To je još jedan u nizu amandmana kojima pokušavamo da popravimo ovaj zakon. Znate, mi dolazimo na vlast, pa nam je stalo da ovi zakoni na nešto liče, da ih mi što manje menjamo. Ali, vidim da ćemo morati sve ispočetka, jer ovo stvarno nema nikakvog smisla.
Ovim amandmanom je obuhvaćen član 9. Predloga zakona. Vi ste tim članom 9. promenili član 17. i otklonili nešto što ste ugradili pre nekoliko meseci. To su oni koeficijenti, kako se dolazi do osnovice za zaradu za ljude koji rade u inostranstvu, a koji su upućeni iz naše zemlje preko neke naše firme. Sada, da bi to izbegli, pošto se tamo množilo puta 10 itd. vi ste sada dali neku formulu ovde, i kažete: "Za fizička lica, rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini iznos zarade koji bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili u Republici". Mi sada dodajemo tu "kod pravnog lica, rezidenta Republike, koji ga je uputio na rad u inostranstvo".
Ovo što ste vi rekli "na istim ili sličnim poslovima" u praksi može da bude velika smetnja. Svakog knjigovođu da pitate kako će ovo da proknjiži, on ne bi znao šta ste napisali.
Šta da uzmete – kolektivni ugovor, nešto izmišljeno, različito od profesije do profesije, od stepena školske spreme do stepena školske spreme.
Valjda se osnovica utvrđuje prema rezidentu, prema njegovom stanju, prema onome što on isplaćuje, a ne prema imaginarnim zaradama. Vi imate čitave kategorije koje oporezujete na bazi aproksimacija. Vi ste rebnuli nekima, pogotovo kod onog paušalnog, uredili ste neku osnovicu, a ja vam tvrdim da ti ljudi tu osnovicu ne primaju, ne zarađuju.
Znači, videli ste da ste prošli put pogrešili, da koeficijent 10 ništa ne znači. Ako treba da se odredi osnovica, neka se određuje prema plati koju bi taj radnik primio u Srbiji, u firmi koja ga je uputila i sa kojom je on otišao da radi u inostranstvo.
To ima nekog smisla, to knjigovođa zna da proknjiži, to onaj ko vrši obračun može da napravi obračun poreza. Ovo što ste vi napisali je čista aproksimacija. Onda će nekom ministru da padne na pamet da pod zakonskim aktom ovo preuredi i pošto ne postoji, nije uređeno, primenjuje se ta i ta osnovica i onda opet ide neko određivanje da neće biti koeficijent 10 po zakonu, nego će kobajagi biti neki koeficijent daleko veći od ovog.
Ako ste ovde pošli od prezumpcije da on u inostranstvu zarađuje i da ta plata koju on tamo zarađuje odgovara plati koju bi ovde primio, onda je vežite za pravno lice gde je on u radnom odnosu i pravno lice koje ga je poslalo u inostranstvo. Ako vezujete za neke proseke, za neke imaginacije, onda nije ni trebalo ovo da menjate.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavno odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona, s tim što u stavu 2. u novoj tački člana 18. predlažem da se dodaju reči "u evrima", a ne kako je to predloženo, čime bi se na taj način favorizacija američkog dolara izbegla.
Prema tome, smatram da bi se u evrima pravilnije trebalo propisati da se isplaćuju ovi izdaci koji su predviđeni na ovaj način kako je to predlagač predvideo. Međutim, bilo bi dobro da se Vlada odlučila da jedan deo svojih sredstava od onih specijalnih roba i usluga i drugih izdataka izdvojila za potrebe invalida i penzionera, bar u gradskom prevozu za one invalide i penzionere preko 60 godina.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga i smatram da nije bitno što ga Vlada nije usvojila, bitno je da ovaj amandman usvoji ovaj parlament.
Daću kratko obrazloženje ovoga. Smatram da je celokupan član 10. pravno logičan, ali u stavu 4. je životno nelogičan. Naime, radi se o tome da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu naknade prevoza na službenom putovanju prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju. U potpunosti se slažemo. Međutim, nastavak stava 4. je potpuno životno apsurdan. Reč je o tome da se za korišćenje automobila za sopstvene potrebe priznaje naknada, i to do 30% od cene jednog litra benzina, a najviše do 3.000 dinara.
Predlagač je dobro procenio da ovaj postojeći iznos od 1.500 dinara treba povisiti i to obrazlaže sa 50% povećanja. Međutim, moram da kažem da ovo nema nikakvog opravdanja. Polazi se da ovim može doći do zloupotreba i to je jedan pogrešan osnov za pisanje zakona. Nikada ne polazimo od toga, zakone pišemo prema onima koji su savesni, koji su pošteni, koji časno obavljaju svoje poslove i zadatke. Ukoliko polazimo sa stanovišta da će biti zloupotreba moramo voditi računa o prvoj kategoriji lica, ali sa druge strane staviti i određenu sankciju ukoliko se to zloupotrebljava i krši. Dakle, ukoliko se lice odluči da koristi sopstveni automobil u službene potrebe, to lice je stavilo na kocku svoj kapital do koga je došlo na vrlo težak način u ovim uslovima života.
Drugo, to lice rizikuje sopstveni život sopstvenom vožnjom i može ugroziti treća lica, pa čak i krivično odgovarati. Dakle, veliki je ulog tog lica koje sopstveno vozilo koristi u službene svrhe. O tome zakonodavac nije vodio računa. Vodio je samo računa oko toga da ne dođe do zloupotreba.
Primera radi, naveo sam da se može desiti da jedno lice ode do Paraćina, od Beograda do Paraćina na službeno putovanje, i ako mora da nastavi dalje moraće da plati porez na to. Međutim, ista je situacija bila malopre kada je poslanik iz SPS-a govorio, uvaženi kolega Jovo, u potpunosti prihvatam sve ono što je rekao i podržavam njegove reči sa ove govornice upućene svima.
