Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnja zakonska regulativa koja je pratila obavezno socijalno osiguranje je bila predmet tumačenja u više različitih zakona. Po prvi put, donošenjem ovakvog zakona, na jedinstven način se uređuju sva bitna pitanja vezana za obavezno socijalno osiguranje, a što je u skladu sa praksom zemalja sa razvijenom tržišnom ekonomijom, pre svega zemalja Evropske unije. Na ovaj način se postiže da sistem doprinosa, kojim se finansira obavezno socijalno osiguranje, postaje integralni deo fiskalnog sistema naše Republike, što proističe iz ekonomsko-finansijskog sadržaja doprinosa koji predstavljaju javne prihode.
Potrebno je istaći da se pojednostavljenje sistema doprinosa ostvaruje ujednačavanjem osnovice doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja, kao i smanjenjem višestrukih stopa doprinosa u pojedinim oblicima obaveznog socijalnog osiguranja. Pored osnovice doprinosa za iste obveznike za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja, različite kategorije obveznika ujednačavaju stepen doprinosa u odnosu na osnovicu, što je novina u ovom zakonu.
Uz princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju, suština ovog zakona se bazira na uvažavanju principa plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, što je jedno od važnih obeležja ovog zakona.
Ujednačavanjem sa poreskom osnovicom za porez na dohodak od rada postiže se pojednostavljenje sistema doprinosa i lakša kontrola evidencije o izvršenim uplatama i naplatama doprinosa.
Načela obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti su razlog da ujednačavanje osnovice doprinosa sa osnovicama poreza na dohodak po osnovu rada nije moguće izvršiti u potpunosti. I pored toga predložena jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% prosečne mesečne zarade u Republici za sve obveznike, u odnosu na dosadašnjih 8% prema stepenu stručnosti, u rasponu od 37% do 155% od prosečne mesečne zarade u Republici, u skladu je između uloženih sredstava doprinosa i prava koja se po tom osnovu koriste. Istovremeno, na ovaj način se sprečava zloupotreba načela solidarnosti kao stožera socijalnog osiguranja.
Građanima Srbije se ukidaju iz oblasti zdravstvenog osiguranja višestruke stope doprinosa i predlaže se samo jedna stopa za ukupna prava iz zdravstvenog osiguranja i jedna stopa za ograničena prava
na osnovu povrede na radu umesto do sada postojećih 13 stopa u ovoj oblasti osiguranja.
Predložene stope doprinosa imaju cilj da smanje postojeći finansijski deficit organizacija za obavezno socijalno osiguranje, što se postiže povećanjem prihoda od doprinosa iz svih oblika rada uvođenjem jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3% umesto pomenutih dosadašnjih 13 stopa, koje su se kretale u rasponu od 0,8 do 17,7%. Za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u određenim slučajevima, predlaže se stopa od 2%. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti predlaže se stopa doprinosa u iznosu od 1,5% u odnosu na prethodnih 1,1%.
Ovim zakonom je predviđeno povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22%.
I pored predloženog povećanja stopa doprinosa, sveukupnom fiskalnom politikom se obezbeđuje smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika kao krajnji cilj zakona. (ukidanje obaveze plaćanja poreza na fond zarada od 1.7.2004. godine).
Tako se postiže fiskalno rasterećenje neto zarada zaposlenih sa 73,8 na 73,1%, a po osnovu samostalnih delatnosti sa 73,6% na 69,8% oporezive dobiti.
Značajna novina u ovom zakonu odnosi se na obavezu poslodavca, koja ne predviđa da je u obavezi da obračuna i plati doprinos u slučaju kada ne vrši isplatu zarada do kraja narednog za prethodni mesec, pre svega u firmama gde postoji teška ekonomska situacija i gde se ne isplaćuju zarade.
Povoljnost za sveštenike i verske službenike, koji su do sada plaćali doprinose na osnovice koje su bile prema stručnoj spremi tih osiguranika, jeste što je zamenjena osnovica doprinosa i sada će biti u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u četvrtom kvartalu prethodne godine. Za monahe i monahinje propisuje se osnovica doprinosa u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, odnosno 40% prosečne zarade u Republici.
Za naše poljoprivrednike osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koju se plaća porez na dohodak građana. Ona je niža od do sada važeće najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja je iznosila 50% od prosečne zarade u Republici.
U slučaju invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti utvrđuje se osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučajeve povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom, u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, što je jedno od važnijih obeležja ovog zakona.
Umesto osam najnižih mesečnih osnovica doprinosa utvrđenih prema stepenu stručnosti, što je bilo dosadašnje zakonsko rešenje, predložena je samo jedna i to najniža mesečna osnovica doprinosa.
U slučaju kada zaposleni zbog početka rada ili prestanka rada u toku meseca ili iz drugih razloga ne ostvaruje pun mesečni fond rada kod poslodavca, primenjuje se ovim zakonom iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za te slučajeve, što je svakako pogodnost za radnike.
Prema dosadašnjem rešenju zakona, preduzetnicima je predviđena najniža mesečna osnovica doprinosa u visini 100% prosečne zarade u Republici, a primenom jedinstvene minimalne osnovice doprinosa od 40% prosečne zarade u Republici ostvariće se značajno fiskalno rasterećenje kod onih koji se bave starim zanatima, poslovima iz oblasti narodne radinosti, zanatskim delatnostima i drugih preduzetničkim poslovima.
Licima koja su starija od 50, odnosno 45 godina, koja su kod Nacionalne službe za zapošljavanje sa statusom primaoca novčane naknade po osnovu nezaposlenosti ili prijavljena kao nezaposlena, najmanje godinu dana bez prekida, propisuje se olakšica za poslodavca koja se ogleda u oslobađanju plaćanja doprinosa na teret poslodavca za zaposlena lica starija od 50 godina, odnosno plaćanje tog doprinosa po umanjenoj stopi za 80% za lica starija od 45 godina.
Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti će imati porast rashoda, očekuje se, od oko 50 miliona dinara zbog porasta stope zdravstvenog osiguranja za penzionere u 2004. godini. Sa druge strane se očekuje porast prihoda od doprinosa u visini od 200 miliona dinara usled porasta stopa doprinosa. Na taj način očekuje se pozitivan neto efekat na bilans fonda. Procenjeno je da će Nacionalna agencija za zapošljavanje imati porast doprinosa za 900 miliona dinara, što će obezbediti bolji rad ove službe.
U svakom slučaju, zaključak je da donošenjem ovakvog jednog zakona postižemo pojednostavljenje sistema doprinosa, povećanje prihoda od doprinosa putem izjednačavanja različitih oblika rada u pogledu obaveze plaćanja doprinosa i širenje osnovice doprinosa, fiskalno rasterećenje zarada za poslodavce sa najnižom fiskalnom snagom (odnosno niskim zaradama zaposlenih), smanjenje sive ekonomije, bolju kontrolu i efikasniju naplatu doprinosa.
Iz svih ovih razloga, DSS će podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Išpanović Ištvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su poljoprivrednici, odnosno građani koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom veoma ugrožena kategorija. Rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji ne zavise samo od njihovog rada i aktivnosti. Mnogo je faktora koji utiču na to - suša, kiše, niske otkupne cene, stočne bolesti mogu uništiti celogodišnji rad poljoprivrednika.
S druge strane, i prethodna i ova vlada učinile su to da su mnoga preduzeća propala, prodata po bagatelnim cenama, a radnici ostali bez posla. Radnici se vraćaju na selo, na porodična imanja, i tu pokušavaju da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Takve ljude treba ohrabriti, treba merama država stimulisati njihov povratak na selo, učiniti da se što lakše snađu i podnesu gubitak radnog mesta.
Mere mogu biti različite, počev od jednokratne pomoći za nabavku neophodne mehanizacije, povoljnih kredita za nabavku semenskog materijala i nabavku stočnog fonda. Jedna od mera mora biti i stimulacija kod doprinosa za socijalno osiguranje. Zato se zalažem da se povratnici, odnosno oni radnici koji su ostali bez posla, a vraćaju se na selo i počinju sa poljoprivrednom proizvodnjom, dodatno stimulišu, nešto slično kao kod poslodavaca koji zasnivaju radni odnos sa licima starijim od 45 godina.
Kompletno predlažem da Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinose za ovu kategoriju ljudi, u roku koji se može smatrati primerenim i koji će stimulisati povratak na selo i razvoj poljoprivrede.
Niskim cenama i neorganizovanim otkupom poljoprivrednih proizvoda, ova vlada ne pomaže poljoprivrednicima, već izvoznicima poljoprivrednih proizvoda i nakupcima. Da je tako, kao dokaz može poslužiti berba i otkup čuvene oblačinske višnje u opštini Merošina. Posle blokade međunarodnih puteva, proizvođači su pozvani na razgovor u
Vladu Srbije oko dogovora cene višnje. Postignut je dogovor da cena višnje bude 23 dinara prva klasa, a druga klasa 18 dinara. Međutim, na terenu to nije bilo tako.
Mnogi voćnjaci u opštini Merošina ostali su neobrani ili su proizvođači bacali višnje na deponije, nezadovoljni ovako niskim otkupnim cenama. Vlada umesto da stimuliše proizvođače, stimuliše izvoznike sa 7% na ukupnu izvezenu količinu.
Trebalo bi da gospoda u Vladi obrate veću pažnju poljoprivredi, jer kad treba da se izdvoje porezi i samodoprinosi, seljaci su tu. Kad treba da se brani država, seljaci su tu. Kad treba da se organizuje da se ide u vojsku, seljaci su tu, a kad treba pomoći seljaku, tu Vlada zatvara oči.
Sa ovako upropašćenom poljoprivrednom proizvodnjom, ukoliko i poljoprivredu upropastite, a na dobrom ste putu da to uradite, Srbiji nema spasa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Slaviša Slavković.

