Dame i gospodo narodni poslanici, ovih šest zakona sračunati su uglavnom na jedan veliki harač. Ovo nije bilo ni u vreme Osmanlijskog carstva. Ovo je nemoguće prihvatiti, ako se ima u vidu činjenica da je prošle godine budžet bio daleko manji, a ove godine je budžet daleko veći.
Postavlja se pitanje ekonomičnosti, efikasnosti i štedljivosti ove vlade.
Kako možemo da kažemo da se radi o štedljivoj politici, politici štednje, ako imamo u vidu činjenicu da je u budžetu Republike Srbije samo jedna pozicija predviđena – 41 milijarda dinara za specijalne usluge i specijalne robe. Vidite, to neko mora da plati. Za tih 41,5 milijardu dinara Vlada je mogla seljacima u Srbiji da kupi 18,5 hiljada traktora "ferguson".
Dakle, vidi se da će svako domaćinstvo u Srbiji ove godine imati daleko veća opterećenja nego što je do sada imalo. Kao što su rekli poslanici SRS, nema povećanja proizvodnje, budžet ne može da se puni iz procesa proizvodnje, a to je osnovna i jedina mogućnost da se budžet puni - iz procesa proizvodnje.
Vidite, akcize, pa porez na dodatu vrednost i sve drugo što se sada predlaže, uglavnom je sračunato da se zavuče ruka u džep svakog našeg građanina, na svako domaćinstvo. O kakvom se to poreskom olakšanju radi, o kakvim se to oslobađanjima od poreza radi? Ne radi se ni o kakvim oslobađanjima od poreza, niti pak uštedama. Radi se o povećanju poreza i nameta građanima koji iovako teško žive.
Sećate šta su u predizbornoj kampanji pojedinci izjavljivali, kako će proces proizvodnje da krene, kako ćemo imati zaposlenih pola miliona u narednom periodu, da će da bude svega i svačega, da će bolje da se živi, da ćemo imati bolje plaćeno zdravstvo, bolje plaćene penzije, da ćemo naročito obratiti pažnju na socijalni program, da će veće biti invalidnine, da će seljaci dobiti premije.
Šta imaju seljaci? Evo, reći ću vam. Ratko Šimšić me je pre neki dan pozvao iz Debeljače i rekao mi je da je predao vagon kukuruza "Štirkari", to je industrija skroba u Jabuci, predao je vagon kukuruza za 34.000 dinara, 100 metara kukuruza za 34.000 dinara. Što ne radite, gospodo iz aktuelne vlasti, nešto da se plasman poljoprivrednih proizvoda omogući, da se poveća. Najavljuje ministar Dinkić oslobađanje seljaka od nekih poreza. Videli su da se iz tih pozicija i na taj način i ovako malo moglo do sada naplatiti, jer go se ne svlači, nisu imali od koga da naplate.
Sada imamo situaciju da su ljudi, kao što je rekao prethodni poslanik, gradili kuće, da su seljaci gradili kuće, u svoje vreme, sa 200, 300, 400 metara kvadratnih, da su gradili brojne objekte. Sada je došlo vreme da ih ministar Dinkić oporezuje. Kako da ih oslobodi kada kaže da mora biti sve oporezovano, da svaki kvadratni metar mora biti oporezovan, jer porez na imovinu, to će biti mogućnost, porez na određene dažbine građana.
Sad slede komunalne usluge. Sada će da ide u paketu. Sve one komunalije koje opterećuju naše građane, tu se uglavnom crpi veliki deo novca. Nema budžetske kontrole, niko ne kontroliše šta rade lokalni moćnici.
Recimo, primer, budžet opštine Pančevo je milijardu i 700.000 dinara, a 350 miliona dinara su potrošili u prethodnoj godini za specijalne robe i specijalne namene. Odakle im te pare?
Ko kontroliše ono što se naplati? Imamo 7.000 poreznika. Ne mogu da stignu da izvrše inspekcijski pregled, inspekcije ne mogu da stignu lokalnu vlast, da prekontrolišu šta su radili, gde su pare potrošili za protekle četiri godine. Već sam pozvao budžetsku inspekciju da dođe u Pančevo i da proveri gde su te pare. Tako treba u svim opštinama, nakon sprovedenih izbora, da se vidi kako se troše pare, a ujedno će biti i narodna kontrola.
Na taj način građani moraju verovati vlasti. Ovako, nema poverenja. Kažu neki "ne verujemo DOS-ovcima više ni kada nam nude poklone koje iovako ne daju".

