Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a zatim narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je očigledno želja ministra da se pokaže kao strog, da vodi računa o tome kako funkcioniše njegova poreska uprava, ili možda želi da određene poslove koje treba da rade zaposleni u poreskim upravama prenese da to rade poreski obveznici.
Znači, podnosilac amandmana Igor Bečić, a amandman je podnet u ime SRS, vezao ga je prvo za stav 2. člana 66. koji kaže: "Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave.
U stavu 3, za koji smo tražili da se briše, stoji: "Uz poresku prijavu, poreski obveznik je dužan da podnese dokaz o uplati razlike poreza iz stava 2. ovog člana."
Ima veze i sa onim prethodnim amandmanom i bila je diskusija, tiče se manje uplaćenog poreza na osnovu akontacije koju je republička poreska uprava odredila nekom pravnom licu, a treba da plaća za neku dobit koju će da iskaže na kraju obračunske godine.
1 Ono što ovde iznenađuje jeste da predlagač zakona traži da se ta razlika koja je uplaćena dokumentuje, da se pruži dokaz o tome da je neko izvršio tu svoju poresku obavezu.
Ako bismo ovakvom praksom krenuli, onda bismo morali sve moguće poreske uplate da priložimo, a ima ih više, jer sada ćemo imati i porez na dodatu vrednost po osnovu dve stope, znači 8% i 18%.
Do sad smo imali porez na finansijske transakcije. Ostaće na snazi do kraja ove godine. Imamo porez, koji je predmet ovog zakona, na dobit preduzeća i ministar traži da mu se pruži dokaz o uplati samo za razliku koju je neko na osnovu neke svoje pogrešne procene ili boljeg poslovanja u toj godini nego u prošloj trebalo da uplati.
Onda bi bilo logično da se sve uplate podnose poreskoj upravi. Ne samo to, onda predvidite zakonom da se i primerak računa kojim neko nabavlja robu šalje poreskoj upravi, i kalkulacije proizvođačke, uslužne, maloprodajne, šalju poreskoj upravi, da ljudi nešto rade tamo.
Jer, očigledno da ako je neko ovako nešto napisao ne zna da su se i ranije koristile u poreskoj upravi, tadašnjoj Republičkoj upravi javnih prihoda, šifre po kojima je poreski obveznik bio označen i sve uplate su išle su preko modela koji se zove poziv na broj, i tačno se znalo koju vrstu poreza plaća na osnovu partije na koju je taj iznos uplaćen, za koji mesec i za koju se godinu uplaćuje.
Sada ste išli malo dalje, pa ste uveli poreski identifikacioni broj. Da biste mogli bilo gde da kontrolišete uplate, bez obzira na to koja je podorganizacija poreske uprave u pitanju, bilo gde da se nalazi, preko PIB-a možete da kontrolišete poreskog obveznika, sve njegove uplate poreza po bilo kom osnovu, pa onda i razliku koju treba da doplati na osnovu poreza koji je uplatio kao akontaciju do stvarnog poreza koji je ostvario u toku jedne poslovne godine.
Tako da je predlagač ovaj amandman svakako trebalo da prihvati, jer ako ništa drugo, ako ste rešili da poreskim obveznicima oderete kožu s leđa, raznim poreskim zakonima, bar im smanjite troškove administriranja.

Zahvaljujem. Povodom istog amandmana javio se narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 40. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Igor Bečić i ovim amandmanom tražio je da se u članu 66. interveniše na osnovnom tekstu, tako što će se brisati stav 3.
Član 63. kaže da je poreski obveznik dužan da u poreskoj prijavi obračuna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podnosi, ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati, po obračunatoj poreskoj prijavi dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave. Onda sledi stav 3. koji je sporan, po mišljenju SRS, i koji bi svakako trebalo brisati, koji kaže da je uz poresku prijavu poreski obveznik dužan da podnese dokaz o uplati razlike poreza iz stava 2. ovog člana.
Ovakva obaveza, kod akontacionog uplaćivanja poreza, dokazivanja da je poreski obveznik uplatio ovu razliku, ne postoji. Onda je nejasno zašto se poreskom obvezniku koji uredno prijavljuje porez na dobit preduzeća, koji uredno plaća sve prethodne akontacije i od koga se ne traži da podnese poseban dokaz baš za te uplate, zašto mu se ne veruje prilikom uplate ove razlike, koja u suštini čini samo manji deo.
Jer vi, ako platite akontaciju, retko kada ćete ostvariti znatno veću dobit od planirane i samim tim ćete jako retko imati da uplatite znatno veći iznos na kraju, po konačnom obračunu, u odnosu na akontaciju koja vam je obračunata.
Na ovaj način, jedino što će se uraditi je to da će doći do daljeg komplikovanja poreskog postupka, da će ta poreska administracija biti sve veća, da će preduzetnicima mnogo više vremena trebati za obračun poreza za praćenje svega ovoga i za dostavljanje poreskoj upravi.
Takođe treba reći da je ovaj treći stav potpuno nepotreban i zbog toga što poreska uprava na osnovu poreskog identifikacionog broja, čuvenog PIB-a, može i mora sama da kontroliše sve uplate bilo kog poreskog obveznika. Znači, na osnovu PIB-a poreska uprava može da iskontroliše bilo koju uplatu, po bilo kom osnovu. Onda je potpuno nelogično opterećivati poreskog obveznika, koji je iovako opterećen mnogim drugim obavezama, još i ovom obavezom.
Ono što takođe treba znati, to je da je ovaj član, pored toga što je i sa prethodnim članom 64. povezan, povezan i sa članom 47. kojim su propisane kazne, i to kazne od 100 – 600.000 dinara. Mislimo da to treba izbeći, ali o tome ću više reći kada bude amandman na član 47. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, stav SRS je da ako neko učini bilo kakav poreski prekršaj, to treba biti regulisano jednim zakonom i da se samo po osnovu tog zakona to lice koje je učinilo poreski prekršaj kažnjava. Ovaj amandman je u skladu sa tim stavom SRS i tražili smo da se kaznene odredbe predviđene u članu 112. ovog zakona brišu.
Ovde će, prema Predlogu zakona, obveznik da plati kaznu od 100-600.000 dinara ako ne obračuna i uplati porez, ako poreskom organu ne dostavi bilans, ako u propisanom roku ne podnese poreski bilans ili ako u propisanom roku ne izvrši uplatu razlike poreza itd.
Ako sad pogledamo član 177. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, videćemo da će se lice poreskog obveznika koje ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom kazniti za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.
Pa onda - novčanom kaznom iz stava 1. kazniće se poreski obveznik koji ne podnese poresku prijavu; pa - poreski obveznik koji ne podnese poresku prijavu po isteku roka propisanog poreskim zakonom; pa onda - novčanom kaznom kazniće se poreski obveznik koji po isteku roka ne podnese poresku prijavu u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sme vršiti samooporezivanje itd.
Znači, već ste u Zakonu o poreskom postupku predvideli kaznene odredbe, maltene za sve poreske prekršaje.
Ako nešto hoćete, uradite izmene i dopune zakona, a ne da u tom zakonu ponovo uvodite tako da će neko lice u jednom prekršajnom postupku, za jedno isto prekršajno delo, da plati dve kazne, jednu na osnovu Zakona o porezu na dobit preduzeća i drugu kaznu na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Juče smo čitali odredbe ovog zakona, kako se troškovi sprovođenja ovog postupka sprovode, a sprovode se tako što se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu za prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih a neplaćenih poreza koji se obračunaju i pripisuju glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate. Ako poreski obveznik plati poresku obavezu u postupku prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse itd.
Imate sada i troškove postupka i troškove prinudne naplate, i kazne po jednom osnovu za jedno isto delo, i kazne po drugom osnovu za jedno isto delo. Znači, najbolje bi bilo, a smatram da čak i ne treba nekih velikih izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, sve to rešiti jednim zakonom i ljude za jedan isti prekršaj kažnjavati jednom, a ne više puta.
Ili, birati koji je zakon rigorozniji i odrediti mu veće kazne, a može i sudija za prekršaje, koji je u ovom slučaju i radnik poreske uprave, a on je taj koji određuje kazne, može prema nekom da odredi za jedan isti prekršaj zakon po kome će da ga kažnjava i da to bude tamo gde su kazne veće, a ako mu je prijatelj, da odredi neki drugi zakon koji reguliše istu ovu materiju, gde su kazne manje.
U svakom slučaju, ovo treba brisati i regulisati Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 47. koji je podneo kolega Igor Mirović, u stvari, odnosi se na član 112. osnovnog zakona, s obzirom da mi već drugi dan raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Verovatno je jedan od problema zašto moramo amandmanski da intervenišemo na ovaj zakon upravo i to što se radi o izmenama i dopunama zakona, pa Vlada, kao predlagač, nije dovoljno dobro sagledala ovu kompletnu materiju. Pretpostavljamo da bi to bilo bolje urađeno da se Vlada opredelila za jedan potpuno nov tekst zakona.
Član 112. osnovnog zakona odnosi se na kaznenu politiku. Na to se odnosi i član 47. izmena i dopuna zakona, čije je brisanje kolega Mirović svojim amandmanom tražio. Dva su osnovna razloga zbog čega smatramo mi iz SRS da je potrebno, odnosno neophodno da se ovaj član briše.
Prvi što je kaznena politika već regulisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zaista, ne postoji nijedan razlog, niti smo čuli ni od predstavnika predlagača, niti od kolega, da se isto lice, isti obveznik za isti prekršaj kažnjava dva puta. To je neprimereno.
Mislim da bi čak i Ustavni sud Srbije imao o čemu da raspravlja, kada bi se postavilo pitanje ustavnosti ove i ovakvih odredbi koje su postale manir nove Koštuničine vlade.
Drugi razlog zbog čega treba brisati ovaj član jeste neprimerno povećanje kazni. Prvo što je bitno, zakon čije izmene i dopune se predlažu ovim zakonom, donet je 2001. godine. Doneo ga je Dosov režim. Menjan je 2002. i 2003. godine. Kazne koje su bile predviđene u osnovnom zakonu: najniža kazna za jedan prekršaj je 2.000 dinara, a najveća 200 hiljada dinara. Ovim izmenama zakona predlažete najnižu kaznu 100 hiljada dinara, a najvišu 600 hiljada dinara.
Postavlja se jedno zaista logično pitanje – da li vi ovim predlogom potvrđujete ono što srpski radikali već četiri godine pričaju za ovom govornicom, a to je da je došlo i da svakodnevno dolazi do drastičnih poskupljenja robe široke potrošnje, do drastičnih poskupljenja usluga i da vi kaznenom politikom pratite ta poskupljenja, sa kojima se svakodnevno susreću građani Srbije.
Šta je još ovde interesantno? Minimalnu kaznu od 2.000 dinara povećali ste na 100 hiljada dinara, a to znači da ste je povećali 50 puta. Maksimalnu kaznu od 200 hiljada dinara povećali ste na 600 hiljada dinara, a to znači tri puta. Bilo bi zaista dobro da nam se ovde objasni koja je motivacija u pitanju. Ako je povećavana kazna, onda je valjda bilo logično da se bar približno poveća i ta najniža i ta najviša kazna, ili je u pitanju nešto drugo.
Koga Vlada Srbije, u stvari, štiti? Da li štiti male preduzetnike? Male privrednike sa manje sredstava - očigledno ne. Ili štiti one koji imaju mnogo para, pošto je logično da onaj ko ima više para, po logici poslovanja, on će načiniti veći prekršaj, pa će on da plati veću kaznu. Znači, Vlada štiti te koji imaju mnogo para, pa njima kaznenu politiku povećava samo tri puta, a onima koji imaju mnogo manje, njima kaznenu politiku povećava 50 puta. To nije dobar put, to nije dobar način i to je ono što će se vrlo brzo obiti o glavu aktuelnoj vladi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS sam podneo amandman na član 47. zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit, a u vezi sa članom 112. osnovnog zakona, koji je donet 2001. godine.
I ako bi se uzelo za tačno to što je predlagač rekao, da se sa ovim zakonom želi podstaći privredni razvoj i da se želi pomoći malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u delu kojim on reguliše tu problematiku i oblast, čini mi se da se u kaznenim odredbama to potpuno drugačije odslikava, odnosno pokazuje sasvim druga namera.
Kao što je bio slučaj i u zakonu o porezu na dodatu vrednost, tamo je u jednom članu predviđeno da, ako se slučajno ne upiše poreski identifikacioni broj, da će privredni subjekat biti sankcionisan kaznom od 100 hiljada do milion dinara. PIB je za mnoge preduzetnike u početku značio da će biti olakšica u komuniciranju sa poreskim organima.
Međutim, to nije tačno, jer iz dana u dan za poreske obveznike, odnosno za vlasnike malih i srednjih preduzeća, kao i za vlasnike samostalnih trgovinskih i drugih zanatskih radnji stalno se povećavaju obaveze koje oni treba da ispunjavaju u smislu korespondencije, u smislu podnošenja nekih izveštaja.
Kao što je i slučaj sa podnošenjem prijave za porez na finansijske transakcije, iako svaki preduzetnik ili mala trgovinska ili zanatska radnja ima sklopljen ugovor sa poslovnom bankom, da će to banka automatski raditi i izvršavati, ali su to ponekad za neke male radnje mali finansijski iznosi, jer je njihov obim poslovanja mali, pa je i porez na finansijske transakcije takođe mali.
Ukoliko se desi da do 10. u mesecu za prethodni mesec ne preda tu prijavu poreskoj upravi, biće sankcionisan veoma visokim kaznama, kao što se, između ostalog, ovde to predviđa.
Privrednim subjektima bi trebalo pomoći na taj način. Srpski radikali se zalažu da se uvede red, da se uvede disciplina u poslovanju, ali sigurno ne možemo prihvatiti ovako visoke kaznene mere, koje nisu vezane za propuštanje izvršenja svojih finansijskih, odnosno suštinskih obaveza, nego za neku papirologiju, za neke dokumente koje treba predati.
A kad već imamo PIB, onda bi poreska uprava, odnosno deo Ministarstva finansija, mogao na taj način da interveniše, odnosno da dođe do određenih saznanja, pogotovo ako postoje računski centri gde to može da se proveri.
Naime, u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, na koji sam podneo amandman, za određene propuste je bila predviđena novčana kazna od 2.000 do 200.000 dinara. Velika je razlika između najniže i najviše novčane kazne. Znači, ovde je razlika sto puta.
Sada se predlaže da se zameni i da najniža novčana kazna bude 100.000 dinara, a najviša 600.000 dinara. Podneo sam amandman u kome predlažem da se ovaj deo zameni i da najniža kazna bude 5.000 dinara, a najviša 300.000 dinara, kao što je to i moja uvažena koleginica, Vjerica Radeta, predložila, odnosno konstatovala da je ovde sigurno pokušaj da se zaštite oni koji su u miljeu, recimo, ministra finansija, odnosno u miljeu Vlade, a to su veliki preduzetnici.
Oni i ako naprave neki prekršaj, njima je povećana kazna samo tri puta, a kod malih, kojih u Srbiji ima mnogo više i koji pokušavaju u teškom privrednom ambijentu da posluju, i od toga da žive i izdržavaju svoje porodice, kazna se povećava 50 puta.
Mislim da je to nepravično, nije racionalno i molim poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prilikom glasanja prihvate ovaj amandman.