Moram da priznam da iako gospodin Krasić uglavnom jasno izlaže svoje stavove, ja nisam uspeo da ga ovog puta razumem. Dakle, suština ovog amandmana je da može da se zastane u postupku i na saglasan predlog stranaka i da na zastajanje u postupku imamo pravo žalbe kada odluči sud.
Gospodin Krasić kaže da ima slučajeva kada se čeka pravni stav Vrhovnog suda. Moguće je da kada se čeka pravni stav Vrhovnog suda da po Glavi 14. samo na osnovu jednog slučaja sud traži stav Vrhovnog suda. U tom slučaju imamo pravo žalbe da kažemo da nije dobro primenio zakon. Čim je u pitanju rđava primena zakona moramo imati pravo na žalbu, odnosno kada smatramo da zakon nije dobro primenjen. Dakle, o tome se radi, da stranke imaju pravo da prekinu postupak, da se zastane u postupku i da na zastoj u postupku postoji pravo žalbe. To je sve što ovaj amandman predviđa. Bilo je tu govora o raznim drugim pitanjima, ali ne tiču se baš ovog amandmana. Kod primene zakona moguće je da sud pogreši, pa da je žalba neophodna, odnosno da je neophodno da se dozvoli žalba.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Osnova za javljanje povreda Poslovnika.

Gospodin Vučković me nije dobro razumeo. O čemu se radi?
Gospodine Vučkoviću, u 1. stavu su regulisani ti slučajevi kada zakon priznaje mogućnost zastajanja, ali svako rešenje koje bi sud doneo i odlučio da zastane sa postupkom i u tom rešenju odredio do kog datuma važi zastajanje postupka je rešenje kojim se upravlja parnicom. Tu nema potrebe da postoji posebna žalba, pravo na posebnu žalbu.
Ako je to nešto nezakonito i predstavlja relativno bitnu povredu parničnog postupka postoji mogućnost da se po tom osnovu izjavi žalba protiv presude. Znači, to je obuhvaćeno, ali je neprihvatljivo da se na predlog stranaka odredi zastoj postupka. Ja vam o tome pričam, jer ako stranke mogu da upravljaju, ako imaju potrebu da traže medijaciju, onda je to prva situacija koja je već zakonom obuhvaćena i regulisana u ovom stavu. Onda ne treba predlog stranaka. On je već sadržan u tome zato što je nastupio zakonski razlog kada se po službenoj dužnosti određuje zastoj postupka.
Ako tražimo efikasnost, pa onda damo pravo strankama da u toku postupka traže odlaganje ročišta ili još zastoj postupka na određeno ili manje-više na neodređeno vreme poučeni nekim advokatima, onda se gubi svrha. Zašto donosimo zakon? Onda nemojte da menjamo. Dajte onda mirovanje da ostavimo.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Krasiću, mada nisam čuo osnov za javljanje po Poslovniku, ali ako je pomogao da se razjasnimo dobro je.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Sam amandman koji su dali podnosioci, amandman na stav 1. traži da se umesto reči "kada u toku postupka oceni da je to celishodno" zameni rečima: "na saglasan predlog stranaka". Da se stav 2. briše, a zatim u stavu 4. umesto reči: "nije dozvoljena posebna žalba" da se zameni rečima: "dozvoljena je posebna žalba". Sam amandman na stav 1. i na stav 4. su međusobno kontradiktorni i neodrživi. Ne znam šta je predlagač mislio, ali nije uvideo tu osnovnu nelogičnost, jer kada traži da se zastaje sa postupkom na saglasan predlog stranaka šta će onda žalba kada su se stranke usaglasile. Onda je žalba potpuno iluzorna.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 247. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 247. Predloga zakona o parničnom postupku amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo gospodin Momir Marković i ovim amandmanom mi gospodine ministre tražimo da se u članu 247. stav 2. tekst "A ako i posle toga odbije da svedoči može ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoči ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže mesec dana." bude obrisan.
Naime, o čemu se radi? Član 247. uređuje da svedoka koji je uredno pozvan, a ne dođe na ročište ili svoj izostanak ne opravda ili se bez odobrenja i opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud može narediti da se prinudno dovede i snosi troškove dovođenja, a može ga i kazniti sa 30.000,00 dinara.
Mi nemamo ništa protiv toga i smatramo da treba imati određene mehanizme pomoću kojih će se uticati na disciplinu i na svedoke, da uredno dolaze i odazivaju se pozivu sudu, što je neophodno, uostalom, da bi procesi i bili završeni. Pre svega, mislim da je problem u praksi. Nikada, koliko sam ja prakse imao, iako je retko određivana kazna za svedoka, nikada to nije zaista i naplaćivano. Ovde je jedino određivana kazna da bi se svedok zastrašio i eventualno pojavio na sudu kako bi dao svoj iskaz. Znači, nikada ta kazna zaista nije sprovođena u delo.