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? Da, izvolite, narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pri karaju današnje načelne rasprave o setu ovih poreskih zakona, dozvolite mi da još nekoliko zapažanja, koja moje kolege nisu stigle da iznesu u prethodnoj raspravi, kažem.
Najpre, kada je reč o zakonu o porezu na dohodak građana. Nema nikakve sumnje kada dođe do smanjenja pojedinih poreskih obaveza, pa i ovih koje se tiču poreza na zarade. Mislim da ni efekti o kojima se juče i danas govorilo povodom ovog zakona, nisu baš toliki koliko se na prvi pogled može učiniti. Evo zašto. Faktički, mi imamo smanjenje poreza na zarade samo kod samostalnih delatnosti i to, pre svega, iz razloga da bi se izjednačio porez na dohodak i porez na dobit. To ima potpuno opravdanje.
Želim da skrenem vašu pažnju i na nekoliko odrednica iz ovog teksta zakona, koje i ne idu baš u prilog smanjenja pojedinih obaveza, a pre svega zato što jesu nasleđene neke anomalije iz prethodnog teksta zakona koji, na žalost, u ovom delu ili u tim delovima nije menjan.
Uzmite, recimo, troškove prevoza po osnovu dolaska ili odlaska sa posla. Mi smo do sada imali situaciju da 800 dinara nije tretirano kao prihod i nije oporezivano kao zarada sa 14%. Sada je ta cifra uvećana sa 800 na 1200 dinara. Sve preko toga bi se i dalje tretiralo kao zarada na koju bi poslodavac bio dužan da, prilikom isplate zaposlenom, obračuna tih 14% poreza.
Anomalija je upravo u tome što se pored troškova prevoza u zaradama nalaze troškovi ili naknada po osnovu toplog obroka, regresa itd. tako da mi u suštini kada razgovaramo o tome imamo dve vrste tzv. bruto dohotka na koji se obračunavaju zarade.
Bruto u smislu onoga što radnik primi neto i bruto ono što na osnovu svih tih primanja tretiramo kao bruto, pa na njega obračunavamo poreze i doprinose i dobijemo zapravo ukupnu cenu jednog radnog mesta.
Razume se da je pandan tome odredba u zakonu koja će stimulisati poslodavce da u 2005. godini zaposle jedan broj radnika sa evidencije službe za zapošljavanje i da pri tome budu oslobođeni obaveze plaćanja poreza po osnovu zarada od 14%. To jeste dobra mera. Ja vam, kolege narodni poslanici, u ovom trenutku skrećem pažnju da je možda ovo jedna od mera koja će upravo nama narodnim poslanicima odgovarati.
Ako razmislite o čemu govorim onda ću ovu priču da povežem sa, nažalost, neuspelim zakonom o Narodnoj skupštini, koji se iz raznoraznih razloga nije našao na dnevnom redu ovog visokog doma, jer upravo mi molimo poslodavca, naročito oni koji će biti po isteku mandata stariji od 50 godina, da nas prime u radni odnos sa obrazloženjem da će im eto Ministarstvo za finansije oprostiti onih 14% poreza na zarade po osnovu prijema radnika koji su stariji od 50 godina.
Nažalost, da bi se to desilo mi ćemo kao narodni poslanici morati najmanje, tako piše u zakonu, tri meseca da provedemo u statusu nezaposlenog na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Mislim da je to bruka i sramota za Srbiju, ma koliko siromašnu, i zato se nikada neću odlučiti da glasam za to da ide zakon o Vladi pre zakona o Narodnoj skupštini. U najmanju ruku to bi moralo da ide istovremeno.
Takođe, ukazujem na još jednu odredbu koja odgovara narodnim poslanicima, a doduše odgovara i nekim drugim, a to je odredba koja predviđa da će oni ljudi, oni zaposleni koji se opredele na tzv. dodatno osiguranje penziono i invalidsko kod nekih drugih institucija van penzionog i invalidskog osiguranja, ali samo do iznos od 3.000 dinara, njihovi poslodavci će biti takođe oslobođeni obaveze da na taj iznos od 3.000 dinara obračunaju tih 14% poreza.
Vama, poštovane kolege i koleginice, najdobronamernije savetujem da bar deo ovih primanja koja imate u Republičkoj skupštini izdvojite za to dodatno osiguranje, jer znajte da nas čeka jako teško vreme.
