Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, danas raspravljamo o jednoj grupi, po meni, veoma važnih ekonomskih zakona, koji se blagovremeno uvode u proceduru i koji na određen način prave harmonizaciju sa porezom na dodatu vrednost, i mnoge stvari i dileme između jednih i drugih vrsta poreza sada se razjašnjavaju i u isto vreme pravi se harmonizacija odnosa evropskih zakona i našeg zakonodavstva.
Mislim da je dobro što se ovi zakoni donose, jer imaju širok obuhvat poreskih obveznika. To je mana ove naše makroekonomske politike ili poreske politike koja je bila do sada.
Ovim merama smanjuje se siva zona poslovanja, porez se adekvatno raspoređuje prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika i mislim da se sprovodi pravda.
Mislim da će se na ovaj način obezbediti ono što je već krenulo, da se budžet ravnomernije puni i da će mogućnost budžetskih potrošača biti takva da ravnomerno mogu da računaju na sredstva koja se iz budžeta dele. Od zakonskih propisa mnogo je važnije da je konačno krenula politika umerenog trošenja, zapravo trošenja onoliko koliko ima i da se time što ima i raspolaže. U isto vreme da ta potrošnja bude punjena na određen način od mnogo većeg obuhvata.
Moram da vam kažem da radim u jednoj velikoj firmi koja ima oko 7.000 zaposlenih radnika, da je ta firma zbog kapaciteta koje ima usmerena na spoljnu trgovinu, na izvoz, i mogu da vam kažem da se vrlo lako dogovaramo sa partnerima kada je u pitanju dizajn, kada su u pitanju rokovi, kada je u pitanju kvalitet, a najčešće zapinjemo kod cene. Zapinjemo jednostavno zbog toga što nam je država skupa i što nam je interna ekonomija skupa zbog mnogih događanja u prethodnim godinama, zbog visokih kamatnih stopa koje su prisutne kod banaka. Ulazimo u paradoks da nažalost najveću prednost koju ova zemlja ima, jeftinu radnu snagu, ne može da iskoristi jer su drugi troškovi prevagnuli u pogledu cena.
Mislim da je dobro u zakonu o porezu na dohodak građana da se smanjuju porezi na zarade radnika na 52%. To je jedan od bitnih elemenata koji će pospešiti konkurentnost naših proizvoda, pre svega na domaćem, ali i na inostranom tržištu. Mislim da je takođe dobro što se oslobađaju dela poreza na zarade radnici koji se po drugi put vraćaju na posao, koji su bili tehnološki viškovi, i to sa bitnom stopom smanjenja, i što za radnike koji po prvi put zasnivaju radni odnos poslodavac ne plaća poreze za doprinose godinu dana. Mislim da će za mnoge poslove na crno, zapravo radnike koji rade na crno, sada biti kod poslodavaca stvoreni motivi da se vrate u legalne poslove, u legalne radne odnose.
Takođe, veoma važno, za sve veći broj malih i srednjih preduzeća, za sve veći broj privatnih preduzetnika je smanjena poreska stopa na prihode na 10%. Mislim da će biti dobra motivacija za razvoj tih poslova, za konkurentnost, za zapošljavanje novih radnika.
