Gospodine ministre, kolege, ovo je dosta ozbiljno pitanje i ono naravno dovodi u vezu da vam ja sada ne pričam član 12. koji uopšte uvodi prethodno pitanje u igru u parničnom postupku, ovu čitavu novu glavu XIV i član nekadašnji 112, a sada sam video da je 115. o prekidu postupka, odnosno kako ovde kaže o zastoju postupka.
Međutim, postoji jedno drugo ozbiljno pitanje, šta se želi glavom XIV. Da li je intencija da se precendent uvede ili je intencija da se, što kaže kolega Krasić, tumači zakon i da to bude neka vrsta pokrića ili autentičnog tumačenja, koje ne daje Skupština, nego neko drugi.
Pitanje je šta se želi. Naravno, prema onome što hoćete i što želite, vi možete da kreirate i tekst sam koji je ovde u ovom momentu sporan. Ja vam skrećem pažnju da ako se pred parničnim sudom pojavi prejudicijalno pitanje, da će veoma često ono biti pokriveno prejudicijalnim prigovorom ili incidentalnom protivtužbom, kada ulazi u izreku o glavnoj stvari i onda nemamo problema da obavezuje sve.
Onda ne obavezuje samo taj sud, nego obavezuje i sve druge sudove na teritoriji Države. Jedan veliki broj slučajeva će vam se ovde uklopiti, jer će sama stranka koja želi da brzo reši stvar staviti prigovor ili će koristiti protivtužbu, a pri tome će otvoriti mogućnost da sud pravosnažno odlučuje. Prema tome, zaista ostaje u velikoj sumnji pitanje šta se htelo.
Šta je pravi cilj ovoga? Da se razumemo, ja sada moram da iznesem i lični stav, jer ovde stojim, ja nemam ništa protiv da se precedentno pravo, odnosno precedentna mala vrata uvedu u pravni sistem ove zemlje, ali onda se to jasno i glasno kaže, pa ćemo videti kako će Skupština reagovati. Zbog toga mislim da nije dovoljno jasno pokazan cilj ovih odredbi, i zbog toga smo mi dovedeni iz dve poslaničke grupe da, koliko ja vidim, imamo prigovore koji su usmereni na isto brisanje. Lično ne bi brisao, ali neće se svesti na ono što je cilj, upravo zbog ovih procesnih instrumenata, koje svaka pojedina stranka ima u svakom parničnom postupku.