Želim da kažem da ne treba vezivati ovu cenu za cenu goriva, jer vrlo brzo se može desiti da poskupi gorivo i onda se smanjuje kilometraža koja može da se pređe u ovim uslovima. Dakle, predložio sam da se umesto 3.000 dinara veže za kilometražu od 1.000 kilometara. To je nešto prosečno gde jedno lice može koristiti svoje službeno vozilo.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se upuštao u svrsishodnost ovakvog amandmana. Mislim da je dovoljno obrazložen od strane predlagača.
Mene samo interesuje, a tražim od predstavnika Vlade, znači od vas koji zastupate u ovoj skupštini Vladu, pošto ministra nema, a to znači od gospodina šefa poslaničke grupe G17 plus, koji je doneo blagostanje Srbiji, da mi kaže otkud vam ideja da ne oporezujete poklone zaposlenih deci starosti do 15 godina sa po 3.000 dinara za Novu godinu i Božić, i po kom osnovu izdvajate decu zaposlenih od dece nezaposlenih?
U mnogo gorem stanju su deca nezaposlenih. Oni nemaju od čega ni da kupe taj poklon, a ne samo da bude neoporezovan taj poklon. Kome se to ulagujete ovim dodatkom po kome će poslodavac biti oslobođen poreza na poklon detetu zaposlenog? Hoće li Vlada sada da izdvoji posebna sredstva, neoporeziva sredstva za poklone deci nezaposlenih? Jesu li nam sva deca u Srbiji jednaka?
Mislim da ne treba prihvatiti ovaj član zakona u ovom obliku ili da se Vlada doseti pa da nekim amandmanom omogući svoj deci u Srbiji do 15 godina starosti da dobiju poklon za Božić i za Novu godinu. Ako je bila svrha da deca radosno dočekaju Novu godinu i Božić, ima dece koja ne pripadaju hrišćanskoj veri, ima dece koja slave neki drugi verski praznik, pa kada pišete već predloge zakona i kada se njima hvalite, brinite o svemu zato što su nam u ovoj zemlji svi jednaki, zaposleni i nezaposleni, pripadnici jedne i pripadnici druge vere, deca do 15 i deca do 18 godina života.
Što ne bi dete do 18 godina dobilo poklon? Ne znam ko je smislio ova ograničenja, ograničenja u pogledu zaposlenosti roditelja, ograničenja u pogledu pripadnosti određenoj veri i ograničenja u pogledu godina koje dete ima da bi dobilo neki poklon.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Moram da konstatujem da nam zakone pišu ljudi koji nikada nisu radili u privredi. Ko je proveo tri dana u privredi, ne bi ovo napisao. Prvo, povodom onog amandmana u evrima, idite pitajte računovođu, knjigovođu i svakog direktora i on će da vam kaže kakve muke ima sa obračunom dnevnica u dolarima, pa prevođenje na evro, pošto se to menja itd.
Kod ove naknade koja se prima za upotrebu sopstvenog automobila u službene svrhe, čuli ste dva primera - od Loznice do Beograda i od Beograda do Paraćina. To je 3.000 dinara. Sutra, prekosutra i u povratku sve je oporezovano. To je trošak poslovanja firmi i to je trošak na koji se opet platio porez, jer za gorivo se plaća porez.
Vi uvodite porez na porez. Onda kažete - oslobodili smo ovde, a ovde otežavate uslove poslovanja, terate ljude, nigde ne postoji javni prevoz. Terate da uzima renta-kar, da kupuje automobile službene, da zapošljava zbog toga što se neko uplašio da će možda neki privatnik da kroz troškove goriva izvuče gotovinu, prikaže kao trošak i to navodno bude neoporezovano.
Jutros sam pričao koji su to privatnici koji izvlače velike pare i peru pare kroz ličnu potrošnju. Ako želite da to zaustavite, limitirajte sa kilometrom po mesecu, po jednom vozilu, sa brojem puta, verifikacijom pravilnika koji reguliše te troškove, obaveznom servisnom knjižicom, kontrolom itd.
Ovakvo je besmisleno. Vi ste dali pravo i odmah ga sačekali da mu po drugi put naplatite porez. To je trošak poslovanja. To je isto kao da ste uveli porez na neku sirovinu koja je neophodna za proces proizvodnje. To je kao da ste uveli porez na vodu, porez na vazduh. Zbog čega ne postoji bilansna mogućnost i postoji mogućnost zloupotrebe. Videćete sami ko forsira te troškove, proverićete račune, videće se. Onaj ko vodi računa o poslovanju želi da bude uspešan, efikasan, da razvija svoje poslovanje, on neće da pravi ove troškove bezveze. Vi to možete da kontrolišete i to je pravo države, ali nije pravo države da taj trošak po drugi put oporezuje.
Ovi koji su radili zakon, da su malo gledali koja je to praksa, videli bi da postoje interni pravilnici koji regulišu ovo i retko ko priznaje 30% od najviše cene goriva, nego 19, 20, 25. I u Skupštini je 15. Ali ne, ovde se nešto napiše, ne znam koga konsultuju i kada im se ukaže na problem - ne dolazi u obzir. Posle šest meseci lupe glavom u zid i vraćaju. Ko šta radi, mi na šest meseci raspravljamo zbog toga što je neko tvrdoglav i ne želi da uhvati realnost već ruši sve - da izguram, imam kartice, imam 131. Šta to znači sutra u životu? Razmislite.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim predstavnike predlagača, uzmite u obzir sva tri primera, Loznicu i Paraćin, i gospodina Cimpla sa mnogo manjom kilometražom.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović.