Momenat, prvo vi, Moma Marković, pa posle Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo u poslednjih par meseci da se i pred onim što vi zovete - međunarodnim sudom, a mi zovemo - političkim sudom, pred tim međunarodnim tribunalom u Hagu, vodila i završila žestoka borba vezana za pitanje advokata, za pitanje zastupnika.
Naime, Slobodan Milošević je dobio pravo da se sam brani, s obzirom da je i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj insistirao na tom pravu, koje se pored ostalog nalazi u Povelji Ujedinjenih nacija, da se sam brani i da se odbrani, mislim da je nelogično da stav 2. u ovom članu ostane.
Narodni poslanik, gospodin Sreto Perić je podneo amandman da bi pomogao i ministarstvu, a i sudijama sutra, kada ovaj zakon budemo usvojili, da lakše i jednostavnije obavljaju svoj posao. Ministarstvo treba da donese kvalitetan zakon, a sudije treba po tom zakonu da postupaju.
Stav 1. u članu 84. kaže "stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika", a stav 2. "stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti". Zašto dozvoljavamo uopšte mogućnost u ovom zakonu da nekome bude uskraćeno pravo i da mu bude nametnut advokat?
Šta će biti ako komšija tuži advokata? Hoće li taj advokat, poštujući stav 2. ovog člana morati da uzme advokata, i da mu plati. Zašto favorizujemo tu advokatsku profesiju? Nemam ništa protiv advokata, naprotiv, mnogo advokata su mi lični i kućni prijatelji, ali mislim da u zakonu ne sme da stoji mogućnost da neko bude primoran da uradi nešto što mu možda i za odbranu i za konačan ishod predmeta koji se vodi pred sudom ne treba.
Prema tome, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj amandman i stav 2. iz ovog člana zakona izbrisati.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bi se usvojio ovaj predlog ovog člana došlo bi do diskriminacije.
Ta diskriminacija se ogleda u tome, kolega Marković je podsetio poslanike, a ja sam uveren da većina poslanika ili svi dobro znaju i mogu lako da zaključe, što ne treba mnogo objašnjavati.
To je jedna poznata činjenica, imaćemo takvu situaciju da profesor Pravnog fakulteta koji je napisao desetine udžbenika iz procesnog prava, ili bilo koje druge grane prava neće moći, ako nije advokat, da podnese reviziju, da zaštiti svoje pravo i svoje interese.
To će se desiti isto tako, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko sudija koji je bio sudija opštinskog, okružnog i Vrhovnog suda i otišao u penziju neće moći da podnese reviziju, iako je rešavao na hiljade i hiljade žalbi, donosio hiljade i hiljade presuda, rešavao hiljade i hiljade revizija, neće imati pravo po ovom članu da podnese reviziju da bi zaštitio svoja prava. To je apsolutno nedopušteno.
U važećem Zakonu o parničnom postupku u članu 90. stav 4. predviđeno je da sud može neukoj stranci, i ukoliko primeti i utvrdi da ga zastupa nestručno lice, da skrene pažnju i ukaže da uzme punomoćnika koji će bolje zastupati njene interese. Dakle, to je dispozicija stranaka, to je stranačko pitanje i stranka u parničnom postupku o tome odlučuje. Ukoliko punomoćnik nanese stranci koju zastupa štetne posledice, ta stranka ima pravo na naknadu štete.
Sa druge strane u članu 13. Ustava Republike Srbije normirano je da su svi građani pred zakonom i Ustavom jednaki bez obzira na versku, nacionalnu, socijalnu, političku pripadnost i svoju obrazovanost. Prema tome, ako se prihvati ovaj predlog zakona nećemo imati harmoniju u parničnom postupku. Imaćemo razbijanje i ovako veoma skromnog i dobrog parničnog postupka, ali nije reč ovde o tome. Postoje brojni drugi problemi o kojima ću kasnije u sklopu drugih amandmana imati prilike da govorim.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Problem člana 84. stav 2. je u tome što on formalno-pravno bi možda mogao ovako da opstane zato što reguliše status zastupnika, ali opasnost stava 2. se ogleda, pre svega, u onome što predstavlja njegovu logičku vezu, a to je odredba člana 405. stav 2. tačka 2. Revizija je nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.         Onda dolazimo do tumačenja pojma šta znači izjaviti. Žalbu, reviziju izjavljuje stranka. Ako se javlja advokat on se javlja kao punomoćnik stranke, po ovlašćenju stranke i zbog ovog člana pravimo vezu sa članom 84. stav 2. gde ste definisali ko može biti zastupnik, ali ste tako stavili definiciju zastupnika kada je u pitanju revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti da se jednim tumačenjem dolazi do zaključka da ste isključili stranku.
Stranačka sposobnost se priznaje. Jedino stranka koja nema stranačku sposobnost mora biti zastupana od strane zakonskog zastupnika. Stranka koja ima stranačku sposobnost može sama da preduzima sve radnje u parničnom postupku, a ukoliko smatra da te radnje može bolje da uradi punomoćnik ona može da ovlasti punomoćnika, advokata koji će to da radi.
Samo ukazujem na to da član 84. stav 2. i član koji se tiče dozvoljenosti revizije čine logičku celinu i tumačenjem ovog i ovog drugog člana dolazi se do zaključka da ste vi prekršili jedno od načela da ne dozvoljavate da stranka ima stranačku sposobnost. Vi joj priznajete stranačku sposobnost do žalbe, a kada je u pitanju revizija vi joj ne priznajete.