Mislim da ćemo razviti tržište hartija od vrednosti onoliko koliko je u ovom trenutku moguće skidanjem poreza za trgovanjem hartijama od vrednosti koje su izdate na ime. Dalje, smanjenje poreza ili neplaćanje poreza u poljoprivredi i šumarstvu za dve godine, kao i smanjenje daljih davanja na katastarske prihode takođe će stvoriti podsticaj za razvoj poljoprivrede, koja je dosta dobra šansa ove zemlje, koja može to na pravi način da iskoristi.
Mislim da i porez na nasleđe treba da se plati onako kako je po zakonu predviđeno. Onaj ko nasleđuje više, neka plati više. Onaj ko nasleđuje manje, mislim da je potpuno u redu da plati manje.
Zakonom o akcizama pravi se harmonizacija, pre svega sa zakonima EU. U isto vreme podstiče se domaća proizvodnja duvana i mislim da je dobro da su se malo odvojile stvari, da imamo akcizno skladište domaćeg proizvođača i da imamo uvoznika koji će odmah morati da plati carinu na samoj granici, što stvara neku prednost naših proizvođača.
Imam tu primedbu, navike, tradicije, običaji naših seljaka su da proizvodi za svoje potrebe, recimo, rakiju, koja je takođe akcizni proizvod. U jednom delu zakona se kaže da i promet akciznih proizvoda ili alkohola, konkretno rakije, između fizičkih lica podleže plaćanju akciza. Ministar je obećao, mislim da će kroz amandmane to da se popravi. To nije moguće pratiti, mislim da bi bilo veliko opterećenje. To su uglavnom hobi proizvodnje, ne radi se o proizvodnjama za tržište. Moguće je da se jedan deo toga izdvoji, ali mislim da bi izazvalo više problema, nego što bi se moglo od toga dobiti koristi.
Različita su tumačenja oko uvođenja fiskalnih kasa i daljinskog praćenja poslova preko fiskalnih kasa. Ova zemlja je opterećena, kao i sve zemlje u tranziciji, mnogim problemima poslova na crno, šverca, i poreski teret je na veoma malom broju privrednih subjekata. Ti privredni subjekti nisu u stanju da izdrže takva davanja i postanu sposobni za izvoz, nekonkurentni su upravo zbog toga što imaju ta velika opterećenja.
Upornošću Vlade, inspekcijskih službi i svih onih koji su zaduženi za taj posao mislim da će moći da se stvori jedna visoka, sveobuhvatna faza. Iz toga će moći budžet da crpi na pravi način i stvara se mogućnost da mogu da se na određen način smanjuju stope opterećenja poreskih davanja u narednom periodu, više nego što je do sada. To ima višestruki značaj za budućnost ove zemlje, za privredu ove zemlje, pogotovo za male preduzetnike.
Još jednu primedbu koju bih voleo da predstavnici Vlade imaju u vidu, studentske i omladinske zadruge, za ljude koji do 26 godina rade i školuju se, oslobođene su plaćanja poreza. Međutim, znamo da imamo veliki broj omladinskih zadruga preko kojih poslodavci povremeno, privremeno, ljude koji su uglavnom socijalno ugroženi, uzimaju za završavanje određenih poslova koji ne traju puno. Mislim da bi bilo dobro da se izvrši, možda ne potpuno oslobađanje, ali da budu u nekom prioritetu u odnosu na redovnu zaposlene radnike. Mislim da bi to bila jedna vrsta pravde.
SPS će podržati ove zakone. Hvala lepo.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Takač Ištvan.
U međuvremenu, još jedno obaveštenje, 41. sednica Administrativnog odbora održaće se danas, u sredu, 8. decembra 2004. godine, u 14,00 časova, u sali na drugom spratu.
Izvolite. Gospođa Radeta.

Dame i gospodo, skupštinska većina je juče povredila dostojanstvo Narodne skupštine kada je prihvaćen predlog da se o šest poreskih zakona vodi objedinjena rasprava. U svakoj ozbiljnoj državi, kada se govori o poreskim zakonima, poslanici mogu da govore neograničeno vreme, a mi imamo taman toliko vremena da pročitamo naslove svih ovih zakona i da na taj način završimo raspravu o ovim predlozima.
Jasno je zbog čega je to tako, jer kada narodni poslanici poslaničke grupe SRS govore o predlozima Vlade Republike Srbije, onda mi to analiziramo, govorimo o svakom članu onoliko koliko stignemo. Na ovaj način je pokušana da se spreči takva rasprava o zakonima. Zato je ministar juče 50 minuta govorio o ovim predlozima, odnosno više o nekom blagostanju u Srbiji.
Po onome što je ministar rekao - ukinut je ovaj porez, ukinut je onaj porez, smanjen ovaj porez, smanjen onaj porez, prosto čovek da se zapita o kojoj to državi ministar Dinkić govori. Ja sam ga iz klupe pitala - da li je ostao neki porez, jer je zaista utisak bio da više građani Srbiji neće da plaćaju svojoj zemlji.
Naravno, ništa od toga nije ni tačno, ni približno tačno. Naprotiv, troškovi života rastu svakodnevno, poskupljenja su svakodnevna i građani dobro znaju i svaki dan komentarišu, na svakom mestu gde se nađem - poskupelo ovo zbog Dinkićevih fiskalnih kasa, poskupelo ono zbog Dinkićevog PDV-a, i opšti zaključak je da je ova vlada kao i ona prethodna.
Kažu građani Srbije - Koštunica i Tadić su potpuno isti, i jedan i drugi su obećavali nova radna mesta, toga nema. I jedan i drugi su povećavali plate, toga nema, i jedan i drugi su obećavali povećanje penzija, ni toga nema.
Ovako česte izmene i dopune ovih zakona iz poreske oblasti govore o tome da se Vlada ponaša prema svojim građanima tako da kao najbitniji posao Vlade smatra punjenje budžeta. Naravno, to jeste obaveza Vlade, ali ne svaki put iz džepova građana. Vlada, pored toga što se brine o punjenju budžeta, prevashodno bi trebalo da se brine o svojim građanima, o standardu građana, a ovakvim zakonima, bez obzira na hvalospeve koji se čuju o ovim predlozima, i od ministra i od poslanika skupštinske većine, niti će se povećati standard, niti će se poboljšati uslovi života građana Srbije. Sve je suprotno od toga.
Pošto je nedovoljno vremena da govorim pojedinačno o svim ovim zakonima, uložili smo određen broj amandmana i poslanici poslaničke grupe SRS će u pojedinostima govoriti, ali samo ću na nekoliko članova da se osvrnem.
Recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; u članu 8. su predviđena povećanja akciza za alkoholna pića i upravo smo uložili amandman da se to vrati na staro stanje, jer na ovaj način prodaja alkoholnih pića ulazi u nelegalne tokove i to nije ono što je ministar ovde tvrdio, da više nema crnog tržišta, kaže on, cigareta, a ja mu kažem da sam juče, a i danas u tašni imam cigarete tamo kupljene. Kažu građani da postoje neki kiosci, kad pitam - gde mogu da se kupe ove cigarete, kažu - to imate u Vladinom kiosku, to je Dinkić nasledio od Đelića. U svakom delu grada postoje takvi kiosci gde se prodaju cigarete bez akciznih markica. Sigurna sam da svi vi to znate.
Izgleda da je mafiji u Srbiji nedovoljno ono što uzimaju od šverca cigareta, od šverca nafte, od šverca struje i ovakvim povećanjem akciza očigledno i alkoholna pića ulaze u sferu šverca. Takođe smo predložili da se akcize za pivo smanje sa predloženih devet na šest dinara, jer mislimo da je to zaista umesno i umereno.
Onda imamo član 20b ovog predloga zakona, gde uslove i postupak za dobijanje i oduzimanje akcizne dozvole, način i kontrolu otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizno skladište i vođenje evidencija u akciznom skladištu propisaće ministar nadležan za poslove finansija. Mi smo amandmanom predložili da to bude Vlada, jer zaista mi iz SRS principijelno mislimo da ovako prevelika diskreciona ovlašćenja ne treba davati nijednom ministru, a pogotovo kada je u pitanju ministar Dinkić, o kome mi imamo mišljenje koje vrlo često ovde iznosimo.
Još ću samo da prokomentarišem zakon o porezu na imovinu, pošto je taj zakon gospodin ministar ovde najviše hvalio, a onda pogledajte član 9. tog zakona, kada je u pitanju porez na nepokretnost povećava se osnovica sa 250.000 na 400.000 dinara. Govorim o oslobađanju poreza, a mi smo predložili da to bude milion dinara, jer zaista nepokretnost od 400.000 dinara nažalost u našem društvu i našoj državi često je u vlasništvu vrlo siromašnih ljudi, koji nisu u stanju da plate porez.
Nemojte vi iz ove skupštinske većine, iz ove vlade da ponavljate bisere onih bivših ministara, koji su građanima preporučivali da prodaju stanove da bi platili struju, a vi kako ste krenuli, očigledno ćete jednog dana, i to vrlo brzo, morati zamoliti građane da prodaju stanove da plate porez.
Nemojte, građani Srbije očekuju mnogo više i od Vlade i od ovog parlamenta, pa vam predlažem, dame i gospodo, pošto ministra nema, njemu ne mogu da predložim da usvoji amandmane, ali predlažem vama, kada budemo raspravljali o pojedinostima, da prihvatite predloge SRS i da ovi poreski zakoni, makar i takvi kakvi su, bar malo manje uđu u džepove građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, neka se pripremi narodni poslanik Ivan Radić.
Izvinite, gospodine Takač, replika. Snežana Stojanović-Plavšić.

