Poštovani poslanici, SPS će podržati ovaj zakon.
Međutim, želim da kažem da će se neki problemi kod naplate doprinosa ponovo pojaviti, kao što su i ranije bili. Naime, zašto su bile različite stope po stepenima stručne spreme, to je u naše vreme bio jedan vid takvog načina, a i kasnije je DOS to prihvatio. Suština problema je bila što su novokomponovani bogataši sve radnike prijavili po minimalnim zaradama. Plaćali su najmanju stopu doprinosa i na taj način oštećivali državu.
Naravno, verovatno su to oni što su nas u socijalizmu učili da će država da odumre, pa ju je trebalo što pre likvidirati i na taj način oštećivati.
Ovde imamo nekoliko dobrih predloga u ovom zakonu. Međutim, šta je problem kod penziono-invalidskog osiguranja? Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje sigurno će biti u takvoj situaciji da neće moći da isplaćuje penzije, jer mi smo država u kojoj je odnos između onih koji rade i koji su penzioneri, nažalost, 1:1. Rešavajući probleme, više socijalne prilike, mi smo država u kojoj imamo neprirodno mnogo invalidskih penzionera, što nije bilo u suštini problem invalidnosti već rešavanja socijalnih slučajeva.
Kada je u pitanju tekstilna industrija, mislim da ovo rasterećenje od 20 do 30 jeste dobro. Međutim, problem tekstilne industrije neće se rešiti na taj način što se rasterećuje.
Dokle god budu naše granice otvorene za neograničen uvoz, pre svega robe iz Kine i Turske, mi jednostavno nećemo pomoći tekstilnim fabrikama, niti ćemo moći da im pomognemo.
Takođe, ideja da se, kada zapošljava ljude od 50 i 45 godina, omogući poslodavcu da ne plaća dve godine doprinos jeste dobra, ali, molim vas, u nekoj normalnoj zemlji ljudi sa 50 godina praktično završavaju radni vek i radni staž.
Ono što je najveći protivnik ovog zakona i što će i dalje da regrutuje nove nezaposlene ljude, to je Zakon o privatizaciji, koji nismo imali hrabrosti nimalo da promenimo. Naime, zahvaljujući Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, jedinu korist od njega imaju oni tajkuni koji u bescenje kupuju imovinu i oni koji u ime države to prodaju.
Vojislav Koštunica je rekao za ovom govornicom u svojoj pristupnoj besedi - privatizacija mora biti pravedna, mora biti u korist
malih akcionara i u korist države. Od ovog vida privatizacije nemaju koristi ni mali akcionari, a ni država, ima jedna grupa ljudi.
Danas čujemo sa govornice da je privatizacija zastala. Normalno da je zastala jer predsednik Agencije za privatizaciju ne može da se uklopi u dosadašnje šeme. Tu se ne može raditi pošteno. Tu se mora uklopiti sa tajkunima, jer samo na taj način će biti ubrzana. Onog momenta kada bude želeo to da radi pošteno, smeniće ga. Verujem da će veoma brzo biti smenjen, jer ova privatizacija je u funkciji tajkuna i onih koji u ime Vlade to rade.
Na kraju, ne mogu da shvatim ovu vladu da je mesto ministra za privatizaciju nepopunjeno. Verujte, najprofitabilnije ministarsko mesto jeste ministar za privatizaciju. Da to nije u DSS-u nego u nekoj drugoj stranci, ni dva minuta ne bi bilo slobodno, "poklali" bi se oko tog mesta, jer je jako profitabilno, a vreme će pokazati da govorim istinu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Sanja Čeković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog zakona, ko zna kojeg po redu, koji se donosi po hitnom postupku i u tome zaista nema neke bitnije razlike između onog prethodnog režima Đinđić-Živković i ovog režima koji je uspostavila ova široka koalicija. Uvek su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku slični.
Kaže se: "Predlaže se da se, saglasno članu 157. Poslovnika o Narodnoj Skupštini Republike Srbije, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedila njegova primena i s tim u vezi pozitivni efekti za obveznike", pa se kaže da bi bilo više para u fondovima, više para za korisnike itd, i ako se on ne donese, nastupiće neke katastrofalne posledice.
Ako je to tako važno, pitam vas - zašto o tom zakonu nismo raspravljali u redovnom zasedanju Narodne skupštine, zašto smo čekali vanredno zasedanje.
