Naravno, ima još dovoljno vremena. Vi ste svom poslaniku danas omogućili da govori dva i po minuta duže, ali nešto ste bili dobro raspoloženi, pa bih vas zamolio da prenesete to dobro raspoloženje još 20 minuta.       
Naravno da bi moglo da se diskutuje i o opravdanosti toga da ovu funkciju vrši ministarstvo nadležno za poslove informisanja, zato što i ono mora da daje neke informacije. Vlada Republike Srbije ima Administrativni odbor, koji je za mnoga rešenja koja daju ministarstva pojedinačno, drugostepeni organ. Mogao je taj administrativni odbor, a može i lice koje odredi opozicija.
Dokazali biste da želite da se sprovede ovaj zakon ako biste opoziciji poverili funkciju poverenika, pa da on pojuri ministarstva i državne organe za informaciju koju nisu dali. Ovako, nestranačka ličnost koja već ima "priznati" ugled i dokazanu stručnost u borbi za ljudska prava. Još jednom, zameram što fotografija lica nije ušla ovde i što nije navedeno godište onoga ko će biti ovde.

Hvala, 7,35 minuta. Poslušao sam vas kao svog poslanika, pa sam i vama dao minut duže od ona dva minuta.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospođa Snežana Lakićević-Stojačić.

Demokratska stranka nije prihvatila amandman SRS iz nekoliko razloga. Namerom izostavljanja poverenika faktički se "ubija" ovaj zakon. Poverenik je vrlo važna institucija ovog zakona i ispoljava najviše standarde po preporukama Saveta Evrope prilikom konstituisanja i usvajanja ovih zakona i ima ga najveći broj zemalja.
Te velike promene koje su pretrpeli određeni zakoni u zemljama koje su uvodile ovo novo pravo u svoj pravni sistem između ostalog odnosile su se i na to da se u mnogima od njih uvidelo da je poverenik mnogo bolji, mnogo važnija institucija, da bi se udovoljilo potrebama svih onih koji traže javnu informaciju, da prilikom ulaganja žalbe dobiju adekvatan odgovor.
Institucija poverenika, saglasno odredbama ovog zakona, ne opredeljuje se ni u jednom članu kroz činjenicu da mora da bude vanstranačka ličnost. Citiraću odredbu člana 30. stav 4. koji kaže: "Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci." Dakle, odnosi se isključivo na činjenicu da poverenik ne može imati zasnovan radni odnos u nekoj političkoj stranci.
Uopšte ne vidim razloga da se posebno potencira činjenica da li će poverenik biti član neke političke stranke, vanstranačka ličnost, iz pozicije ili opozicije. Ugled poverenika se stvara i načinom njegovog imenovanja. Predlaže ga nadležni odbor Narodne skupštine, a biraju većinom glasova poslanici republičkog parlamenta.
Ukoliko izražavate sumnju u odluku većine, u činjenicu da će čovek koga bude izabrao srpski parlament biti neko ko ima ugled u ovom društvu, onda izražavate sumnju u validnost republičkog parlamenta, pa samim tim izražavate sumnju i u volju naroda.
Nije tačna konstatacija da je odredba o povereniku neustavna. Po Ustavu Republike Srbije, sve ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Samim tim, u potpunosti nije u suprotnosti sa važećim Ustavom činjenica da se poverenik postavi ovim zakonom kao organ kome će se ulagati žalba.
Zbog toga mislim da je suština amandmana koji se odnose na poverenika da se ovaj zakon obesmisli, jer ukoliko biste pretpostavili da se žalba ulaže ministarstvu zaduženom za poslove informisanja, faktički biste došli do toga da po žalbi odlučuje organ koji ima obavezu da dostavi javnu informaciju na zahtev bilo kog fizičkog lica koje ima opravdano pravo da zna određenu informaciju. Jednostavno, došli biste do činjenice da onaj ko ima obavezu odlučuje i po žalbi, koja se ostavlja takođe njemu.
Samim tim, mislim da je ovaj član strašno važan, da je poverenik institucija u koju moramo imati poverenja, da će ugled i poverenje zasnivati na čoveku kojem budu data ovlašćenja, a bude imenovan za poverenika; zavisiće od ugleda ovog parlamenta, a ukoliko je svima nama stalo da ovaj parlament ima ugled, nema razloga da sumnjamo u posao koji će obavljati poverenik.

