Sada se potvrđuje da su u pitanju pare oko reformi, i ko je radio ovaj predlog zakona, on je pravio neku kombinaciju. Dobro je što i sada čujemo da nešto što liči na nevladine organizacije uzima pare iz inostranstva i nudi neka ovakva rešenja, ali ovaj zakon o parničnom postupku koji dugo nije menjan imao je jedan od principa, a to je princip materijalne istine. To je bio potpuno pogrešan princip, jer ako postoji materijalna, postoji i nematerijalna, postoji i formalna, neformalna, a valjda je istina jedna jedina.
Ali, dobro, u sklopu onog koncepta socijalističkog samoupravnog društva i da je sud taj koji treba da raspravi sve, a da stranke tu samo daju neke predloge koje sud može da prihvati ali ne mora, a i sud malte ne vodi po službenoj dužnosti taj postupak, onda je i bilo nekog opravdanja da svedok koji neće da svedoči bude pritvoren dok ne progovori.
Međutim, vremena su se valjda promenila. Valjda su se promenila, mi smo pohvalili član 7, gde je promovisano raspravno načelo, gde stranke obezbeđuju dokaze, sud ne obezbeđuje po službenoj dužnosti, osim što svojim autoritetom nalaže da neko ko nešto krije ili ono što stranka ne može da obezbedi, on mora da dostavi, i posebno pravo suda kada se tiče odredbe člana 3. stav 3, koji ste takođe zadržali, ali niste trebali da zadržite.
Trebali ste u odredbi člana 3. stav 3. da zadržite samo ''protivno prinudnim propisima'', a ''javnog morala i poretka'' praktično ništa ne znači. Mi ne možemo da dozvolimo da se svedok zatvara. Da li je on svedok tužilačke stranke ili tužene strane, oni to treba da reše, da dogovore da li svedok prihvata da bude svedok, da li može da bude, da li ne može. Drugo, u praksi naših sudova 5-6 svedoka završavaju sve, poništavaju svaku ispravu, svako činjenično stanje, pa smejmo se mi, ali tako je. Pet montiranih svedoka sve završavaju danas u našem sudu. To je naša istina, to je naša činjenica.
Zašto nekoga zatvarati? Da li zatvaranjem mi možemo da obezbedimo da on kaže istinu? Ne, ako predloženi svedok može da se odbrani? Nije mi poznato, nisam video. Evo, povodom svakog događaja u kome su prisutna dva lica, da ih pitam šta je bilo, šta se desilo, dobićete manje ili više dve različite priče.
Da ne otvaram pitanje problema istine u parničnom i krivičnom postupku. Smatramo da je potpuno iluzorno držati ovako nešto, pa čak kao i eventualnu pretnju. Mi zakonom ne smemo da plašimo građane, da im pretimo.
Bolje da se nešto drugo uradilo, verovatno da ima osnova da ostane novčano kažnjavanje, ukoliko neko onemogućava da se dođe do istine, ali zatvarati čoveka samo zbog toga što je bio svedok, što možda neki sudija i protumači da on ne želi da svedoči, a on čovek možda čak nije ni video. Mislimo da treba da idemo malo dalje, ispred Evrope, pošto smo uvek bili ispred Evrope kada je u pitanju pravo, da pokažemo Evropi da ne treba svedoke hapsiti, privoditi. Ukoliko je to tako u Evropi, a ja verujem Boletu, jer on ima iskustva pošto je radio u Holandiji.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 254. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, Miodrag Đidić, Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 274. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS na član 274. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Ovim amandmanom tražili smo da se u prvom stavu člana 274. reč "sud" zameni rečima "predsednik veća".
O čemu se radi? Ovo je prvi član koji opisuje pripremanje glavne rasprave i kaže da sud priprema glavnu raspravu po prijemu tužbe. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavljanje tužbe tuženom na odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave.
Kada se kaže da sud priprema glavnu raspravu, to je dosta neprecizno. Sud kao pojam je veoma apstraktan. Znači, sud, znamo i sami, čini dosta ljudi, od zaposlenih na šalteru, preko sudijskih pripravnika, stručnih saradnika, sudija, predsednika suda, zamenika predsednika suda, sekretara suda i mnogih drugih koji u sudu rade.
Ako bi ostala ova formulacija – sud, može se postaviti pitanje – ko je to od svih ovih lica ovlašćen da vrši ove radnje koje prethode zakazivanju, odnosno prethode održavanju glavne rasprave. Da li će to biti bilo koji sudija, da li je moguće da bilo koji sudija uzme predmet i da tužbu odbaci, da li je moguće da uzme i da zakaže, ili će to biti samo jedan.
Znamo i sami kakva je organizacija sudova. Kada tužba stigne u sud, ona se raspodeljuje u rad jednom sudiji. Uvek će biti u pitanju jedan sudija i od tog trenutka samo je on ovlašćen i da odbacuje tužbu i da vrši prethodno ispitivanje tužbe, da dostavi tužbu na odgovoru koliko je uredna, da zatraži da se tužba uredi i da zakaže pripremno ročište ili ukoliko pripremno ročište nije potrebno, da odredi termin kada će biti održana glavna rasprava i da na glavnu raspravu pozove svedoke, stranke i sva ostala lica koja treba da prisustvuju.
Ovo je jedno preciziranje, formulacija. Umesto suda, predsednik veća će na taj način jasno razgraničiti ko može postupati. To u praksi već postoji i ne vidim razlog da kada se već zakon donosi, da se to detaljno, ta slika koja već postoji u životu, ne prenese i u zakon. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 275. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 276. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 277. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 277. Predloga zakona o parničnom postupku koji glasi: ''Po prethodnom ispitivanju tužbe, sud je ovlašćen da podnosi rešenje iz člana 279. ovog zakona, ako nije reč o pitanjima o kojima se po potrebi i prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona može doneti tek u daljem toku postupka.''
Amandmanom na ovaj član tražio sam da se reč ''sud'' u ovom članu zameni rečima ''predsednik veća'', jer smatram da je u ovoj odredbi neophodno precizno naznačiti ko u ime suda ima ovlašćenja za donošenje rešenja iz člana 279. koji reguliše donošenje rešenja kojim se tužba odbacuje. Zamislite situaciju kako je predviđeno u ovom članu Predloga zakona Sudija ovlašćen za donošenje rešenja iz člana 279. O odbacivanju tužbe, primera radi, što tužba nije blagovremena i da ne postoji pravni interes za sporazum tužioca za podizanje tužbe itd., a da se ne zna ko u ime suda to radi.
Da li je predsednik veća, sudija pojedinac, ili neko treći, veoma je važno da se zna ko je sudija i ko je u ime suda ovlašćen za donošenje takvih rešenja koja utiču na sudbinu građana i ostvarivanje njihovih prava. Zbog toga sam ovim amandmanom tražio da se precizira da to bude predsednik veća, kako bi se ovim amandmanom otklonila nepreciznost u Predlogu ovog zakona, jer se radi o veoma važnom procesnom zakonu čije odredbe moraju biti kratke, jasne, nedvosmislene, kako ne bi izazivale nedoumicu onih koji ih primenjuju, suda i stranaka.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da su rešenja koje je ponudila Vlada i koje zastupa ministar Stojković apsolutno nejasna, jer kad se kaže da sud donosi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona, nije jasno da li će to raditi sudija pojedinac ili predsednik veća, kako je to predloženo u ovom amandmanu, ili to znači da će van rasprave celo sudsko veće morati da se sastaje, da donosi odluke po ovim pitanjima.
Ako se želela efikasnost u postupanju, ako želimo da pojeftinimo i napravimo što ekonomičniji parnični postupak, onda je moralo da se kaže u ovoj odredbi ko je ovlašćen da donosi ove odluke, da li sudija pojedinac kada je po samom zakonu ovlašćen da vodi ceo postupak, ili predsednik veća u slučajevima kada je za neke predmete nadležno tročlano veće.
Ovde je zakon ostao nedorečen, pa se bojim da će to u praksi izazivati nedoumice. To će onda izazivati i podnošenje žalbe kao vanrednih pravnih lekova na odluke koje donese predsednik veća umesto celog veća, pa će dolaziti do toga da se sa postupkom zastaje u smislu odredbe Glave 14. da se za teritoriju cele Srbije Vrhovni sud izjasni o pravnom stavu o ovakvim pitanjima, zbog nedorečenosti zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 278. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine.
Radi se o prethodno ispitivanim tužbama, član 278. gde je definisano da kad se utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu, kad je takvo ovlašćenje potrebno. Sud će, radi otklanjanja ovih nedostataka, preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu.
Već ste čuli dosta argumenata da je tu neprecizno definisano, da će sud da otkloni nedostatke i da preduzme potrebne mere. Mislim da je potrebno da se definiše i da se precizira, ko to može u ime suda da uradi, da li uposlenici, da li određeni sudija. Ono što je amandmanom SRS definisano, to je da umesto suda bude predsednik veća, jer samo on može da bude kompetentan da blagovremeno i pravovremeno donese određenu definiciju kako treba da se postupa u tom parničnom postupku. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Goranu Cvetanoviću.
Da li po ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Konstatujem da smo završili sa članom 278.
Sutra u 10,00 časova nastavljamo sa članom 279.
Zahvaljujem vam se još jednom na razumevanju.