Hvala. Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić (nije tu). Reč ima narodni poslanik Zoran Antić (nije tu).
Neka se pripremi narodni poslanik Savo Urošević. Samo trenutak, vi hoćete da se zamenite. U redu je, izvolite.

Pa, još uvek je dan, gospodine Markoviću, a očekujem da ćete da nas obavestite da treba da ostanemo do noćas ovde i da je Dinkić navikao da radi noću. Jer, kada mu je bilo potrebno da raspravljamo o budžetu, koji je usvojen u 4 sata ujutru, kroz skupljanje poslanika iz vladajuće grupacije, mi smo vredno i marljivo, kao što to sada činimo, radili, ali je potpuno besmisleno da govorimo o predlozima ovih zakona u objedinjenoj raspravi za ovoliko tačaka dnevnog reda, a ministra ovde nema.
Za to nema nikakvog opravdanja. On može da pošalje pet ili deset svojih zamenika, nema ih toliko, a to nije ni važno, ali da ne sasluša kritike i upozorenje poslanika, sada najveće opozicione stranke, ali verujemo već 2005. godine vladajuće SRS, za nas je neprihvatljivo i nema opravdanja.
Ali, to dovoljno govori o njemu i o načinu rada ovog ministarstva, o obećanjima i više promotivnim stvarima koje se tiču predloženih zakona, nego stvarne slike onoga što će oni da pruže u poreskoj politici Srbije za 2005. godinu.
Najskandaloznija stvar se zapravo desila pre nekoliko meseci, kada smo imali Zakon o porezu na promet i kroz usvajanje jednog člana koji je do maksimuma povećao diskreciono pravo ministra Dinkića, ministra finansija, da se podzakonskim aktima odredi koje će grupe obveznika biti oslobođene korišćenja, odnosno upotrebe fiskalnih kasa.
Mi danas pred Skupštinom Srbije imamo nekoliko grupa nezadovoljnika, a najveći problem je davanje obećanja, i od strane Dinkića i pojedinih predsednika opština i gradova u Srbiji, da će pijačni prodavci biti oslobođeni obavezne upotrebe fiskalnih kasa.
Ako želite da razgovarate sa ljudima koji na takav način i na ovo hladno vreme, i kada je kiša, sneg i kada je 40 stepeni napolju koriste mogućnost i tu pijačnu tezgu, a obično su to ljudi koji su ostali bez posla u svojim fabrikama, jer ih je prethodna DOS-ovska vlast ostavila na ulici, ako to jedini način da oni prehrane sebe i svoju porodicu, onda vi poslanici, sada se vama obraćam, jer vam ministar nije tu, budite iskreni, pa im recite da je to jedna obmana.
Ono što ne stoji u zakonu može slobodno da se tumači jedino ispravno, da nije obavezujuće ni za koga. Otkud mi znamo šta će sutra da padne Dinkiću na pamet i da li će on da koristi ta, uzgred budi rečeno, veoma visoka diskreciona prava koja je sam sebi dao kroz predloge zakona i da prevari te ljude. Oni nemaju nikakve garancije, ni oni ni bilo ko kome bilo šta obećate.
Inače, nezabeleženo je i takva praksa ne postoji nigde u svetu, a naročito u zemljama na koje se vi pozivate i preuzimate od njih mnogobrojna zakonska rešenja, da se potencijalna grupa onih koji neće da plaćaju porez po bilo kom osnovu definiše podzakonskim aktima, a da to ne stoji u zakonu. A da je ministar ovde, prozvala bih ga i pitala da mi navede u kojoj to zemlji u Evropi, na koju se on često poziva, ima i na koji način se to radi.
S druge strane, kada je reč o poreskim zakonima i o tome da li su oni dobri ili nisu, shvatam ovo zalaganje, ali dosta neuverljivo, rekla bih po mojoj skromnoj oceni, poslanika iz vladajuće grupacije, a naročito iz stranke G17 plus da promovišu ove zakone, ali da li su neki zakoni dobri ili nisu kada su poreski zakoni u pitanju, o tome vam najbolje govori prihodna strana u budžetu.
