ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2004.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Mlađan Dinkić

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je šest zakonskih predloga Ministarstva finansija i želeo bih da najpre objasnim šta predlaže Ministarstvo finansija, a onda ću detaljnije svaki zakonski predlog razmotriti.
Kao što znate, ova skupština usvojila je pre mesec dana Zakon o budžetu za 2005. godinu, kojim je deficit predviđen na iznos od 20,5 milijardi dinara. Pre nekih mesec i po dana usvojili smo rebalans budžeta za 2004. godinu, kada smo zajednički utvrdili deficit budžeta za ovu godinu na 32,7 milijardi dinara.
Želim najpre da vam kažem da prema stanju prihoda i rashoda za prvih 11 meseci ove godine mi smo ostvarili deficit za 11 meseci od 23,4 milijarde. To je 10 milijardi manje od onoga što je planirano za celu godinu, odnosno za prvih 11 meseci ovogodišnji budžet ima sedam milijardi manji deficit nego u istom periodu 2003. godine.
Po svemu sudeći, pošto imamo tendenciju rasta prihoda, a s druge strane štednju na strani rashoda, ovogodišnji deficit biće znatno manji od 30 milijardi dinara. Dakle, neće biti 32,7 milijardi, koliko je utvrđeno rebalansom, a kamoli onih 45 milijardi, koliko smo krenuli originalno. Mi smo krenuli sa ozbiljnom štednjom od jula meseca i politikom smanjivanja rashoda i bolje naplate prihoda uspeli da ovaj deficit svedemo na iznos znatno ispod 30 milijardi dinara. Videćemo, imamo još mesec dana, koliki će on na kraju biti.
Međutim, zašto ovo govorim. Upravo zbog toga što je politika Ministarstva finansija od jula ove godine da kroz smanjenje rashoda stvori osnov za smanjenje poreza. Mi smo uštedeli na rashodima sa jedne strane, s druge strane imali smo bolju naplatu prihoda, oko 21% imamo rast prihoda ove godine cele u odnosu na isti period prošle godine i stvorili su se uslovi za poresko rasterećenje.
Od ovih šest zakona koje ćemo sada razmatrati, četiri su poreski zakoni koji predviđaju poresko rasterećenje u sledećoj godini. Pre toga da podsetim da je ova skupština na predlog Ministarstva finansija već usvojila Zakon o ukidanju poreza na finansijske transakcije, tako da od 1. januara sledeće godine privreda će biti oslobođena plaćanja sedam milijardi dinara ovog poreza.
Dakle, ovo je porez koji je prevaljivan na leđa i privrede i građana, jer kad god ste išli u banku morali ste da platite i porez na finansijske transakcije. Od 1. januara nema tog poreza, stvorili smo uslove da možemo da ga ukinemo, a da se to ne oseti na budžetu.
Takođe, od 1. januara četiri do pet milijardi će banke manje plaćati državi po osnovu ukidanja poreza na promet na bankarske naknade.
Mi ćemo insistirati da banke po tom osnovu snize kamatne stope, jer četiri do pet milijardi dinara će manje plaćati sledeće godine u odnosu na ovu godinu, a to je prostor za pad kamatnih stopa za nekoliko procentnih poena u sledećoj godini.
Pored toga, mi predlažemo dodatna poreska rasterećenja ovim zakonima. Sumarno ću reći koja su to najvažnija. Najpre predlažemo ukidanje poreza na zarade od 14% za sve novozaposlene radnike u 2005. godini. Ovo oslobađanje primenjivalo bi se u periodu od godinu dana. Želimo da na ovaj način stimulišemo zapošljavanje. Na taj način mi se približavamo ispunjenju obećanja koja smo dali, jer će na ovaj način na 100 dinara plate poslodavac u sledećoj godini za novozaposlene radnike plaćati svega 52 dinara doprinosa.
Imajući u vidu da je ova skupština, na predlog Ministarstva finansija, već usvojila i Zakon o doprinosima, koji daje posebne pogodnosti za one koji imaju preko 45 godina života, a ostali su bez posla u procesu tranzicije, to znači da ako neko sledeće godine zaposli osobu koja je na birou a ima preko 50 godina života, za nju će plaćati na 100 dinara plate samo 26 dinara doprinosa. Ako zaposli nekoga ko ima preko 45 godina plaćaće samo 31,5 dinara doprinosa. Za ostale, za mlađe od 45 godina, poslodavac će za novozaposlene plaćati 52 dinara na 100 dinara plate. To je značajno rasterećenje.
Samo da kažem da je prošle godine na 100 dinara plate plaćano oko 78 dinara poreza i doprinosa. To je prva velika novina koja se sadrži u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Mi inače smatramo da se na birou za zapošljavanje, odnosno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi daleko manje ljudi koji stvarno traže posao od onoga koji je formalno iskazan.
Formalno, na toj evidenciji je negde oko 950 hiljada ljudi. Međutim, veliki broj ljudi koji su tamo formalno prijavljeni zapravo ima posao, ali poslodavci nisu danas motivisani da ih prijave, jer imaju velike troškove i zbog poreza ne žele da ih prijave. Moram da kažem da očekujemo da po ovom osnovu jedan dobar deo ljudi koji danas radi na crno pređe potpuno u legalne tokove, jer će poslodavci, posebno pritisnuti uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji će istisnuti keš iz opticaja, istisnuće keš iz sivih kanala, sami biti motivisani da prijave zaposlene, a mi ih motivišemo da plate samo 52 dinara na 100 dinara plate za osobe koje su mlađe od 45 godina, a još manje iznose za osobe starije od 45 godina.
Takođe, Ministarstvo finansija će predložiti Ministarstvu rada sledeće godine da izmeni zakone koji danas vezuju prava, neka prava za zdravstveno i socijalno osiguranje, za prijavljivanje na biro, da se to ukine, jer jednostavno nema potrebe da se neko prijavi na biro da bi uživao prava na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Mislim da će se desiti isto kao i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj kada su slični propisi doneti, 250 hiljada ljudi je samo u toku jedne godine odjavljeno sa biroa.
Mi ćemo, ubeđen sam, tek sledeće godine saznati koliko ljudi u Srbiji stvarno traži posao i stvarno se nalazi na birou, jer danas ova cifra od 950 hiljada ljudi sadrži i one koji su se samo tamo prijavili da bi ostvarili socijalno i zdravstveno osiguranje, a uopšte ne traže posao, a sadrži i one koji rade, ali primaju u kešu platu jer poslodavci izbegavaju plaćanje poreza.
Ovo je prvi korak. Očekujemo da će drugi korak, na inicijativu našeg ministarstva, napraviti Ministarstvo rada i socijalne zaštite već u prvoj polovini sledeće godine.
Druga velika novina u ovim zakonima jeste da snižavamo poresku stopu za samostalne delatnosti. To su paušalci. To su oni koji ostvaruju godišnji prihod manje od dva miliona dinara godišnje, sa sadašnjih 14% na 10%. To je veoma niska stopa. Na taj način izjednačavamo ovu stopu sa stopom poreza na dobit preduzeća. Kao što znate, ova skupština je letos prihvatila predlog Ministarstva finansija i danas Srbija ima ubedljivo najnižu stopa poreza na dobit u Evropi.
Takođe postoji i čitav set pogodnosti za poljoprivrednike. Što se tiče poljoprivrednika, ovim zakonima mi ih oslobađamo plaćanja poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti, odnosno poreza na katastarski prihod, i to za celu 2004. i 2005. godinu. Kao što smo obećali, sva primanja koja poljoprivrednici imaju po osnovu premija, subvencija i regresa, a koja dolaze na račun registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, neće ulaziti u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana.
Dakle, svi oni kojima je premija za žito isplaćivana na račun neće biti oporezovani za taj iznos, već će to biti tretirano kao njihov ukupan prihod a ne kao njihova zarada. Samo drugi prihodi mogu ući u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana. Na taj način želimo da stimulišemo da se što više poljoprivrednih gazdinstava registruje, jer će imati sve veće i veće pogodnosti u budućnosti, a taj prihod koji dobija po tom osnovu od države, po osnovu subvencija, neće ulaziti u osnovicu poreza na dohodak građana.
Kada je reč o poljoprivrednicima, mi predlažemo i ukidanje akciza na dizel gorivo za traktore, koje oni koriste za obradu zemljišta i obavljanje drugih poljoprivrednih radova. Na ovaj način za poljoprivrednike gorivo će biti 30% jeftinije od 1. januara, kada ovi zakoni stupe na snagu.
Naveo bih još dve pogodnosti kada je reč o poljoprivrednicima.
Prvo, duplo se smanjuje porez na prenos vlasništva nad poljoprivrednim i šumskim zemljištem, a kod nasleđivanja se smanjuje broj godina za koje je potrebno da neko provede u srodstvu da bi mogao da koristi oslobađanje od poreza na poklon, sa pet godina, koliko je sada u zakonu, na jednu godinu. Dakle, dovoljno je da dokaže da je godinu dana bio taj rok.
Što se tiče drugih grupa, jedna od pogodnosti za građane jeste duplo smanjivanje poreza na prenos vlasništva za polovne automobile sa sadašnjih 5% na 2,5%, jer danas mnogi građani voze na tzv. ovlašćenja, jer nemaju para da plate porez na prenos motornih vozila. Na ovaj način želimo da stimulišemo registraciju automobila, jer će sa sadašnjih 5% taj porez na prenos vlasništva biti snižen na 2,5% od 1. januara.
Peta važna stavka je - ovim zakonima, posebno zakonom o porezu na dohodak građana i zakonom o porezu na imovinu, ukidaju se svi porezi koji opterećuju trgovinu hartijama od vrednosti i akcijama koje izdaje država, jer želimo da na taj način pospešimo razvoj tržišta novca i kapitala i da dovedemo do obaranja kamatnih stopa.
Ako dozvolite, sada bih u pojedinostima govorio o svakom od ovih zakona.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, što je tačka 10. dnevnog reda, osim toga što oslobađamo obaveze plaćanja poreza na dohodak od 14% za sve novozaposlene radnike, smanjujemo osnovicu poreza na zarade za radnike upućene na rad u inostranstvo.
Danas, naime, postoji slučaj da ako naše građevinske firme, ili bilo koje druge, rade u inostranstvu, imaju dva do pet puta veću osnovicu za plaćanje poreza na zarade od firmi koje rade u zemlji. Na taj način one nisu konkurentne sa stranim kompanijama ili ne iskazuju porez na zarade, već ga prebacuju na neke druge račune, i taj porez nikada ne dolazi u Srbiju.
Mi predlažemo da se to promeni i da se utvrdi jedinstvena osnovica poreza na zarade, bez obzira da li naši radnici rade u zemlji ili u inostranstvu. Na taj način ćemo motivisati naše firme koje rade u inostranstvu da uplaćuju porez na plate u budžet. Dakle, ukidamo koeficijente od dva do pet, postoji samo koeficijent jedan - svi imaju istu osnovu, nezavisno od toga gde rade, u Srbiji ili u inostranstvu.
Takođe oslobađamo plaćanja poreza na premije, odnosno doprinose za dobrovoljno dodatno penziono osiguranje, koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog, najviše do iznosa od 3.000 dinara mesečno.
Što se tiče poreskih oslobođenja za poljoprivredu, već sam pomenuo osnovno - ukidanje poreza na katastarski prihod za 2004. i 2005. godinu i oslobađanje plaćanja poreza i isplata po osnovu PDV naknade.
Naime, poljoprivrednici će imati mogućnost u sistemu poreza na dodatu vrednost, ako prodaju svoju robu nekoj trgovini, da traže od njih 5% PDV naknade, ukoliko žele, neće biti moranje, ali ukoliko žele, a siguran sam da će veliki broj, kada shvati tu pogodnost, to tražiti, da dobije 5% vrednosti robe na ime PDV naknade.
S druge strane, onaj ko kupi od seljaka tu robu moći će da to odbije od svojih troškova, tako da postoji motiv na obe strane. Na tu PDV naknadu, koju će seljaci dobijati na svoj račun, neće se plaćati nikakav porez. To je suština ove promene.
Kada je reč o porezu na prenos, osim što duplo smanjujemo porez na prenos sa 5% na 2,5%, kod prenosa poljoprivrednog i šumskog zemljišta i polovnih automobila, takođe ukidamo porez od 5% na prenos vlasništva na novim stanovima. Dakle, oni koji u 2005. godini kupuju stanove neće plaćati 5% porez na prenos vlasništva, imajući u vidu da po novom zakonu stanovi, odnosno građevinarstvo, ulaze u sistem oporezivanja po sistemu poreza na dodatu vrednost, tako da na ovaj način izbegavamo duplo oporezivanje.
Stopa od 5% poreza na prenos vlasništva ostaje kod polovnih stanova, ali kod polovnih stanova se ne obračunava porez na dodatu vrednost.
Velike novine uvodimo kod oporezivanja autorskih honorara. Sa jedne strane snižavamo poreske stope, ali sa druge strane želimo da uvedemo u red i neke profesije, da ih konačno oporezujemo na adekvatan način.
Daću konkretan primer. Danas postoji šest grupa različitih umetničkih delatnosti, koje imaju normirane troškove koji smanjuju osnovicu poreza na autorske honorare. Umesto šest osnovica i komplikovanog administriranja mi to svodimo sada na samo tri grupe. Normirani troškovi će biti predviđeni u iznosima od 40, 50 i 60%.
Šta ovo znači konkretno?
Što se tiče estrade, danas estrada, kao što znate, ne plaća porez ili ga plaća minimalno. Sa druge strane, porez za estradne umetnike je prilično veliki. Danas iznosi 92%. Drugim rečima, na 100 dinara honorara 92% bi trebalo da se da državi. Mi sada radimo sledeće - do danas su normirani troškovi za estradu i za slične programe iznosili samo 10%. Znači, 10% se odbija od osnovice. Deset posto se odbija kao osnovica za porez na autorske honorare. Sada će biti po novom predlogu zakona 40%.
Šta to znači? Daleko više se umanjuje osnovica za obračun autorskih honorara, tako da efektivna stopa poreza na autorske honorare, kod onih koji nisu osigurani po drugom osnovu, smanjuje se sa sadašnjih 92% na 47%. Dakle, duplo.
Danas se izdvaja 92 dinara, mada se ne izdvaja jer niko to ne plaća, a mi predlažemo da se duplo smanji, ali zato uvodimo rigorozne kazne za neprijavljivanje ovih delatnosti.
Što se tiče oporezivanja prihoda od estradnih programa, sa jedne strane duplo snižavamo poresku stopu, ali zato uvodimo obavezu isplatilaca prihoda da se upišu u poseban registar kod poreske uprave najkasnije do 31. januara 2005. godine, odnosno 15 dana od dana osnivanja.
Samo da pojasnim, svi oni koji drže kafane, koji organizuju svadbe, koji organizuju koncerte, biće dužni do 31. januara 2005. godine, mesec dana nakon stupanja na snagu ovog zakona, da se upišu u registar kao organizatori estradnih programa. Da li su to muzički programi, da li su to iluzionisti, mađioničari, svejedno je, moraju da se registruju kao organizatori tih programa.
Uvodi se obaveza isplatilaca da zaključe ugovore sa interpretatorima, menadžerima i drugim licima i da dostavljaju redovna mesečna obaveštenja poreskoj upravi do 5. u mesecu za prethodni mesec. Šta to znači? Ne želimo da u kontroli idemo na izvođače, već na organizatore. Svi organizatori će biti upisani u registar, a za izvođače su duplo niže poreske stope, ali moraju da ih plaćaju.
Drugim rečima, ukoliko poreska kontrola utvrdi da neki restoran ne dostavlja ili nije zaključio ugovor sa izvođačima, može se izreći mera privremene zabrane obavljanja delatnosti do 30 dana, drugim rečima zatvara se kafana. Ukoliko se utvrdi u poreskoj kontroli da vrednosti u ugovoru odudaraju od tržišnih vrednosti, postoji mogućnost uvećanja poreske osnovice. Imamo sa jedne strane stimulans, duplo niža poreska stopa, a sa druge strane oštre sankcije, koje idu od visokih kazni do zatvaranja objekata koji priređuju ove aktivnosti.
Ovo se ne odnosi samo na restorane, kafane, već se odnosi i na one koji priređuju svadbe u šatorima. Dakle, bukvalno na sve koji priređuju bilo koji vid estradnih programa ili zabava. Prirodno je da u društvu gde su svi obavezni da plaćaju porez i gde radnici danas plaćaju 70 dinara, recimo, poreza i doprinosa na 100 dinara plate, i da oni koji zabavljaju narod moraju adekvatno da doprinesu razvoju društva, smanjujemo stope. Njima su daleko veći honorari, pa će u masi to biti više novca. Oni koji organizuju te programe, moraće da prijave.