Dobro je, takođe, što sam siguran da primenjivanjem odredbi o porezu na dohodak građana nijedan, ali podvlačim nijedan narodni poslanik neće biti obveznik tog poreza na kraju 2004. godine, a siguran sam ni na kraju 2005. godine. Zašto? Zato što je predlagač ovde predvideo da će u budućnosti oporezivi dohoci biti samo oni koji su četiri puta veći od prosečnih godišnjih zarada koje se isplaćuju u Republici Srbiji.
Kao što znate, dame i gospodo, narodni poslanici primaju tek nepuna dva prosečna lična dohotka od onih koji se isplaćuju u Republici Srbiji.
Dakle, nismo ni blizu toga i čak ako Toma Nikolić, ukoliko bude i ubuduće predsednik Administrativnog odbora, stavi tu tačku dnevnog reda na Administrativni odbor, pa bar izjednači zarade republičkih poslanika sa zaradama saveznih poslanika.
Čak i da to učini Tomislav Nikolić, pa nam u ovoj godini omogući da primimo pet prosečnih zarada, opet nećemo biti oporezovani zato što ćemo eto i mi kao narodni poslanici imati odbitnu stavku koja se zove ili izračunava na osnovu toga što 40% primenite na prosečnu zaradu koja se isplaćuje u toku 2004. godine, pa sve to pomnožite sa 12 i dobijete nekih 70.000 dinara, pa sve to umanjite od ukupnog iznosa od 750.000 i dobijete 650.000 dinara koji takođe nisu oporezovani.
Zašto sve ovo govorim? Ne samo zbog narodnih poslanika nego i zbog toga što jeste dobro jednom zasvagda možda utvrditi one zarade koje će biti oporezovane. Moram da vas upozorim da ovde postoji nešto što se desilo, da će oporezovane zarade biti niže od onih koje su sada oporezovane.
Sada je to slučaj sa otprilike 850.000 dinara u toku jedne godine i svi poreski obveznici, odnosno građani koji primaju te zarade biće u obavezi da plate porez, a po novome ako bi ga primenili na 2004. godinu 720.000 dinara bi bilo oporezovano i to nije fer. Nije fer jer to je realnost. Prosečna zarada je 15.000 dinara, puta četiri je 60.000 dinara, puta 12 meseci u godini jednako je 720.000 dinara i to je oporezivi iznos. Sada važi 850.000, a možda čak i 870.000 dinara.
Ima još nekoliko odredbi u ovom zakonu koje nisu po meni logične. Kada poslodavac koji vas uputi na službeni put, uz pravo da koristite privatni automobil u službene svrhe, onda on bez dodatnog oporezivanja može da vam isplati maksimalno 3.000 dinara u toku jednog meseca. To tako primenjujući pravo iz zakona da vam tu naknadu priznaje i da je računa na način da primeni 30% od cene benzina po pređenom kilometru; 30% od cene benzina, zaokruženo govoreći, iznosi 20 dinara.
Kada neko ide na službeni put iz Loznice u Beograd pređe relaciju od 150 kilometara, ima pravo na naknadu od 20 dinara po kilometru i za 150 kilometara primiće naknadu od 3.000 dinara bez poreza, ali se neće moći iz Beograda vratiti u Loznicu jer treba da pređe još 150 kilometara, a da tih 150 kilometara ne bude oporezovano kao zarada sa 14%. To je ono što jeste ovde apsurd.
Šta je negativna posledica toga? Da se svi poslodavci teraju da umesto da racionalno koriste svoja novčana sredstva za nekakve investicije koje će pokrenuti proizvodnju kupuju službene automobile, angažuju vozače i tim službenim automobilima upućuju zaposlene na službeni put.
Dame i gospodo, u vezi sa ovim postoji još jedan apsurd. Vidim da nekima ovo možda nije interesantno, ali kada se budu primenjivale ove odredbe zakona onda ćete da vidite koliko ste pogrešili što neke stvari niste propratili.
Pogledajte obrnutu situaciju. Kada ste vlasnik preduzeća, a preduzeće ima službeni auto, pa kada hoćete da ga koristite i u privatne svrhe, onda vam se to korišćenje službenog auta u privatne svrhe računa kao prihod posebne vrste i takođe se oporezuje. Znate kako to računaju? Jedan posto mesečno puta 12 meseci jednako je 12% od vrednosti službenog vozila koje ste koristili i u privatne svrhe.