Da li ste sposobni da od poreskih obveznika naplatite ono što ste planirali u zakonu, odnosno da li će da dožive u praksi svoju pravu impelentaciju. Kažem vam da neće i koliko god da se upinjete i da promovišete smanjenje, koje ništa značajno neće doprineti u pokretanju proizvodnje, u stvaranju nove vrednosti, vi ćete videti da se zapravo u Srbiji sve svodi na to da obični ljudi, a kada kažem ljudi koji su i preduzetnici i imaju samostalne trgovinske radnje, i ovi jadni ljudi koji se smrzavaju ispred zgrade Skupštine, a predstavljaju pijačne prodavce, najviše ispaštaju, a dok s druge strane miljenici režima, ekonomsko-finansijska mafija i raznorazni lobiji čine sve da vrše najveću evaziju poreza i da posluju kroz razne dilove sa miljenicima iz vlasti.
Korupcija, toliko prisutna u svim porama i strukturama našeg društva, jeste ono što najobičnijeg građanina i onog ko ima samostalnu trgovinsku radnju, i koji radi na pijaci i koji se bavi poljoprivrednom, onoga koji čeka da primi penziju, neku crkavicu, najviše boli.
Idite ka tome da iskorenite korupciju i pokažite nam to na nekim primerima, jer Dinkić ne može da bude dobar primer za to da kaže da je u državi sve u redu i da će poreski zakoni da doprinesu stabilnijim ekonomskim i finansijskim prilikama, kada znamo, a i pokazalo se kroz rad anketnog odbora, a kada je bila u pitanju energetska mafija, da tu nisu čista posla.
Sve dok država i nadležno tužilaštvo ne reaguju na takve očigledne i najveće kriminalne afere u zemlji, nemoguće je da ubedite običnog građanina, poreskog obveznika, da je zaštićen potpuno i da je sve regularno u zemlji i da on samo treba da dođe određenog dana u mesecu i da plati porez.
Dinkićeve haračlije u svim gradovima Srbije, evo, u mom Kragujevcu, u svim opštinama u Šumadiji, a čujem i po celoj Srbiji, namerile su da do kraja godine verovatno neki bonus koji im je dat ili normu, kako god hoćete, ispune i da nakupe što više para u budžet, odnosno da se na taj način prevaziđe očigledna teškoća koju Vlada Republike Srbije ima.
Da li je onda normalno da nam se to promoviše kroz udar na estradu, a onda bi ljudi rekli i pomislili, pa, dobro, oni imaju mnogo para. Ako neko hoće, a to treba objasniti građanima Srbije, da organizuje porodično veselje, svadbu, ispraćaj sinu u vojsku, da organizuje to i da angažuje nekog estradnog izvođača, ili pravog ili pod znacima navoda, mora mnogo toga da plati državi, odnosno 40%, i da prijavi do petog u mesecu kakav je ugovor sklopio sa tim izvođačem.
Kroz ovakvo oporezivanje, a o tome su govorili i koleginica Radeta, kroz nove akcize za alkoholna pića, kroz nemogućnost da se narod i proveseli i da i za to mora da mnogo više da plati, zapravo pokazujete svako odsustvo realnosti i činjenicu da nema tog stimulansa za novo zapošljavanje u Srbiji kroz ovakvu selekciju po godinama starosti, dok se zaista ne stvore pravi uslovi da dođe do otvaranja novih radnih mesta.
Neće da se stimulišu preduzetnici samo kroz smanjenje od 4%. Morate da im date povoljne kredite, mnogo povoljniji privredni ambijent da bi mogli da rade, a naročito zbog toga što je u duhu našeg srpskog naroda da neguje preduzetništvo, i da podstičemo tu granu i da koristimo mogućnost da se ljudi zaposle.
Nemojte na ovakav način da obmanjujete građane Srbije i da im govorite da će mnogo bolje da žive u 2005. godini, jer imaju vajne i tobož velike poreske olakšice, kada niste ni krenuli da se obračunavate sa kriminalom i korupcijom, i kada niste krenuli da stvarate mogućnost pre svega kroz direktne strane investicije i da se pokreće proizvodnja, da se otvaraju nova radna mesta i da se strateške stvari u našoj privredi i industriji Srbije rešavaju.