Hvala lepo. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred sobom zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i izgleda da po ovom zakonu nije bilo mnogo kritika. Pojedini poslanici koriste govornicu da izreknu neke opšte kritike, počev od privatizacije pa nadalje, jer očigledno je zakon dobar i nema nekih ozbiljnijih zamerki. Zbog toga će poslanička grupa G17 plus podržati ovaj zakon, a nadam se da će i ostali poslanici isto to učiniti.

U uvodnom izlaganju gospodin ministar je naveo niz razloga za donošenje ovog zakona, kao što je pojednostavljenje sistema doprinosa, izjednačavanje različitih oblika u pogledu plaćanja doprinosa, značajno rasterećenje privrede i preduzetnika, smanjenje sive ekonomije itd.

Dodao bih još jedan razlog, a to je stvaranje povoljnije klime za strana ulaganja. Naime, imao sam prilike kao predsednik jedne opštine da često razgovaram sa potencijalnim stranim ulagačima i oni su, između ostalih razloga, navodili i to da imamo komplikovan sistem, komplikovanu administraciju.

Naravno, naša zemlja će biti privlačnija za strane investitore ukoliko imamo manju cenu rada, odnosno jeftiniju radnu snagu. Ovaj zakon znači da će prestati pojedine odredbe dosadašnjih zakona, i to Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o PIO, kao i Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na početku je započeta jedna rasprava o tome kada su donete odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, oko različitih stopa doprinosa.

Pošto poslanik koji je započeo raspravu oko toga nije prisutan, iz nekih svojih principa kojih se uvek držim, neću potezati to pitanje, ali znam da je ta izmena zakona doneta 1998. ili 1999. godine. Pošto sam bio poslanik, sećam se kada su te odredbe ugrađene u Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Želeo bih samo da se zadržim na nekim odredbama za koje smatram da predstavljaju značajne novine u ovom sistemu. Svakako, to je smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika doprinosa, i to počev od 1. jula ove godine.

Već je bilo reči o tome da se kod isplate zarada smanjuju doprinosi sa 73,8 na 73,1, a isto tako i kod obveznika koji obavljaju samostalnu delatnost da se takođe vrši smanjenje, posebno smanjenje zbog ukidanja poreza na fond zarada od 3,5 posto.

