Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović

Amandman na član 67. stav 1. odnosi se na promenu brojeva 7, da se stavi broj 8, s obzirom da smo  ovde tražili da se uvede nova tačka 8, pa onda shodno tome u članu 67. treba da se izmeni taj deo gde je od 1. do 7. tačke, mi predlažemo da bude od 1. do 8. tačke, naravno, ako se prethodni amandman usvoji.

Da li ima još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 69. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Gospođa Radeta, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, juče se u ovom parlamentu na početku ove sednice desilo neviđeno kršenje osnovnih demokratskih principa od strane predsednika Skupštine i skupštinske većine, kada je kršenjem i Ustava i Poslovnika onemogućeno narodnim poslanicima da govore o kršenju Ustava od strane Borisa Tadića na funkciji predsednika Srbije.
Iz tog razloga poslanici SRS-a su napustili Skupštinu na otprilike nekih četrdesetak minuta i prosto je neverovatno da ste za tih četrdesetak minuta uspeli da završite načelnu raspravu o Predlogu zakona o parničnom postupku i o Predlogu zakona o izvršnom postupku. Prvo, bilo je neprihvatljivo da se za ovakva dva zakona objedini rasprava, da se skrati vreme narodnim poslanicima da govore o ovim predlozima, ne samo iz razloga što se radi o veoma obimnom materijalu, nego i zbog činjenice da su ovo izuzetno značajni zakoni, da od ovih zakona zavisi i pravni sistem Srbije i da od ovih zakona zavisi konačno oživljavanje pravne države.
Poslanici SRS-a na taj način su sprečeni da govore u načelu o ovim zakonima, jer nije prihvaćen naš predlog da napravimo, kolega dragi, pauzu, da bismo se mi konsultovali u našoj poslaničkoj grupi šta ćemo da radimo vezano za već utvrđeni dnevni red, a povodom već spomenutog kršenja Poslovnika i Ustava i ostalih demokratskih principa u ovom parlamentu i mi zato kroz amandmane koje smo podneli, kroz obrazloženje, obrazlaganje amandmana, sa mnogo manje vremena pokušavamo da gospodina ministra i poslaničku većinu ubedimo da prihvate naše amandmane, zato što su oni i dobronamerni i zaista sa ciljem da se popravi tekst zakona.
Kada je reč o Zakonu o parničnom postupku, moram da naglasim jedan opšti stav da je Zakon o parničnom postupku, koji se primenjuje, koji je pozitivno pravni propis, zaista jedan vrlo dobar, čak odličan zakon i to je nepodeljeno mišljenje u stručnim krugovima. Ovde ima dosta kolega advokata i potpuno sam ubeđena da isto ovo misle. To misli i većina sudija i znamo mi da je bilo potrebno da se postojeći zakon sa tzv. saveznog nivoa, reći ću, prevede na republički nivo, ali to nije bio razlog da se donosi potpuno nov zakon. Ja prihvatam i verujem u dobru nameru ministra Stojkovića da promenom propisa postigne veću efikasnost i da popravi stanje u pravosuđu.
Ovim predlogom zakona to nije moguće i ti se neće desiti. Mora ministarstvo da učini mnogo radikalnije korake da bi se popravilo stanje u pravosuđu. Naravno, Vlada mora da se hvali da nešto radi, pa evo u zakonodavnoj oblasti predlažu nam zakone. Doduše, ovo Ministarstvo pravde je zaista, pa čini mi se najveći broj zakona podnelo i gospodin Stojković je, ja to moram da kažem, jedini ministar u Vladi Srbije koji uvažava narodne poslanike i koji ovde uredno sa nama sedi i komunicira o predlozima koje u ime Vlade ovde predstavlja.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS uložila amandman na član 69. zakona, upravo sa namerom da bi se prihvatanjem ovog amandmana povećala efikasnost i onemogućila zloupotreba u sudskim procesima zbog neopravdanih odlaganja. Vlada je predložila u članu 69. da nije dopušten zahtev za isključenje ili izuzeće, kojim se uopšte traži izuzeće svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli učestvovati u nekom postupku, o kome je već odlučeno, u kome nije obrazložen zakonski razlog zbog koga se izuzeće traži.
Ovo je svakako u redu i ovo je ta dobra namera predstavnika predlagača i predlagača da se ne zloupotrebljava procesno pravo u određenim postupcima, ali su onda potpuno nepotrebni stavovi 4. i 5, jer se radi o nedopuštenim zahtevima koji su predloženi u ovim stavovima, i jednostavno nije moguće, niti da se napravi nekakav trošak, jer se radi o nedopuštenim pravnim sredstvima, upravo u skladu sa prvim stavom člana 69. Ja ga zato predlažem, gospodine ministre, a ne znam da li smo dobili mišljenje Vlade o našim amandmanima, ja ga nisam dobila.
Dozvoljavam da ste i to podelili u tih četrdesetak minuta koliko mi nismo bili u sali, a ako nije tako onda imate vremena da još jedanput razmislite o ovom amandmanu, da ga usvojite u ime boljeg teksta zakona.