Sve ovo njima neće ništa da znači, a svakako će mnoge strukture biti pogođene zbog ovakvog načina, a pre svega zbog činjenice da tzv. poreska uprava od onih najsitnijih ovih dana i do kraja decembra, nažalost, želi da ubere najveći deo prihoda kroz enormne kazne koje su propisane prethodnim zakonima. Hvala.

Hvala vama, gospođice Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Savo Urošević.
U skladu sa Poslovnikom, član 84. stav 2, dužan sam da vas obavestim na zahtev dela narodnih poslanika, između ostalog, a zbog spremnosti Skupštine na osnovu razgovora koje sam vodio, da se što pre onaj deo gde se snižavaju porezi, da što pre bude izglasan, a govorim o delu zakona, zbog vaše spremnosti, svih vas, molba je bila da danas ministar finansija bude u Vojvodini, zbog toga što deo krajnje neodgovornih ljudi je pokušao da napravi paniku i da potvrdi da je rebalansom smanjen novac budžetu Vojvodine i građanima Vojvodine. Tako da se danas vode razjašnjenja o tome.
Svima nam je stalo da u tome zajednički pomognemo. Izvinjavam se, prenosim izvinjenje i zahvaljujem se na spremnosti da svi predlozi koji su sada izneti budu preneti, naravno, do kraja rasprave, jer i sutra nastavljamo o zakonima sličnog sadržaja. Hvala svima na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, pred nama je set poreskih zakona koji potpuno dosledno nastavlja usvojenu ekonomsku i socijalnu politiku ove vlade.
Uvek kada se govori o novim zakonima iz oblasti poreza, i kod građana i kod privrednih subjekata se javlja strah da oni predstavljaju novo opterećenje i za građane i za poreske subjekte. Ovom prilikom pred nama su zakoni kod kojih mogu da se uoče dve osnovne osobine, a to je rasterećenje i građana i privrede i usaglašavanje sa već donetim Zakonom o porezu na dodatu vrednost.
Ovi zakoni su u potpunoj saglasnosti sa programskim načelima i predizbornim obećanjima stranke G17 plus, koja u Vladi Srbije vodi vrlo odgovorno fiskalne odredbe.
Zahvaljujući ranije donetim zakonima i dobrom radu poreske uprave, stvorili su se uslovi da u ovim poreskim zakonima, koji su sada pred nama, dominiraju reči "oslobađa se obaveze plaćanja", "smanjuje se osnovica poreza", "snižavaju se poreske stope". Da bih bio potpuno iskren, u ovim zakonima se nešto i povećava, a to što se povećava su normirani ili materijalni troškovi, kako su oni poznati u javnosti, a time se omogućava dodatno rasterećenje obveznika poreza.
Pobrojaću samo neke od bitnijih novina u sva četiri zakona, jer oni su jedinstveni. Poslodavci se oslobađaju obaveze plaćanja poreza na zarade za radnike koje budu zaposlili od 1. januara 2005. do 31. decembra 2005. godine. Taj porez na zarade, poznato je, iznosi 14% na bruto zaradu, tako da će ukupno opterećenje, što se tiče poreza i doprinosa za radnike koji se budu zaposlili u idućoj godini, iznositi nešto više od 50%, čime se suzbija siva ekonomija, odnosno stvara se jedan bolji ambijent za zapošljavanje, a istovremeno se smanjuju i transferi iz budžeta prema Fondu za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Sledeća stavka iz ovih zakona, koju bih pomenuo, jeste i to da se oslobađa od plaćanja poreza na zarade premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje. Ovo je u potpunosti u saglasnosti sa programskim načelima stranke G17 plus i o tome da bi penzijsko osiguranje trebalo da počiva na tri stuba, jedan koji je još uvek nezavisan i koji se pomaže značajnim transfernim sredstvima iz budžeta, a ovom odredbom se stimuliše formiranje trećeg stuba, a to je dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje, čime se stvaraju uslovi da se u našem društvu pojave i dugoročna sredstva koja mogu da se plasiraju u privredi, jer znamo da su kamate za privredu, između ostalog, visoke i zbog toga što naše banke i investicioni fondovi ne raspolažu dugoročnim sredstvima.
Ono što je vrlo značajno, po mom mišljenju, jeste i to da se poljoprivrednici oslobađaju obaveze plaćanja poreza na katastarski prihod. To važi za 2004. i za 2005. godinu. Vrlo važno je i to što se snižava poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike, čime se preduzetnici izjednačavaju sa pravnim licima. Stopa se snižava za četiri indeksna poena ili za skoro 30%, a ovaj porez se snižava za nešto manje od 30%. Prema tome, svako sniženje koje je za trećinu, nije kozmetičko.
Ono što se povećava, to je ono o čemu sam već malopre govorio, povećavaju se normirani troškovi, a samim tim se umanjuje poreska osnovica za prihode koji se ostvaruju legalnim turističkim iznajmljivanjem soba, ležajeva i postelja, u slučaju kada se plaća boravišna taksa.
Iz Zakona o akcizama, izdvojio sam kao značajno, jeste to da postoji mogućnost odloženog obračunavanja i plaćanja akcize za one koji imaju akciznu dozvolu, a ona se dobija ispunjavanjem propisanih uslova.
Ovom merom se smanjuje siva ekonomija u oblasti prometa akciznih roba. Još jednom bih hteo da istaknem to da je, između ostalog, uloga svih ovih zakona koji su pred nama i ta da se, na neki način, svi privredni subjekti dovedu u određeni red i da ulaskom u red dobijaju beneficije ili olakšanja u svom poslu.
Iz Zakona o akcizama je još značajno, po mom mišljenju, pravo na refakciju akcize za dizel gorivo koje se koristi za pogon traktora, do količina potrebnih za obradu zemljišta, ali registrovanim poljoprivrednicima, što još jedanput dokazuje koliko je značajno za sve poljoprivrednike da se registruju i pokazuju koje sve beneficije imaju poljoprivrednici koji su registrovani, u odnosu na one koji ostaju, zbog nekog meni potpuno nejasnog straha, neregistrovani. Znači, još jedan dokaz da sva poljoprivredna gazdinstva treba da se registruju.
Stopa poreza na prenos apsolutnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu smanjuje se sa 5% na 2,5%. Ono što je za većinu od nas značajno, pošto smo svi u situaciji da vozimo polovne automobile, stopa poreza na prenos motornih vozila, plovnih objekata i vazduhoplova, smanjuje sa 5% na 2,5%.
Na kraju, siguran sam da su ovo zakoni kojima se suzbija siva ekonomija, kojima se rasterećuje privreda i građani i povećava se broj poreskih obveznika, čime su stvoreni uslovi za snižavanje poreskih stopa.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić – nije prisutan. Onda, neka se pripremi narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević.

Dame i gospodo, u svom izlaganju ću izneti samo nekoliko primedbi na ovaj set poreskih zakona koji je pred nama. Jedna primedba je formalne prirode, druge su suštinske, ali iako je formalne prirode, ova prva primedba je značajna, jer je predlagač intervenisao već u prvom Predlogu zakona o porezu na dohodak građana. Naime, radi se o usklađivanju odredbi ovog zakona sa Ustavnom poveljom zajednice Srbija i Crna Gora.
Već je u članu 2. Predloga zakona o porezu na dohodak građana, koji se odnosi na član 7. osnovnog teksta, intervenisano tako da se reči "drugoj republici i u inostranstvu" zamenjuju rečima "drugoj državi članici i u drugoj državi". Drugim rečima, predlagač je želeo, navodno, da uskladi ovaj zakon sa Ustavnom poveljom i u objašnjenju kaže da se vrši samo terminološko usaglašavanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Nije mi jasno kako sada ostaje u članu 7. Ako se ovaj zakon usvoji u ovom obliku, ostaje član 7. u ovom obliku: "Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, u drugoj republici i inostranstvu", pa je to zamenjeno "u drugoj državi članici i u drugoj državi". Sada imamo situaciju da je državna zajednica tvorevina ili zajednica Republike Srbije i države Crne Gore.