Ili, ako vaša firma ima stan u Beogradu, idete na službeni put u Beograd, treba da spavate u tom stanu, ne platite zakup, opet vam se to računa kao prihod. Ako platite zakup, opet se računa kao prihod. Pogledajte apsurdnih situacija. Na jednoj strani pokušavamo da oslobodimo obaveza i to je u redu, na drugoj strani uvodimo obaveze koje su nedolične.
Ovom zakonu će se obradovati najpre deca i to deca povodom božićnih praznika, jer će paketići za Božić i Novu godinu biti oslobođeni poreza do iznosa do 3.000 dinara. Nisam siguran da li će to važiti i za novogodišnje paketiće, jer ćemo ih morati podeliti pre 31. decembra, a ovaj zakon stupa na snagu u 2005. godini. Verujem da ćemo to moći da učinimo za Božić i da će ti paketići biti oslobođeni ovog poreza.
Namerno ukazujem na apsurdne odredbe u ovom zakonu, iako ću za njega glasati, jer postoji više dobrih stvari. Ali, pogledajte seljaka koji prikuplja sekundarne sirovine ili šumske plodove. Do sada to nije bio slučaj, ali sada je u ovom zakonu rečeno da će i ti prihodi biti oporezovani po stopi od 14%, kao prihod građana, a da će oni koji stiču prihode po osnovu ubiranja šumskih plodova, lekovitog bilja i sekundarnih sirovina imati pravo na odbitke po osnovu normiranih troškova od 20%.
Sad vas pitam - ko može da utvrdi prihode onih dečaka koje viđate svakodnevno na ulicama Beograda, koji na trocikletima ili bicikletima guraju hrpe kartona, starog papira, stakla itd. Ko može da utvrdi prihode po osnovu prikupljanja šumskog bilja, odnosno lekovitog bilja i šumskih plodova seljaka koji u slobodnom vremenu, na crveno slovo, kad ne može da radi na njivi ili na neki drugi praznik sa podebljanim crnim slovom, rade u šumi tako što obezbede jednu količinu dopunskog prihoda, između ostalog prikupe 2,3 kile šumskih jagoda i to iznesu na pijacu.
Govorim o tome da zakon koji u jednoj meri ne može da se primeni nije dobar upravo u toj meri i ne treba ubacivati u zakon nešto što nema smisla, a nije ni pošteno.
Jer na jednoj strani ohrabrujemo seljake da se registruju kao poljoprivredni preduzetnici, da otvaraju svoje račune kod poslovnih banaka, što je potpuno opravdano, oslobađamo, i to je opravdano, od obaveza po osnovu poreza na dohodak građana, subvencije na pšenicu, premije za mleko itd, razbijamo strah kod seljaka od tih i takvih računa, a sa druge strane uvodimo neke obaveze koje nikad nisu postojale i neće nikakav prihod u republičkom budžetu ozbiljan predstavljati.
Ne treba time da plašimo seljake i da pravimo takve odredbe u zakonu koje se ne mogu i ne treba primenjivati.
Nekoliko rečenica o Zakonu o akcizama. Mogao bih još o nekim stvarima, ali čini mi se da je ovo dovoljno za ilustraciju. Uzmite akcize. Juče je ovde bivši ministar govorio o tome, praveći se nevešt kada je u pitanju tačka 8) izmenjenog člana 1a, gledam gospodina Vlahovića i slobodno neka mi posle ovoga replicira, kada je govorio na temu - šta se smatra domaćom cigaretom.
Hoću da kažem sledeću stvar. Upravo prethodna Vlada u privatizaciji Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje je, između ostalog, prodala i tržište, pre svega prihvatajući obaveze po osnovu utvrđivanja tzv. ad valorem akciza. Došli smo do toga da su oni navodno platili nešto skuplje, govorim o kupcima duvanske industrije, i vranjske, ali su pri tom stekli monopol na srpskom tržištu i diktiraju sve druge uslove, jer nam se cigarete iz Crne Gore i Hrvatske pojavljuju sa manje konkurentnim cenama u odnosu na njih, a naša se država obavezala da akcize neće uvećavati zaključno sa 2005. godinom ili ukupno 5 godina.
Imate pokušaj ovog ministarstva da napravi popravku u toj oblasti i da crnogorske cigarete takođe mogu imati tretman domaćih cigareta, pod uslovom da je onaj ko proizvodi cigarete u Crnoj Gori kupio dovoljne količine duvana u Srbiji, i od toga proizveo najmanje 2,5 milijarde komada cigareta. To je dobra odredba.