Mi kao zakonodavci nemamo pravo da uskratimo tužiocu i tuženom stranačku sposobnost. Nemamo pravo da mu uskratimo pravo da on sam izjavi reviziju, izjavi žalbu. On podnosi u svoje ime i za svoj račun. Ovako formulisana ova dva člana ukazuju da po pitanju revizije i podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti mora da se pojavi advokat. Šta to znači? Ako ja kao tužilac želim da izjavim reviziju ne mogu lično, a ja sam stranka koja ima stranačku sposobnost, već moram da tražim nekog advokata. To bi značilo da neko stavi advokatski pečat.
Mislim da formirate jednu kastu pri Vrhovnom sudu, i verovatno će on u svim inovacijama u smislu zakona o uređenju sudova da bude jedini sud koji će da razmatra vanredne pravne lekove i onda će da se napravi jedna kasta advokata i biće faktički jedina ovlašćena da podnosi revizije sa blagim osvrtom nekih sudija nižestepenih sudova. Pa ako želiš da ti revizija prođe na Vrhovnom sudu obrati se kod tog i tog advokata, jer on je maltene licencirani advokat za reviziju.
Tako ispada po ovome. Znači, ja formalno pravno ne mogu direktno da vam osporavam neustavnost odredbe 84. stav 2. ali mogu da vam dokažem da ste vi prekršili princip stranačke sposobnosti.
Vi praktično tužiocu i tuženom ne priznajete stranačku sposobnost kada dođe do mogućnosti da koristi vanredni pravni lek. Na to ova skupština nije ovlašćena. Tako nešto ne može da uradi. Možemo da propišemo ko će biti punomoćnik, ali ne možemo da uskratimo pravo stranci da se sama koristi pravnim sredstvima. Ne možemo i to pogotovo kada je u pitanju tužilac. Šta ako je sam pokrenuo postupak, sam napisao tužbu, sam vodi postupak. Sada kada dođe do revizije mi ga teramo da mora da ima punomoćnika, a na to nismo ovlašćeni.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Gospodo narodni poslanici, meni kao advokatu bi ovaj stav 2. odgovarao, ali ne odgovara procesno-pravnoj proceduri i pravnoj nauci, jer se direktno diskriminišu ostali punomoćnici.
Nije mi jasno kako jedan npr. bivši ministar, vrstan sudija, advokat, koji je uložio mnogo revizija i zahteva za zaštitu zakonitosti, nije u mogućnosti da zastupa stranku. Tvrdim da će taj kvalitetnije uraditi i reviziju, kao vanredni pravni lek, kao i zahtev za obnovu postupka, bolje od 70% advokata.
Ne mogu se građani dovoditi u neravnopravan položaj, pogotovu kada se radi o ovako krucijalnoj stvari i o ovako krucijalnom zakonu. Zato tvrdim i garantujem da bi ovo bila i protivustavna norma. Ne napadam gospodina ministra, jer znam da to on nije pisao, ali napadam one koji su mu ovo podmetnuli, profesore koji nisu konsultovali praksu. Mislim da je ovaj amandman dobar i molim Vladu da ga usvoji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman, koji je podneo, u ime poslaničke grupe SRS, kolega Sreto Perić, treba da se prihvati. Treba da se prihvati, jer ovako tvrdokoran stav Ministarstva dovodi u pitanje iskrenost predlagača ovog zakona. Dovodi u pitanje, jer ako se pročita taj sporni član 84. stav 2. izgleda da je neki advokatski lobi insistirao da ovo ostane u zakonu. Gospodine ministre, vi ostavljate mesta za sumnju za tako nešto. Zašto?
Svedoci smo da određeni lobiji imaju uticaja na Vladu Republike Srbije. Jednom odlukom, odnosno izmenom i dopunom određenih Zakona o porezu na promet, recimo, lekare ste oslobodili fiskalizacije, oslobodili ste stomatologe, oslobodili ste i advokate, gospodine ministre. Sada terate i stranke u sporu da moraju da koriste advokatske usluge.
Postavlja se pitanje, kada je u pitanju to pravno lice, kao što piše ovde u obrazloženju, da li vi, gospodine ministre, znate koliko novca treba da bi neka stranka u sporu počela da ostvaruje svoje pravo, kao što je npr. najobičnija taksa koja treba da se uplati trgovinskom sudu da bi taj spor otpočeo? Zašto pojedina pravna lica zapošljavaju i po nekoliko pravnika da bi ih zastupali u tim sporovima, jer im je jeftinije nego da plaćaju advokatske usluge, ili po vama, ti pravnici treba da služe tim pravnim licima samo kao paravan za pisanje pravilnika o unutrašnjem uređenju tog pravnog lica?
Dalje, ako ostanete pri ovom svom stavu i ne prihvatite ovaj amandman, uskraćujete pravo onim strankama u sporu koje zbog svoje finansijske situacije nisu u stanju da angažuju advokata. O svemu tome morate da vodite računa, jer svi imaju pravo na sudsku zaštitu, bez obzira na to da li su siromašni ili bogati. Ovakvim članom zakona se stavlja ta mogućnost isključivo onima koji imaju novce. Da apsurd bude veći, gospodine ministre, može neko sutra da tuži vaše Ministarstvo, ima pravo. Ko će zastupati to Ministarstvo?