Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 89. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Posle izlaganja ministra dobila sam želju da malo branim advokate. Ovaj član 89. predlaže, odnosno predviđa uslove za izdavanja punomoćja, odnosno ovlašćenja advokata po punomoćju koje mu stranka izdaje. Naravno slažemo se sa svim što je zakon predložio, međutim naša poslanička grupa je predložila da se doda posle tačke 3. tačka 4. koja bi glasila da od protivne stranke primi dosuđene troškove.
Onaj ko se ikada bavio advokaturom zna šta znači kada se u presudi dosude troškovi i koliko je ustvari dobro, koliko ubrzava i lišava raznih postupaka ovakva jedna odredba koja bi predviđala da advokat ima pravo po punomoćju da naplati troškove od suprotne stranke. To su troškovi postupka i bilo bi pravilno rešenje da ih advokat naplaćuje, tim pre što je to nekada u nekim zakonima i bilo predviđeno.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, predloženi amandman je potpuno logičan i konsekventan predlozima koje smo imali i do sada kao poslanička grupa. Pošto je advokat kao punomoćnik ovlašćen da može pokretati postupke u ime stranke, podnositi pravne lekove, inicijativne podneske, logično je da nakon sprovedene parnice ili nekog drugog postupka pokrene izvršni postupak u kome će tražiti naplatu parničkih troškova.
Tim pre društvo treba da bude zainteresovano da advokat može i na miran način od druge strane naplatiti dosuđene troškove postupka i na taj način sprečiti prinudni postupak izvršenja koji donosi nove troškove, nove angažmane stranaka i stručnih lica i opterećuje rad sudova. Dakle, ovakvo jedno rešenje će doprineti celishodnosti vođenja parničnog postupka.

 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba odbiti jer se u praksi mogu javiti zloupotrebe. Te zloupotrebe bi mogle da izgledaju na sledeći način. U praksi da advokat naplati unapred od stranke troškove za sastav tužbe, za ročišta i kasnije kada dobije pravosnažnu presudu da traži prinudno izvršenje od protivne stranke i da dva puta stavlja pare u svoj džep.
Treba sprečiti ovakvu pojavu unapred. U praksi su to česti slučajevi i zbog toga to treba onemogućiti. Građanin zna šta je platio i ostaje pravo građanina da reguliše međusobne odnose između advokata i njega, a ovako po ovome ispalo bi da se otvara mogućnost da neki pojedinci mogu zloupotrebiti ovu odredbu i ovakav amandman, ako bude prihvaćen, na štetu građana koje zastupa i zbog toga unapred ne treba otvarati mogućnosti da neko profitira na štetu naših građana.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovane kolege, mislim da je kolega Jojić ovde imao pogrešan pristup. Mislim da pristup koji nam nameće praksa je sasvim drugačiji, a to je da mnogo češće advokati ostaju ta strana kratkih rukava, odnosno ta strana koja je prevarena. U suprotnom ako bi se pak desilo ovo što vi govorite da je moguće da se desi, naravno uvek je moguće da neko vrši zloupotrebe, pa je moguće i u ovom slučaju.
Postoje vrlo efikasni instrumenti da taj snosi sankcije. Priznaćete manja je verovatnoća da advokat sebi priušti takav luksuz, jer to ne bi samo povlačilo eventualno krivično-pravne sankcije, pre svega određeni građansko-pravni odnos, već sigurno i gubitak licence, odnosno određene sankcije koje bi prema njemu sprovela advokatska komora.
Mislim da ako bismo baš krenuli tom argumentacijom zloupotrebe i tom argumentacijom ko će u kom slučaju ostati bez onoga što mu pripada, onda ipak mislim da treba prihvatiti baš naš amandman, jer su advokati u ovom slučaju slabija strana.

Vi se pozivate na Poslovnik? Izvolite.

Dame i gospodo, ne osporavam ja tvrdnju kolege Markovića. Ima slučajeva da nekada advokat nije mogao da naplati troškove, ali to je sada i pravni odnos između advokata i stranke. Ne treba vezivati sada za konkretan slučaj i za konkretnu pravnu regulativu i predlog. Prema tome, ukoliko stranka nije izmirila troškove koje joj po važećoj advokatskoj tarifi pripadaju, to je onda odnos koji stranka reguliše sa svojim advokatom i advokat sa svojom strankom, ali ne treba otvarati mogućnost da se troškovi dva puta naplate.

To je ono što je opasno, što je nemoralno i ne treba dozvoliti, i protiv toga je Advokatska komora Srbije i sve advokatske regionalne komore u Srbiji. One su protiv toga i traže, kada građane zastupaju advokati, jednu advokatsku disciplinu i veću odgovornost. Zbog toga sam protiv ovog amandmana.