Zašto smo čekali da ovoliko vreme prođe da bismo taj zakon doneli i, na kraju, zašto je koleginica Bošnjak, iz poslaničke grupe G17 plus, amandmanom predložila da se primena ovog zakona odloži do 1. septembra 2004. godine, pa ga sada donosimo po hitnom postupku.
Ona može reći da je ostalo malo vremena da se donesu neka podzakonska akta ili neki drugi zakoni koji bi pratili ovaj zakon, zašto predlagač zakona to unapred nije predvideo u ovom zakonu, pa da je rok tog važenja od 1. septembra.
To vam govorim sa tehničke strane, koliko malo pažnje obraćate na te detalje kada nam ove zakone predlažete.
Dalje, baš zbog toga što se zakon donosi po hitnom postupku i što se verovatno ministru žuri, a nezvanično smo obavešteni da mu aranžman na moru počinje od sutra, kada se po nekim prognozama poboljšavaju i vremenski uslovi, on dolazi ovde nervozan, ljut i viče narodnim poslanicima.
Ne može ministar tako da se ponaša. Mi smo ovde da kontrolišemo ministra, da mu tražimo "crno ispod nokta", da mu tražimo "dlaku u jajetu", da kontrolišemo sve ono što on radi, mi koji smo predstavnici opozicije. Ne očekuje valjda od svoje poslaničke grupe, kojima je partijski šef, da se usprotive ovom zakonu i da traže neke promene. Oni su na svojoj poslaničkoj grupi, u okviru vladajuće većine koju predstavljaju, dogovorili baš ovakav oblik zakona.
Mi smo ti koji moramo da mu ukažemo, da budemo oštri kritičari. Mi smo ti kojima je uvek mnogo kada Vlada traži od naroda, a Vlada je uvek ta kojoj je malo kada uzima od naroda, a mnogo kada daje narodu. Mi smo ti da na neki način štitimo interese onih koje Vlada pokušava da obaveže da plaćaju nešto više nego što je bilo do sada. Uostalom, onaj ko raspolaže silom, nije dobar domaćin. Jer, ukoliko ne naplati po principu dobrovoljnosti, ima inspekcije, policiju koja će to naplatiti. Dakle, onaj ko raspolaže silom nikada nije dobar domaćin.
Što se samog zakona tiče, pročitaću vam jedan deo iz obrazloženja, gde se kaže nešto što je kao prepisano iz programa Srpske radikalne stranke. "Širenjem osnovice za plaćanje doprinosa u potpunosti se uvažava princip plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju. Plaćanjem doprinosa na dohodak ostvaren po svim oblicima rada pojedincu se opredeljuje veći nivo sopstvene materijalne i socijalne sigurnosti u slučajevima nastupanja rizika obuhvaćenih socijalnim osiguranjem, uz odgovarajuće neophodno prisustvo solidarnosti".
Taj princip solidarnosti i sveobuhvatnosti plaćanja doprinosa, kako bi oni bili niži, jeste princip koji je predlagala i SRS prilikom donošenja ranijih zakona iz ove oblasti, čiji amandmani, nažalost, nisu bili prihvaćeni i mi neopravdano kasnimo sa donošenjem ovakvog zakona.
Pitam - u čemu je to Dinkić reformista, a srpski radikali, koji su nekoliko godina ranije predlagali ovakav zakon, konzervativni, nisu reformisti i okrenuti su nekoj prošlosti.
Mi zaista ne možemo da nađemo puno zamerki na ovaj zakon. Međutim, što se tiče nekih rokova, naročito u delu koji se tiče oslobađanja poslodavca od plaćanja doprinosa, mislimo da je taj rok od dve godine kratak, da je onaj rok od tri godine za koji je obavezan da ne otpusti novozaposlenog radnika starijeg od 50 godina takođe kratak, jer pogledajte kada neko ima 55 godina i ostane bez posla, ko će ga posle zaposliti?
Ono na šta posebno skrećemo pažnju je da ne postoji princip dobrovoljnosti osiguranja za poljoprivrednike. To su ljudi koji najmanje koriste te usluge i mislimo da je tu trebalo ići sa tim.
Mi smo dobili, kao i sve ostale poslaničke grupe, dopis Zadružnog saveza Srbije i mi zaista stojimo iza njihovih amandmana. To je pre svega da lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ne budu obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, jer to su kratki poslovi, koji se ponekad rade nekoliko sati, nekoliko dana i teško je među njima naći onoga ko će to koristiti.