Šta je bilo sa 2004. godinom? Šta je bilo sa 2003. godinom? Po kom će tretmanu biti ubuduće proizvođači duvana iz Republike Srpske ili hoćemo li mi u budućnosti zaista doći do toga da nam je svaki poslovni aranžman sa Crnom Gorom u kategoriji spoljnotrgovinskog prometa, i da njihove cigarete ili neke druge proizvode koji podležu akcizama tretiramo kao spoljnotrgovinski promet i kao one koji nisu ravnopravni u utakmici na tržištu sa onima koji su kupili Niš i Vranje.
Znam da će mi gospodin Vlahović ili neko iz te Vlade reći da, tako je, ali oni koji su kupili Niš i Vranje platili su nešto višu cenu.
Kažem vam - ako bi se izračunali pozitivni i negativni efekti, gubici bi po osnovu tako manjih akciza na proizvode duvanske industrije i Niš i Vranje bili mnogo veći nego što su u tom trenutku bili efekti, nešto veće cene u odnosu na tržišnu koja je ostvarena kada je došlo do prodaje tih fabrika. To je za mene suština.
Suština je bila i u tome da je ona Vlada imala želju da to proda što pre, da ta sredstva ubaci u budžet i prema odredbama Zakona o budžetu potroši onako kako ih je potrošila, a o tome ćemo drugom prilikom, kada budemo imali završne račune za 2001, 2002. i 2003. godinu, razgovarati i videti jesu li ti efekti onakvi kako govorim, ili su bili pozitivni, u smislu da smo tad profitirali, pa po cenu da u narednim godinama i izgubimo.
Ovde je ključno pitanje hoćemo li mi i ubuduće Crnu Goru da tretiramo kao neku drugu državu ili ćemo onog trenutka kad te državne zajednice nestane raditi kao da hoćemo, ali iskreno, da ta državna zajednica opstane i da crnogorske proizvode tretiramo onako kako priliči, ukoliko želimo da imamo zajedničku državu sa Crnogorcima. Nekim ljudima u Crnoj Gori samo trebaju povodi da bi eventualno išli na neke priče o tome da će se valjda odvojiti od Srbije, da valja ići odvojenim putem u EU...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
.... da je Srbija ta koja koči njihov ulazak u EU itd. To je ono o čemu sam želeo da govorim u proteklom vremenu. Hvala lepo.

Repliku traži narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku, imam pravo na repliku pošto sam direktno spomenut od prethodnog govornika.
Prvo, ko me zna, zna da se nikad ne pravim nevešt, nego da direktno govorim ono što mislim i da ono što govorim javno, to radim i tajno. Prema tome, tu nema nikakve razlike.
Drugo, očigledno je nerazumevanje ad valorem akciza, jer da je poslanik koji je govorio pre mene konsultovao istoriju, video bi da je ad valorem sistem postojao do 2000. godine, u periodu kada je njegova stranka bila na vlasti.
Ad valorem akcize nemaju nikakve veze sa monopolizacijom tržišta i na taj način ad valorem sistem akciza nikako nije mogao da uveća vrednost tržišta, odnosno kompanija koje su bile u procesu privatizacije iz duvanske industrije. Naprotiv, ad valorem sistem unekoliko eliminiše državnu administraciju, odnosno poresku administraciju, definisanje akciza je po unapred utvrđenoj formuli i sa tim u vezi smanjuje rizike za onog ko ulaže novac u našu zemlju.
Tri, Crna Gora nikada nije bila posmatrana drugačije od proizvođača cigareta u Srbiji. Prema tome, pomenuti član iz zakona o izmenama i dopunama akciza nikako neće moći da bude objašnjen, tako što se crnogorski proizvođači cigareta sada stavljaju u isti ravnopravni položaj sa proizvođačima cigareta iz Srbije. Prema tome, jednostavno vaša argumentacija s tim u vezi nije tačna.
Podsetiću vas da postoji zakonom utvrđena harmonizacija carinskih propisa, carinskih stopa i one se jednako odnose na sve proizvođače koji se nalaze na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Četiri, što se tiče Hrvatske i Makedonije, činjenično stanje je bilo i proizvođača iz Hrvatske i Makedonije da je najveći deo cigareta koji je uvezen iz Hrvatske i Makedonije bio švercovan i da je zatečeni iznos šverca u 2001. godini iznosio više od 70% procenata. Po tome smo bili, čini mi se, ako ne rekorderi onda jedna od zemalja rekordera u Evropi po stanju šverca u oblasti duvanskih proizvoda, pre svega u oblasti cigareta.