Isto ćemo postupati kao kod fiskalnih kasa. Dakle, u početku verovatno neće svi da se prijave, ali kada vide da će im biti restoran zatvoren na 30 dana i da će platiti kazne u iznosu od dva do 20 puta u odnosu na ono što bi trebalo da plate, videćete kako će tamo do marta, aprila sve to polako da dođe na svoje mesto.
Što se tiče poreza na prihode od kapitala, proširuje se dosadašnje poresko oslobođenje i za kamatu koja se ostvaruje po osnovu svih dužničkih hartija koje emituje Republika Srbija, autonomne pokrajine, lokalne samouprave i Narodna banka Srbije. Pojednostavljuje se naplata poreza na kamatu po osnovu ostalih dužničkih hartija, jer se obračun i uplata poreza vrši odmah direktno preko Centralnog registra.
Takođe, želimo da stimulišemo domaću radinost u turizmu, odnosno smanjuje se osnovica za plaćanje poreza za sve one koji plaćaju boravišnu taksu i legalno iznajmljuju sobe turistima. Danas se priznaju normirani troškovi od samo 20 posto. Mi to povećavamo dva i po puta. Dakle, dva i po puta smanjujemo osnovicu, a 50 posto će biti normirani troškovi. Onaj ko plati boravišnu taksu, ko je prijavi, imaće daleko nižu osnovicu, a onaj ko je ne prijavi, zatvorićemo objekat. Dakle, s jedne strane stimulacija za plaćanje nižeg poreza, a sa druge strane oštre sankcije.
Što se tiče drugih izmena, želim da kažem da ima tu još detalja o kojima će sigurno biti reči i u načelnoj diskusiji. Jedna od novina je da izuzimamo iz plaćanja poreza na dohodak troškove službenog putovanja kada se isplata vrši kod državnih organa i za upućena lica u Republiku i od nedobitnih organizacija.
Takođe, isključujemo iz osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana dividende i udele u dobiti, kako ne bi bilo dvostrukog oporezivanja. Za razliku od prethodnih godina, kada su iznosi godišnjeg poreza na dohodak građana bili utvrđivani u apsolutnom iznosu, ove godine svako onaj koji je ostvario preko 800 i nešto hiljada dinara bio je obveznik tog poreza, sada to utvrđujemo u relativnom iznosu od četvorostruke prosečne plate koja je isplaćena u Republici Srbiji u tekućoj godini. Na taj način imamo bolji reper i ne moramo stalno da menjamo zakon. To su osnovne novine u Predlogu zakona o porezu na dohodak građana.
Drugi zakon koji je pred vama jeste izmena Zakona o porezu na imovinu. Glavne novine u ovom zakonu su sledeće. Od 1. januara 2005. godine neće se plaćati porez na imovinu na pravo svojine na akcijama na ime i na udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću. Dakle, ukida se porez na držanje akcija i hartija od vrednosti i ostaje porez na kapitalnu dobit, na razliku u ceni između početne vrednosti akcija i krajnje koje se dobiju u nekom procesu, a što je normalno i postoji u svim drugim zakonima.
U ovom zakonu, već sam rekao, smanjujemo stopu poreza na vrednost apsolutnih prava kod poljoprivrednog zemljišta i kod polovnih automobila. Ne plaća se pet posto za nove stanove na ime prenosa vlasništva.
Ovde postoji jedna bitna novina, želimo, a to je naša filozofija u Ministarstvu finansija, da oni koji imaju srazmerno veću finansijsku snagu plate državi više poreza.
Kod poreza na imovinu povećavamo stopu poreza za imovinu vredniju od 30 miliona dinara. Svi oni u Srbiji koji imaju imovinu čija vrednost prelazi negde iznos od oko 400 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti sledeće godine plaćaće porez po stopi od tri, umesto sadašnjih dva posto. Dakle, 50 posto će im se uvećati porez.
Onima čija imovina je manje vredna od 400 hiljada evra ostaju iste poreske stope kao i danas i proširujemo poresko oslobođenje do većeg iznosa nego što je danas utvrđen. Dakle, poresko oslobođenje za iznos do 400 hiljada dinara, na taj iznos se ne obračunava nikakav porez na imovinu. Ono što je važno kod ovog zakona, to je abolicija za one koji do sada nisu plaćali državi nikakav porez.
Naime, danas imamo apsurdnu situaciju. Jedan deo građana uredno plaća porez na imovinu, a jedan deo građana ne plaća ništa. Danas su po sadašnjem zakonu sankcije toliko blage da se poreskim obveznicima ne isplati da plate porez na imovinu, više im se isplati da plate kaznu.
U međuvremenu, kao što znate, donet je nov Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Mi sada u kaznenim odredbama usaglašavamo porez na imovinu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako da onaj ko ne prijavi porez na imovinu ili prijavi manje od onoga što je stvarno, plaća kaznu koja iznosi od dva do 20 puta u odnosu na ono što bi trebalo da plati regularno.
Međutim, naša je filozofija da ako pooštravamo kazne, treba da damo priliku onima koji do sada nisu izvršavali svoje obaveze prema državi da prijave svoju imovinu. Svi oni koji do 31. januara 2005. godine prijave imovinu neće plaćati porez nastao do 31. januara 2004. godine, niti će se protiv njih pokrenuti bilo kakav prekršajni postupak.
Drugim rečima, spremni smo da sve zaboravimo, ali želimo od 31. januara 2005. godine da svi prijave imovinu, bilo da su u međuvremenu u odnosu na poslednju prijavu izgradili neko potkrovlje, dogradili sprat, kupili garažu ili bilo da uopšte nisu prijavili nikakvu imovinu. Poreske stope za male vrednosti ostaju iste, u odnosu na druge zemlje to nisu velike stope, za bogatije ide 50 posto više, ali želimo da od 1. februara 2005. godine svi u Srbiji prijave svoju imovinu, pa zato sve javno pozivamo da to učine. Onaj ko to ne učini plaća do 20 puta kaznu u odnosu na ono što bi stvarno platio.
Imamo fer tretman, dajemo rok preko mesec dana da se izvrši prijava, bez ikakvih sankcija, prozivanja i bilo čega. Jednostavno, želimo od sledeće godine da krenemo od početka i da sve stavimo u ravnopravan položaj. Ovo je tim pre značajnije, imajući u vidu da je porez na imovinu u potpunosti prihod lokalne samouprave.
Dakle, sav novac koji se naplati od poreza na imovinu isključivo ide u lokalne budžete, odnosno budžete gradova.
Treći zakon, koji je pred nama, jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ovde su najvažnije novine, zapravo, ukidanje akcize na dizel gorivo za pogon traktora koje koriste poljoprivrednici upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava; zatim, goriva za pogon građevinskih mašina, kao i rečnih brodova za prevoz tereta, pod uslovom da se ovo gorivo prodaje preko ovlašćenog distributera.
Kako će ovo u praksi funkcionisati? Svi poljoprivrednici koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, odrediće se normativi prema površini zemlje, koliko je potrebno goriva da se izvedu određeni radovi, za tu količinu goriva neće plaćati akcizu. Naravno da neko od seljaka može tražiti i više goriva nego što mu je potrebno po normativima da izvrši odgovarajuće radove. Za tu veću količinu od normativa može da kupi normalno, ali će platiti akcizu.
U praksi će ovaj sistem funkcionisati tako što ovlašćeni distributer plaća akcizu u budžet, a onda se, na osnovu evidencije koliko je seljacima prodato, vrši povraćaj akcize ovlašćenim distributerima. Podzakonska akta su već spremna i od 1. januara će ovo biti na snazi, ukoliko ova skupština, što se mi nadamo, usvoji ovaj zakon.
Slični mehanizam važiće i za građevinske mašine i za brodove za prevoz tereta. Ponavljam, na ovaj način će doći do sniženja maloprodajnih cena goriva za ove potrošače za oko 30%, čime snižavamo troškove u privredi, poljoprivredi, građevinarstvu i rečnom saobraćaju, koje želimo da stimulišemo, jer je dosta jeftino i čini mi se da može u budućem periodu da postane, uz železnički saobraćaj, veoma bitno za ukupan privredni razvoj zemlje.
Što se tiče ostalih izmena, mi u ovom zakonu predlažemo da se definišu određeni pojmovi vezani za akcizna skladišta, za obveznike plaćanja, za obračun plaćanja akciza. Postoji jedna promena kojom se vrši usaglašavanje sa novim propisima o proizvodnji, prometu i kvalitetu alkoholnih pića.