Moram zaista da se javim da opovrgnem ono što je rečeno, s obzirom na činjenicu da je to potpuna neistina.
Naime, želim da naglasim da stoji činjenica koju građani znaju da je ovo godina u kojoj je postignut privredni rast, da je ovo godina u kojoj je ova vlada značajno povećala industrijsku proizvodnju i da ona nije bila veća u proteklih 20 godina nego što je bila ove godine. Naravno da građani ne mogu očekivati, i nisu očekivali i ne može se ni od jedne vlade očekivati da u periodu od osam meseci značajno podigne standard građana i to je potpuno jasno.
Međutim, želim da naglasim da je građanima takođe jasno da je poreska politika koju ova vlada vodi takva da ona dovodi do izjednačavanja svih onih koji plaćaju porez i da siromašni građani plaćaju znatno manji porez od bogatih. To je suština ove poreske politike. Takođe želim da naglasim da se ovim zakonima značajno smanjuju brojni porezi koji opterećuju građane Srbije, i to jeste deo predizbornih obećanja i ona su održana. U tome je i razlika između nas i nekih drugih.
Što se tiče šverca cigareta, želim da naglasim da je šverc cigareta sigurno najmanji ove godine. Kada je cvetao šverc cigareta, nafte i ostalih proizvoda, građani Srbije jako dobro znaju, kada su ih kupovali na ulicama kod preprodavaca, i benzin, i cigarete i mnoge druge proizvode. U čije džepove je to išlo, građani takođe znaju. To su oni novoformirani bogataši koji su sada sigurno na nekoj drugoj strani, a ne na strani ove vlade.
Takođe pozivam sve odgovorne građane Srbije, pa i one koji to govore za ovom govornicom, da prijave svaku trafiku u kojoj se prodaju švercovane cigarete. Ukoliko sumnjate, možete da prijavite meni, a ja ću sigurno preduzeti sve što je potrebno da takva trafika bude zatvorena. Ja sam odgovorni građanin Srbije i preduzeću sve moguće da poreska uprava zatvori takvu trafiku. Sve informacije koje mi imamo je da takvih trafika nema i da one ne postoje. Izreći za ovom govornicom da Vlada stoji iza takvih trafika, to je zaista više nego drskost.

Hvala vam. Molim vas jedno upozorenje. Ovo nije bila replika, ovo je bio deo načelne rasprave. Molim vas da ne koriste poziv na repliku da biste učestvovali u načelnoj raspravi. Takođe molim građane Srbije da ne cinkare poslanicima, nego da se obraćaju nadležnim odborima u kojima sede svi poslanici. Izvolite, gospodine Takač.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo izmene i dopune zakona koji regulišu poreske obaveze na imovinu, na dohodak građana, akciznih proizvoda i drugih.

G17 plus u svom programu rada na značajnom mestu ističe potrebu smanjivanja poreskih stopa i ukidanja određenih poreza. Na početku mandata sadašnje Vlade Republike procenjeno je da se skoro 50% društvenog proizvoda ostvaruje u sivoj ekonomiji. Da bi se ovo stanje popravilo, ova skupština je u proteklom periodu već donela nekoliko zakona.

Među ostalima, ukinuti su određeni porezi, i to porez na fond zarada od 1. jula ove godine i porez na finansijske transakcije, koji počinje da se primenjuje od 1. januara iduće godine. G17 plus podržava ove izmene poreskih zakona.

Dame i gospodo, vašu pažnju i pažnju sadašnjih i budućih poslodavaca, kao i lica bez zaposlenja želim usmeriti na činjenicu koju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u 2005. godini predviđa. Naime, ovaj zakon stimuliše poslodavce da zapošljavaju nove radnike sa berze rada, koji su najmanje tri meseca evidentirana kao nezaposlena lica, oslobađanjem plaćanja poreza na dohodak od 14%.

Primera radi, kod neto primanja od 7.500 dinara mesečno ovaj iznos predstavlja 1.500 stimulativnih sredstava za poslodavce. Ako je taj radnik stariji od 50 godina, po ranije donetom zakonu za 2005. godinu, poslodavac je oslobođen od plaćanja doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i doprinosa za nezaposlene. Ove olakšice, mišljenja sam, probudiće interesovanje poslodavaca da na radne zadatke zapošljava radnike starije od 50 godina, odnosno lica sa evidencije nacionalne službe rada. Porez se oslobađa za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, koje poslodavac plaća iz zarade zaposlenog, u iznosu od 3.000 dinara.

G17 plus se zalaže da se privredni tokovi, a samim tim i socijalna zbrinjavanja, u što većem stepenu ostvaruju unutar privrednih aktivnosti, bez staranja države, pa zato podržavam takve olakšice koje imaju za cilj ostvarivanje takvih težnji. G17 plus posebno se zalaže, a istovremeno podržava donošenje propisa koji će doprineti da poljoprivreda dobija poboljšane uslove privređivanja.

Po Predlogu zakona u 2005. godini poljoprivrednici će biti oslobođeni od obaveza plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede, šumarstva, na katastarske prihode. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predviđa se pravo na povraćaj akciza na dizel gorivo za pogon traktora, do količina koje su poljoprivrednim gazdinstvima potrebne za rad. Ovim se maloprodajna cena smanjuje skoro za 30%.

Poljoprivrednici koji su primili razne poljoprivredne stočarske proizvode oslobođeni su od plaćanja poreza na godišnji prihod građana. Preduzetnici su obuhvaćeni ovim poreskim olakšicama. Za njih se predviđa da se poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti sa 14% smanjuje na 10%, a sa dodatnim olakšicama da u poslovne rashode uračunaju i oni troškovi koji do sada nisu bili predviđeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus u svim akcijama podržava pospešivanje što efikasnijeg tržišnog privređivanja i zato se zalažem da tržište hartija od vrednosti što brže i po ugledu na razvijene države ima značajnu ulogu regulatora finansijskih tokova. Zato, pored promena propisa radi funkcionisanja ovog tržišta, potrebno je da i privrednici, kada je reč o hartijama od vrednosti, o akcionarskim društvima, obezbede dobit i dividendu.

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu osnovice za godišnji porez građana izuzimaju se i za dividendu i za veliku dobit.

Predloženi zakoni o izmenama i dopunama određenih poreskih oslobođenja su stimulativni i imaju za cilj poboljšanje uslova privređivanja i rasterećenje privrede, i zato poslanici G17 plus iste podržavaju i preporučuju da sve parlamentarne grupe isto učine. Hvala.

Hvala vama, gospodine Takač.
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a potom Arsen Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi put se desilo da Narodna skupština raspravlja u objedinjenoj raspravi, a u predlogu je čak bilo sedam zakonskih projekata, mada je u međuvremenu predlagač povukao jedan zakon, iako znamo da se radi o izuzetno važnim zakonima, odnosno o izmenama i dopunama zakona. Tim je pre to čudnije i zašto se poslanici na taj način, uzimajući u obzir činjenicu da je ograničeno vreme za raspravu poslaničkim grupama, sputavaju da se valjano i na krajnje konstruktivan i dobar način izjasne o tim predlozima zakona i kažu svoje mišljenje.
Uzimajući u obzir vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS, samo ću o tri zakona reći neke najosnovnije primedbe, koje sam uspeo da uočim, odnosno to su više neke načelne primedbe.
Što se tiče prvog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ono što je uočljivo je da postoje tri stope poreza.
Dakle, jedna koju bih nazvao opštom stopom od 14 posto, zatim stopa od 10 procenata za preduzetnike koji ostvaruju prihode iz samostalnih delatnosti i na kraju stopa poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine po stopi od 20 posto.
Mišljenja sam - da je Vlada imala dobre namere sve preduzetnike koji ostvaruju prihode bi oporezovala po jedinstvenoj stopi. Mi smo mišljenja da se to moglo svesti na 10 posto, a time bi se zapravo pokazala dobra volja Vlade i stvarno pomoglo građanima Srbije. Ovako se ovde više radi o nekim više tehničkim promenama, a da ne govorim o tome da može da se desi da se na ovaj način postavi i pitanje ustavnosti ovakvih različitosti, s obzirom da je garantovano članom 13. Ustava Republike Srbije da su građani jednaki u svojim pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim organima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, ovde su zaista u pitanju samo kozmetičke promene, bez obzira što se naizgled može reći da su poreske osnovice za imovinu koja je oslobođena poreza podignute sa 200 hiljada na 400 hiljada. Tu se suštinski ništa nije promenilo, naročito ako imamo u vidu da je Predlog zakona koji se ovim izmenama tretira iz 2001. godine.
Ukoliko uzmemo u obzir kurs dinara u odnosu na evro u međuvremenu, rast cena i troškove života ukupno, onda mislim da će se to svesti na potpuno identičnu svotu, tj. tih 400 hiljada, to je negde otprilike oko 5 hiljada evra, znači, po nekoj proceni to je jedna bolja zidana garaža.
SRS je mišljenja da je tu stopu trebalo znatno podići, da ne kažem udvostručiti u odnosu na ovaj predlog koji je stigao od strane predlagača, a čak je u jednom amandmanu predloženo da on ide do iznosa od milion dinara.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, to je već svakako jedan nepopularan potez Vlade i samo ću pomenuti član 12. kojim se predviđa povećanje akcize na rakije, žestoka alkoholna pića i likere i niskoalkoholna pića. Stav poslaničke grupe SRS je da akcize treba zadržati na postojećem nivou i da nije bilo potrebe za njihovim povećavanjem, a naročito to važi za novi član 12a, kojim predlažete uvođenje akcize na sve vrste piva, osim bezalkoholnog piva koje sadrži do 0,5 posto alkohola, u iznosu od 9 dinara po litru.
To je trebalo opteretiti daleko manjom akcizom, tj. iznosom. Ovo samo govori o tome da je budžet koji smo usvojili pre nekih mesec dana nerealno konstruisan, da nije ni reformski ni razvojni i da ste ovim izmenama i dopunama Zakona o akcizama bili samo primorani da popunjavate budžetski deficit.
Na primeru piva ću ukazati koliki je to priliv novca, da se, recimo, u sezoni u Srbiji dnevno proda oko milion boca piva, a možda i više. To je 4,5 miliona dinara, koji se svakog dana sliva u budžet Republike Srbije, što za mesec dana iznosi oko 135 miliona, pa i do 150 miliona dinara, a sve iz džepa građana Republike Srbije.
Na kraju bih samo ukratko rekao o zakonu o fiskalnim kasama, a primoran sam da to ovde kažem, jer sam zamoljen od ljudi koji rade na šarenoj pijaci u Jagodini, koji su poručili Vladi i ministru – da li imate imalo morala kada nas primoravate da uvodimo fiskalne kase, onima koji su u procesu tranzicije ne svojom voljom ostali bez posla, i koji na taj način preživljavaju i obezbeđuju sebi i svojoj porodici parče hleba, a da istovremeno ovim predlogom zakona niste opteretili neke druge koji su daleko boljestojeći, kao npr. lekare u privatnoj praksi i advokate.