Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a potom narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS kolega Milan Stevović je sa pravom i pravim obrazloženjem i pred vama ovde i pred ministrom obrazložio zbog čega traži da se član 104. briše. Mene zaista iznenađuje gospodine ministre, da vi sada ne reagujete i vi ćete tek možda posle, jer znate da ovaj amandman ima smisla zbog toga što član koji vi predviđate ustanovljava, kao što je kolega Krasić rekao, stil izražavanja kod pisanja podneska i eventualnu kaznu zbog toga, koja je veoma visoka, i nosi veliku opasnost, za svakog pojedinca, za svaku stranu u parničnom postupku, a date su razne mogućnosti sudiji da izreče kaznu i da procenjuje kakav je to govor i kakav stil izražavanja moguć.
Veoma nas podseća, a naročito nas srpske radikale, ovako ustanovljena kazna i ova drakonska mera za jednu stranu u parničnom postupku na ono što se radi u Haškom tribunalu, na jedan inkvizitorski način i na činjenicu da niko od osuđenih Srba pred tim političkim sudom, ad hok sudom, ne može da kaže ono što misli i smatra na način na koji to želi da kaže i nekoliko puta.
Naročito na poslednjoj statusnoj konferenciji, ako ste to pratili i videli, to je onemogućeno i predsedniku naše stranke, profesoru dr. Vojislavu Šešelju iz prostog razloga što mu je predsedavajući rekao da takav način njegovog obrazlaganja nije ustanovljen od strane tog suda za koji znamo da ne poštuje ni prava, ni pravičnost, ni međunarodne norme i sve ono što bi trebao jedan sud da poštuje.
Mi možemo da se nađemo, gospodine ministre, u situaciji da radnici koji su nekim podneskom izrazili otvorenu sumnju, recimo preduzeća PKB "Kragujevac", da je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević korumpiran, da on namerno zaustavlja postupak oko njihovog isterivanja istine i potrage za time ko je zloupotrebio svoj položaj u procesu privatizacije. To je jedno od mnogobrojnih preduzeća, da se sudija Kljajević kao predsedavajući Trgovinskog suda nađe uvređenim pred očiglednim činjeničnim stanjem da je on korumpiran.
Može da se desi bilo kome, a vi znate kakvi su danas sudovi i kakvih sudija ima. Sreća je da ogromna većina nije takva, ali oni koji jesu, oni kvare ugled onima koji su zaposleni u pravosuđu i stvaraju pravnu nesigurnost, izuzetno su korumpirani i da neka stranka u svom podnesku napiše da izražava otvorenu sumnju da se zbog toga i toga proces koči, da je sudija korumpiran, a znate ako su u pitanju neke parnice koje traju zbog imovinsko-pravnih odnosa, koje su od životne važnosti za nekog pojedinca, koje traju po nekoliko godina, prosto je neprimereno da se na ovakav način i ovakvom kaznenom odredbom onemogućava neko da u svom podnesku reaguje na neku očiglednu učinjenu nepravdu.
Da bi omogućili ljudima da se bore za svoja prava morate da prihvatite amandman gospodina Stevovića da se ovaj član zakona briše iz prostog razloga što će se napraviti jedan presedan, što će se na takav način onemogućiti ljudima da svojim slobodnim izražavanjem pokušaju da zaštite svoja prava i podnose pismene podneske i da traže da se ustanovi neko za njih činjenično stanje koje će sud da dokaže ili neće.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, podržavam predlog gospodina Stevovića i smatram da taj član treba brisati, jer se kaznama neće postići ništa, to smo naučili na četvrtoj godini fakulteta od poznatih profesora,  već se samo kaznama poskupljuje i odugovlači postupak.
Samo brz i jeftin postupak obezbeđuje efikasnost prava, što se postiže uštedom u vremenu, u radu, u novcu. To se postiže koncentracijom dokaza, pravilnim izborom dokaznih sredstava, a da se pre početka rasprave na pripremnom ročištu reše sva centralna pitanja od kojih će zavisiti ishod spora i na osnovu službenog zahteva, jer bez toga sav uloženi trud, novac i vreme biće bačeni u vetar.
Smatram da se Zakonom o parničnom postupku, kao procesnim zakonom, ne može izricati kazna zatvora iz razloga što to nije predviđeno nigde u svetu i protivno je svim međunarodni pravnim standardima i međunarodnim pravnim propisima. Mislim da je ovaj amandman dobar i da ga treba prihvatiti.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je prihvatiti amandman kolege Stevovića iz više razloga.         Tačno je da postoji mogućnost da stranke u toku postupka uvrede ili sud ili drugu stranku ili bilo kog drugog učesnika u postupku veštaka, ali mislim da ovo nije pravi način da se to spreči. Mislim da su neki drugi mehanizmi potrebni da bi se podigao ugled i suda i sudija i stranaka u postupku i da kažnjavanje na ovaj način, gde nije obezbeđen drugi adekvatan postupak u kom bi se utvrdilo da li je neko nekoga uvredio ili ne, pogrešno.
Dopustićete da ukoliko ostane ovakva formulacija u zakonu, doći će do pravne nesigurnosti, doći će do nejednakog postupanja od strane različitih sudija u različitim slučajevima. Pa ćemo imati situaciju da neki sudija kome stranka u podnesku napiše da je nestručan, iako to može biti istina i može proizilaziti iz toga kako je taj sudija prethodno vodio postupak, da zbog toga stranka bude kažnjena, da nema nikakvu mogućnost žalbe ni na visinu iznosa ni na samu odluku o kazni, čak ni drugostepenom sudu u nekom daljem postupku, a da u drugom slučaju drugi sudija neće zbog toga kazniti stranku.
Ne treba da se na ovaj način ograničava ustupanje stranaka, već ovo treba rešiti kroz krivični postupak koji inače reguliše krivično delo uvrede. Ono što je takođe sporno je to što ovo rešenje predviđa da sudija, ne samo što nekoga može kazniti sa 30.000 dinara, već daje sudiji mogućnost da ukoliko se ne može naplatiti ta suma ili se ne može u potpunosti naplatiti, zameni tu novčanu kaznu kaznom zatvora. Prevelika ovlašćenja su data sudiji, jer npr. ako nekoga kaznite sa 30.000 dinara, pa uspete da naplatite 25.000, moguće je da će sudija tih 5.000 dinara proceniti da vredi tri dana zatvora, a da će u drugom sudu poslati nekoga da za tih 5.000 dinara odleži u zatvoru 30 dana.
Trebalo je predvideti u ovom rešenju da umesto što se daje sudiji ovlašćenje da sam procenjuje koliko vredi dan zatvora, da se barem pozove na krivični zakon i na odredbe o zameni novčane kazne zatvorom. To bi bilo mnogo primerenije rešenje, da se unapred zna koliko vredi dan zatvora, da se zna koliko koja uvreda vredi, pa da se na taj način ovde dispozicija smanji.
Ovako mislim da se neće rešiti ovaj problem, jer onaj ko ima dovoljno novca neće imati nikakav problem da izvređa koga hoće i da za to plati 30.000 dinara, već će se kao i obično i ovde kola slomiti na sirotinji i onaj ko nema dovoljno novca, on neće moći da podnese tužbu, neće moći da angažuje advokata, neće moći da se izražava onako kako misli da treba da se izražava u podnescima.
Ukoliko želimo da primenimo evropske standarde, ukoliko želimo da efektivno obezbedimo ista prava za sve učesnike u postupku, onda ta prava ni na koji način ne smeju da zavise od imovinske situacije stranaka. Hvala.

Izvolite, Milan Stevović, narodni poslanik.

Zahvaljujem se svim kolegama koji su podržali amandman koji sam napisao, ali želim i praktično da kažem da je vrlo diskutabilan pojam uvrede u podnesku. Meni se pre dve godine desio ovakav slučaju – u sudnici mi je oštrijim tonom sudija zapretio ministrom Batićem. Bio sam isprovociran i u žalbi sam samo rekao kratko – kakav ministar, takav sud. Da je ovaj zakon vladao tada, sigurno bi bio kažnjen. Znate šta nam je sve o prethodniku govorio sadašnji ministar.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 106. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman sa ispravkom pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, ja sam uložio amandman na član 106. stav 5. Tačno sam predvideo da se član 106. stav 5. briše. Ja bih citirao član koji sam predložio da se briše. Kaže: ''Odredbe stava 4. ovog člana primenjuju se na rok o kome se po posebnim propisima mogu podići tužba kao i na rok zastarelosti i potraživanja ili nekog drugog prava''. Ovde se radi o rokovima ili ročištima.
Rokovi zastarelosti mogu se predvideti samo Zakonom o obligacionim odnosima i drugim materijalno-pravnim propisom, a ne mogu se rokovi zastarelosti uređivati procesnim zakonima, pa i u delu načina računanja samih rokova. Mislim da bi bez ovog stava 5. ovaj član bio dobar i prihvatljiv. Apelujem na vas da usvojite moj amandman. Hvala.