Naime, Ministarstvo poljoprivrede je, nakon poslednje izmene Zakona o akcizama, donelo novi pravilnik o proizvodnji, prometu i kvalitetu alkoholnih pića i na drugačiji način razvrstalo sva pića, tako da mi sada vršimo usaglašavanje sa tim pravilnikom. Koje su promene u praksi? Akciza na džin i konjak će se, prema ovim propisima, plaćati u iznosu od 85 dinara, a sada se plaća 134 dinara. Dakle, biće niža akciza za džin i konjak, ali će zato biti viša akciza za rum, tekilu i arak. Sa sadašnjih 85 dinara, to se penje na 136 dinara. Na ovaj način se vrši reklasifikacija, a u suštini su neutralni efekti na budžet.
Kod akciza na cigarete, odustaje se od obaveze u sadašnjem zakonu da proizvođači, odnosno uvoznici akcizu obračunavaju i uplate pre preuzimanja akciznih markica, već se zadržava sadašnje stanje, koje važi do 2005. godine, da se uplaćuje svakog 15. i 30. u mesecu.
Novina je što se zahteva od uvoznika i proizvođača cigareta da maloprodajne cene cigareta moraju da budu istaknute na objektu trgovine na malo, tako da su jasno vidljive za potrošače duvanskih proizvoda.
Slede drastične kazne za one maloprodajne objekte koji jasno ne istaknu cenu duvanskih proizvoda. Dešavalo se u praksi da se jedna cena prijavljuje Agenciji za duvan, da se na jednu cenu plaća porez na promet i akciza, a po sasvim drugoj ceni se roba prodaje potrošačima. Ovo će olakšati kontrolu.
Takođe, novina je da se od 1. januara uvode potpuno nove akcizne markice, koje će biti zaštićene i hologramom, tako da neće biti moguće falsifikovanje istih, što je primećeno u prethodnom periodu. Inače, moram da kažem da je trenutno šverc cigareta smanjen na iznos od 5 do 7% ukupnog prometa cigareta, što je znatno niže od onoga što smo imali devedesetih godina, kada je 70 do 80% ukupnog prometa bilo u crnoj zoni. Moram da kažem da je ovo najniža stopa sivog tržišta duvana u jugoistočnoj Evropi i, sa druge strane, znatno niža nego čak i u nekim razvijenim zemljama, kao što je Velika Britanija.
Sledeći zakon, koji je pred vama, jeste zakon o fiskalnim kasama. Kao što znate, od 1. januara 2005. godine ukida se porez na promet, stupa umesto njega na snagu porez na dodatu vrednost. Imajući u vidu da je u postojećem Zakonu o porezu na promet, koji se stavlja van snage od 1. januara, postojao pravni osnov za uređivanje načina evidentiranja prometa dobara preko fiskalnih kasa, postojala je potreba da se donese i jedan poseban zakon koji će ovu oblast urediti i, evo, on je sada pred vama, gospodo narodni poslanici.
Što se tiče samog zakona, on je tehničke prirode. Vi ćete videti da sadrži niz odredbi vezanih za obavezu kreditiranja preko fiskalnih kasa, za sadržaj fiskalnih isečaka, za obaveznu dodatnu opremu, za opcionu dodatnu opremu, za refundaciju, za samostalne delatnosti, onih koji su kupili fiskalne kase. Sve je vezano za kontrolu i sankcije. Naravno, u zakonu su predviđene rigorozne sankcije za one koji ne evidentiraju promet preko fiskalnih kasa.
Kao što znate, mi smo i ove godine vrlo oštro kontrolisali primenu ovih uređaja. Moram da kažem, kada je ova vlada preuzela odgovornost, na terenu je bilo svega 1% instalisanih fiskalnih kasa. Danas u Srbiji na terenu postoji oko 160.000 fiskalnih kasa. Dakle, 160.000 fiskalnih kasa za 115.000 poreskih obveznika.
Ne znam da li je to maksimum, ali kontrolama ćemo, tokom sledeće godine, doći do konačne cifre. Moram da kažem da, upravo zahvaljujući uvođenju fiskalnih kasa, mi danas imamo priliku da govorimo o snižavanju poreza, jer je evidentiranje preko fiskalnih kasa značajno popravilo prihode republičkog budžeta. Samim tim, neke poreze možemo da snizimo.
Ono što je danas činjenica, jeste da i dan-danas, iako zaista imamo stroge kontrole i jedan veliki broj objekata je zatvoren u procesu kontrole jer nisu izvršavali zakon, dobar deo obveznika ne izdaje permanentno fiskalne račune. Stoga smo predvideli u ovom zakonu i obavezu uvođenja dodatne opreme za fiskalne kase od 31. marta sledeće godine, a to je terminal za daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja fiskalne kase za zadati period. Mi ćemo iz budžeta to isfinansirati za sve one koji to ne mogu da plate.
Šta se suštinski dobija? Svakoga časa poreska uprava, bez fizičke kontrole, znaće koliko koja radnja, frizerski salon, trgovina, izdaje fiskalnih odsečaka i to će porediti sa prethodnim periodima. Tamo gde ima velikih nesaglasnosti, slaće se kontrole. Drugim rečima, ako imamo, recimo, opštinu Novi Beograd, neće biti potrebno da ljudi iz opštine Novi Beograd odu u konkretnu prodavnicu, već će samo ulaskom u softver kompjuterski znati da li radnja iks izdaje pet odsečaka dnevno, 20, 100. Tačno će se videti evidencija svake radnje, bez toga da se bude fizički u radnji.
Dakle, sa uvođenjem ovog terminala više nema mogućnosti za parcijalno izdavanje računa. Moraće svaki račun da se izda, a novac od toga, naravno, ide za škole, bolnice, socijalnu zaštitu, penzije, dakle u budžet. Na taj način mi sledeće godine, to mogu da garantujem, stoprocentno uspostavljamo kontrolu nad naplatom poreza u svim objektima koji imaju obavezu evidentiranja pomoću fiskalnih kasa.
Zahvalan sam narodnim poslanicima što su svi podržali ovu odredbu, jer ni jedan amandman nije stigao na ovaj član i zaista, mislim da je došlo vreme da se uvede red u ovu oblast.
Što se tiče preostala dva zakona, nastojaću što kraće da ih predstavim.
Prvo, to je zakon o izmirenju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije. Radi se o starim obavezama u iznosu od 20 milijardi dinara koje se sastoje iz tri dela. To su obaveze Republike Srbije, budžeta Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije od 17 milijardi dinara, i to nastale u periodu 2001-2002. godina po osnovu zaduživanja budžeta kod Narodne banke Srbije.
Dakle, budžet se zadužio, a novac nisu vratili Narodnoj banci u 2001. i 2002. godini. Ukupan iznos sa kamatama je 17 milijardi dinara.
Takođe, to su obaveze Javnog preduzeća EPS u iznosu od oko milijardu i 900 miliona dinara, kao i obaveze Republičke direkcije za robne rezerve po osnovu dugoročnog kredita i kamate, faktički nastale u periodu između 1994. i 1997. godine.
Na ovaj način, ovaj dug postoji, on je evidentiran kao javni dug. Ministarstvo finansija je svim narodnim poslanicima tu tabelu dalo preko Odbora za finansije.
Mi samo želimo da stvorimo pravni osnov za izdavanje obveznica, dugoročnih obveznica Republike Srbije koje će poslužiti, između ostalog i Narodnoj banci Srbije da započne od 1. janaura 2005. godine repo-operacije. To su operacije na otvorenom tržištu, to je moderan način regulisanja količine novca u opticaju.
Sada ima veoma malo dugoročnih hartija od vrednosti na našem tržištu i to su samo obveznice stare štednje. Sa jednim ovakvim instrumentom, u iznosu od skoro 20 milijardi dinara, stiču se uslovi za vršenje operacija na otvorenom tržištu, tzv. repo poslovima Narodne banke.
Što se tiče strukture otplate duga, dug bi se isplatio u roku od šest godina sa kamatom od 8,5% godišnje i to u sledećim rokovima dospeća. Dakle, do 31. decembra 2006. godine dospele bi tri milijarde i bile isplaćene; 31. decembar 2007. godine, ukupno šest milijardi, znači kumulativno; i 31. decembar 2010. godine, deset milijardi i 700. Ovo je struktura obveznica, a odluku o izdavanju dugoročnih obveznica doneće po usvajanju ovog zakona Vlada Republike Srbije u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Inače, ovim obveznicama će moći da se trguje na tržištu kapitala, isto kao i obveznicama stare devizne štednje i to će biti dugoročne obveznice koje će glasiti na ime i biće prenosive, a kamatni kuponi dospevaće 30. juna i 30 decembra, odnosno 31. decembra svake godine, zaključno sa krajnjim rokom dospeća obveznica, s tim što prvi kamatni kupon dospeva 30. juna 2005. godine, dakle, šest meseci je grejs period.
