Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je svakom građaninu ove zemlje važan čvrst dinar za koji jeste zaslužna G17 plus, dakle svaki dinar u džepu jeste važan, tako i svaka poreska olakšica, koja sada dolazi posle usvajanja budžeta za 2005. godinu, za ljude na koje se odnosi zaista jeste važna.
Ovde čujem priče da neke olakšice nisu u dovoljnoj meri, da ovo nije bogzna šta itd, ali vam kažem za svakog građanina, za svako preduzeće na koje se ta olakšica odnosi to jeste veoma važno, u ma kom iznosu bilo. Podsetiću vas na nekoliko najvažnijih olakšica.
Poslodavci za sve nove radnike neće plaćati porez na zarade po stopi od 14 posto. Ako zaposle radnika starijeg od 50 godina poslodavci će dve godine biti oslobođeni i poreza na zarade i plaćanje svih doprinosa, tako da će im jedini trošak biti neto plate. Za novozaposlene starije od 45 godina doprinosi će biti umanjeni 80 posto.
I, šta se zapravo ovim dobija. Pa, ako dobijemo makar jedno novo radno mesto, znači dobili smo nešto. Znači, ovo stvara mogućnost da poslodavci zaposle nove ljude, a i da prijave one koji prijavljeni nisu i na taj način se zapravo smanjuje siva ekonomija.
Poreske stimulacije, kao što smo čuli, neće važiti za radnike u državnoj upravi i za javna preduzeća i službe koje se direktno ili indirektno finansiraju iz budžeta. Ovde smo u obrazloženju budžeta za 2005. godinu čuli da hoćemo da napravimo takvu državnu upravu koja je jeftinija i efikasnija, i jasno je da se ovakve olakšice na njih ne mogu odnositi.
Dakle, olakšice se uvode u privredu, gde se zapravo i stvara nova vrednost. Naravno, sve ove olakšice će u narednom periodu biti merljiva stvar, da se vide efekti, rezultati. Zašto da se vide? Pa, da se produže i narednih godina.
Rasterećenje će imati građevinske firme, jer od 1. januara za zaposlene angažovane u inostranstvu plaćaće doprinose kao u Srbiji, a ne kao do sada, dva do pet puta veće. Više puta se čulo i za poljoprivrednike – oni će biti oslobođeni poreza na katastarski za 2004. i 2005. godinu.
Za registrovane poljoprivrednike u osnovicu za oporezivanje neće ući subvencije i premije. Poljoprivrednici će od 1. januara u svoje traktore sipati 30 posto jeftiniji dizel, što je 17 dinara po litru.
I zaista, to nije nešto ogromno, ali to jeste izvesna olakšica za poljoprivredu. Čuo sam više puta, dakle ova vlada je prethodnim budžetom napravila tri puta veći budžet za poljoprivredu, i čuo sam da to nije nešto. Nije, ali jeste potez tri puta veći, pa vas zaista molim da ljudima na adekvatan način objasnimo da to jeste izvesna olakšica.
Po regresiranim cenama dizel mogu da nabavljaju i građevinske firme za svoje mašine i firme za brodski prevoz rekama. Za paušalce se smanjuje porez sa 14 na 10 posto.
Što se banki tiče, one neće morati da plaćaju 20 posto poreza na finansijske transakcije i razne naknade. Time se stvara mogućnost da se spuste kamate. Smanjiće se porez na prenos zemljišta, a takođe i za prenos automobila – polovnih. Pa, svako od nas želi da vozi automobil na svoje ime. Znači, kad čovek kupi od čoveka automobil voli da ga prenese na svoje ime i da nema problema sa onim papirima, sa ovlašćenjima itd.
Dakle, na ovaj način se razmišlja. Znači ovo je potez više od budžeta za 2005. godinu. Razmišlja se o tome kako da se polako, korak po korak, pomaže privrednim strukturama da se na izvestan način stimulišu za pozitivne poteze i za porast proizvodnje.
Naravno da svaki korak ne može odjednom svima da donese bolje, ali korak po korak znači da je trend jako važan. Važno je da svi razmišljamo da ova država, kako ima finansijsku i političku stabilnost, počne da posluje sve bolje i da pojedinačno ljudi počnu sve bolje da žive, da se stvara klima i ambijent za buduće generacije i buduće godine. G17 plus će podržati ova zakonska rešenja.
Bilo je primedbi zašto objedinjujemo tačke dnevnog reda, odnosno nekoliko tačaka ovih zakona. A mi ne možemo da postignemo u Skupštini da uradimo toliko zakona iz oblasti finansija koliko ovde stiže, da se to obavi. Znači, zbog efikasnosti Ministarstva finansija zapravo mi moramo brže i bolje da radimo.
G17 plus će podržati ova zakonska rešenja, ali pozivamo i druge da podrže ove zakonske predloge, jer u sebi sadrže dobre mere. Zahvaljujem.