Zakon o akcizama nije usaglašen sa Poveljom, pa u Zakonu o akcizama imamo termin "Republika Srbija" i "Republika Crna Gora". Taj zakon je ostao u tom obliku. Na kraju, Ustavna povelja u članu 2. definiše Srbiju i Crnu Goru kao zajednicu države Srbije i države Crne Gore. Dajte da već jednom to usaglasimo definitivno i konačno, da u svim zakonima stoji ono što je u Ustavnoj povelji, ako hoćemo da to tako primenjujemo ili da ostane onako kako je bilo.
Druga primedba je suštinska i odnosi se na poljoprivrednike, kojima su ovim predlozima data nova prava ili nove beneficije. Neke od njih su sasvim u redu; beneficija, pravo ili oslobođenje od poreza na katastarski prihod za 2004. i 2005. godinu. Znači, sasvim je u redu i odnosi se na sve poljoprivrednike koji su obveznici ovog poreza.
Međutim, ono što je sporno i što meni lično smeta, i to sam u nekim ranijim izlaganjima govorio, to je selekcija poljoprivrednika. Naime, neke beneficije, neke olakšice odnose se samo na poljoprivrednike koji su registrovani, koji su svoja domaćinstva, odnosno gazdinstva registrovali. Lično sam protiv takve selekcije. Zašto se daju beneficije i olakšice samo onima koji su registrovani, a oni koji nisu registrovani ne mogu da uživaju te olakšice.
Naime, ovde se predviđa da se od poreza na dohodak izuzmu premije i druge prinadležnosti koje dobijaju poljoprivrednici koji su registrovali svoja gazdinstva. Čuli smo i ranije da recimo premiju za mleko neće moći da dobijaju poljoprivrednici koji nisu registrovali svoja domaćinstva od 2006. godine.
Neke premije će biti ukinute već od 2005. godine za one koji nisu registrovani i pitam se zašto tu selekciju vršite ili čemu registracija poljoprivrednih gazdinstava ako su oni već registrovani u poreskoj upravi. Poreske uprave već imaju u svojoj evidenciji sve poljoprivredne proizvođače, znaju tačno njihove posede, površinu zemljišta i šta znači ta nova registracija, zašto se vrši nova registracija.
Znate da postoji prirodna odbojnost seljaka ka svim tim registracijama i popisima. Zašto ih terate na to?
Veliki broj domaćinstava ima male posede i radi se o staračkim domaćinstvima, a posebno u brdsko-planinskom području, koja žive, preživljavaju od toga što prodaju deset ili 20 litara mleka dnevno, i ako im tu premiju uskratite po ovim cenama koje su sada važeće, a to je ionako sve simbolično, ali oni od toga preživljavaju i žive, zašto im uskratiti u nekom narednom periodu i te premije.
Postoji registar svih domaćinstava ili koji je to uslov potreban za registraciju? Šta znači registracija ako će moći svi da se registruju? Sve te podatke već ima Uprava prihoda i ne vidim svrhu te i takve registracije, znači, konkretno u ovim predlozima, a posebno kod Predloga zakona o akcizama, gde se predviđa da će poljoprivrednici koji su registrovani dobiti tu beneficiju u obliku smanjenja akciza, odnosno izuzimanja akcize iz cene dizela, a oni drugi neće moći to da ostvare. Zašto sada teramo za ovih 15 dana do kraja godine sve seljake da se registruju da bi mogli da ostvare tu povoljniju beneficiranu cenu dizela.
Treća primedba, koja je suštinska, jeste primedba na poreske stope koje su predviđene u zakonu o porezu na dohodak građana, gde su primenjene tri stope. Stopa koju plaćaju zaposleni je 14%, zatim stopa koju plaćaju obveznici za prihode od samostalne delatnosti po članu 38. je 10% i stopa za prihode od autorskih prava i srodnih prava po članu 58. je 20%.