Između ostalog, upravo zahvaljujući sređivanju stanja u ovoj oblasti, u oblasti proizvodnje, prometa duvana i duvanskih proizvoda, mi smo na početku ove godine imali situaciju gde je manje od 10% iznosio šverc, što se smatra standardnim nivoom, koji je između ostalog imanentan i za visoko razvijene zemlje.
Prema tome, ad valorem akcizni sistem ni na koji način nije ugrozio proizvođače cigareta iz Hrvatske i Makedonije. Njih jeste ugrozila odlučna borba države Srbije protiv šverca cigareta duvana i duvanskih proizvoda i to na način da je napravljen jedan stabilan regulatorni ambijent, da je napravljena stabilna regulatorna institucija, i upravo zahvaljujući stabilizaciji ambijenta i institucija mi smo imali jednu od najboljih transakcija u privatizaciji koja je obavljena u prošloj godini, a definitivno najbolju u celoj centralnoj Evropi u duvanskoj industriji.
Pare koje su dobijene od privatizacije Duvanske industrije Niš i Vranje su kao nasleđe ostavljene novoj vladi. Vi se vrlo dobro sećate da je više od 500 miliona što u državnim fondovima, što u fondovima lokalnih samouprava preostalo od prethodne vlade. Jedva čekam taj budžetski izveštaj za 2003. godinu o izvršenju u 2003, pa će onda i svi narodni poslanici imati prilike da vide na koji način, kako domaćinski je postupala prethodna vlada sa prihodima od privatizacije.

Po kom osnovu?
(Boško Ristić, sa mesta: Replika, juče me je gospodin ministar prozvao.)
Gospodine Ristiću, juče vas je gospodin ministar prozvao i vi niste onda tražili repliku, nego danas.
(Boško Ristić, sa mesta: Ako postoji zabrana ...)
Ne, dozvolite, daću vam reč, pre gospodina ovlašćenog predstavnika Slavoljuba Matića. Sada kao replika imate prednost. Sačekali ste čitav jedan dan, ali čini mi se da ćemo biti racionalniji ako vam dam reč. Izvolite.

Zahvaljujem se na razumevanju gospodinu predsedavajućem, ali smatram da imam pravo na repliku sve dok traje ova sednica, jer Poslovnik ne ograničava vremenski momenat kada to pravo mogu da iskoristim. U svakom slučaju se zahvaljujem na razumevanju svima vama.

Da čujete o čemu se radi. Juče je gospodin ministar Dinkić u obrazlaganju svojih stavova i zakona pomenuo mene imenom i prezimenom i zatražio da povučem amandman koji sam podneo na zakon o fiskalnim kasama, kojim tražim da se oslobode slobodni prodavci na robnim pijacama od fiskalizacije za određeni period. Tom prilikom je gospodin Dinkić rekao da je moj amandman u suprotnosti sa stavom poslaničke grupe DS, koja se zalaže za fiskalizaciju i za jednak tretman svih poreskih obveznika pred zakonom i pred državnim organima.

Ostajem kod podnetog amandmana i želim da kažem da je gospodin Dinkić izrekao jednu neistinu, da je postignut sporazum sa sindikatima slobodnih prodavaca na robnim pijacama i da su oni odustali od zahteva da budu izuzeti od fiskalizacije. Dobio sam dopis od sindikata nezavisnosti, u koji su uključeni slobodni prodavci na robnim pijacama koji demantuju gospodina Dinkića, jer smatraju da su oni ovakvim jednim rešenjem stavljeni u nejednak položaj sa ostalim poreskim obveznicima, iz razloga što su uglavnom to lica koja su bez svoje volje ostala bez zaposlenja, a ne postoji državni Vladin program za rešenje njihovog statusa.

Obrazloženje svog amandmana daću u raspravi o pojedinostima, ali sam smatrao potrebnim da obavestim javnost da je gospodin Dinkić izrekao neistinu i obmanuo veliki deo javnosti da je postignut sporazum sa sindikatima po ovom pitanju. Postoji reakcija ovih sindikata i ja ću podeliti medijima, koji su danas njegovu izjavu uzeli zdravo za gotovo i na taj način obrazložili jučerašnji tok sednice.