Gospodin Krasić. Ujedno podsećam član 69. Poslovnika da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu i molim vas da se toga pridržavamo. Zbilja ću morati da opominjem i nažalost i više od toga, ali nadam se da neće biti prilike.

Naravno da neće biti prilike, ja uvek pričam samo o amandmanima. Ja sam apsolutno siguran da ministar nije mogao da utiče na ovaj član zakona, jer znam da ima veliko iskustvo i da ovo ovako praktično ne može. Ovi profesori koji su se bavili ovim zakonom nešto su ministre pobrkali. Možda je dobro što su napravili podelu na razloge koji prouzrokuju izuzeće i na razloge koji prouzrokuju isključenje. Verovatno isključenje treba da znači obavezno izuzeće kada nastupi taj razlog i tu su dobro navedeni ti razlozi, a kada je u pitanju izuzeće, to bi bilo nešto kao otprilike fakultativno.
To je ona situacija kada sasvim opravdano može da se sumnja u nepristranost suda, odnosno sudije koji vrši sudijsku funkciju, zbog nekih ličnih svojstava i nekih drugih okolnosti ili bilo kakve druge veze sa konkretnim predmetom. Međutim, vi ste rekli da zahtev za izuzeće može biti nedopušten. U stavu 1. tačka 1) sasvim lepo je naveden razlog, ako se generalno traži izuzeće, verovatno u prepisivanju tačke 1, 2. i 3. gde god stoji izuzeće, treba da stoji i isključenje.
Verovatno da se na to odnosi. Međutim, tačka 2), malo širim ovaj amandman, tačka 2) stvoriće zabunu, jer ukoliko je u prvostepenom postupku podnet zahtev za izuzeće jednog sudije, predsednik suda nije prihvatio taj zahtev, doneta je prvostepena presuda, bilo je na okružnom sudu, okružni sud ukinuo, vratio na ponovno suđenje i opet pred sudijom. U praksi ovo tumače, ako se ponovi zahtev za izuzeće tog sudije u ponovnom postupku, da je o tome već odlučeno i da je to nedopušteno. Mislim da će biti takva tumačenja i to nije dobro, jer samo ukidanje ako ne ono prvo, onda drugo ukidanje diskvalifikuje sudiju da ponovo radi na tom predmetu. Ono što je značajno za ovaj amandman jeste da su ovo ipak neke radnje kada je u pitanju ocena dopuštenosti nekog zakona i to bi moralo da se veže za predsednika sudskog veća. Ovde ste naveli u stavu 2. ''odbaciće sudija''.
Imamo situaciju da se sud javlja u obliku veća i u obliku sudije pojedinca. Sudija pojedinac je u svim pravima izjednačen sa predsednikom sudskog veća. Mislim da bi bilo preciznije da se prihvati ovo što smo mi naveli u ovom amandmanu – predsednik veća, a onda to generički znači sudija pojedinac. Oni su izjednačeni statusno u pravima kada se radi o upravljanjem parnicom.
Ovo sudija ne znači ništa. Ono što stoji u stavovima 4. i 5. je situacija koja nije pravno moguća. Ako je sudija pojedinac ovlašćen da odbaci nedozvoljeni zahtev i protiv tog rešenja nema mesta žalbe, onda ne postoji ni mogućnost da nastupi štetna posledica po protivnu stranu zbog toga što se o tome odlučivalo. Ovo su tako jednostavni pravni predmeti, i čim pogleda zahtev za izuzeće, ukoliko se traži izuzeće svih sudija, ukoliko je ova treća situacija, ukoliko zahtev nije obrazložen, ne postoji nikakav razlog.
Ovo su jednostavne stvari koje tog trenutka sudija pojedinac rešava. Nema potrebe, kada dobije ovakav zahtev koji je toliko očigledno nedopušten, da odlaže raspravu.
Ova formulacija vam se ponavlja još na jednom ili dva mesta. Znam koji je bio motiv da se ovo na neki način uredi, da se spreče nedozvoljeni zahtevi, ponavljanje zahteva koji očigledno imaju za cilj da se zloupotrebe procesna ovlašćenja stranaka u postupku. Najmanje dva meseca se odlaže rasprava.
Sa prva tri stava vi ste tu situaciju rešili, tako da su 4. i 5. stav potpuno nepotrebni. Ukoliko se javi situacija iz 4. i 5. stava, budite sigurni da je taj sudija bio nesposoban, da je on namerno odložio da ne rešava po tom zahtevu, i on je učestvovao u prouzrokovanju štete. Nemoguće da neko ko podnosi legitimni zahtev mora da snosi odgovornost za to. Ne može stranka da trpi štetne posledice što se koristi pravima koje zakon dozvoljava.

