Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste onomad, posle poslednjih parlamentarnih izbora, skrpili vladu kako ste je skrpili, građani Srbije očekivali da ćete konačno krenuti sa predlaganjem Narodnoj skupštini, a Narodna skupština sa donošenjem sistemskih zakona, zakona bez kojih ova država ne može da funkcioniše.
Da ćete početi konačno sa predlaganjem reformskih zakona, da ćete početi sa predlaganjem zakona koji će nas odvesti u tu Evropu, koju nam obećavate već četiri godine, i da ćete konačno početi sa predlaganjem zakona koji će skinuti one lance i katance sa onih objekata koji rade, da ćete zakonima omogućiti da se nove fabrike grade, da će svi oni nezaposleni konačno moći da nađu parče posla i parče hleba.
Umesto toga, već deset dana donosimo isključivo poreske zakone. Razlog je vrlo jednostavan.
Zahvaljujući nepažnji ministra finansija, budžet se potpuno ispraznio, zveči kao prazno bure i ministar mora da ga napuni. I ovaj zakon, kao i svi prethodni zakoni, vrvi od nebuloza i, pošto nam je inače vreme koje poslanička grupa ima pri kraju, pokušaću samo na nekoliko stvari da upozorim.
Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku. Mislio sam da je pokretanje privrede opšti interes za Republiku, da je razvoj poljoprivrede opšti interes za Republiku, da industrija konačno počne da radi, da se ono malo poljoprivrednih proizvoda, naših, koji predstavljaju suvo zlato, izveze u Evropu, mislim na maline, na višnje.
Da ćete konačno zakonom tog poljoprivrednika, koji to proizvede od ranog proleća do berbe, zaštititi, da mu ne gule kožu, da seljaci ne moraju bacati kamione višanja i malina u potoke. Vidite, sistemski zakon i delatnost od opšteg interesa za Republiku je igra na sreću.
Ima još jedan stav u ovom članu 6. koji takođe predstavlja određen vid nebuloze. Republika ne garantuje za dobitke koje ostvare učesnici u igrama na sreću. Slične situacije smo imali u ono vreme koje vi non-stop kritikujete, bilo je već maratonskih suđenja, sećam se iz novina, onaj u Novom Sadu dobio mercedes na lutriji, ali ga nikad nije dobio jer nema garancija.
Sledeća nebuloza; kaže - obrazuje se Uprava za igre na sreću. Taman smo mislili da ste konačno završili sa svim agencijama, da svako ministarstvo ima bar tri agencije, da više nećete te agencije od po stotinak ljudi formirati. Doduše, ovo nije agencija, ali jeste uprava.
Razlika između agencije i uprave je samo u imenu, inače, isti broj zaposlenih će imati i jedna i druga, i oni će opet biti na teretu ovog budžeta, koji je inače prazan.
U članu 14, kod klasičnih igara na sreću, ili će možda ministar to staviti u poseban član, ali nije predvideo šibicarenje. Gde god ste mogli predvideli ste i određen procenat za državu, a ako ćete ući u Evropu, da nas uvedete i bez tog vida kocke. Predlažem da Vlada razmisli, da formira jednu stručnu delegaciju na čelu sa ministrom, pa da odu u Evropu, da vide kako se tamo šibicari, da bi naučili naše ljude.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad god je država u krizi, kad god je društvo u krizi, nicale su kao pečurke kladionice, nagradne igre, nagradni konkursi, vračare i magovi, beli i crni, i proricali su sudbinu.
Gladan i siromašan narod uvek pokušava da kroz igru na sreću, kroz lutriju, kroz eventualnu premiju ili bingo obezbedi hleb i malo podnošljiviji život za porodicu, ali to prazni ionako tanak budžet, na kraju tamo ništa ne dobije, što nikoga nije dosad zanimalo. Narod bez nade ide kod vračara i bez nade ide u kockarnice. Ma kako se ona zvala, porok je i pruža samo obmanu i privid.
Međutim, vidite da i u najozbiljnijim novinama, koje nikad to nisu imale, imaju sad horoskope, a i kocka i vračanje su samo posledice. Uzrok je beda i socijalno dno do koga ste i ovaj narod i ovu državu doveli vašom vlašću. Država mora da se bori protiv svakog zla, a ne da na njemu profitira. Kocka se neće smanjiti tako što će država uzeti 10, 20, 30% profita od onoga što je narod prokockao. Nemoralno je afirmisati kocku, kao što je nemoralno afirmisati drogu, kao što je nemoralno afirmisati alkoholizam i sve druge poroke.
Najgore je što država na tome pokušava da zaradi. Danas u svim gradovima imamo sportske kladionice koje su najbenigniji oblik kocke. Setio se ministar da iz toga može da se iscedi neki dinar u onaj prazan budžet.
O kazinima, o kockarnicama, o čitavim kockarskim gradovima, čuli ste od zamenika predsednika naše stranke i šefa poslaničke grupe. Nađite neko ostrvo, napravite novi Las Vegas, dovedite strance koji imaju para a nemaju pameti, neka to potroše ovde i neka to bude kompletan prihod za državu.
Na kraju, vidim da ćete ovaj zakon, i pored amandmana koje smo predložili, verovatno usvojiti, onda predlažem da ministar Dinkić uzme gospodina Labusa za ruku i zajedno sa njim prvi put na jutrenje, u prvu crkvu, čim ovo usvojimo.