Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i ovim amandmanom SRS je želela da popravi tekst ovog zakona, što bi bilo u skladu sa proklamovanim načelima i željama predlagača ovog zakona, jer se kaže da se na ovaj način, dodavanjem novog člana 21a, stimuliše ulaganje u penzijsku štednju, odnosno treći stub penzijskog osiguranja, koje bi prema opredeljenoj ekonomskoj politici trebalo da bude značajna dopuna obaveznom penzijskom osiguranju.
Član 21a kaže da se ne plaća porez na zarade na premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, ukupno najviše do 3.000 dinara mesečno.
Stav SRS je da oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak građana do tog iznosa od 3.000 dinara ne predstavlja dovoljni fiskalni podsticaj i da se svakako, na taj način, ne može izgraditi taj treći stub, kako kaže predlagač ovog zakona, i da se definitivno na taj način u budućnosti ne mogu obezbediti veća prava i socijalna sigurnost obveznika poreza na dohodak građana, što neminovno mora dovesti do povećanja transfera iz budžeta Republike Srbije za socijalnu pomoć i osnovna penziona prava.
A ukidanjem ovog cenzusa od 3.000 dinara, što je predložila SRS, omogućilo bi se onim građanima koji to žele da u većim iznosima ulažu u svoju budućnost, da se obezbeđuju u onim trenucima kada to mogu i da sutra ne zavise ni od socijalne pomoći, niti od penzija koja im može biti 5, 6 ili 7.000 dinara. Trebalo bi da dobrovoljno penzijsko osiguranje, kao oblik štednje, utiče na građane da samostalno obezbeđuju sigurnost za slučaj starosti svojim ličnim sredstvima, ali se ovim omogućava i istovremeno podstiče efikasnije korišćenje i angažovanje sredstava.
Oporezivanjem dobrovoljnog doprinosa, odnosno premije, ne samo da se ne stimuliše osiguranje, već se građanima zabranjuje da samostalno raspolažu i upravljaju svojim budućim socijalnim položajem.
Postavlja se pitanje - zašto predlagač uopšte uvodi ovako ograničenje i da li je bilo koja zloupotreba ovog prava moguća. Znamo kakva je danas situacija i u Srbiji i u privredi i veoma je mali broj onih koji će se odlučiti da od i od onako malih plata odvoje više od 3.000 dinara za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Broj građana koji će koristi ovo pravo biće minimalan.
Takođe, SRS ostavlja i tu rezervu da je moguće, ukoliko dođe do promene namene ovih sredstava ili do raskidanja ugovora o dobrovoljnom osiguranju, povlačenje tih sredstava i preusmeravanja u ličnu potrošnju, da onda može doći do dodatnog oporezivanja ovih prihoda, ali u ovom trenutku mislimo da bi bilo dobro ukinuti ovaj cenzus od 3.000 dinara, omogućiti građanima, koji to mogu sebi da priušte i koji to žele, da odvoje veća sredstva od svojih ličnih primanja za svoju budućnost. Zato još jednom predlažem da prihvatite ovaj amandman SRS. Hvala.