Takođe, smatram da je bitna novina i zakonsko rešenje koje propisuje obavezu poslodavca da obračuna i isplati doprinose samo u slučaju kada se stvarno isplaćuje zarada, a ne bez obzira da li se plate isplaćuju ili ne.

Želim da ukažem i na jednu odredbu koja je omogućavala sivu ekonomiju, odnosno korišćenje radne snage po osnovu ugovora o delu, jer se ta institucija često zloupotrebljavala zbog toga što se plaćao manji doprinos po tom osnovu, te radnici koji rade po ugovoru o delu nemaju sva prava koja su do sada imali, tako da mislim da je dobro rešenje, bez obzira po kom osnovu je neko zaposlen, da plaća iste doprinose.

Takođe, smatram da je veoma značajna novina oko plaćanja doprinosa za radnike koji se prime, a koji su stariji od 45, odnosno 50 godina. Praksa u zemljama u tranziciji ukazuje na to da kada neko izgubi zaposlenje, a ima 40, 45, 50 godina, da se, praktično, ne vraća više u proces rada, nego ostaje trajno nezaposlen, dok ne stekne uslove za penziju.

Zbog toga smatram veoma dobrim rešenje da se ne plaća doprinos za radnike koji su zaposleni sa biroa rada nakon napunjenih 50 godina. Mislim da ćemo, nažalost, mi dospeti u tu situaciju da ćemo imati te radnike koji neće moći da se vrate na rad, ukoliko se ne obezbede ovakvi povoljni uslovi. Nadam se da ćete glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Slavković, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon donosimo po hitnom postupku. To je stalna praksa u radu ove vlade i po tome se ona i razlikuje od prethodne. Bez posla ostaju ljudi koji su umanjili svoje radne i zdravstvene sposobnosti tokom radnog veka i o tim ljudima se mora voditi posebna briga.
U članu 45. Predloga zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, predlagač - Vlada Republike Srbije predlaže neke sankcije za poslodavce koji zapošljavaju lica starija od 50, odnosno od 45 godina, a koji se na dan zaključivanja ugovora vode kod Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju status korisnika novčane naknade za vreme nezaposlenosti ili su kod službe prijavljena kao nezaposlena najmanje godinu dana bez prekida.
Naime, za lica starija od 50 godina, sa kojima je poslodavac zaključio ugovor o radu, poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji se plaća na osnovicu, odnosno na teret poslodavca. To pravo na neplaćanje doprinosa ostvaruje se u periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog. Za lica starija od 45 godina ovo pravo znači umanjenje plaćanja doprinosa u iznosu od 80 posto, takođe se primenjuje dve godine.
Predviđena je i mera obezbeđenja radnika tako što će poslodavac biti dužan da plati doprinos koji bi inače platio kad zaposlenom prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, kao i u periodu od tri godine po isteku roka u kome se olakšice primenjuju. To može biti kazna za nesavesne poslodavce, ali će malo pomoći radnicima koji ostaju bez posla na takav način.
Zamislite da poslodavac uposli lice od 50 godina starosti i zadrži ga u radnom odnosu pet godina, znači za vreme dok traju olakšice i tri godine nakon toga, a onda raskine ugovor o radu. Dakle, radnik sa 55 godina ponovo ostaje bez posla, jer nema te stimulacije koja će naterati poslodavca da uposli lice sa 55 godina starosti.
Zato mislim da ove rokove treba produžiti na najmanje pet godina plaćanja doprinosa za lica starija od 50 godina, odnosno umanjenje od 80 posto za lica starija od 45 godina, a rokove dodatne zaštite zaposlenih u ovom životnom dobu produžiti do ostvarivanja prava na penziju po bilo kom osnovu. Bez ovih mera ćemo vrlo brzo imati još veće probleme nego do sada. Ako radite, sigurno smo da će gubitak radnih mesta zadesiti najveći broj zaposlenih u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Krajinović.