Druga primedba je da su opravdane visoke novčane kazne za poslodavce koji ne obračunavaju i ne uplate doprinose, ali odredba da se plaća kazna iste visine za one koji pogrešno obračunaju ili uplaćuju doprinose nekako nam je nelogična, jer se može raditi o nekoj slučajnoj grešci, a ne o nameri.
Mi smo zaista zahvalni i nemamo mnogo razloga da se ljutimo na ponašanje ministra Dinkića. Dokle god se ministar Dinkić bude tako ponašao, mi ćemo u njegovom Vlasotincu imati 80% i 90% glasova, ili 100%, u Beogradu ćemo imati sve više glasova, u Srbiji, jer kažu – bolje da glasamo za radikale, pošteniji su i ispravniji, nego da glasamo za Dinkića, jer njegovo ponašanje ukazuje na malog diktatora.

Reč ima narodni poslanik Sanja Čeković.

Dame i gospodo poslanici, paket poreskih zakona, koji je u nekoliko navrata bio upućen Skupštini na razmatranje, sa ova tri ili četiri preostala zakona, doneće novu sliku poreskih obaveza koje će poreski obveznici plaćati u narednom periodu.
Mnogo bi bolje bilo i efektnije da smo u jednom mahu uspeli da usvojimo sve ove zakone, jer bi njihova primena bila efektnija i poreski obveznici bi odmah osetili olakšanje u davanjima prema državi. No, neki od njih će stupiti na snagu 1. januara, a zbog vaše informisanosti ponovila bih da je ova skupština ukinula porez na finansijske transakcije, primenjuje se do 1. januara naredne godine i samim tim poreski obveznici će biti rasterećeni velikih davanja u narednoj godini.
Podsetila bih vas da je porez na fond zarada ukinut od 1. jula i da već sada 3,5% manje obračunavamo i uplaćujemo na zarade.
Novim porezom, koji ćemo usvojiti, tj. PDV-om, opšta stopa poreza na promet je smanjena sa 20 na 18%. Pošto je to dominantan porez i to smanjenje će se osetiti, i sam način plaćanja poreza na promet u narednoj godini, negde sredinom godine, značajno će doprineti da poreski obveznici osete upravo to smanjenje. Dakle, ne samo u cifri nego i u davanjima sa svojih tekućih računa.
U ovom poreskom paketu, koji razmatramo već par dana, dosta smo govorili o PDV-u. Do jutros smo govorili o porezu na dobit preduzeća, koji u svom osnovnom načelu ima smanjenje poreske stope sa 14 na 10%, i niko nas ne može ubediti da to smanjenje nije malo i da u tom smislu neće biti stimulativno za otvaranje novih radnji, preduzeća i za rad poreskih obveznika preko računa, dakle da se konačno i u našoj zemlji sve radi preko računa, i da poreski obveznici budu rasterećeni sive ekonomije, i da mogu na način na koji rade sve zemlje u svetu da usmere svoje poslovanje.
Sada je pred nama zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niko od 250 poslanika ne može da bude toliko zlurad i da kaže da to nije dobar zakon. Taj Predlog zakon je ispravio sve anomalije prošlog zakona i on se u potpunosti prilagođava ekonomskom trenutku i mogućnostima naših poreskih obveznika.
Kada to kažem značajno je istaći da više nema osam osnovica, a one su bile jako opterećujuće za naše poreske obveznike, jer su na te osnovice u bruto iznosu bili nadograđivani doprinosi i porezi koji su se plaćali na plate, i često su oni bili mnogo veći od same ekonomske snage poreskog obveznika, bilo da je to pravno lice ili preduzetnik.
Formiranjem jedne osnovice daćemo mogućnost svima da isplate zarade. Ono što je suština prilikom isplata zarada je to da će ovaj zakon voditi računa da se na isplate i neto zarade ne obračunaju samo doprinosi, nego i da ljudi koji rade u tim firmama prime makar zaradu koja će biti minimalna. Dakle, to će biti ta bruto zarada.