Dakle, ponavljam, radi se o već postojećim obavezama koje se na ovaj način prepakuju u obveznice i omogućava se na taj način tržište kapitala kroz repo-operacije, pre svega, Narodne banke, ali i trgovina ovim hartijama na tržištu kapitala.
Konačno, pred narodnim poslanicima je zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja. Razlog za donošenje zakona je takođe ukidanje Zakona o porezu na promet. Kada prestane osnova za naplatu poreza na promet na premije osiguranja, to je do sada bilo 20%, a većina zemalja su prešle na sistem oporezivanja pomoću poreza na dodatu vrednost, svi su uredili oblast oporezivanja osiguranja na poseban način.
Možete se pitati zbog čega samo porez na premije neživotnih, a ne i životnih osiguranja, iz razloga što želimo da stimulišemo razvoj dugoročnog osiguranja kao što je životno osiguranje, jer to je jedan veoma važan vid razvoja u ovoj delatnosti.
Što se tiče poreske stope, predložili smo da se porez na premije osiguranja plaća po stopi od 5%, što je neka od nižih stopa koje danas važe u Evropi, gde je čak viša i iznosi do 8 ili 9%. Takođe, u ovom zakonu postoje i odgovarajuća poreska oslobođenja.
Dakle, ovaj porez ne bi plaćala DKP, ali pod uslovom reciprociteta, dakle, ukoliko mi imamo iste uslove u drugim zemljama.
Takođe, porez na premije osiguranja se ne bi plaćao kod osiguranja od posledice nezgode kod osiguranja od povrede na radu i profesionalnih oboljenja, kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i kod osiguranja motornih vozila, a pokriva se šteta na sopstveni pogon, odnosno gubitak tih vozila, ali čiji su vlasnici lica sa utvrđenim invaliditetom.
Moram da kažem da smo juče na Odboru za finansije prihvatili jedan amandman kojim će ove obaveze biti oslobođeno osiguranje dugoročnih stambenih kredita, osiguranje kredita za izvoz i uopšte kredita koji se otplaćuje u ratama, a to je bio predlog opozicije i Vlada je to prihvatila, jer smo, moram da priznam, i sami to zaboravili da ugradimo, a želja nam je da podstaknemo rad ovih institucija.
Dame i gospodo narodni poslanici, to bi bilo najkraće za ovih šest predloga zakona. Mislim da se isplatilo što smo u julu krenuli sa oštrim smanjenjem u javnoj potrošnji. Došli smo do situacije, dakle, kada konačno možemo da govorimo o snižavanju poreza, jer sam ubeđen da će ove godine deficit biti daleko niži od onoga što je bilo prošle godine.
Prošle godine, da podsetim, deficit je bio 43 milijardi, a ove godine će biti dvadesetak milijardi manje. Dakle, dvadesetak milijardi u nominalnom iznosu ova vlada je uštedela državi u odnosu na prethodnu i to je prilika da sa reči krenemo na dela i da tu uštedu pretvorimo u sniženje poreza za poljoprivrednike, za one koji zapošljavaju ljude da ne plaćaju porez na plate ovoliki i, naravno, za sve ove ostale.
Dakle, idemo dalje sa našom strategijom. Štedimo na rashodima, snižavamo poreze, jer prividni rast baziran na sve većoj javnoj potrošnji je prošlost. Svi oni koji su govorili u prošlim vremenima, a neki govore i u sadašnjem da je potrebno bazirati privredni razvoj tako što imamo velike rashode, greše, jer veliki rashodi, ukoliko postoje, moraju se bazirati na velikim porezima.
Znači, visoki porezi su jednostavno neophodni da bi imali visoke rashode i jedini način da zemlja koja je prošla kroz krizu kao Srbija jeste da idemo potpuno obrnutim tokom, a to je snižavanje rashoda, pa snižavanje poreza, pa novo snižavanje rashoda, novi talas snižavanja poreza.
Mogu da vam obećam, jer sam ubeđen da će uvođenje poreza na dodatu vrednost dodatno ojačati budžetsku kasu u sledećoj godini, da ćemo se već sredinom sledeće godine ponovo naći na ovom mestu i da ćemo razmatrati tada novi paket poreskih zakona kojim će se porezi sniziti.
Nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj predlog.
Hvala na pažnji.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da vas obavestim da za ovu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnik za DSS je narodni poslanik Slavoljub Matić, za DS - Boris Tadić je Aleksandar Vlahović, za SPO - NS je narodni poslanik Sanja Čeković.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Oprostite, samo momenat, idemo redom.
Gospodin Aleksandar Vlahović se prvi javio. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u ime Demokratske stranke - Boris Tadić želim da dam komentar na predložene zakone koje je maločas gospodin ministar iscrpno obrazložio.
Najpre da poručim, takođe u ime Demokratske stranke, da što se tiče strategije smanjenja javnih rashoda, a onda iza toga smanjenja oporezivanja, gospodin ministar i njegova strategija nema apsolutno nikakvih problema sa Demokratskom strankom. Čini mi se da su reči sa ove govornice upućene nekim koalicionim partnerima koji upravo podržavaju Vladu, koji nasuprot stanovišta da nema smanjenja poreskog opterećenja bez prethodnog smanjenja javne potrošnje upravo plasiraju u javnost drugačiju politiku, koja podrazumeva stvaranje tražnje povećanim javnim rashodima, poznatim još iz vremena velike svetske ekonomske krize od 1929. do 1934. godine. Tu je gospodin ministar potpuno u pravu.
Kenzijanska politika danas ne može da prođe upravo zbog toga što značajno povećana javna potrošnja ne može da bude apsorbovana domaćom ponudom i da to povećanje javne potrošnje za posledicu ima ključni negativni efekat, a to je drastično uvećanje spoljnotrgovinskog deficita, i onda ukoliko ne napravi radikalno presecanje kroz smanjenje javne potrošnje bojim se da ta spirala iz godine u godinu biva sve veća i veća i da na kraju ulazimo u tešku krizu, koja rezultuje i teškom dužničkom krizom.
Upravo zbog toga još u martu, kada se donosio budžet za 2004. godinu, upozoravali smo da nije moguće smanjiti poresko opterećenje privrede a da se istovremeno ne uđe u smanjenje javne potrošnje i sada ne želimo da budemo zluradi. Pozdravljamo odluku da se drastično smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji, kako je to već najavljeno od strane Vlade, da se uđe u restrukturiranje velikih javnih preduzeća, da se smanji nivo javne potrošnje kod zdravstva, školstva, drugih javnih delatnosti, ne bi li se iza toga stvorila realna osnova za smanjenje poreskog opterećenja privrede.
Pošto je danas tema šest ukupno zakona, od čega su četiri poreska i ključna, daću jedan kratak komentar u vezi ovih zakona.
Najpre da kažem da će Demokratska stranka glasati za svih šest predloženih zakona i postoji nekoliko razloga zašto objašnjavamo naše stanovište da ćemo glasati za četiri poreska plus dva dodatna zakona.
Prvo, ovo jeste bio plan prethodne vlade da u jednom trenutku u momentu kada se uvodi porez na dodatu vrednost dođe do izmene ovih poreskih zakona, tačnije da dođe do odgovarajućeg poreskog rasterećenja, pri čemu ovo ni u kom slučaju ne treba proglašavati da se radi o dramatično velikom poreskom rasterećenju. Pre bih rekao da se radi o kozmetičkim merama, koje će samo donekle dovesti do smanjenja poreskog opterećenja.
Međutim, bez obzira što smo u prethodnom periodu učestvovali u pisanju predloga izmene Zakona o porezima na imovinu, zatim o porezima na dohodak građana, zatim izmene Zakona o akcizama, ipak moram da u ime poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić ukažem na odgovarajuće propuste koji su se potkrali u tekstu zakona.
Počeću najpre od poreza na imovinu. Najpre jedna dobronamerna primedba, da se obavezno u tekstu zakona ispravi svuda gde piše ministar finansija da piše ministar nadležan za poslove finansija, pošto su imena ministarstava podložna promenama, promena imena ministarstava nalagaće nažalost i izmenu zakona i onda će Skupština bespotrebno sedeti i raspravljati o tim formalnim stvarima.