Dame i gospodo, moram malo da se približim da bih skrenuo vašu pažnju, jer ovde se niko ne čuje, niko nikoga ne sluša, pa bi dobro bilo da se čujemo.

O ovom zakonu ću govoriti sa drugog aspekta, jer nisam želeo da se bavim procentima, niti nekim brojkama. To sam ostavio svojim kolegama iz poslaničke grupe SRS, u koje imam potpuno poverenje, jer ima nas raznih struka, pametnih ljudi, sposobnih, da ne kažem eksperata, jer mi je ta reč nekako strana.

Govoriću o onome što se dotiče mene, na neki način, sa tri aspekta. Pošto tumačim umetnost, pošto sam vernik i potičem sa sela, govoriću o te tri grupacije koje su na spisku taksativno navedene da plaćaju doprinose. Počeću od umetnika.

Na Odboru za kulturu i informisanje, što nije moja dužnost da ovde interpretiram, imali smo jedan dopis u vidu amandmana u kome umetnici odnosno ULUS traži da se posebno oporezuju umetnici. Na kraju kažu - osnovice doprinosa za samostalne umetnike odnosno radnike u kulturi, kao i način utvrđivanja i plaćanja doprinosa da propisuju svojim aktom organizacije za obavezno socijalno osiguranje, na koje saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Mislim da je to u redu i da to treba imati u vidu. Stojim na strani samostalnih umetnika.

Što se tiče vernika odnosno sveštenstva i monaštva, mislim da oni treba da padnu u red onih koji se dobrovoljno opredeljuju za ove doprinose. Možda će se poboljšati situacija u monaštvu i sveštenstvu kada dođe vreme za ispovedanje. Možda će se njima odbiti porez na ekstraprofit kada dođe ceo DOS da se ispoveda za sve ono što je narodu učinio za ove godine.

Za sada, oni nisu u mogućnosti da plaćaju te doprinose, niti je moguće naći nekakvo merilo pomoću koga možemo odrediti tu stopu doprinosa, pa neka im to bude ostavljeno da oni sami odluče.

Što se tiče poljoprivrednika, njih treba svrstati u grupaciju koja dobrovoljno i samovoljno osigurava sebe i porodicu, odnosno da stopu osiguranja biraju shodno snazi svoga domaćinstva. Ovde je podnet jedan amandman, nadam se da će se o njemu diskutovati i da će biti prihvaćen.

Bilo bi dobro, kada se ovaj zakon usvoji, da se do kraja i sprovede, da ne bismo dolazili u situaciju da birokratija radi šta hoće. Slučajno mi je do ruke došao članak u kome se kaže – "i mrtvi moraju da plate porez". Radi se o seljaku Radoju Nikoliću iz sela Zaovine kod Bajine Bašte, čija žena kaže: "Čika Radoju je otac umro pre 24 godine, supruga pre sedam, a majka per šest godina i dan-danas traže mu da plaća doprinose za mrtve duše".

Prema tome, kada ovaj zakon bude usvojen, a nadam se da će da bude usvojen, sredite malo dokumentaciju i sa ovim zakonima, i sa biračkim spiskovima, a Srpska radikalna stranka kada dođe na vlast sigurno će to srediti.

Dalje, jedan deo ovog zakona odnosi se na ono čime se neki hvale, a ne bih baš da se hvalim. Kaže se, ukoliko nema isplate zarade, to je u objašnjenju, nema ni obaveze plaćanja doprinosa.

Obaveza plaćanja doprinosa, kao i obaveza poreza, dospeva za poslodavce sa danom isplate zarade.

U većini gradova, kao i u Priboju odakle dolazim, radnici ne rade i ne primaju plate, što znači da im ne ide ni penzioni staž. Većina političara dolazi u Priboj. Ovde bih lamentirao, kao što moj kolega Lune kaže - braćo i sestre, ne dolazite u Priboj u fabriku i ne dajite prazna obećanja. Nije to fabrika glasova, to je fabrika kamiona. Hvala.

Za reč se javio Blagoje Krajinović, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Narodni poslanik Blagoje Krajinović nije prisutan, reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.