U ovom zakonu posebno treba ceniti činjenicu da veliki broj starijih ljudi može ostati bez posla, kao u opštini iz koje dolazim, a dolazim iz Negotina, gde je veliki gigant, IHP "Prahovo", koji je u jednom momentu zapošljavao preko 4.000 ljudi, sada otpustio, iz raznih razloga, preko 2.000 ljudi i oni se ne nalaze nigde, jer su u godinama, od 45 do 50 starosti. Morate priznati da te godine baš nikome nisu privlačne za počinjanje nekog novog posla.
Potpunim oslobađanjem uplate doprinosa za ljude u tom periodu od 45 do 50 godina ovim zakonom, država preuzima na sebe da im uplaćuje poreze i doprinose, a oni kao takvi da budu ponuda, da ih neko zaposli, makar još par godina, dok ti ljudi ne steknu pravo na svoju zasluženu penziju.
Zakon je na sreću svih nas izuzetno pozitivan. Pokazaće sve svoje vrline u momentu primene, i poslanička grupa SPO – Nova Srbija će sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon.

Za reč se javio narodni poslanik Miroljub Marić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  dozvolite mi da pre nego što pređem na Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prenesem jednu ozbiljnu zamerku mojih glasača, prijatelja i članova G17 plus iz Aleksandrovca. Upravo su moji Župljani ljuti što narodni poslanici ovoliko sporo i traljavo rade.
Za pohvalu je što radimo usred leta, ali neoprostivo je da ovako sporo radimo, s obzirom da imamo jednu veliku vanrednu sednicu i 11 tačaka dnevnog reda. Neka se prepoznaju oni koji usporavaju rad, neću da ih pominjem, a G17 plus se zalaže da radimo što brže, efikasnije i u tom kontekstu ću i da komentarišem Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Ovaj zakon obezbeđuje sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, gde podrazumevamo obavezno penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje nezaposlenih lica. Ova sredstva koja se ovim doprinosima ubiraju predstavljaju javni prihod, koji je pod kontrolom organizacija za obavezno socijalno osiguranje i taj javni prihod je poželjno da bude što solidniji, da bi korisnici sredstava bili adekvatno zadovoljeni.
Zakon precizno reguliše ko su obveznici, zatim osnovice doprinosa, najniže i najviše osnovice, stope doprinosa, slučajeve kada miruje obaveza plaćanja doprinosa, obračunavanje, utvrđivanje i plaćanje doprinosa, kontrolu obračuna i plaćanja, koja je vrlo značajna, i na kraju postoje kaznene mere za one koji ne budu poštovali odredbe ovog zakona.
Postoji više kvalitetnih razloga za donošenje ovog zakona. Prvo što je ovo vrlo značajna materija i jednostavno ovaj novi zakon pojednostavljuje sistem doprinosa. Vrlo je važno da ovaj zakon uređuje sva bitna pitanja jednim jedinim zakonom, jer smo do sada imali slučaj da je više zakona uređivalo ovu materiju, kao npr. Zakon za socijalno osiguranje, Zakon o PIO i Zakon o nezaposlenim licima. Ovog puta imamo zakon koji kompletno i jedinstveno reguliše ovu materiju.
Vrlo je značajno što ovaj zakon omogućava širenje osnovice na sve oblike rada, tako da automatski širenjem osnovice dobijamo mogućnost da dobijemo masu onih koji plaćaju doprinose i automatski efikasnije i više punimo te fondove koji su neophodni za normalan rad.
Dalje, zakon predviđa načelo obaveznosti, ali predviđa i načelo solidarnosti i uzajamnosti. Uvodi se institut najviše i najniže osnovice osiguranja koji je vrlo značajan. Ukidaju se višestruke stope doprinosa za zdravstveno osiguranje. Raniji zakon je imao 13 stopa, a sada se uvodi jedinstvena stopa za zdravstveno osiguranje od 12,3%. Mogu da komentarišem ovu stopu od 12,3% u smislu da nas ova stopa uvodi u red srednjih zemalja po pitanju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Međutim, moramo da konstatujemo, da ne bismo obmanjivali narod, da ova stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje u našim uslovima nije dovoljna iz razloga što je masa sredstava, na koju se uplaćuje ova stopa, tako mala i skromna da nažalost ne može da pokrije troškove tako glomaznog zdravstva koje imamo.
Navešću vam jedan primer pošto ne želim da polemišem sa prethodnicima iz prethodnih vlasti, koji pričaju da je bilo dobro 90-ih, da je bilo 80-ih, nije mi to cilj, ali samo za vašu informaciju, već sam 24 godine lekar i prošao sam raznorazne reforme i raznorazne doprinose.