Hvala. Da li još neko želi po ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 69. je u direktnoj suprotnosti sa članom 22. stav 2. Ustava Republike Srbije. Ako Ustav Republike Srbije u članu 22. stav 2. propisuje – svakome je zajamčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu i na zakonu zasnovanom interesu.
Stranka koja je tražila izuzeće sudije, ona to traži iz njoj poznatih razloga. Ti razlozi mogu biti osnovani, a u predlogu ovoga zakona u članu 69. kaže da nije dozvoljena posebna žalba. Ne može biti Zakon o parničnom postupku u direktnom suprotnosti sa osnovnim načelima Ustava Republike Srbije. Zato smatram da u ovom delu treba intervenisati i popraviti ovaj tekst, jer u protivnom, doći će do grubog kršenja Ustava Republike Srbije. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 73. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, na član 73. Predloga zakona o parničnom postupku amandman je podnela Nataša Jovanović i amandmanom se traži da se u stavu 3. reč: "parnični" briše.
Naime, svima koji se bave prvom ili su se bavili, ili su nekad prošli pored suda, jasno je da mi nemamo ništa što se zove parnični sud, ni po Ustavu, ni po zakonu, ni po Zakonu o uređenju sudova, ne pominju se parnični sudovi nigde. Ne postoji parnični i vanparnični sud.
Mi imamo opštinske sudove, okružne, trgovinski, valjda ćemo 2007. godine dobiti apelacioni, ali parničnog suda nema. Očekujem da ministar pokaže malo razumevanja. Mislim da ovaj amandman ne bi smeo da bude sporan, da će samo popraviti ovaj zakon, jer reč: "parnični" ovde nema potrebe da stoji. Dovoljno je da se kaže – sud može, zna se da je to sud koji primenjuje parnični postupak, bez obzira da li se radi od okružnom, prvostepenom sudu, o bilo kom sudu, da li je trgovinski ili bilo koji sud, ali kada se kaže sud, zna se našta se misli.
A kada se kaže parnični sud, onda se tu uvodi neka kategorija koja ne postoji ni u Ustavu ni u Zakonu o uređenju sudova. Hvala.