Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 107. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifinović.

Hvala. U članu 107. predviđeni su rokovi, tj. blagovremenost dostavljanja podnesaka, odnosno o tome se govori. U stavu 6. koji glasi: "Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka smatraće se da je na vreme podnet ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca".
Mi smo predložili da se posle reči "smatraće se da je na vreme podnet" brišu reči "ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca". Tražili smo brisanje ovih reči zato što smatramo da ne treba ostavljati sudu da procenjuje da li je u pitanju omaška ili neznanje podnosioca. Radi se o podnescima koje mogu da podnesu i neuke stranke. Naravno da mogu da naprave ovu vrstu greške.
Međutim, ako se podnesak koji je na vreme podnet smatra blagovremenim lako će se sud oglasiti nenadležnim i uputiti drugom sudu. Smatramo da je suvišno da se pušta sudiji da šikanira stranke koje su greškom podnele podnesak nenadležnom sudu.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, problem ovog amandmana je u tome što je u ovom zakonu jasno naznačena uloga advokata, na neki način i kroz dozvolu i ovlašćenje da samo advokat može da ulaže reviziju, odnosno time se ističe činjenica koliko je važno da stručno lice učestvuje u postupku.
Ako bi se usvojio ovaj amandman stvorila bi se mogućnost da i advokat, koji sasvim sigurno nije lice koje neznanjem ili očiglednom omaškom može da upućuje podneske i tužbe nenadležnom sudu, dođe u mogućnost da zloupotrebi takvu mogućnost i da podnesak podnese namerno nenadležnom sudu i da onda, na taj način, dođe u situaciju da radi svojih interesa i interesa svoje stranke produži rokove koji su mu potrebni.
Ovako, kako je regulisano u predloženom zakonu, jasno je da stranka koja nema punomoćnika može da bude stranka kojoj se može pripisati neznanje i očigledna omaška, ali to ne može sasvim sigurno biti advokat. Ako bi se ovaj amandman usvojio advokat bi mogao da dođe u situaciju da zloupotrebi ovo pravo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu bi mogla da se doda jedna intervencija, odnosno da se nešto rediguje s obzirom da se prema predlogu dan predaje podneska, kako to reguliše stav 2. člana 107, smatra dan upućivanja sudu preko pošte, preporučenom pošiljkom ili telegramskim putem, a trebalo je dodati reč - pošti. Telegram, ali - pošti.
Zašto? Ovo je jako važno kod prekluzivnih rokova.
U članu 107. stav 3. predložena formulacija nije jasna, kaže ''uredan podnesak upućen telegramskim putem po predlogu treba isti ponovo slati u roku od tri dana''. Ovo bi vodilo neefikasnosti. Ako je telegram predat putem pošte i ako je stigao u spise ne treba stranku obavezivati jer je to pismeno. Iz tog pismena se vidi, kao i iz podneska, sadržaj i izjašnjenje stranke.
To bi moglo da bude samo u slučaju ako se iz telegrama, kao podneska, ne vidi sve što je potrebno za odlučivanje od strane suda. Kažem - to je jedna mala intervencija i u tom pogledu bi mogla da doprinese samo poboljšanju teksta ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeno rešenje koje je dala Vlada je nejasno i nedosledno, zbog toga što se stavlja u različit položaj lice koje šalje podnesak telegramom od onoga koje predaje podnesak poštom ili na pisarnicu nadležnog suda.
Svaki podnesak podnet telegramom je neuredan u smislu nekih drugih propisa i odredbi, jer ne sadrži spise, odnosno pisane dokaze na koje se pozivate, ili na drugi način odudara, jer telegram nikada nije predat u dovoljnom broju primeraka za sud i za suprotnu stranu.
Ako se podnesak odbacuje, ako je predat od strane advokata u nedovoljnom broju primeraka, onda se postavlja pitanje - kada advokat pošalje telegram, da li je to izbegavanje ove obaveze, koja je nametnuta nekom drugom odredbom, ili se radi o nelogičnosti i kontradiktornosti koju nameće sam zakonodavac, odnosno predlagač zakona, uz sve ove primedbe koje sam čuo od drugih kolega koji su govorili pre mene.
Smatram da treba usvojiti amandman koji je podnela poslanica Leila Ruždić, jer ne smemo dozvoliti da sudija, pojedinac, ili bilo koji sud na slobodan voluntaristički način ocenjuje da li je neko u neznanju ili u očiglednoj omašci podneo podnesak nenadležnom sudu.
Zakonske radnje i zakonski rokovi ne mogu zavisiti od subjektivnog odnosa stranke prema njima, nego oni moraju da budu jasni kako bi ih svaki sud dosledno i prema svim građanima Srbije na jednak način primenjivao.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 107. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo član 107. Zakona o parničnom postupku reguliše način blagovremene dostave podnesaka i u prvih šest stavova reguliše kako se vrši način dostavljanja podnesaka putem preporučene pošiljke, putem telegrama, kako se vrši dostavljanje podnesaka licima koja su lišena slobode, vojnim licima i licima koja rade u vojnim ustanovama, i situaciju kada je podnesak podnet nenadležnom sudu u roku, a podnesak je stigao u nadležni sud posle isteka roka.
Ovaj amandman se odnosi na stav 7. ovog člana, koji se odnosi na to da se putem analogije rokovi za blagovremenost podnošenja podneska primenjuju za rokove zastarelosti potraživanja i nekih drugih prava. Ovde se pokušava, uzgred budi rečeno, ovaj član 107. zakona je apsolutno prepisan iz postojećeg Zakona o parničnom postupku, to je član 113. i apsolutno ništa nije menjano, međutim napravljen je propust i u sadašnjem zakonu, a i sada u ovom novom predloženom zakonu, odnosno pokušava se da se procesnim normama regulišu pitanja koja se regulišu materijalno-pravnim propisima.
Naime, radi se o tome da zastarelost potraživanja reguliše Zakon o obligacionim odnosima i prema tom zakonu u članu 360. sud nije obavezan da vodi računa o rokovima zastarelosti.
Znači, stranka dužnik je u konkretnom slučaju u obavezi da vodi računa o tome da li je neko potraživanje zastarelo ili nije i jedino može da se poziva na zastarelost ili ne. U članu 368. postoji situacija kada i zastarelo potraživanje može da se naplati, a može da se naplati ako postoji ručna zaloga ili ako postoji upisana hipoteka.
Znači, poverilac iako je zastarelo potraživanje ima mogućnost preko ručne zaloge ili preko hipoteke da naplati svoja potraživanja, znači iako je rok istekao.
U članu 386. postoji prekid zastarelosti za lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka ili imaju vojnu obavezu, njima ne može isteći rok zastarelosti dok ne prođe tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne obaveze.
Znači, to je materija koja je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i apsolutno joj nije mesto u zakonu o parničnom postupku.
Sa druge strane u članu 1. predloženog zakona o parničnom postupku predviđeno je da je ovo opšti zakon, što znači da ako postoje posebni zakoni koji regulišu procesnu materiju primenjivaće se ti posebni zakoni. U ovom slučaju tu je odnos specijalnog zakona prema opštem zakonu.
Ovde se dešava obrnuta situacija da opšti zakon hoće da reguliše jednu specifičnu situaciju kao što je pitanje zastarelosti potraživanja i nekih drugih prava. Kojih drugih ne navodi konkretno. Mislimo da je stav 7. ovog člana apsolutno nepotreban i da zadire u materiju materijalnih propisa, materijalnog prava i da procesni propisi ne mogu jednostavno da regulišu pitanje zastarelosti potraživanja ili nekih drugih prava.