Mislim da je ipak mnogo logičnije i mnogo lepše da ta stopa bude jedinstvena, znači da se radi o jednoj stopi, a da vi uskladite, ako ste već išli na neke određene iznose koji bi bili realni, logični, pravični, troškove koje priznajete ovim obveznicima na prihode od autorskih i srodnih prava, da ne budu materijalni troškovi priznati u onim procentima, već da se tu izvrši neka korekcija, a da stope poreza budu jedinstvene da bi svi bili u jednom košu i ravnopravni.
Još jedna primedba koja je suštinska, a odnosi se na poreska oslobođenja, gde se predviđa da svi oni poslodavci koji u toku naredne godine zaposle nove radnike budu oslobođeni u toku jedne godine od poreza na dohodak građana. Šta će se desiti, i to je kolega Gačević takođe objašnjavao, pošto javnost prati ovu sednicu, ako do kraja ove godine preduzeća, poslodavci otpuste veliki broj radnika da bi u 2005. godini iskoristili to pravo da ih ponovo vrate na posao.
Mislim da je bilo mnogo svrsishodnije i pametnije da se ovo oslobođenje odnosi i na 2004. godinu obzirom da smo još uvek u toj godini, s obzirom da postoji jedan vremenski prostor da se nešto uradi u praksi, a osnov za to postoji u Zakonu o radu i po tom zakonu mogu da otpuste radnike u bilo kom momentu, i bojim se da će doći do velikog otpuštanja radnika do Nove godine, da bi se ovo pravo iskoristilo upravo u narednoj godini.

Reč ima narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane dame predstavnice Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo šest zakonskih predloga iz oblasti finansija. Poslanici G17 plus podržaće i glasaće za ove zakone.
U periodu tranzicije u kome se mi nalazimo nužno je zakonski regulisati mnoge oblasti. Međutim, građani treba da budu svesni činjenice da ti novi zakonski propisi u prvom trenutku ne mogu da donesu poboljšanje životnog standarda, međutim kada protekne jedan kratak period svakako da dolazi do boljeg funkcionisanja države i do poboljšanja standarda građana. Svakako da te nametnute mere dovode do poboljšanja i građani iza toga samo mogu da budu zadovoljni.
Nedavno smo u Skupštini usvojili rebalans budžeta kojim smo smanjili deficit. Stekli su se uslovi za poresko rasterećenje i četiri od šest predloženih zakona odnose se na poresko rasterećenje. Građani treba da znaju da se G17 plus zalaže za porast broja zaposlenih i prednost jednog od ovih zakona je da se uvode posebne olakšice za poslodavce koji zaposle nezaposlene. Dakle, za novozaposlene poslodavac će plaćati 52 dinara doprinosa na 100 dinara. To je značajno poboljšanje u odnosu na prethodni period, a za zapošljavanje radnika preko 50 godina poslodavac će plaćati samo 26 dinara doprinosa.
Na ovaj način povećava se broj zaposlenih, a svi zaposleni biće uredno prijavljeni. Dakle, dolazi se do prelaska na legalne tokove i na motivaciju poslodavaca da zaposle što veći broj radnika, a da ne pričamo o socijalnom osiguranju, zaštiti na radu i o povređivanju, koje će na taj način biti regulisano, jer samim prijavljivanjem radnik će dobiti sve ono što mu pripada, dakle zaštitu kod bolesti i zaštitu kod povređivanja.
Svakako, ovom merom smanjiće se i broj onih koji su prijavljeni na biro rada. Činjenica je da je sada 250.000 lica prijavljeno, a svakako da su mnogi od njih prijavljeni samo da bi dobili zdravstveno osiguranje, te ovom merom i taj broj će se smanjiti.
Poreska stopa za paušalce smanjuje se sa 14% na 10%. G17 plus je u svom predizbornom programu obećao tri puta veći agrarni budžet i to obećanje smo ispunili, a ono što ovog puta donosimo kao novinu našim poljoprivrednicima je da sada postoje neke nove olakšice, a ukidaju se akcize na dizel gorivo za traktore. Cena goriva će biti 30% manja od januara 2005. godine.