Krenimo od poreza na imovinu. U članu 9, i to je ono što nama nije jasno, zašto se ušlo u promenu koja je opisana članom 9. a tangira postojeći član 12. Zakona o porezu na imovinu, zašto se tačka 5) člana 12. u stavu 1, koja taksativno navodi koji korisnici bivaju oslobođeni plaćanja poreza na imovinu, pored direktnih budžetskih korisnika, a u ranijem tekstu je pisalo - prosveta, kultura, naučne, socijalne, zdravstvene, humanitarne ili sportske svrhe, dakle imovina koja se koristi za ove svrhe, zašto se umesto toga kaže da se porez na imovinu ne plaća na prava nepokretnosti koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava prema propisima itd.
Šta želim da kažem? Indirektni korisnik budžetskih sredstava jesu i preduzeća preko dobijenih budžetskih subvencija. Da li to znači da će ta preduzeća, s obzirom da su indirektni korisnici budžetskih sredstava, biti oslobođena poreza na plaćanje imovine? To nije dobro. U tržišnoj ekonomiji nije dobro uvoditi poresku diskriminaciju između preduzeća, u zavisnosti da li su u ovom ili onom vlasničkom tipu ili u boljoj ili lošijoj finansijskoj kondiciji.
Smatramo da bi bilo bolje da ovaj član zakona, dakle postojeći član 12, nije promenjen, jer na ovaj način se uvodi jedno široko tumačenje da svi indirektni budžetski korisnici mogu da budu oslobođeni plaćanja poreza na imovinu.
To zaista može u jednom najširem tumačenju da dovede do velike poreske rupe, odnosno izbegavanja plaćanja poreza koje se na ovaj način zakonom legalizuje.
Što se tiče poreza na dohodak građana, imamo primedbu upravo na član koji je ovde ministar obrazlagao kao poseban doprinos ministarstva da se proširi poreska osnovica. Prvo, izražavam primedbu u ime Demokratske stranke da to što su samostalne delatnosti prethodno bile razvrstane u šest grupa nije komplikovalo posao poreske administracije, jer se radi o precizno definisanim grupama, u zavisnosti od priznatih normiranih troškova. Priznati normirani troškovi koji se odbijaju od ukupne poreske osnovice definišu se upravo na osnovu delatnosti.
Nama zaista nije jasno na koji način su normirani troškovi kod estrade sa postojećih 10% podignuti na 40% i na koji način je estrada spojena sa drugim samostalnim delatnostima, gde su normirani troškovi daleko veći. Bilo bi dobro objasniti šta znači 40% normiranih troškova kod estrade. Voleo bih da čujem šta je to što može da se uključi u normirane troškove, da bi postojalo realno obrazloženje za podizanje normiranih troškova.
Ako se već želi ući u obuhvat, odnosno proširenje poreske osnovice po ovom poreskom instrumentu, onda je mnogo bolje da se to uradi sa stimulativnom poreskom stopom, kao što je urađeno i kod oporezivanja transfera, odnosno prihoda dohotka građana u sportskim delatnostima, naravno sa jednim drugim zakonom.
Što se tiče Zakona o akcizama, želim da kažem da Demokratska stranka, kao što smo i maločas rekli, ima nekoliko principijelnih primedbi. Najpre član 1a zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u stavu 2. dosta nejasno se formuliše šta se smatra cigaretama proizvedenim u zemlji.
Kaže se – cigaretama proizvedenim u zemlji smatraju se i cigarete drugog proizvođača, koji je proizveo godišnje najmanje dve i po milijarde komada cigareta, koje sadrže najmanje 50% duvana proizvedenog i obrađenog u Republici Srbiji i da su prvi put stavljene u promet na teritoriji Republike Srbije. Dakle, radi se o proizvođačima koji su van registra već definisanog kod agencije za duvan.
Šta u konkretnom slučaju znači? Znači da može da se napravi pogon u pograničnoj zoni, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, bilo gde, da se 50% duvana kupuje iz Srbije, da se tako kupljeni duvan prerađuje u kapacitetima koji se ne nalaze u Srbiji, a da se roba proizvedena u tim kapacitetima tretira kao domaći proizvod. Nisam siguran da je ovo srećno rešenje.
Ovo, bojim se, otvara rupu u veoma sređenom prostoru kao što je promet duvana, duvanskih proizvoda i proizvodnji duvanskih proizvoda.
Bojim se da će ovo ići na ruku švercerima. Da, razumem želju da se stimuliše povećana proizvodnja sirovog duvana u našoj zemlji, ali verujte mi ni Duvanska industrija Niš, ni Duvanska industrija Vranje, ni pre ni posle privatizacije nije otkupljivala više od 50% ili najviše 60% domaćeg sirovog proizvedenog duvana za sopstvene svrhe.
Ne možemo mi kapacitet koji se nalazi na teritoriji Srbije staviti u istu ravan sa kapacitetom koji se eventualno može naći van granica ili se možda mislilo nešto drugo. Dozvoljavam da smo pogrešno protumačili član, ali iz ovog teksta se jasno vidi da se tretira da ravnopravni status dobija i proizvođač koji se ne nalazi na našoj teritoriji, očigledno, jer nema pojašnjenja, a koji koristi 50% sirovog duvana za proizvodnju cigareta.
Takođe, na član 11. izražavam principijelnu primedbu zašto Narodna banka, odnosno Zavod za izradu novčanica i kovanog novca ima monopol nad štampanjem akciznih markica. I onda, a i danas smo za to da se štampanje akciznih markica organizuje tenderskom procedurom, ne bi li država Srbija, budžetski korisnici platili što je moguće manje ovaj trošak koji nastaje.
Ako smo uspeli da uvedemo Zakon o javnim nabavkama i da nateramo sve korisnike budžetskih sredstava, sva javna preduzeća da prolaze jednu veoma oštru i veoma pažljivo smišljenu proceduru javne nabavke, čini mi se da je osnovni red da i onda država, koja ima neke kapacitete u svojini, njih stavi u ravnopravni tretman sa drugim ponuđačima za izvršenje ove usluge. Zbog toga, još jednom kažem, smatram da je mnogo srećnije rešenje organizovati tender, pa ko da jeftiniju ponudu istog kvaliteta, on je taj koji ima prava, odnosno dobija posao za štampanje akciznih markica.
Takođe, u članu 15, taj novi član 21a, moram da priznam da nismo razumeli šta znači član 21a i milio bih gospodina ministra da nam objasni, a taj član kaže – da obaveza obračunavanja akciza pri uvozu akciznih proizvoda nastaje danom nastanka obaveza obračunavanja uvoznih dažbina, a da ovo ne važi za kafu (sirovu, prženu, mlevenu), gde se obračunavanje akciza vrši prilikom uvoza.
Uz svu dužnu pažnju, znanje koje imamo o carinskom postupku, načinu obračuna itd. zaista nam treba jedno šire objašnjenje šta ovo znači, zašto se samo na kafu drugačije primenjuje. Verovatno da postoje razlozi, ne tvrdimo da ne treba da stoji, ali tražimo dodatno objašnjenje.
Izražavamo zaista čuđenje zašto je u članu 19. dato pravo poreskoj upravi, centrala da vodi registar proizvođača alkoholnih pića. Mi smo pre nekoliko meseci imali u ovoj skupštini raspravu o Zakonu o privrednim registrima i Zakonu o agenciji za registraciju privrednih subjekata.
Ako već imamo registraciju, a i o tome ću nešto posle reći, onda je sasvim normalno da jedan posao ne dupliramo i ne vodimo ga na dva mesta.
Poreska uprava u svakom trenutku u jednom sređenom registru privrednih subjekata može da dobije sve informacije o proizvođačima alkoholnih pića. Smatramo da je ovo nepotrebno, da je poreska uprava još uvek mlada, neuhodana, nedovoljnog kapaciteta i nabacivati jedan posao više jeste samo kontraproduktivno za realizaciju ovog zakona.
Kada su u pitanju fiskalne kase ili pak Zakon o fiskalnim kasama, želim da kažem da smo principijelno protiv člana 3. stav 4. Član 3. stav 4. omogućava ministru finansija da na predlog ministra trgovine, turizma i usluga donese odluku o tome koja delatnost u samostalnoj delatnosti ne mora da upotrebljava fiskalne kase.
Mi sve vreme pričamo u poslednje tri godine da država mora da se lišava diskrecionih prava, da izvršna vlast mora da smanjuje diskreciona prava i mesta diskrecionog odlučivanja, zato što je poznato da je to ključni izvor sistemske korupcije. Kada god imate mogućnost da jedan čovek ili nekoliko njih odlučuje o tome da li će neko nešto dobiti, da li će imati dozvolu, da li će biti oslobođen uvođenja fiskalnih kasa itd, onda postoji mogućnost sistemske korupcije.
To bi bilo mnogo bolje, ako imamo zakon koji ne piše ministar, pošto nisam imao kod sebe tekst zakona ovog časa, nego piše Vlada, ali svejedno zbog toga što Skupština donosi zakonski akt i Skupština treba da definiše koje su to delatnosti u okviru samostalne delatnosti, odnosno kako se to stručno zove samostalno obavljanje posla, koje moraju da budu oslobođene od obaveze uvođenja fiskalnih kasa, a ne da o tome naknadno odlučuje Vlada.
Ko nama garantuje da na osnovu tog istog člana 3, ovog puta u obliku odluke Vlade ili zaključka Vlade, što je u poslednje vreme moderno, neće i neke druge delatnosti biti izuzete od obaveze uvođenja fiskalnih kasa i to može da se menja svakog četvrtka kada Vlada ima svoju sednicu. Bilo bi dobro da o tome odlučuje najviše zakonodavno telo u jednoj zemlji, a to jeste Narodna skupština.
Moram da kažem da mi takođe izražavamo principijelno protivljenje kod definisanja širokog spektra delatnosti koje ne moraju da koriste fiskalne kase. Ovo se unekoliko kosi sa opštim principom koji Vlada navodno ima, a ovde je definisao ministar finansija, a to je princip štednje, princip zatezanja, princip formiranja realne slike koji nivo poreskih obveznika imamo. Ovo široko oslobađanje jeste ugađanje tim delatnostima koje su očigledno veoma važne, koje su očigledno vrlo važne i jake interesne grupacije kada su uspele da izboksuju obavezu, odnosno oslobađanje od obaveze uvođenja fiskalnih kasa.
Sada oni koji imaju fiskalne kase mogu s pravom da kažu – a zašto oni ne, a mi moramo da imamo fiskalne kase, i uvođenje te diskutabilnosti diskriminacije u primeni jednog člana ovog zakona, odnosno svrhe ovog zakona uvek rađa sumnju da je Vlada popustila pred pritiskom odgovarajućih lobija.
No, sve naše primedbe koje smo ovde dali, čak i one gde su otvorena pitanja za tumačenje, jesu zaista krajnje dobronamerne, jer ovde se radi o zakonima čiji je temelj postavljen još 2001. godine u prvom ciklusu poreske reforme.
Sasvim je za očekivati da izmene dolaze u momentu uvođenja Zakona o porezu na dodatu vrednost. Nisam zaista razumeo maločas potrebu da se izmene i dopune zakona, koje pri tome zaista u smislu poreskog oslobađanja predstavljaju kozmetičke a ne suštinske promene, jer neće dovesti do drastičnog oslobađanja poreskih obveznika, naprotiv, zašto je bilo neophodno da se maltene gotovo čitav sat iskoristi za ovom govornicom obrazlažući ne uspehe, nego ono što će opet da dođe, obećanja da će biti bolje.
Zaista ceneći, najiskrenije, napore koje čini Ministarstvo finansija u nastavku poreske reforme, potrebi da se ostvari čvrsto budžetsko ograničenje na makro nivou, ali nažalost neki drugi rezultati govore da ma koliko vi jednom zategnutom ekonomskom politikom, budžetskom politikom, čvrstom, rigidnom budžetskom politikom pokušavate da održite makroekonomsku stabilnost, postoji čitav niz drugih polja gde se ta makroekonomska stabilnost i stabilizuje.
A, sada mogu da budem srećan kada ministar kaže da će se ukinuti porez na promet hartija od vrednosti.
Ali, gospodine ministre, bojim se da ste vi već ukinuli finansijsko tržište, tako da je ukidanje poreza na promet hartija od vrednosti zaista samo jedna kozmetička stvar koja se realizuje i pozdravljam tu odluku ukidanja poreza na promet hartija od vrednosti.
Zatim, ako se kaže - nama je potrebno stabilno okruženje, ili ćemo ostvariti, ne znam, obećane rezultate u narednoj godini, onda moram da upozorim i Narodnu skupštinu i čitavu javnost da mi već danas imamo problem zbog toga što se ne izgrađuju neophodne institucije za svakodnevno funkcionisanje privrede.
Evo, reći ću šta konkretno mislim.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Gospodine Vlahoviću, prekoračili ste vreme.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Evo, završavam. Mislim konkretno na registraciju privrednih subjekata. Kao što vam je poznato, stupanjem na snagu zakona o privrednim društvima trgovinski sudovi sada, neformalno doduše, odbijaju da vrše promene na registraciji preduzeća, promene statusa, oblika kapitala.
A, od 1. januara stupa na snagu novi zakon o privrednoj registraciji. Agencije za privrednu registraciju nema ni na vidiku. Mi ćemo, ljudi moji, imati vakuum u registraciji novih preduzeća i to će biti veliki problem.
I, onda, ovi poreski podsticaji, čvrsta budžetska politika, neće puno da pomognu sustaloj privredi. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Izvolite, reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Evo, da iskoristim priliku najpre da se zahvalim na pohvalama, a što se tiče kritika da odgovorim.
Vi kažete da je prethodna Vlada imala nameru da uradi to i to, imala je nameru iste ove zakone da donese, a ja se pitam zašto ona to nije uradila. Stalno pričate u prošlom vremenu - mi smo to hteli, mi smo želeli, a prošle godine se budžetski deficit završio sa 43 milijarde. Dakle, budžetska rupa od 43 milijarde, a danas imamo 23, što znači 20 milijardi manje nego prošle godine.
Pitam se - ako ste hteli to da uradite, zašto niste uradili. To je jedino pitanje.
Vi znate, gospodine Vlahoviću, onu izreku "put u pakao popločan je dobrim namerama". Moguće je da je ovo pretvrda te formulacije. Vi ste možda imali dobre namere, ali ne znam zašto ih niste sproveli.
Mi ovde ne govorimo o budućnosti. Mi govorimo o sadašnjosti. Danas mi imamo 20 milijardi niži deficit nego što je ostvaren prošle godine. To nije neka budućnost, to je sadašnjost. Mi danas govorimo o poreskom oslobađanju, ne o kozmetičkom.
Milijarde dinara će biti poreski obveznici oslobođeni od 1. januara, a 1. januar nije za pet godina, on je za manje od 30 dana.
Lepo je što su postojale namere, ali hajde da budemo objektivni, kažite ko, zašto i kako nije hteo to da uradi. To nije urađeno. Da li su bile namere ili nisu, htelo se ovo, htelo se ono, i mi bismo to isto uradili, i mi smo upozoravali itd. Pa, znate šta, mnogi su upozoravali da treba smanjiti javnu potrošnju.
Ovo je prva Vlada u Srbiji koja je uspela da je smanji. Mnogi su pričali da treba imati da se smanji javna potrošnja, pa nikada niža nije bila.
Zahvaljujem ponovo na pohvalama, ali da izbalansirano govorimo o kritikama. Pominjali ste estradu. Ne znam da li slučajno ili namerno, zašto ste baš estradi poklonili toliku pažnju, i pitali ste se šta su to normirani troškovi i zbog čega mi povećavamo normirane troškove za estradu sa 10% na 40%. Evo, objasniću šta su to normirani troškovi.
To su fiksni troškovi koje umetnici imaju pri kreiranju svojih dela. Vajari imaju materijal od kojih vajaju skulpture, a estrada takođe ima neke fiksne troškove. To su kostimi, šminke, sve ono što oni koriste kao materijalne troškove za izvođenje svojih programa.
Sada vas pitam, kada kažete - nije trebalo da dirate te normirane troškove, pa danas, sa postojećim zakonom, koji je vaša Vlada donela, 92 dinara bi trebalo onaj ko je na estradi da plati na 100 dinara autorskog honorara. Ko će to da plati? Da li vi zaista verujete da će neko da plati 92 dinara poreza na 100 dinara honorara? To nije moguće. Niko to ne plaća.
Šta nama vredi postojeća odredba iz vašeg zakona, da je to 92 dinara, a sećam se da je prethodni ministar govorio - sada ćemo mi estradu da oporezujemo, a zapravo u zakonu nema mehanizma kojim to možete da naplatite. Nema nikakve sankcije ako oni to ne plate.
Mi sada radimo potpuno suprotno. Duplo snižavamo troškove. Sada treba da plate umesto 92 dinara 47 dinara na 100 dinara. Dakle, 47% je niže, ali mi to hoćemo da naplatimo. Nećemo da imamo samo na papiru i u zakonu. Zato uvodimo ovaj registar. Svako mora da upiše ugovore koje zaključuje sa ljudima sa estrade i nećemo mi sada da ganjamo umetnike, fudbalere i ostale, mađioničare i slične, već ćemo jednostavno da kontrolišemo one koji treba da sa njima zaključe ugovor i na taj način ćemo na nešto inteligentniji način doći do daleko većih prihoda nego što je bila namera u sadašnjem predlogu zakona.
Što se tiče pitanja vezanih za akcize na cigarete, rekli ste da vam nije jasno zašto tj. nije vam jasna definicija šta su to domaći proizvođači i zašto mora da ima 2,5 miliona komada cigareta godišnje i 50% da otkupljuje duvana na domaćem tržištu.
Zbog toga što, prema sadašnjim uslovima, kada ne bi donosili zakon, kao što znate Srbija ima zaključene ugovore o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom, Bosnom i sa mnogim drugim zemljama, gde se hrvatske cigarete tretiraju kao domaći proizvod. Sigurno.
Znamo kakve probleme imamo u komunikacijama sa vladama tih zemalja. Dakle, to su ugovori o slobodnoj trgovini, i da bi mi ograničili, iako vi u intenciji imate ovog puta dobru nameru, upravo na talasu vaše ideje mi sada kažemo - dobro, kad već imamo ugovor o slobodnoj trgovini, onda makar neka kupe 50% domaćeg duvana najmanje, i moraju da proizvedu toliku i toliku količinu cigareta.
Inače, da nema te odredbe, svejedno bi bili tretirani kao domaći proizvođači prema ugovorima o slobodnoj trgovini. Dakle, ovo je razjašnjenje, pošto ste rekli da niste razumeli. Moguće je da nije bilo jasno objašnjeno. Mislim da je bilo potrebno da dam i poslanicima ovo objašnjenje.
Vaše sledeće pitanje je bilo - zašto NBS dobija monopolski položaj za štampanje akciznih markica. Otvoreno moram da vam kažem - zato što smo to namerno hteli. U čemu je sramota da naša nacionalna banka, koja ima takvu opremu kakvu ima, koja ima takav kadar kakav ima, štampa akcizne markice i na taj način ostvaruje prihode.
Pa, ako to radi nacionalna banka Nemačke, ili nacionalna banka Austrije, zar mi da budemo jedini pametni i da umesto naša nacionalna banka štampa akcizne markice za cigarete da to damo strancima da nam rade. Mislim da tu niste u pravu.
Dali smo namerno monopolski položaj NBS iz dva razloga. Prvo zato što je naša, a drugo zbog toga što na taj način 100% kontrolišemo ovu osetljivu oblast. Da damo strancu da izdaje uvoznicima akcizne markice - otkud znamo da će nam davati dobru evidenciju i da će da štampa.
Motiv naš je da to radi državna institucija, posebno što Narodna banka Srbije, vi to dobro znate, ima najbolju opremu i spada među tri najbolja štampara u Evropi, i nema razloga da ne angažujemo domaće potencijale, već da raspisujemo tendere i da idemo ka strancima. To nije naša izmišljotina. To rade Nemci i Austrijanci, rade Britanci. Znam da bi mnogi, verovatno stranci koji su sa vama kontaktirali, i želeli da eventualno to štampa neko drugi, ali mi smatramo da Narodna banka Srbije treba da ima isključivi monopol.
Drugo, što se tiče registra proizvođača alkohola, pitate zašto registar proizvođača alkohola kod poreske uprave, a ne po Zakonu o privrednim društvima. Zato što danas ima puno proizvođača alkohola, a posebno u Vojvodini, koji potpuno nekontrolisano prodaju alkohol na našem tržištu.
Ne govorim o seljacima koji peku rakiju i prodaju jedni drugima ili kada dođe neki putnik namernik, govorim o onima koji prodaju u prodavnicama i koji, zapravo, ne plaćaju za to akcizu, niti se kontroliše adekvatan kvalitet te robe.
Zato što je akciza izvorni prihod budžeta Ministarstva finansija, zato je potpuno prirodno da se vodi i tu, pored ovog registra koji se odnosi samo na registraciju; pa zašto bi, recimo, neko ko vodi privredni registar bio motivisan da kontroliše koliko je ko platio akciza za alkohol. Nemaju motiv. Dakle, zbog toga što se radi o akcizi na alkohol, zato poreska uprava mora tu da uvede red.
Ovo se odnosi na akcizu na alkohol onih koji prodaju preduzetnicima ili trgovinama za dalju prodaju. Potpuno je prirodno da želimo da kontrolišemo naplatu akciza na alkohol, kao i naplatu drugih akciza.
Zaista, ovo što ste rekli, gospodine Vlahoviću, da je poreska uprava mlada i neuhodana.
Tačno je da mi možemo daleko bolje i tačno je da nisam do kraja zadovoljan radom poreske uprave, ali sasvim sigurno, sa 21 posto rasta poreskih prihoda ove godine, to je poreska uprava koja je ipak za jednu stepenicu bolja od one koju smo nasledili i garantujem vam, posebno sa novim modernim zakonom o fiskalnim kasama, da će ona biti daleko efikasnija sledeće godine.
Uostalom, znate i sami, a čuli ste možda, možda i niste, činjenica da se na nagradnu igru poreske uprave za fiskalne račune u prošlom kolu prijavilo 830 hiljada ljudi, 830 hiljada koverata sa po 50 isečaka je prispelo, govori da poreska uprava ima sve veće poverenje. Smatram da smo ipak napravili možda ne dva, ali jedan korak napred. Slažem se sa vama da možemo bolje, ali se ne slažem da ih ne treba opteretiti, moraju da rade. To im je posao. Za to su plaćeni. Imaju bolje plate nego ministri, a što je dobro. Moraju još bolje da rade.
Što se tiče širokih ovlašćenja što Vlada može da donese odluku o eventualnim oslobađanjima od uvođenja fiskalnih kasa i sa vašim ličnim neslaganjem zašto su neke delatnosti oslobođene, moram da konstatujem jednu nekonzistentnost između vas, kao predstavnika vaše stranke, i gospodina iz vaše stranke koji je podneo amandman i koji traži novo oslobođenje.
Naime, ne znam da li ste upoznati, ali vaš kolega, gospodin Boško Ristić, podneo je amandman tražeći da se buvljaci oslobode fiskalnih kasa. Vi sada kažete, što ste oslobodili, ne znam, ove, ne trebaju tolika oslobađanja, a vaš poslanik, ukoliko je vaš poslanik, traži da se dodatna oslobođenja za buvljake daju.
Nije fer, jer ako male samostalne zanatske radnje danas moraju da imaju fiskalne kase, ako mora frizer, apotekar, zašto bi ljudi koji rade na buvljacima bili od toga oslobođeni.
Hoćemo sve da stavimo u isti tretman, registrovaće se. Napravili smo danas dogovor sa njima, sa sindikatima sa buvljaka, a najprostije rečeno, od 1. januara izvršiće popis svoje robe. Nećemo im nikakve poreze na ono što zateknemo zaračunavati, slično kao abolicija za porez na imovinu, ali od 1. januara potpuno nova pravila stižu. To znači, danas kada neko uveze robu koju je namenio buvljaku, on plati carinu, ali ne plati porez na promet, već izvrši fakturisanje na neku fiktivnu fantomsku firmu.
Međutim, od nove godine nema više poreza na promet i nema mogućnosti da se izbegne i da se odmah na granici za uvoznu robu obračuna i carina i porez na dodatnu vrednost. Potpuno se gubi motiv i razlika u ceni koja se do sada stvarala na buvljacima.
Naravno, ostaće šverc. Naravno da ga nije moguće niti lako do kraja iskoreniti, želimo da na ovaj način u istom položaju zadržimo i ostale.
Moj predlog, gospodine Vlahoviću, jeste, predložite gospodinu Ristiću, članu vaše poslaničke grupe, da povuče amandman da se buvljaci oslobode uvođenja fiskalnih kasa. Hvala na pažnji.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Prekidamo današnjim rad. Nastavak je sutra u 10,00 časova.