Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141, u ime poslaničke grupe SRS, amandman na član 10. podneo je narodni poslanik Branislav Rankić i tražio je da se interveniše u članu 16. osnovnog teksta, tako što će se u stavu 1. tačka 3) brisati.
O čemu se radi? Član 16. određuje koji će se rashodi priznati pri otpisu vrednosti pojedinačnih potraživanja i to pod uslovom: 1) "da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika", što je logično; 2) "da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo", što je takođe logično; i tačka 3), sa kojom se predstavnici i poslanici SRS ne slažu, kaže "da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem".
Svi oni koji su nekada radili i u pravosuđu i sa trgovinskim sudom znaju da je, da bi se neko potraživanje na sudski način oglasilo nenaplativim, potrebno, kao prvo, dosta sredstava. Neophodno je angažovati advokata, napisati tužbu, čekati nekoliko meseci da se zakaže prvo ročište, pod uslovom da sud uspe da pozove uredno dužnika. U tom pripremnom postupku, do prvog izjašnjavanja poreskog dužnika u vezi nekog potraživanja, može da prođe i godinu, dve dana.
Ukoliko dužnik prizna odmah taj svoj dug, opet je potrebno neko vreme da se donese presuda, da se uradi, da se ekspeduje, da dođe do dužnika i do poverioca, da oni opet uredno prime tu presudu i onda dolazi najteži deo, dolazi do izvršenja.
Znači, poverilac koji ima pravosnažnu izvršnu sudsku presudu da mu neko nešto duguje, tek onda kreće trnovitim putem izvršenja, pokušava da nađe žiro račun dužnika, eventualno i njegove poslovne prostorije, da mu zapleni neku stolicu ili sto i da na taj način pokuša da ostvari svoje potraživanje. Međutim, to uglavnom ne donosi rezultate. Put do sudskog ostvarenja nekog novčanog potraživanja izuzetno je dug, takse su velike. To je nešto što ne bih preporučio nikome.
Kada se uz to zna da ova potraživanja treba da se ostvare ili da se oglase nenaplativim preko Trgovinskog suda u Beogradu, a čuli smo šta ministar pravde u Vladi Republike Srbije – Stojković misli o predsedniku Trgovinskog suda Goranu Kljajeviću, koji je bio suspendovan na osnovu odluke Velikog personalnog veća Vrhovnog suda. Takođe smo čuli i šta o gospodinu Goranu Kljajeviću misli još jedan drugi ministar u Vladi Republike Srbije, predlagač ovog zakona, gospodin Mlađan Dinkić, koji je sinoć izjavio da je vraćanje Gorana Kljajevića na funkciju predsednika Trgovinskog suda u Beogradu sumrak srpskog pravosuđa.
Onda se postavlja pitanje zašto gospodin Dinkić šalje građane Srbije i poreske obveznike u tu zonu sumraka. Zašto i dalje insistirate da poreski obveznici ostvaruju svoja prava preko Gorana Kljajevića i zašto insistirate da potraživanja, za koja je potrebno četiri, pet ili šest godina da se oglase sudski nenaplativim, prethodno obračunate u porez na dobit preduzeća.
Ovo je zaista neshvatljivo. Mislim da bi moralna obaveza ministra bila, pogotovo posle njegovih jučerašnjih izjava, kao i posle izjava ministra Stojkovića, da prihvati ovaj amandman SRS i, svakako, učini lakšim život i građanima, i poreskim obveznicima.