Ukoliko se čak i ta novčana kazna ne sprovodi, onda je krajnje diskutabilno da li možemo ostaviti ovlašćenje sudu da svedoku koji odbije da svedoči odredi i pritvor koji najduže može trajati do 30 dana, tim pre što treba imati na umu da su i kod Zakona o krivičnom postupku izbačene odredbe koje su dozvoljavale sudu da svedoka koji odbije da svedoči privremeno pritvori, dok on ne da svoj iskaz. Nedopustivo je da u parničnom postupku, u kome se ipak štite prava koja su mnogo manje važna od prava koja se štite u krivičnom postupku, sud ima na raspolaganju ovakve mogućnosti. Znači, ipak treba pratiti razvoj prava. Ako je to ukinuto u krivičnom postupku, onda se to svakako mora ukinuti i u parničnom postupku.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će ovaj amandman biti prihvaćen, jer je prosto neverovatno da ostane ovo predloženo zakonsko rešenje, gde se u članu 247. stav 2. kaže: "Ako svedok dođe i pošto je upozoren na posledice, uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraćivanja neopravdani, može ga kazniti novčanom kaznom do 30.000,00 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ga zatvoriti".
Ovo je neprihvatljivo i neverovatno, da može da ostane u ovom zakonu. Što reče kolega Šarović malopre, neprihvatljivo je na ovaj način regulisati obavezu svedoka i kada su u pitanju krivični postupci, a u parničnim postupcima pogotovu ne može na ovaj način da se reguliše. Istina je da je potrebno da se nađe načina da se obezbede svedoci, ali isto tako se zna na koji način se obezbeđuju svedoci u parnici, na koji način se predlažu svedoci.
Jednostavno, maltene ne postoje situacije kada je u nekoj parnici bitan baš samo jedan svedok, jer je uvek mogućnost da se pojavi više svedoka na istu okolnost. Ne vidim koji je interes da se neko prisiljava da svedoči. Ako je neko nekoga i predložio u parnici da bude svedok po nekom pravnom pitanju i ako taj neko ne želi da svedoči, doduše, on može da dođe na sud i da kaže da ne zna ništa o tim okolnosti, a to je isto kao i da ne može da svedoči.
Ovde je nešto drugo interesantno. Kolega Momir Marković je predložio da se reči: "A ako i posle toga odbije da svedoči, može ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok ne pristane da svedoči ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže mesec dana", brišu. Pitam vas, ako bi ostalo ovo rešenje iz Predloga zakona, pošto je predviđen zatvor od najduže mesec dana, šta se dešava ako protekne tih mesec dana i ne uspete da ubedite tog svedoka da svedoči? Što ste ga džabe zatvarali, džabe ste krečili, što bi rekao naš narod.
Na koji način mislite da svedoka u zatvoru prisilite, da ubedite, ne znam koji izraz da upotrebim, da on dođe da svedoči? Možda mislite, kao u vreme akcije "Sablja", da tim svedocima treba stavljati kese sa pijavicama na glavu. Otkud potreba da se u parničnom postupku neko drži u zatvoru da bi svedočio da je komšija prešao preko one međe, a nije preko one za koju tvrdi suprotna strana. Naravno, ne omalovažavam parnični postupak, predmete u parnici, ali na ovaj način obezbeđivati svedoke, mislim da je neprihvatljivo. Zaista ostaje otvoreno pitanje, ako i sa tim kesama i pijavicama ne ubedite svedoke da svedoče, što ste ga onda držali u zatvoru i na koji način ćete da zamenite tog svedoka?
Takođe, stav 6. istog člana smo predvideli za brisanje, a odnosi se na vojna lica i pripadnike policije i kaže da se oni ne mogu zatvoriti, ali će se o njihovom odbijanju da svedoče izvestiti njihova komanda, radi kažnjavanja. Ovo je kršenje osnovnih ljudskih prava. Kako može neki komandir da kazni policajca zato što mu je komšija prijavio da on neće da svedoči u slučaju njegove tuče sa drugim komšijom ispred kafane. Ljudi moji, ovo je zaista neprihvatljivo i neverovatno da može ovako da ostane.
Onda ide nastavak ovog stava i kaže: "Ako je potrebno da se ova lica radi svedočenja prinudno dovedu, obratiće se sud njihovom starešini koji će narediti njihovo privođenje sudu". Nije valjda neko vojno lice ili policajac vlasništvo tog svog starešine, da on može tek tako da ga privodi. Ako treba da se privodi i ako to postupak zahteva...
(Predsedavajući: Da li mogu da vas zamolim da privodite kraju, pošto ste prekoračili vreme?)
... onda se zna na koji način se vrši privođenje. Gospodine predsedavajući, završavam, ali niste ni vi vodili računa. Uzeli ste mi minut vremena, koliko sam citirala i član i amandman.

Po Poslovniku, sve je to u okviru pet minuta. Citat se samo odnosi  na povrede Poslovnika. Inače, kada se govori o temi i amandmanima, na to se ne odnosi. Da pročitamo: (Čita član). To je kada je reč o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Nataša Jovanović.