Subvencije i regresiranje goriva je novina, tako da one neće ući u porez za 2004. i 2005. godinu. Novina je i PDV naknada.
Poljoprivrednik koji distribuira poljoprivredne proizvode moći će od kupca, čoveka koji od njega kupuje poljoprivredne proizvode, da traži povraćaj cene od 5%, a kupcu će taj novac biti vraćen kasnije. Građani će plaćati dva puta manji porez na prenos automobila kupljenih sa 5%. Sad taj poraz ide na 2,5%. Za prenos kupljenih stanova građani više neće plaćati porez, taj porez je bio 5%.
Novina je dobrovoljno i dodatno penzijsko osiguranje, koje je takođe oslobođeno poreza. Umetničke delatnosti svakako se oslobađaju poreza tako što se poreska osnovica smanjuje za 40%, a tih 40% su normirani troškovi koje svaka umetnička delatnost ima. Značajna stvar u svemu ovome je da isplatioci i organizatori priredbi i kulturnih događanja moraju da budu registrovani i da plaćaju porez.
U turizmu, koja je jedna značajna grana i koju treba razvijati, dolazi do promena, tako da će poreza biti oslobođeni i oni koji redovno plaćaju takse. Za naše građane vrlo je važno da se ukida zakon o porezu na promet, na premije i osiguranja. Stimuliše se razvoj dugoročnog osiguranja, npr. životnog i kolektivnog osiguranja, ukoliko ga poslodavac plaća, a to je značajno za radnike, jer se tako ne plaća porez na naknade koje se daju u slučaju povrede na radu i profesionalnih bolesti.
Ovo su samo segmenti poboljšanja, već ste mnogo toga čuli od mojih prethodnika, a još bih rekla da je smanjenje rashoda dovelo i do smanjenja poreza. Uvođenjem PDV doći će do toga da se u junu ponovo smanje porezi i još će biti više olakšica za građane.
G17 plus će u danu za glasanje podržati ove zakone, a ja vas pozivam da se pridružite i da ga glasate za njih. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Snežani Pantić-Aksentijević. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a za reč neka se pripremi narodni poslanik Vesna Lalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko nekorektnih poteza prema ovom parlamentu je već u toku jučerašnjeg i današnjeg dana povučeno. Prvi je taj da je ministar došao, predložio nam zakone o kojima ćemo da raspravljamo i otišao. Reče predsednik Skupštine da je otišao da smiruje požar u Vojvodini izazvan smanjenjem davanja sredstava za Pokrajinu. Da nisu glasali za uspostavljanje te vlasti u Pokrajini, sigurno danas ne bi imali tih problema.
Druga stvar koja iritira poslanike i omalovažava ovaj parlament je da se šest bitnih zakona, koji direktno zadiru u džep građana Srbije, objedine i da se o njima zajednički raspravlja. Razumem male poslaničke grupe koje imaju jednog do dva člana, poslanika koji hoće da izađe za govornicu, i njima je to vreme koje im sleduje sasvim dovoljno.
Za SRS, koja ima 82 narodna poslanika i od kojih bar dve trećine hoće da izađe za govornicu i kaže svoj stav po pitanju zakona koji se donosi, predviđeno vreme od sat i trideset i nešto minuta je vrlo malo.
Treće, da me pogrešno ne razumete, nije meni žao što ministar Dinkić nije ovde i što ne vidim njegovo milo lice, jer meni on isto liči sad kad sedi ovde u prvom redu i ono kad je sa čarapom na glavi ulazio u Narodnu banku. Meni on kao takav ništa ne znači, ali ministar mora da sedi na svom mestu i da sasluša šta narodni poslanici koji su ga, u krajnjoj liniji, izabrali, imaju da kažu. Uostalom, dama koja je ušla mnogo je lepša od ministra Dinkića, tako da možemo da budemo zadovoljni.
Dakle, previše objedinjenih zakona pod jednom tačkom dnevnog reda.
Dalje, ministar je juče kad je izašao za ovu govornicu posebno naglasio kako Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu ima pozitivne efekte za poljoprivrednike. Da li se to ministar izvinjava što je u budžetu uzeo šest milijardi sredstava koje je trebalo poljoprivrednicima rasporediti, pa da se sad na neki način izvini.
Svaki od ovih šest zakona koji su na dnevnom redu zahtevaju poseban komentar, i normalno bi bilo da se o svakom posebno i sa vremenom koje poslaničkim grupama sleduje posebno razgovara. Međutim, tako je kako je. O svakom zakonu mora da se kaže samo nekoliko reči da bismo se uklopili u vreme koje nam sleduje. Zato ću, zbog kratkoće vremena, da se osvrnem na zakon o fiskalnim kasama.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, imate sve vreme ovog sveta, ali krenite na temu.)
Vreme moje stranke tek dolazi, ali stvar je u tome što ima mnogo govornika iza mene.
Čini mi se da je ovaj zakon trebalo mnogo ranije doneti, kad se donosila ona uredba o uvođenju fiskalnih kasa, jer zahvaljujući Đeliću i "Galeb group" iz Šapca, u onom periodu je bar 80% svih trgovinskih i uslužnih radnji, do ugostiteljskih objekata, moralo biti snabdeveno fiskalnim kasama. Doduše, tu su pojedini iz one prethodne vlasti napunili džepove.
Mislim da je Dinkić samo nasledio i ostalo mu je malo onih koji fiskalne kase nisu obezbedili. Sada je uveo i na tezgama, i baš me zanima kako će poljoprivrednik koji proizvodi šargarepu, da ukuca - šargarepa, dva komada, ali snaći će se oni. U svakom slučaju, svako će morati da uvede fiskalnu kasu, da kupi pre svega, jer od toga ide provizija za one druge.
Ovaj zakon jeste tehničke prirode, ali u njemu ima dosta nelogičnih i nepravednih rešenja koja će direktno pogoditi građane Srbije. Pojedine odredbe zakona, recimo član 3. stav 4, ostavlja mogućnost Ministarstvu za trgovinu i Ministarstvu finansija da naknadno izuzmu obveznike iz obaveznog evidentiranja preko kase sa fiskalnom memorijom, odnosno fiskalne kase. Ovakva mogućnost nije predviđena Zakonom o porezu na promet i ova mogućnost ostavlja prazan prostor u kome će se moći favorizovati, pojedini da li će po prijateljskoj ili po stranačkoj liniji, to ćemo tek videti kad ovaj zakon stupi na snagu.
Nekoliko članova ovih zakona predviđa čuvanje fiskalnih dokumenata do tri godine. To nije sporno, ali kaže - taj rok se računa od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je fiskalni dokument štampan. Doći ćemo u situaciji da se, recimo, osmog januara štampa dokument i da ga mora čuvati tri, plus celu godinu, ili od 31. decembra ove godine. To će verovatno izazvati zabunu kod ljudi.
Član 18. stav 6. zabranjuje držanje druge kase u objektu. Ne za pultom, pa da koristi dve kase, nego zabranjuje držanje druge kase u objektu. Sada će se desiti da neko ko je već kupio drugu kasu, pa je onda kupio fiskalnu, pa nije našao mesto gde će ovu drugu, ni kome da je preda i stajaće mu kasa u radnji, i onda će naići finansijska policija ili ko već bude kontrolisao, i onda će tom čoveku zatvoriti radnju 60 dana i, što je mnogo gore, predviđena je kazna od 100.000 do milion dinara.
Gospodo, na kraju samo još dve stvari. Svi ovi zakoni, bez obzira koliko ste se vi trudili da pokažete građanima Srbije kako će sada mnogo lakše, jeftinije i lepše da žive, jer ste uveli ove zakone, mnogo teže i skuplje će živeti građani Srbije, jer i od PDV-a i fiskalnih kasa uglavnom se puni budžet. Mislim da Ministarstvo treba da puni budžet, ali ne samo preko grbače građana Srbije, neka iznađe druge mogućnosti.