Ponoviću za gluve još jednom: Sada ja iz Kragujevca, iz srca, branim Kosovo i Metohiju. Tamo nemam ekonomskih interesa. Moje poreklo nije otuda. Tamo imam građane koji glasaju za SRS i njih više ne smem da ostavim, ne smem takvima da ih ostavim kao što ste vi, jer vi ćete i od Beograda da napravite Kosovo i Metohiju.
Što se tiče zakona, ovaj zakon zaslužuje podršku poslaničke grupe SRS zato što je dobar, a gledaćemo da skršimo ministra čim pre budemo mogli, jer sa ovim nema veze.
Ovaj zakon ruši DOS-ovu koncepciju, ovo je koncepcija DOS-a, ovaj zakon je ruši i vraća delimično na koncepciju koja je postojala pre DOS-a. Ovaj zakon ima nekih manjkavosti i nedorečenosti. Mogu da se otklone amandmanima. Ne moraju, toliko su sitna naša neslaganja sa ovim predlogom zakona. Ako prihvatite neke od amandmana, prihvatite, evo mi nećemo da se mešamo čak ni u raspravu o amandmanima.
Želeo bih da vam dokažem da nema smetnji kod radikala ako je nešto dobro, ali ako je nešto loše radikale ne može da prođe. To će biti vaš problem od sada pa ubuduće.

Da li hoćete da koristite i drugih 10 minuta?

Neću, trebaće mi.

Replika, izvolite. Poslanik na koga je pokazano rukom u vašem govoru i rečeno je - vi poslaniče. Gospodin Kurjački iz Novog Sada sigurno nije sa Kosova. Novi Sad je u Vojvodini.

Reći ću dve kratke stvari radi pojašnjenja. Osam grupa za plaćanje osnovica za obavezno socijalno osiguranje smo zatekli. Prema tome, to je iz vremena pre 2000. godine. To nije izum onog DOS-a kada smo bili, taj DOS koji vi prozivate. Prema tome, to je zatečeno stanje.
S druge strane, što se tiče odbrane ekonomskih interesa Kosova, molim vas da ga više ne branite. Ja za odbranu Kosova i Metohije nisam dobio 160 kvadrata na Novom Beogradu. To je neko drugi dobio.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ovde je izvršena povreda dostojanstva Narodne skupštine. Stan sam dobio, a pre toga sam interese Kosova i Metohije branio celog života, ali nisam od Čovića tražio da mi da pare, šest miliona dinara u to vreme, kao što ste to vi tražili, gospodine poslaniče.

