Dame i gospodo, do danas sam bila ubeđena da Narodna skupština ima Poslovnik o radu, doduše nedemokratski, restriktivan, loš, ali Poslovnik. Međutim, od danas vidim da tog poslovnika više nema, samo ne znamo ko ga je dekretom očigledno ukinuo.
Zašto to tvrdim? Zato što je danas najpre povređeno dostojanstvo Narodne skupštine kada je ovde rečeno da je poslanik Dragiša Đoković tražio od Nebojše Čovića za kupovinu stana šest miliona dinara. To nije tačno, tražio je 5,5 miliona. Dalje, ministar finansija Mlađan Dinkić je ovde danas govorio pred 69 narodnih poslanika, znači bez kvoruma, i predsednik Skupštine mu je omogućio da iznosi laži o narodnim poslanicima u ovom parlamentu i nije reagovao.
Na kraju bez kvoruma, na predlog Ksenije Milivojević, narodnog poslanika, ovde je doneta odluka da se radi do fajronta, ne znam do kada i nije bitno, i gospođa Milivojević to predloži, izglasa se, znači nije bilo kvoruma, nije resetovan sistem i ona lepo stavi ruksak na rame i u 16,30 časova napusti ovu salu.
Posle toga kolega iz njene stranke kaže za ovom govornicom kako treba da se prepoznaju neki narodni poslanici kojima je stalo da se odugovlači rad u ovom parlamentu, a on i njegova stranka su za neki efikasniji i brži rad.
Znamo mi da su on i njegova stranka za rad preko kolena, ali mi srpski radikali smo za ozbiljan rad i upravo tako pristupamo radu u ovom parlamentu.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji nam je Vlada ponudila na razmatranje i usvajanje, činjenica je da jeste bolji od onog Đelićevog, ali je takođe činjenica da mnogo liči na onaj zakon koji je bio na snazi pre dolaska DOS-a na vlast.
U vreme kada je donošen ovaj zakon koji je donela ona prethodna Skupština, na predlog one prethodne Vlade i onog prethodnog ministra, poslanici SRS su ukazivali na dve ključne stvari za koje smo tvrdili da su neprimenjive, za koje smo tvrdili da su apsolutno na štetu građana Srbije i na štetu privrede u Srbiji, i evo posle nepune četiri godini u situaciji smo da sadašnji ministar i sadašnja Vlada prećutno priznaju da je poslanička grupa SRS tada bila u pravu.
Tada smo govorili da osam osnovica ne može da se primenjuje, da je to neprihvatljivo, i tada smo govorili da se ne mogu isplaćivati doprinosi pre nego što se zaposlenima isplate plate. Tada nas poslanička većina nije slušala i tada nas tadašnja Vlada nije slušala. Mogu da tvrdim da je to razlog zbog čega sada popunjavaju samo dva poslednja reda pored onih vrata za izlaz iz ovog parlamenta.
Pored toga što ovaj predlog zakona u stvari nije nešto preterano loš, ali u svakom slučaju je mnogo bolji od ovog koji je do danas na snazi, ipak postoji par stvari na koje je neophodno da se skrene pažnja. Nadam se da ćete, poučeni iskustvom o kojem sam upravo malopre govorila, prihvatiti naše primedbe i da konačno donesemo u ovoj oblasti propis koji će zaista služiti svojoj svrsi.
Već u članu 5. kažete: "Ako su doprinosi koji su uređeni ovim zakonom na drugačiji način uređeni drugim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona." Ovo svakako treba brisati, jer ne postoji drugi zakon. Koji je to drugi zakon? Nije valjda Zakon o energetici?
Dalje, u članu 7. govorite o obveznicima doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i u prvom stavu tačka 3) predvideli ste da su to lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem itd. Mi iz SRS mislimo da ovo ne treba da stoji, jer dobro svi iz iskustva znamo da su to privremeni i povremeni poslovi koji traju dva dana, pet dana, 14 dana, da se rade preko studentskih ili sličnih zadruga i jednostavno mislimo da ne bi bilo u redu da se na ove poslove plaćaju ti doprinosi.
Kada su u pitanju poljoprivrednici, mi iz SRS smo apsolutno protiv da oni imaju obavezu uplaćivanja ovih doprinosa. Smatramo da je potrebno da se poljoprivrednicima dozvoli dobrovoljno osiguranje. Ko može taj će sigurno da uplaćuje ove doprinose, ali nažalost kako im ova vlada plaća poljoprivredne proizvode nisam sigurna da će imati da kupe hranu, a kamoli da plaćaju doprinose.
U sledećem članu 8. govori se o doprinosima za zdravstveno osiguranje. Tu takođe mislimo da treba brisati lica koja obavljaju privremene i povremene poslove iz istog razloga, poljoprivrednike iz istog razloga i još ovde stoji - poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici. Prosto je nepotrebno razdvajanje.
U tački 11) obavezne doprinose za zdravstveno osiguranje predviđate za monahe i monahinje. Dame i gospodo, poštovane kolege, ovo je potpuno neprimereno. Svi mi dobro znamo da zbog tradicije i načina života monaha i monahinja oni uglavnom ne koriste zdravstvene usluge. Oni se leče tradicionalnom medicinom. Ima ih svega između 180 i 200 u Srbiji.
Naravno, ako se ne leče, gospodine Aligrudiću, tradicionalnom medicinom, treba im dozvoliti, ako hoće, da uplaćuju doprinos, ali da im to ne bude obaveza. Njih u Srbiji ima između 180 i 200, i ne verujem da to nešto znači za budžet Srbije, bez obzira na činjenicu da ovaj ministar sve čini samo da što više sredstava pribavi u budžet, a baš ga briga koliko će to da košta građane Srbije.
Takođe, obveznici doprinosa su poslodavci za zaposlene za vreme neplaćenog odsustva. Mislim da ovo nema svrhe i nepotrebno je da stoji u ovom zakonu, jer ovo je upravo ono što podseća na ovaj zakon koji je prethodio ovom, koji je doneo prošli saziv Narodne skupštine, da se uplaćuje doprinos, pa makar se plata ne plaćala. Ako nema plate, logično je i normalno da nema ni doprinosa.
Dalje, u članu 12. kažete: "Kada osiguranik ostvaruje prihode od više različitih osnova, doprinosi se obračunavaju i plaćaju po svim tim osnovama, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom." Mi mislimo da ovo nije dobro rešenje, da treba da se uplaćuje samo po jednom osnovu i da to bude onaj koji je najviši osnov.
"Osnovica doprinosa (iz člana 13.) za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa." Ovo ne može da stoji. Ovo je regulisano zakonom i nema tu dalje nikakvih ugovora, nikakvih rešenja itd.
U članu 25. osnovicu doprinosa za samostalne umetnike, način utvrđivanja i plaćanja doprinosa sporazumno uređuju ministri.
Nemojte ministri, ko boga vas molim. Dajte, regulišimo ove stvari zakonom i da ne može niko da manipuliše, da ne može niko da zloupotrebljava svoju funkciju. U članu 26. kažete: "Osnovica doprinosa za sveštenike i verske službenike je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine..." A zašto ne zarada? Zato što znate da im je zarada manja od tog proseka.
Mi mislimo da to nije u redu i da to treba na drugačiji način da se reguliše.
Iznos najniže mesečne zarade iz člana 38. stav 2. treba da se briše zato što je to već regulisano u stavu 1. ovog istog člana, kao što treba da se briše i stav 2. člana 43, gde se kaže da nominalni iznos najviše godišnje osnovice, u skladu sa stavom 2. ovog člana, objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.
Prosto se naježim od silnih ovlašćenja koja dajete ministru Dinkiću, a ono što se zna o njegovom radu je toliko da je očigledno već spreman da ne bude ni ministar, a kamoli da mu se još proširuju ovlašćenja uz ova koja do sada ima.
Poslednji stav člana 45. je potpuno nepotreban, jer je to već uređeno, a govori o načinu i postupku primene odredaba ovog člana sporazumno, da opet uređuje ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja.
Obračunavanje i utvrđivanje plaćanja doprinosa, što je regulisano članom 51, i tu imamo određene primedbe na lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, tj. na ugovorene naknade za privremene poslove. A u članu 54. kažete: "Obračun i uplata doprinosa za zaposlenog na neplaćenom odsustvu, poslodavac je dužan da izvrši prilikom isplate zarada drugim zaposlenim." Ovo je, već sam govorila, vezano za član 51. i to ne može tako da ostane, jer nije pravično.
U članu 62. stav 2. nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer predviđa da obrazovna ustanova kod koje se strani državljani nalaze na školovanju ili stručnom usavršavanju ne može izvršiti upis tih lica na školovanje, na overu semestra, odnosno odobriti drugi oblik stručnog usavršavanja, ukoliko ne dokaže da su uplatili doprinos, jer država ima druge mehanizme. Ovo kršenje ustava kroz zakon je nedopustivo.
Ovo što ste predvideli članom 68. vezano za nadležnost ministra mora da bude isključivo nadležnost predviđena zakonom, kao i odredba člana 70. gde kaže da, saglasno propisima koji uređuju obavezno socijalno osiguranje, obveznik plaćanja doprinosa je dužan da o plaćenim doprinosima obaveštava poresku upravu. To je regulisano ovim zakonom i nema potrebe da se proširuje.
U članu 72. su kaznene odredbe i to je manir ove vlade, očigledno i ove Narodne skupštine. Dakle, "novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade" ne isplati i ove doprinose. A naravno da mora da ih isplaćuje, mora da poštuje zakon, ali kazna od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara, smejali se vi ili ne koliko god hoćete, svi zakoni koji su vam na dnevnom redu samo su novi lanci i katanci za srpsku privredu.
Član 76. predviđa retroaktivnost. Kolege pravnici dobro znaju da zakon ne može da se primenjuje retroaktivno, a u članu 76. je predviđeno da "poslodavci koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršili isplatu dela zarade za prethodni mesec, a posle stupanja na snagu ovog zakona vrše isplatu drugog dela ili konačnu isplatu zarade za taj mesec, dužni su da obračun i plaćanje doprinosa kod te isplate izvrše u skladu sa ovim zakonom." Nisu sa ovim, nego sa onim koji je bio na snazi u vreme kada su izvršili tu uplatu.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju najznačajniji vid obezbeđenja u svakoj modernoj državi sveta i Evrope, pa i kod nas.

Iz tih razloga smatramo da je neophodno izvršiti jednu celovitu kodifikaciju do sada postojećih i razuđenih pravnih propisa koji su regulisali oblast socijalnog osiguranja, oblast naplate socijalnog osiguranja, odnosno doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje.

Kada govorimo o PIO, zdravstvenom osiguranju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, smatramo da su to kategorije vrlo bitne za život svakog pojedinca, ali i za zajednicu u celini. U modernoj sociologiji vlada shvatanje da ukoliko je ovo na dobar način rešeno, utoliko su dobro rešeni i odnosi u državi.

Osiguranje može da bude i obavezno i fakultativno, a što je stepen društvene razvijenosti veći, to je i fakultativnost u ovoj oblasti izraženija.

Smatram da je ovaj predlog zakona dovoljno izbalansirao obavezno i fakultativno osiguranje, odnosno fakultativnost i obaveznost. Kada pođem u analizu ovog zakona, najpre bih rekao da mi nije baš najjasniji taj ratio legis zbog koga se donosi ovaj zakon.

Naime, cilj ovog zakona je zaštita individualnih interesa pojedinaca ove države, a to mogu prihvatiti.

Sa druge strane, čini mi se da je ratio legis ili cilj donošenja ovog zakona na neki način i svojevrsna intervencija u budžetu ove države.

Kod nas postoji opšte pravilo da vrlo često imamo donacije i prelivanja sredstava iz budžeta u sredstva fonda za socijalno osiguranje. U tom domenu, smatram da je u pitanju fond PIO i zdravstvenog osiguranja, ali i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Smatramo da ovo što se kod nas dešavalo ne bi smelo da bude pravilo i da će ovaj zakon u nekoj meri olakšati sve ovo, odnosno ispraviti.

Ovo treba da bude jedan svojevrstan izuzetak, ali nikako ne sme da bude stalna praksa u našoj državi.

Kada govorimo o dva najbitnija segmenta ovog zakona, moramo reći i to da se on tiče blagog uvećavanja doprinosa, kako je sam predlagač zakona to rekao, i da se širi spektar osnovica doprinosa. Ako analiziramo ovo blago povećanje stope doprinosa, možemo reći da se stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje sada utvrđuje na 12,3%, umesto ranijih 13 stopa u jednom dijapazonu od 0,8% do 17,7%.

Smatramo da je ovo rešenje povoljnije, ali ipak će ovo rešenje osetiti građani na svojim plećima.

Druga stvar, govorimo o tome da se stopa doprinosa za PIO osiguranje sa 20,6% povećava na 22%. Takođe, i osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa predviđenih i dosadašnjih 1,1% ide na 1,5%. Sve ovo, a uz širenje osnovice obveznika i slučaja koji su obuhvaćeni ovim porezom, moramo okarakterisati i nazvati pravim imenom, a to je da se čini još jedan zahvat u privredu i prema građanima koji obavljaju kakve-takve delatnosti, dolaze do plata i zarada.

Samo bih ukazao na par stvari koje su ovde meni nejasne.

Prva stvar, tražio bih od ministra da nam obrazloži član 25. koji se odnosi na obavezu, odnosno osnovicu po kojoj plaćaju svoje doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje samostalni umetnici. Pročitao sam taj član 25. i nije mi bio jasan, a potom sam okrenuo obrazloženje i u njemu isti član je prepisan, nema nijedne dodate reči.

Zato molim da se ovaj član malo više razjasni. Ali u tom članu se ostavlja jedno diskreciono pravo da ovu osnovicu sporazumno i saglasno usaglase tri ministra, i to ministar finansija, ministar zdravlja i ministar rada. Voleo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje.

Smatram vrlo bitnom činjenicu da je došlo do izmene, da se privremeni i povremeni poslovi po ugovori izjednačavaju sa radnim odnosom. To će, s jedne strane, imati i pozitivne efekte, tako da će se uračunavati u penzijski i invalidski staž određenim licima koja rade po ugovoru o delu ili se bave sličnim poslovima, ali, sa druge strane, moram da kažem i to da će cena rada po kojoj će oni raditi sigurno biti najniža.

Poslodavac koji se odluči da obavlja određene ugovorne poslove po osnovu ugovora o radu mora i sigurno će sniziti cenu rada, ukoliko bude obavezan da plati ove stope doprinosa penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja.

Na kraju, još bih rekao dve vrlo bitne stvari. Prva je da ovaj zakon i snižavanje tzv. fiskalnih rasterećenja ne treba vezivati za donošenje zakona o fondu zarada. Po ovom zakonu, fond zarada je smanjen za 3,5% i već smo rekli da je ovaj zakon stupio na snagu, i već smo rekli da ovaj zakon ima minus, odnosno deficit u budžetu od 6,5 milijardi do 7 milijardi u prvoj polovini primene.

Mi ćemo u ovom vremenu od 1. jula do 31. decembra imati minus u budžetu od 7 milijardi dinara, koji su građani već pokrili ili će ga pokriti putem usvojenog Zakona o akcizama. Dva puta smo donosili akcize na gorivo. Prema tome, odakle će se nadomestiti ovo o čemu ovde pričamo.

Ne možemo narodu objašnjavati i ne možemo građanima predstavljati situaciju onakvom kakva nije. Ono što se ovde opravdava, oni su to već platili ili će platiti kroz Zakon o akcizama.

Dakle, smatram da i ovo što je rečeno, da fiskalno rasterećenje sa 73,8% ide na 73,1% i ono je ukupno 0,7%, vrlo je malo rasterećenje, pod uslovom da se ovo veže za doneti zakon - porez na fond zarada. Prema tome, mislim da su predizborna obećanja vladajuće koalicije govorila nešto sasvim drugo. Unapred vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Nedeljković. Imate 38 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidimo, Skupština radi, zasedanje traje, iako je trenutno 18,25 časova. Zamolio bih predsedavajućeg da mi odgovori - da li je to nova praksa koja se uvodi u rad Skupštine, da li je Poslovnik o radu Narodne skupštine prestao da bude na snazi, da li sad radimo po ad hok pravilima poput Haškog tribunala, da li ćemo iz dana u dan menjati pravila po kojima radimo ili ćemo se nekada ipak vratiti na odredbe Poslovnika?
Još sinoć je predsednik Narodne skupštine prekršio grubo poslovnik tako što je ministru, gospodinu Mlađanu Dinkiću, dao reč, iako je već proteklo vreme određeno za rad Skupštine. Jer, podsetiću, član 81. određuje da Narodna skupština radi od 10,00 časova ujutru do 18,00 časova, i ako ste želeli da produžite rad, morali ste prethodno da skupite ovde kvorum, pa tek onda da omogućite svom ministru da u naknadno određenom vremenu vređa poslanike SRS.
To, gospodine Markoviću, što ste omogućili ministru Mlađanu Dinkiću da vređa poslanike i nakon isteka rada Narodne skupštine ...
(Predsednik: Gospodine Šaroviću, po članu 99, molim vas da se vratite na temu. Ako želite da govorite po Poslovniku, javite se i dobićete reč.)
Govorim o temi. Onda, gospodine Markoviću, sledeći put kada Mlađan Dinkić bude govorio van teme, kada bude vređao narodne poslanike, kada bude govorio o tome da je ovaj zakon koji sada menjamo Šešeljev zakon, jer je donet tokom 90-tih godina, onda vi, gospodine predsedavajući, opomenite ga, recite mu - ne, gospodine ministre, ovo je Narodna skupština.
Vi ste ovde gost, vi ste došli kod narodnih poslanika, narodni poslanici su bili toliko korektni i pokazali su takav stepen demokratije da su vas pustili da im se obratite i zato nemojte da ih vređate, setite se da ste vi samo činovnik, da ste vi ministar samo zbog toga što vas je vladajuća većina u Narodnoj skupštini ovlastila da budete ministar.
To što ste vi ministar, to je samo trenutno. Ministar ni jednog trenutka ne treba da zaboravi da se obraća izabranim predstavnicima građana, koji su za njega, u svakom slučaju, nešto što on nikada neće biti.
Takođe, zanimljivo je što sada nema ovde gospođice Ksenije Milivojević. To je gospođica koja je predložila da se radi dok se ne završi rasprava o ove dve tačke dnevnog reda, a koja je zatim otišla do svog mesta, uzela svoje stvari i otišla.
Ukoliko već govorite o efikasnom radu Narodne skupštine, onda bi trebalo da nam objasnite zašto zasedanja nikada ne počinju u prepodnevnom delu pre 11,00 časova, a zašto je danas u popodnevnom delu zasedanje počelo u 16,00 časova.
Takva praksa se ponavlja već danima i jasno je, gospodo, da vi nemate većinu, jer ne samo što vas ni danas, kada se odlučivalo o produžetku radnog vremena, nije bilo 126, već vi teško da ćete ikad više uspeti da okupite 126, jer za vas i 84 poslanika svako jutro i svako poslepodne predstavlja nešto što je potpuno nedostižno.
Naredni put kada zaista budete hteli da radite, kada budete hteli da raspravljate o zakonima koji su na dnevnom redu, pripremite se za te zakone na način na koji su to uradili poslanici SRS, dođite na vreme,
jer svaki dan u 10,00 časova ujutru, ispred sale u kojoj se održavaju zasedanja, stoje samo poslanici SRS.
Što se tiče samog zakona, vidi se da ovaj zakon nije pisao gospodin Mlađan Dinkić, vidi se to iz onoga što je on rekao kada je obrazlagao ovaj zakon, jer on uopšte nije govorio o zakonu i to je najbolji dokaz da on ovu materiju uopšte ne poznaje, već se zbog toga bazirao na dr Vojislava Šešelja koji je u Hagu, ali koji je čak i iz Haga, gde se uspešno bori protiv Haškog suda, nerešiva enigma za mnoge, pa samim tim i za gospodina Mlađana Dinkića.
Jedan od retkih članova koji je verovatno pisao gospodin Mlađan Dinkić je član 36. koji govori o najnižoj mesečnoj osnovici doprinosa, gde kaže: "Mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa." Drugi stav kaže - ako je osnovica doprinosa niža od najniže osnovice. Kako može biti niža, ako u prvom članu kaže da ne može.
Znači, očigledno je, priznajemo za ovaj član, gospodine Dinkiću, vi ste ga pisali. Toliko je nerazumljiv i protivan sam sebi, da tu nema govora, odmah se vidi da je vaših ruku delo. Možda ste se, doduše, izgubili u prevodu, ali bože moj.
U ovom zakonu ima i dobrih stvari, ali nažalost, postoje i neke stvari koje nisu dobre. To je, kao prvo, kod osiguranja poljoprivrednika. SRS misli da to osiguranje treba da bude dobrovoljno, jer poljoprivrednici, pogotovo u ruralnim krajevima, nemaju dovoljno sredstava.
Oni jako retko silaze do gradova da bi prodavali to što proizvedu, domaćinstva su uglavnom staračka. To što se proizvodi, proizvodi se uglavnom za njihove sopstvene potrebe. Jako je malo viškova koje mogu da iznesu na tržište i jako je malo načina na koji oni mogu da dođu do gotovog novca. Iz tog razloga ove ljude ne bi trebalo opterećivati obaveznim doprinosima.
Sledeća stvar, a problem je postojao i kod prethodnih zakona, nažalost, ni ovim zakonom nije rešena, jeste ta što privatni preduzetnici – podsetiću vas da se pod pojmom preduzetnik smatraju fizička lica koja obavljaju samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, po osnovu koje plaćaju porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti – ukoliko zbog trenutnih uslova poslovanja, zbog toga što trenutno ne mogu da naplate svoja potraživanja, nemaju novca da plate doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, ne mogu da overe zdravstvene knjižice, ukoliko iz poreskih uprava ne donesu potvrdu da su izmirili sve svoje rashode.
Šta ostaje tim ljudima? Ostaje im da, ukoliko su bolesni, idu kod privatnih lekara, da plaćaju sami svoje lečenje. Oni to ne mogu da učine, upravo iz istog razloga iz kog nisu ni mogli da plate doprinose za zdravstveno osiguranje, a taj razlog je zato što nemaju novca. Drugi način je da se ne leče, da propadaju, da čekaju da nabave neka sredstva, da overe knjižicu i da iskoriste svoje pravo.
Druga stvar je što za to vreme, kad privatnim preduzetnicima nisu overene zdravstvene knjižice i kada ne mogu da koriste zdravstvene usluge po osnovu osiguranja, njima i dalje, zbog toga što obavljaju neku delatnost, teče obaveza plaćanja doprinosa. Znači, iz meseca u mesec se to gomila, Vlada im, kao što smo već čuli, naplaćuje zelenaške kamate za period u kome kasne sa plaćanjem.
Onda se postavlja pitanje zašto ti ljudi uopšte da plate naknadno te doprinose za zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje, ukoliko već u navedenom periodu nisu mogli faktički da koriste usluge. Zašto oni uopšte bilo šta da plaćaju naknadno? Znači, ukoliko već nekome onemogućite korišćenje zdravstvenih usluga na osnovu zdravstvenog osiguranja, onda bi elementarno bilo da kažete – za navedeni period u kome niste imali overene knjižice, u kome niste mogli da koristite usluge, ne trebate ni da platite bilo kakav doprinos.
Umesto toga, Vlada se u svom već dobro poznatom maniru odlučila da te ljude, koji su već dvostruko kažnjeni, prvo činjenicom da za doprinose koje moraju da plaćaju a ne plaćaju, za njih plaćaju kamate, sa druge strane, ne mogu da koriste zdravstvene usluge, a, sa treće strane, propisala je Vlada u kaznenim odredbama da oni koji neredovno plaćaju budu kažnjeni.
Pa kaže: "Novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarada ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose". Milion dinara u današnjoj situaciji u privredi Srbije, evo, kaže gospodin iz DSS da nije ništa. Možda za vas nije ništa, ali za građane Srbije jeste mnogo.
Koliko doprinosa može da se plati za milion dinara. Da li je primereno nekoga ko ne ispuni obavezu od možda 30, 40 ili 50 hiljada dinara za nekoliko radnika, kaznite tako što će platiti desetostruko ili tridesetostruko veći iznos od milion dinara. Da li je to socijalna pravda, da li je to oživljavanje privrede o kojem nam pričate?
Sledeće, član 73. kaže: "Novčanom kaznom od 2.500 do 250 hiljada dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku".
Ovde se, podsećam još jednom, radi o ljudima koji legalno posluju, koji su prijavili državi ono što rade, koji uredno plaćaju poslovne prostore, koji plaćaju porez na dobit preduzeća, koji plaćaju porez na dodatu vrednost i sve ostale mnogobrojne dažbine koje je država naturila na njihova leđa.
Znači, ona poruka koju vi šaljete kroz ovaj zakon i kroz druge zakone jednostavno je da ljudi ne treba da poštuju državu, da je mnogo bolje da iznesu kartonsku kutiju na ulicu i da prodaju svoju robu sa kartonske kutije, jer u tom slučaju neće potpasti pod udar ovih zakona, niti će im ko tražiti porez na dodatu vrednost, niti će im bilo ko reći – zato što si zakasnio sa uplatom doprinosa ili ih nisi dobro obračunao, platićeš 250 hiljada dinara.
Koji su razlozi danas zašto neko ne bi platio te doprinose? Niko danas, gospodo, to moramo da ponovimo, ne odbija da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje iz hira. Oni koji nemaju dovoljno sredstava, oni ne plaćaju. To je valjda danas jasno.
Mislim da nema potrebe dalje da vam pričam, jer vidim da ova diskusija ne vodi ničemu. Očigledno je, gospodo, da je vama najvažnije da svoj posao otaljate na brzinu, da idete dalje, da govorite kako milion dinara nije mnogo, kako 250 hiljada dinara nije mnogo, ali budite sigurni da građani Srbije ovo gledaju i budite sigurni da ćete na sledećim izborima, zahvaljujući ovakvom ponašanju, proći kako ćete proći.

Replika, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Gospodine Nemanja, vi ste mlad i pametan čovek. Zbog toga što ste mlad i pametan čovek, potpuno razumem vaše zalaganje za jednu socijalnu demagogiju koju smo čuli ovog trenutka.
Da znate, za poslanike DSS, kad ste nas već pomenuli, milion dinara je ogromna suma. Prošlogodišnji prihod jednog poslanika DSS kudikamo je bio ispod milion dinara, nekoliko puta niži. Nemojte da stavljate u usta nekome ko to ili ništa slično nije izgovorio u ovoj sali.
Inače, za narod, za građane naše zemlje, da znate da je milion dinara ogromna suma i dopustite da neki dinar prištedimo. Nemojte zarad svojih jeftinih političkih poena da širite jednu socijalnu demagošku priču.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Po Poslovniku, član 100. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Matiću, jesam mlad čovek, ne znam šta vi imate protiv mladih ljudi. Možda sam i zbog svoje mladosti začuđen tim što ste upravo rekli.
Gospodine, sedeli ste na dva metra od mene kada sam govorio i rekao da su kazne od 100 hiljada do milion dinara. Kako vas nije sramota? Pogledajte me u oči i recite – nisam rekao. Evo, izaći ću iz ove sale i neću se narednih nedelju dana javljati za reč.
Rekli ste to, gledali ste me u oči sa dva metra razdaljine. Čule su to kolege iza. Kako vas nije sramota? Zašto ste morali za govornicu i da kažete da nije tačno. Šta vam to treba, gospodine Matiću? Da li mislite da će vas neko ceniti zbog toga? Da li mislite da ste svojoj političkoj stranci učinili uslugu ovakvim nastupom?
Kažem jeste, rekli ste, stajali ste dva metra od mene i rekli ste.

Molim vas, nema nikakve replike. Računam da je lapsus. Reč je o članu 97. da ste pogrešno protumačeni. Nije bila uvreda. Dobro, reč je o članu 100.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Po članu 96. stav 4, predsednik Skupštine dužan je da da objašnjenje, kad god se prozove kršenje Poslovnika. Dakle, jeste, dva puta sam u prethodnom periodu, za ovih 120 dana, dozvolio govorniku koji je počeo da govori neposredno pre šest, a u danu u kome Skupština nije izglasala, kao što je to danas uradila, da se radi posle, dva puta sam dozvolio da završi. Dobro znate da je to prvi put bio predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, a drugi put je bio ministar.
Izvinjavam se, mislim i uvek ću misliti da govornika koji počne da govori nije korektno prekinuti tačno u 18,00 časova, nego dozvoliti mu da u 18,02 ili 18,05 završi. Izvinjavam se ako sam bilo koga povredio.
Gospodine Nedeljkoviću, izvolite.