Molim da replike u roku od 24 sata kasnije ne dajemo, a naročito ne nekome ko je odsutan u međuvremenu. Reč ima Slavoljub Matić, ovlašćeni predstavnik DSS-a, a potom se javio gospodin Albijanić.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, kada ministar finansija najavi poreske zakone, naravno da svi strepimo. Mi građani Srbije znamo da najava poreskih zakona znači najavu novih nameta, međutim, ovaj set poreskih zakona u skladu je sa opredeljenjem Republičke vlade koja želi da uvede red u državu Srbiju i da pokuša još da prištedi neki novac.
A tokom 2004. godine, nakon svih izveštaja i nakon rebalansa budžeta, dobijamo priliku da izvršimo poreska rasterećenja.
Upravo ovi zakoni služe da budu sredstvo kojim ćemo rasteretiti kako građane Republike Srbije, tako i privredu koja treba da upošljava, a ne da zatvara svoje pogone. To je opredeljenje, ponavljam ga još jedanput i u potpunosti podržavam takvo opredeljenje i Republičke vlade, i duh ovih zakona koji to omogućavaju. Iz tog razloga DSS će glasati za ove zakone. Oni predstavljaju još jedan dokaz da se nalazimo na putu koji vodi ka Evropi. Verujte i ova priča oko sive ekonomije jeste traumatična, bolna, ali drugog puta nema.
Voleo bih da vidim kako bi neko drugi organizovao vlast u Srbiji, koje bi mere sprovodio, a da ne liče ili da su skoro istovetne merama koje sprovodi sadašnja vlast. Uvođenje reda košta, mi to dobro znamo, košta i rejtinga vlasti, ali mislim da će biti prilike da se pravi plodovi ovakvog domaćinskog poslovanja utvrde i na narednim izborima. Čini mi se da ćemo svi imati podjednake šanse, i oni koji kritikuju, podržavaju, a i oni koji sprovode ovakve zakone u život.
Na kraju i podrška jednog dela opozicije ovakvim zakonima ponajbolji je dokaz za ovo što kažem, pa čak i blaga kritika drugog dela opozicije, i mlaka, takođe dokazuje da su ovo dobri zakoni. Oni nisu možda dobri, sem onih primera koje je poslanik Todorović maločas iskazao. Očekivao sam da će dodati još nešto.
Prava je šteta što ministar nije tu. Voleo bih da ga pitam, a to je, čini mi se da se rasterećenje dobrim delom čini u onom delu koji je prihod lokalnih samouprava. Voleo bih da prave efekte ovih rasterećenja objasni ministar i nadam se da će tokom rasprave u pojedinostima ministar Dinkić biti prisutan u ovoj sali i da će omogućiti nama poslanicima, a ja ću iskoristiti i priliku na Odboru za finansije da ga priupitam ponešto o tome.
Nisam čuo od ostalih poslanika da su možda u tom smeru razmišljali, ali pretpostavljam da ćemo i u okviru budžeta za 2005. godinu, a sam ministar je najavio i mogućnost rebalansa tog budžeta tokom 2005. godine, imati prilike da možda i neke nepravde koje se mogu pojaviti nakon primene ovih zakona, ne prema građanima, rebalansom ispravimo.
Jer, na kraju, po prvi put imamo priliku da primenjujemo u užem smislu strogo evropske zakone. To je prava prilika da ispitamo i zrelost našeg društva i naše države, da li smo u mogućnosti da tako nešto sprovodimo u život. Ovo je samo deo onih reformi o kojima smo nekoliko godina samo pričali, a sada konačno imamo jednu ozbiljnu vlast koja želi da ih sprovodi i u delo, i u život. To je, na kraju, jedan veliki ispit, ne samo za ovu republičku vladu, već za čitavo naše društvo.
Neću pričati o svim pogodnostima, ali valjano je podsetiti da ovaj set poreskih zakona proširuje poresku bazu, pa samim tim omogućava da se ostvare veći prihodi tako što će biti smanjene poreske stope. To je jedna činjenica koju svi moramo da uvažimo. Nadam se da će i samo izglasavanje ovih zakona pokazati da smo ne samo kao društvo, već i kao parlament, dovoljno zreli za njihovu primenu. Zahvaljujem.

Hvala vama, gospodine Matiću.
Izvolite, reč ima Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus.