Narodni poslanik Zoran Anđelković, pisanim putem, 8. jula 2004. godine povukao je amandman 13. na član 22. i amandman 41. na član 97. Predloga zakona.
Takođe, narodni poslanik Zoran Anđelković, pisanim putem, 15. jula 2004. godine povukao je amandman 20. na član 40, amandman 22. na član 43, amandman 25. na član 47, amandman 28. na član 54, amandman 42. na član 98, amandman 44. na član 101, amandman 45. na član 103. i amandman 46. na član 104, koje je podneo 1. jula 2004. godine.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika, odbacio amandman narodnog poslanika Zorana Anđelkovića na član 100, tako da ovaj amandman ne može biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe: SRS - 1 sat, 38 minuta i 24 sekunde, DSS - 1 sat, tri minuta, 36 sekundi, DS-Boris Tadić, 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta, 12 sekundi, SPO-Nova Srbija - 26 minuta, 24 sekunde, SPS - 26 minuta, 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres (20,20 časova).
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o igrama na sreću.
Znate i sami da igre na sreću svuda u svetu donose značajne fiskalne prihode.
Nažalost, u Srbiji, sadašnji fiskalni prihodi po osnovu postojećih zakona o igrama na sreću su jako skromni, svega oko 600 miliona dinara godišnje, imajući u vidu i mogućnosti i činjenicu da se od poreskih prihoda po osnovu igara na sreću finansiraju uglavnom invalidi i socijalno ugrožene kategorije stanovništva i sportisti.
Podneli smo Predlog zakona koji bi trebalo da uvede red u ovu oblast, da omogući adekvatne prihode državi i da država, a i oni koji učestvuju u ovim igrama na sreću, budu zadovoljni.
Što se tiče osnovnih elemenata zakona, pre svega novost je da se ovim zakonom sužava siva zona u cilju stvaranja konkurentnih uslova na tržištu. Takođe, zakon stimuliše one koji se bave organizovanim igrama
na sreću da se ukrupnjavaju. Značajno povećanje budžetskih prihoda se očekuje po osnovu usvajanja i primene ovog zakona, čak deset puta, i zakon predviđa adekvatnu kontrolu igara na sreću, kao i zaštitu igrača u pogledu sigurnosti isplate dobitaka.
Danas ima dosta igara na sreću, gde oni koji igraju nisu zaštićeni, ima dosta prevara, ovaj zakon strogo sankcioniše takve stvari i sistemski svodi na minimum mogućnost prevare.
Što se tiče vrsta igara na sreću, zakon predviđa četiri vrste. Pre svega, klasične igre na sreću, to je lutrija. Zatim, posebne igre na sreću, u igračnicama, odnosno kazinima, na automatima i kladionicama; nagradne konkurse u robi i uslugama i četvrta grupa su igre na sreću koje se organizuju preko interneta i drugih medija.
Ukupni očekivani fiskalni prihod od igara na sreću na godišnjem nivou iznosu oko 70 do 100 miliona evra, pri čemu se najveći prihod očekuje od organizovanja klasičnih igara na sreću. Zakon predviđa sledeću raspodelu državnog dela prihoda - 60% ukupnih prihoda ostvarenih po osnovu naknada za igre na sreću slivao bi se u budžet Republike Srbije, dok bi 40% bilo jednako raspodeljeno na četiri budžetska fonda: na fond za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite išlo bi 10% prihoda; fond za finansiranje socijalnih i humanitarnih delatnosti - 10%; fond za finansiranje sporta - 10%; i za lokalnu samoupravu se predviđa 10%.
Što se tiče klasičnih igara na sreću, osnovna je lutrija, ali tu su i loto, bingo, kenzo itd, ovaj zakon afirmiše klasične igre na sreću. Moram da kažem da se sadašnje društvene lutrije nalaze u jako teškoj poziciji i umesto da ostvaruju prihod za državu one uglavnom imaju gubitke.
Ovaj zakon predviđa državni monopol u klasičnim igrama na sreću osnivanjem državne lutrije Srbije. Ovo je iskustvo koje imaju i druge zemlje. Država ima monopol nad lutrijom, s tim što omogućava kroz franšizu operaterima da sklapaju ugovore sa državnom lutrijom Srbije i da organizuju igre na sreću.
Takođe, postojeće lutrije postale bi deo državne lutrije Srbije, ne bi došlo do njihovog gašenja, iako se nalaze danas u jako teškoj poziciji, već bi postale deo sistema državne lutrije Srbije.
Moram da kažem da, što se tiče organizovanja lutrije, lotoa, binga i ostalih klasičnih igara na sreću u lokalnim sredinama, znate i sami da mnogi amaterski ili poluprofesionalni klubovi to organizuju u različitim mestima, oni, naravno, neće izgubiti pravo da to nadalje čine, s tim što će postojati njihova povezanost sa državnom lutrijom Srbije, oni će sklopiti ugovor sa državnom lutrijom Srbije, dobijati odgovarajuću proviziju od organizovanja igara na sreću, ali je kontrola razlog zašto se sve centralizuje u državnu lutriju Srbije.
Primera radi, u Sloveniji, njihova državna lutrija ostvaruje promet koji prevazilazi bruto promet luke Kopar, a to je najveća luka u Sloveniji. Kod nas mi imamo gubitke od naše lutrije. Očekujemo promet preko državne lutrije u narednoj godini od najmanje 100 miliona evra, od čega bi fiksni prihod za budžet iznosio 30%, troškovi organizacije i rada u ovoj lutriji 20%, fond dobitaka 50%.
Što se tiče posebnih igara na sreću, imamo tri glavne vrste, to su kazina igračnice, automati i kladionice. Što se tiče kazina, predviđa se samo 10 dozvola za kazina. Moram da kažem da trenutno u zemlji postoji daleko manji broj od ovih 10 potencijalnih dozvola za kazina i zahtevaju se rigorozni uslovi, kako tehnički, tako i finansijski, za organizovanje igara na sreću u igračnicama, odnosno kazinima.
Potreban je, prema Predlogu zakona, osnovni kapital od milion evra, uz depozit od 300.000 evra; zatim, dodatnih 500.000 evra minimalno na osnovu tendera koji će biti organizovan. To je ono što je potrebno da bi neko mogao da organizuje igre na sreću u igračnici. Predviđa se mesečna naknada u visini od 3% bruto uplata, za slučaj da se radi o igrama gde igrač igra protiv igrača i 20% od neto uplata, razlika između uplata i isplata, u igrama gde igrač igra protiv igračnice.
Takođe, predviđeni su rigorozni tehničko-tehnološki uslovi koji garantuju isplate dobitaka igračima i odgovarajuću evidenciju prometa koja se dostavlja posebnoj direkciji za nadzor. Predviđen je obavezni video nadzor i zaštita igrača. Ove igračnice bi trebalo da podstaknu i ugostiteljstvo i turizam u sredinama gde će biti organizovane. Želimo da imamo ozbiljne igračnice, odnosno ozbiljna kazina, i zato su ovi uslovi koje zakon predviđa veoma rigorozni.
Što se tiče automata, zakon predviđa posedovanje minimum sto aparata da bi se išlo na organizovanje igara na sreću posredstvom automata, što znači da ako neko poseduje manje automata, on može da sklopi ugovor o franšizi sa nekim ko ima više i da bude deo tog sistema.
Zašto sto aparata, zašto ukrupnjavanje? Radi lakše kontrole, jer će se kontrolisati samo oni koji ispune uslov da imaju minimum sto aparata. Osnovni kapital koji predviđa zakon je depozit 300 evra po automatu.
Zakon poznaje tri vrste naknade. Prvo, to je depozit koji se daje, zatim licenca, odnosno dozvola za rad i mesečna naknada koja se plaća u određenom iznosu.
Kod automata, predviđa se da dozvola za rad iznosi 300 evra godišnje po automatu, a mesečna naknada 50 evra, plus deset procenata za godišnji promet preko 6 hiljada evra po automatu. Dakle, za svaki godišnji promet koji prevazilazi 6 hiljada evra, predviđa se 10 procenata od tog godišnjeg prometa preko ovog iznosa. Takođe, rigorozni su tehnološki uslovi koje zakon predviđa, što garantuje isplatu igračima i odgovarajuću evidenciju prometa.
Što se tiče kladionica, takođe se predlaže ukrupnjavanje. Dakle, neko ko želi da organizuje igre na sreću putem kladionica mora da poseduje minimum 30 uplatnih mesta, 30 kladionica. Osnovni kapital je 150 hiljada evra, depozit 3 hiljade evra po uplatnom mestu, dozvola za rad iznosi 200 evra mesečno po uplatnom mestu, dok je predložena mesečna naknada 600 evra plus 10 procenata za godišnji promet preko 100 hiljada evra po uplatnom mestu. Dakle, ako neko ostvari 110 hiljada evra, 10 procenata od 110 hiljada se dodaje na ovu mesečnu naknadu.
Što se tiče igara na sreću preko interneta, takođe, ove igre na sreću će se organizovati preko državne lutrije Srbije, koja ima monopol i ima mogućnost da zaključuje ugovor sa priređivačima ove vrste igara. Konačno, predviđa se velika razlika u organizovanju nagradnih konkursa, koji su sve popularniji, ali od kojih država nema gotovo nikakve koristi. Sada se predviđa da priređivač može najviše četiri puta godišnje da organizuje nagradne konkurse i mora da uplati kao naknadu 20 posto od fonda nagrada državi, tako da i od nagradnih konkursa država će imati odgovarajući priliv.
Što se tiče nadzora, zakon predviđa osnivanje uprave za igre na sreću i posebnu kontrolu od strane poreske uprave. Takođe, zakon predviđa jedinstvene rigorozne tehničko-tehnološke uslove. Svi priređivači biće na odgovarajući način povezani sa upravom i dužni su odgovarajuće podatke da dostavljaju upravi za igre na sreću, a kod pojedinih oblika obavezan je video nadzor.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom mi ćemo i ovu oblast, koja je prilično haotična u Srbiji, uozbiljiti. Nadam se da će većina u Skupštini podržati Predlog zakona Vlade Republike Srbije.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč – Odbora za finansije Radojko Obradović i Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Tomislav Nikolić.