Gospodin Nikolić, po Poslovniku, član 97.

Pošto sam ubeđen u to da moja koleginica ima dovoljno intelektualnih sposobnosti, mislim da me je namerno pogrešno protumačila. Pročitaću vam član 30. stav 4. za koji ste rekli da ga ja nisam dobro protumačio: "Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci". To znači da poverenik ne može da bude lice koje obavlja funkciju u političkoj stranci. To je čisto tumačenje, kao sunce. Evo, pitajte nekog od svojih koalicionih partnera.
To znači da čak ni predsednik opštinskog odbora neke političke stranke ne može da bude poverenik. To znači da ponovo isključujete ljude koji se bave politikom. Zašto? Da li su to kužni ljudi, da li su to nepošteni, nemoralni ljudi? Ako predsednik Vlade može da bude funkcioner političke stranke, ako je vaš predsednik Republike zadržao funkciju predsednika stranke, iako u Ustavu piše da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju, kako to da poverenik ne može da bude predsednik opštinskog odbora? Predsednik Republike može da bude predsednik stranke, a poverenik ne može da bude predsednik mesnog odbora političke stranke.
Jesmo li jednaki svi? Ako smo jednaki, ovo ograničenje mora da se izbaci. Vi ste veoma skloni ograničenjima. Tu ponovo zadirete u ljudska prava i slobode. Svako ima pravo da bira i da bude biran, pa i onaj ko se bavi politikom. Mogli ste da kažete da na određeno vreme prestane da se bavi politikom. Inače, čovek koji se ne bavi politikom za mene nije potpun, nije savršen.
Nije vam smetalo kada je sudija Ustavnog suda postao potpredsednik Opštinskog odbora DS u Novom Sadu. Nije vam smetalo kada je predsednik Ustavnog suda postao član G17 plus, tad vam to nije smetalo. Odjednom poverenik ne može da obavlja funkciju u političkoj stranci.
Razumem, tranzicija je pri kraju, dolazite do sve novijih saznanja, ali vratite se i unazad, poništite izbore koji nisu bili u skladu sa novim saznanjima. Ako je novo saznanje da političar ne može da bude poverenik, onda je to saznanje da ne može da bude ni sudija Ustavnog suda i da ne može da bude predsednik Republike. Zato što smo ravnopravni pred Ustavom, pred zakonom i pred Bogom.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Zbog toga sam već rekao da mi se ne sviđa rešenje iz amandmana (nažalost, nisam ga blagovremeno video) – da ministarstvo odlučuje, i tu ste potpuno u pravu, ali ni ovaj poverenik sigurno, na način na koji ga vi zamišljate, neće moći da ispunjava ovu funkciju.

Hvala. Nema replike na repliku, molim vas. Pitao sam da li je po Poslovniku ili je replika. Bila je replika, molim vas, budite ljubazni, replika je.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za kulturu i informisanje predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. koji je podneo Zoran Krasić zahteva se da se stav 2. briše. Zbog čega?
Naime, već u prvom stavu ovog člana definisano je šta je to informacija od javnog značaja, a drugi stav samo na drugačiji način, izmenjenim redosledom reči u rečenici, obrađuje potpuno istu stvar. Tako da stav 1. u ovom članu počinje sa: "Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija..." itd. a stav 2. isto to govori, samo što počinje: "Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja..." itd.
Prema tome, smatramo da nema potrebe da stoji ovaj drugi stav u ovom članu, s obzirom da je prvim stavom definisano šta je to informacija, iako je u obrazloženju Vlade navedeno da je potrebno, s obzirom da se zakon prvi put primenjuje, da se što preciznije utvrdi šta je, u stvari, informacija od javnog značaja.
Međutim, ovaj zakon, kao i većina sličnih zakona koji su do sada bili pred Skupštinom Srbije, ima jedan veliki nedostatak, a smatram i to da se on donosi u nevreme. Naime, ako hronološki pogledate kada su u evropskim zemljama nastajali ovakvi i slični zakoni, videćete da su nastajali u periodima kada su te zemlje imale veliki privredni rast, ogromne trgovinske suficite, kad su stvorili bogato društvo, i jedno takvo bogato i moćno društvo, sa velikim budžetom i velikim budžetskim sredstvima, imalo je potrebu da omogući svojoj izvršnoj vlasti da na osnovu pomoćnih organa koje osniva lakše funkcioniše.
Tako je nastao veliki broj agencija, tako je nastao veliki broj raznih ustanova i zavoda. I ovde je poverenik, iako praktično predstavlja jednu osobu, u stvari institucija koja ima veliki broj zaposlenih. Država Srbija stvarno neće biti u situaciji i u stanju da svojim budžetom izdržava veliki broj državnih organa, koje gomilate iz zakona u zakon, a pogledajte da je Evropa zakone ovog tipa dobijala onda kada je imala jaku i moćnu privredu.
Zato je mnogo bolje da se ova skupština posveti donošenju zakona koji će poboljšati privredu Republike Srbije, a bogata i moćna Srbija će nametnuti sama potrebu da se ovakvi zakoni usvajaju ovde u Skupštini.
Iskoristiću ovu priliku i samo reći da ovde u obrazloženju, bez obzira što se to ne tiče ovog amandmana, ali govori o suštini zakona, gde su navedeni razlozi za donošenje zakona, ima veoma čudnih rečenica koje zaista privlače pažnju prosečnog čoveka, a da ne govorim o onim drugim koji će sigurno biti povređeni ovim.
Naime, govori se o tome da slobodan pristup informacijama kojima raspolažu državni organi čini građane bolje informisanim, obnavljajući ciklus demokratske racionalnosti. Evo, vi ste iz Ministarstva, molim vas objasnite mi kako pristup informacijama doprinosi obnavljanju ciklusa demokratske racionalnosti; ako je obnavljanje onda se podrazumeva da je ciklus. Naime, ciklusi se vezuju za obnavljanje. Prema tome, obe reči nisu potrebne.
A, recite mi i šta je to demokratska racionalnost, kako se to demokratska racionalnost pojavljuje u ciklusima i šta se dešava u onim periodima kada nije ciklus demokratske racionalnosti. Da li je to ciklus demokratske iracionalnosti i da li se trenutno Vlada nalazi u tom ciklusu demokratske iracionalnosti? Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Rankiću. Povodom istog amandmana, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zato što je ovaj stav 2. nepotreban i rogobatan. Trebalo bi upozoriti onoga ko lektoriše predloge zakona koji dolaze pred Narodnu skupštinu da bi svaka rečenica trebalo da liči na nešto.
Najpre, nepotreban je zato što je u stavu 1. definisano šta je informacija od javnog značaja i kako nastaje, na šta se odnosi, a onda se dole dodatno kaže koji uslovi nisu bitni da bi se nešto smatralo informacijom od javnog značaja. Pa, tu je sada moglo da se ređa: nije bitno da li je nastalo u proleće, da li je nastalo na severu ili jugu zemlje...
Znate, kada dajete neki pojam onda određujete šta je to, a ne šta nije bitno da bi nešto bilo to. Jer, upadate u zamku da biste mogli u beskraj da izmišljate šta sve nije bitno. U zakonu se navodi ono što je bitno, ono što određuje pojam.
Na stranu to što ovaj drugi stav, koji je sastavljen iz jedne rečenice, osam puta ponavlja reč "informacija" u različitim padežima. Zamislite učenika osnovne škole koji bi na pismenom zadatku iz srpskog jezika napisao rečenicu u kojoj bi se osam puta pojavila jedna reč. Da li bi to dete moglo da položi srpski jezik? Zar ne postoje reči kojima se zamenjuje ta reč?
Zbog toga zakon ništa ne gubi ako ostane bez drugog stava. Ništa. U primeni se uopšte neće osetiti. Samo se eliminiše rogobatnost i ono što još nijedan zakon do sada u Srbiji nije sadržavao, a to je šta nije bitno za ovaj zakon. Nemojte da uvodite praksu da nas obaveštavate u zakonu šta za taj zakon nije bitno.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.