Problem je ovog sistema, našeg sistema zdravstvenog osiguranja, jer smo omasovili zdravstvo, razvili i osavremenili zdravstvo, a doprinosi, bez obzira što je ova stopa pristojna, jednostavno ne zadovoljavaju čak ni same plate lekara. O tom problemu diskutovaćemo verovatno početkom jeseni sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, sa novim zakonom o zdravstvenom osiguranju, a da se sada vratim na ovaj zakon.
Imamo još porast stope za penziono i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22% i stopu za nezaposlena lica koja je popeta sa 1,1% na 1,5%. Lako bih tu citirao gospodina ministra Dinkića da nam je ova stopa za nezaposlenost posle Slovenije najmanja u Evropi. Međutim, s obzirom da je bila još manja imamo šanse da ovu stopu popnemo, a popećemo je sukcesivno, polako vremenski, da ne bi sada opterećivala određene inpute.
Pored povećanja stopa vrlo je značajno da se smanjuje fiskalno opterećenje iz više razloga. Prvo, moja prethodna govornica je pomenula, porez na fond zarada od 3,5% je od 1. jula 2004. godine ukinut i automatski su rasterećene zarade, s tim što je porast stope po sva tri osnova ovog zakona 2,2%, tako da je fiskalno rasterećenje evidentno.
Drugo, jedan interesantan detalj kod novog zakona je i taj da končano nema doprinosa kada se ne vrši isplata zarada. Ranije to nije bio slučaj. Znači, svi oni koji ne privređuju, koji nemaju zaradu, automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinos. To isto važi za lica koja se odjave, kao i za zemljoradnike koji ne plaćaju osiguranje. Automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinose.
Na kraju, da ne bih zadržavao auditorijum u smislu efikasnosti, samo ću da napomenem da je ovaj zakon uslov za obezbeđenje harmonizacije sistema doprinosa na nivou Evropske unije.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Davidović.

Izgleda da neki žele da se vratimo u vreme Saveza komunista, da se samo predloži dnevni red i da nema diskusije, usvaja se jednoglasno i idemo kući. Osnovna funkcija parlamenta jeste da se vodi rasprava o predloženim tačkama.
Dosadašnji način utvrđivanja doprinosa izgleda da nije dobar ni za aktuelnog ministra, s obzirom da je sada u ovom predlogu zakona predložen novi koncept ubiranja doprinosa. To se pre svega odnosi na način određivanja osnovice doprinosa.
Sada se u Predlogu zakona kaže da se kao najniža mesečna osnovica uzima 40% od prosečne mesečne bruto zarade u Srbiji. Prilikom isplate zarade poslodavac je po dosadašnjim propisima bio dužan da izvrši uplatu doprinosa za socijalno osiguranje najdalje do 30. u mesecu za prethodni mesec na iznos najviše zakonom propisane osnovice prema stepenu stručne spreme.
Na ovaj način su poslodavci na neki način zakidali na doprinosima tako što je zaposlenog obično prijavljivao na niži stepen stručne spreme, odnosno ako je zaposleni imao VII stepen stručne spreme prijavljivao ga je na srednji stepen stručne spreme i time je pravio štetu zaposlenom i državi.
Novi zakon o socijalnom osiguranju predviđa ukidanje osnovica prema stepenu stručnosti i predlaže samo jednu obaveznu osnovicu za obračun i doprinos i to u visini od 40% od mesečne zarade ostvarene u Republici. Predlog se može posmatrati sa stanovišta što će svaki poslodavac uplatiti doprinose na iznos najniže osnovice, a time jedino zaposleni mogu biti u podređenoj situaciji pri kasnijem utvrđivanju osnovice za penziju, kada se uzimaju u obzir proseci zarada za određeni period, odnosno za određeni broj godina.
Ono što je izuzetno bitno da se spomene u ovoj raspravi jeste činjenica, a vidim da po tom pitanju nisu predložena nikakva rešenja, tiče se građana, prvenstveno stanovništva koje živi na selu, a koje je nekada bilo najviše opterećeno i zahvaćeno enormno velikim doprinosima za penziono i socijalno osiguranje.