Ako sam dobro shvatio, gospodine Nikoliću, vaše izlaganje, ovo nije tačno što piše u prijavi. Dakle, neće govoriti "protiv" nego "za" zakon poslanici SRS. Reč je o tehničkoj stvari. Dakle, za ili protiv, zbog rasporeda poslanika koji će govoriti. Za ili protiv? Protiv.
Da li želi reč još neki predsednik ili predstavnik poslaničke grupe? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje vrše se bitne izmene zakonskih akata koji su do sada regulisali ovu materiju. Ovim zakonom se vrši pojednostavljenje sistema doprinosa, omogućava povećanje prihoda od
doprinosa, tako što se izjednačavaju različiti oblici rada u pogledu obaveza plaćanja doprinosa i uvodi se širenje osnovice doprinosa.
Značajno je fiskalno rasterećenje koje se predviđa ovim zakonom, pre svega za poslodavce sa najnižom fiskalnom stopom. Zakon će, svakako, uticati na smanjenje sive ekonomije, ali i na bolju i kvalitetniju kontrolu i naplatu doprinosa.
Ovaj zakon je fiskalnog karaktera i uređuje vrste doprinosa, obveznike, utvrđuje nove osnovice i nove stope doprinosa, ali ipak donošenjem ovog zakona celokupna materija se reguliše na jedinstven način, odnosno jednim zakonskim aktom, a ne kao što je to do sada bio slučaj u više zakonskih akata, tako da je ispoštovana praksa koja postoji u okruženju, u većini zemalja koje imaju razvijenu tržišnu ekonomiju.
Takođe, ovaj zakon definiše da su doprinosi javni prihod, koji kontroliše i kojim raspolažu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Zakon precizno navodi obveznike doprinosa u sva tri osnovna osiguranja, a to su istovremeno i poslodavci, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, kao i izabrana, imenovana i postavljena lica.
Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu i drugih ugovora takođe su obveznici plaćanja doprinosa za obavezno PIO, kao i poslodavci sa dodatnim doprinosima u onim situacijama kada zaposleni imaju staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Zakon predviđa da lica koja ostvaruju prihode po više različitih osnova imaju obavezu plaćanja doprinosa na prihode ostvarene po svim tim osnovama, bilo da se radi o radnom odnosu, prihodu od samostalne delatnosti ili ugovorenoj naknadi.
Na taj način se licima koja imaju veća primanja i veće prihode obezbeđuje veći penzijski osnov i veća prava iz zdravstvenog osiguranja.
Značajan izuzetak predstavlja to što se isključuje obaveza plaćanja doprinosa na prihode od poljoprivrede za sve one obveznike koji plaćaju doprinose po osnovu radnog odnosa ili po osnovu samostalne delatnosti.
Značajan reformski zadatak u oblasti doprinosa se postiže širenjem osnovice za plaćanje doprinosa na sve vrste dohotka koji se ostvaruju po osnovu rada.
Osnovicu doprinosa za zaposlene i njihove poslodavce čini zarada, plata i naknada. Za razliku od važećeg zakona, koji za radnike koji su upućeni na rad u inostranstvo predstavlja nešto drugačiji vid naplate doprinosa, ovaj zakon predviđa da osnovicu doprinosa čini zarada koju ostvaruju u inostranstvu.
Privremeni i povremeni poslovi su u potpunosti fiskalno izjednačeni sa radnim odnosom po istoj stopi i osnovici za sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja.
Naravno, za penzije i naknade po osnovu invalidnosti osnovicu doprinosa čini iznos isplaćene penzije, odnosno naknade, a obavezu je dužan da sprovodi Republički fond PIO.
Za nezaposlena lica koja ostvaruju svoja prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno korisnike novčane naknade, osnovica u ovim slučajevima će biti upravo novčana naknada koju primaju i teret doprinosa ići će na njihove korisnike. Kod preduzetnika osnovicu doprinosa čini poreska osnovica na koju se plaća porez na dohodak građana.
Ovim zakonom uveden je nešto povoljniji položaj sveštenika i verskih službenika, za koje je propisana osnovica u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u poslednjem kvartalu prethodne godine.
Kada su u pitanju poljoprivrednici osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez.
Poznato je da postoji mogućnost da se lica samostalno, dobrovoljno, na svoj zahtev uključe u sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Ovim zakonom se ne dira u pravo tih lica, već se definiše obaveza organizacija za obavezno socijalno osiguranje da svojim aktima definišu visinu osnovice, a da saglasnost na ovu visinu daje Vlade Republike Srbije.
Ovakav sistem doprinosa zahteva postojanje minimalne osnovice doprinosa, ali da ne bi bilo korišćenja većih prava nego što to osiguranicima pripada, uvodi se institut najviše osnovice na koju se vrši obračunavanje i plaćanje doprinosa.
Znači, bitna novina ovog zakona jeste minimalna osnovica doprinosa, jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% od prosečne mesečne zarade u Republici koja se odnosi na sve obveznike.
Podsećam vas da važeći zakon predviđa osam osnovica prema stepenu stručnosti, koje se kreću u rasponu od 37% za nekvalifikovane radnike, pa do 155% za doktore nauka. Naravno, odnosi se sve na prosečnu mesečnu zaradu u Republici.
Ova osnovica koja se uvodi ovim zakonom utvrđivaće se kvartalno, u skladu sa kretanjem zarada u Republici.
Najznačajniji efekat uvođenja jedinstvene najniže mesečne osnovice se ogleda u fiskalnom rasterećenju zarade zaposlenih, a to se naročito odnosi na poslodavce koji isplaćuju najniže zarade u Republici.
U mnogo povoljniji položaj se dovode i preduzetnici koji u ovom trenutku isplaćuju doprinose u visini od 100% od prosečne republičke zarade, tako da se ovim zakonom ispravlja ta nepravilnost i jednostavno nelogičnost, jer su mnogi od njih do sada imali niži prihod koji je bio oporezovan od prosečne zarade.
Kada je u pitanju rad sa nepunim radni vremenom, predložena je primena srazmerne najniže mesečne osnovice doprinosa, ukoliko zaposleni ostvaruju pravo kod dva ili više poslodavaca.
Na ovaj način, cilj ovog zakona je da se izbegnu brojne zloupotrebe koje su postojale, ukoliko se zaposleni fiktivno prijavljuje, kao i kada se zapošljava sa nepunim radnim vremenom. U oblasti zdravstvenog osiguranja umesto sada postojećih 13 stopa, predlaže se samo
jedna stopa za ukupna prava i samo jedna stopa za ograničena prava po osnovu povrede na radu, čime se značajno pojednostavljuje čitav postupak.
Zakon uvodi jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3%, za PIO od 22% i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ovaj procenat se uvećava sa 1,1% na 1,5%.
Predložene stope doprinosa su u funkciji smanjivanja postojećeg finansijskog deficita organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Zahvaljujući uspešnoj politici Vlade Republike Srbije, pre svega fiskalnoj politici i zakonima koje smo mi doneli ovde u prethodnom periodu, i pored povećanja stopa doprinosa, obezbediće se smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika usled ukidanja obaveze plaćanja poreza na fond zarada.
Zakon će direktno uticati i na povećanje zaposlenosti kategorija lica koja se teže zapošljavaju a koja primaju novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i lica koja se vode na evidenciji zaposlenih u neprekidnom trajanju od jedne godine, a koja su starija od 50, odnosno 45 godina.
Povoljnost se ogleda u tome što zakon predviđa mogućnost da poslodavci koji zaposle ovakva lica ne plaćaju porez na teret poslodavca, odnosno ne plaćaju doprinose na teret poslodavca za lica starija od 50 godina, a onda se umanjuje za 80% ukoliko zaposle lica starija od 45 godina.
Ovo je veoma značajno zbog velikog broja ljudi koji su u procesu tranzicije ostali bez posla kao tehnološki višak, imaju jedan kraći period do penzije, a objektivno teško mogu da se zaposle zbog godina starosti.
Novina je i to da se ovim zakonom više ne propisuje obaveza poslodavca da izmiri doprinose, a nakon toga zarade, već ova obaveza dospeva danom isplate zarade, znači, poslodavac je dužan da isplati i sve doprinose.
Na kraju, ovaj zakon obezbeđuje usklađivanje sistema doprinosa sa najrazvijenijim zemljama Evropske unije, a sigurno da je činjenica da će fond za PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti, poljoprivrednika, kao i fond zdravstvenog osiguranja i Nacionalna služba za zapošljavanje imati povećane prihode, da će sredstva koja će koristi njihovi korisnici biti upotrebljena na pravi način, što predstavlja najbolji razlog i poziv za sve vas da zajedno sa poslanicima DSS-a glasate za ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala, gospodine Petkoviću.
Ovlašćeni predstavnik SPS-a, narodni poslanik Toma Bušetić.