Naime, danas takav oblik ubiranja doprinosa ne postoji, ali je zato većini domaćinstava ostao ogroman dug iz prethodnog perioda, a koji je još bio opterećen kamatom. Neizmirenje ovog nerealnog duga danas predstavlja bukvalno nerešiv problem za većinu tih seoskih domaćinstava, jer dok se ona ne izmire ne mogu se ostvariti druga osiguranja, u smislu toga da član tog domaćinstva koji želi da uplati samostalno zdravstveno osiguranje ne može da izmiri taj prethodno napravljeni dug.
Obično kod tih članova domaćinstava niko ne radi, a takvih je sve više i više, s obzirom da je u poslednje tri godine skoro pola miliona ljudi ostalo bez posla. Možda će ministar pokušati da na neki način iznađe rešenje za ovakve slučajeve, jer mora se imati na umu da su poljoprivrednici bukvalno uništeni i da nemaju sredstva da izmire svoja ranije nastala dugovanja.
Nemaju sredstva zato što im nije plaćeno po realnoj ceni, zato što je tako ubrana višnja, zato što se malina plaća u bescenje, dok država štiti nakupce.
Pšenica je procenjena na 8,5 dinara, a cene repromaterijala za setvu i za zaštitu neuporedivo skaču, što nikako ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da se namiruju prethodno nastali dugovi.
To što su fondovi socijalnog osiguranja prazni, ne znači da će ih sada po ovom novom predlogu zakona popuniti doprinosi obveznika, od kojih bi većina mogla da se svrsta u kategoriju ugroženih domaćinstava. Činjenica je da je danas u Srbiji manje obveznika doprinosa za PIO. Većina njih se nalazi na birou za nezaposlene. Takođe, oni koji su zaposleni kod privatnika, dešava se situacija da je promet jedva pozitivan, tako da se tu smanjuje broj radnika.
Ovde je malopre bilo reči o Fabrici cementa. Jedan sam od bivših radnika Fabrike cementa i mogu da kažem sledeće. Tamo je do privatizacije, odnosno do decembra 2001. godine bilo zaposleno oko 2.400 radnika, a danas ih je zaposleno samo 600, a 2007. godine biće ih ukupno 300 po planu.
Mnoge stvari su diskutabilne ako ćemo da govorimo o procesu privatizacije, mada tu sada nije tačka, ali situacija je takva da od tih 1.900 radnika koji su ostali bez posla, jedva da je njih 900 zaposleno i da legalno plaća svoje doprinose penzionom i socijalnom osiguranju. Možda će se fondovi popuniti kaznenim odredbama po zamisli ministra Dinkića.
Komentarisao bih član 74. koji se direktno odnosi na fizička lica, a rekao bih najviše na poljoprivrednike obveznike, gde im se bukvalno preti da će, ukoliko ne izmire obaveze u datom roku, biti kažnjeni novčanom kaznom u rasponu od 2.500 do 50.000 dinara. Umesto da Ministarstvo i Vlada Srbije pomognu poljoprivrednim proizvođačima, oni se trude da im uzmu poslednji dinar iz džepa.
Na kraju, kratko bih komentarisao u članu 8. stav 11. gde su u obveznike zdravstvenog osiguranja ubrojane monahinje i monasi.
Pre svega, iz poštovanja prema tim čuvarima naše nacionalne i kulturne baštine, država Srbija bi trebalo da ih oslobodi bilo kakvih doprinosa. Zar misli da će tim mizernim doprinosima biti popunjen fond osiguranja? Oni bez ikakve naknade čuvaju naše svetinje, obnavljaju stare ruševine manastira, crkve, podižu konake, neguju bolesne pri nekoliko manastira u Srbiji. Dodelite im za to zdravstveno osiguranje bez doprinosa, jer oni svoje prihode, iako ih imaju, namenjuju za održavanje onih svetinja gde borave.
Gospodin ministar, s obzirom da on nije ovde, umesto što planira da puni fondove doprinosima radnika koji imaju plate od 4.000 ili 5.000 dinara, možda bi bilo bolje da se potrudi da naplati nešto i od onih silnih ekstraprofitera, sa čime je pre tri godine nastupao u javnosti ili ih je sada naprasno zaboravio. Za njih nema pretnji ni kazni, samo su namenjene za običan narod, koji u Srbiji danas izuzetno teško živi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Davidović, a neka se pripremi narodni poslanik Miodrag Đorđević.