Hvala vama. Samo pojašnjenje, gospodine Periću. Predsednik poslaničke grupe nije koristio vreme, dakle, mogao je da govori 20 minuta, o tome je reč.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika želi reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlogu zakona o fiskalnim kasama; Predlogu zakona o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije; i Predlogu zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milisav Petronijević, Meho Omerović, Veroljub Arsić, Zlatan Jovanović, Sovranije Čonjagić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Petar Jojić, Milan Stevović, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Milovan Radovanović, Igor Mirović i Sreto Perić.
Narodni poslanik Sovranije Čonjagić, pisanim putem, povukao je amandman koji je podneo na član 12. Predloga zakona, a kojim je predložio dopunu novog člana 21a.
U skladu sa članom 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je, kao neblagovremene, odbacio amandmane koje je na članove 30. i 32. Predloga zakona podnela narodni poslanik Blagica Kostić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dohotku građana, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milisav Petronijević i, sa ispravkom, Meho Omerović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milisav Petronijević i Meho Omerović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Sovranije Čonjagić.
Vlada Republike Srbije i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Moram da se složim sa konstatacijom da rad parlamenta može biti efikasniji ako se spajaju tačke dnevnog reda, ali postoji jedan efikasniji način, a to je da od ove skupštinske većine koja broji 131 poslanika u 10,00 sati ujutru bude bar 84 u sali i da počnemo u 10,00 sati, a ne u 11,30. Kada se završi popodnevna pauza koja traje do 15,00 časova, bar opet od tih 131 da sedi u ovoj sali 84 i da to počne na vreme, znači, u 15,00, a ne u 16,30 i onda možemo da tvrdimo da je parlament efikasan i nema potrebe da rasprave spajamo. Sve što je brzo to je i kuso, po onoj narodnoj.
Dame i gospodo poslanici, što se tiče ovog amandmana, predlagač je odbio ovaj amandman. Pitanje je zašto, zato što amandman u suštini ne menja zakon, već bliže određuje šta su to primanja na koje treba da se plati porez na dohodak građana. Sada smo opet u jednoj situaciji da će posle nekoliko meseci, verovatno, ovaj amandman koji je podnet u ime SRS-a da se nađe u nekim predlozima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Amandman je da se u stavu 1. tačka 2) posle reči "korišćenje stambenih zgrada i stanova" doda tekst koji glasi - bez naknade ili po ceni znatno nižoj od tržišne. Reč je o stanovima koji su u vlasništvu poslodavca ili sa njim raspolaže poslodavac, i ti stanovi se daju radnicima ili nekim drugim korisnicima po osnovu nekih primanja na osnovu kojih treba da se plati porez.
Već kada smo uveli to da se plaća porez i na topli obrok i da to ulazi u penzijsku osnovicu nekog radnika, bili bi u redu da ako neki radnik ostvaruje to pravo poslodavca i zato mu je manja plata, da bar taj poslodavac izmiri one obaveze koje mu pripadaju po pravu penzijskog osiguranja, a samim tim da izmiri i one obaveze koje se tiču poreza na dohodak građana.
A da ovaj amandman samo bliže uređuje ovu materiju u članu 7, odnosno članu 14a, vidi se u obrazloženju Vlade za pojedine članove predloga izmena i dopuna zakona.
Korišćenje stambenih zgrada i stanova obračunava se po iznosu zakupnine prema tržišnim cenama u kojima se oni nalaze, bez obzira da li je to prikazano u nekom ugovoru o zakupu i da li je to cena znatno niža od tržišne ili besplatna.
Znači, siguran sam da će ovaj amandman da se nađe već prihvaćen već u nekoj od sledećih tačaka dnevnog reda koje bi se zvale izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana.

Hvala, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona koji se odnosi na član 14. ovog predloga zakona, odnosno osnovnog teksta.
Članovi 13. i 14. osnovnog teksta odnose se na zaradu, odnosno ovim članovima definiše se pojam zarade, i u članu 13. stoji da se pod zaradom u smislu ovog zakona podrazumeva zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuje radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Dodaje se novi stav gde se govori da zaradu predstavljaju i ugovorena naknada, i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem povremenih i privremenih poslova na osnovu ugovora zaključenih neposredno sa poslodavcem, kao i ugovora zaključenog preko omladinske i studentske zadruge itd.
U članu 14. osnovnog teksta stoji da se zaradom, a stajalo je člana 13, ali to je ovom intervencijom brisano, pa ostaje da se zarade u smislu ovog zakona smatraju i druga primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije. ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga itd.
Posle ovog člana 14. ovim predlogom zakona dodaju nova dva člana, a to su članovi 14a i 14b. U članu 14a definišu se primanja po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu stava 1. člana 14, gde je navedeno šta se sve smatra činjenjem ili pružanjem pogodnosti. Uvodi se novi član 14b, gde se kaže da se zaradom u smislu člana 13. i 14. zakona smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja koje poslodavac plaća za zaposlene, a i osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim uređuje se dobrovoljno osiguranje, nezavisno od toga iz kojih sredstava se ove premije plaćaju.
Suština mog amandmana jeste da se u članu 14b predloga brišu reči i brojevi, "članovi 13. i 14." i da stoji samo zarade u smislu ovog zakona. Ne vidim zašto ste intervenisali u članu 14. postojećeg teksta, pa ste brisali onaj poziv na član 13, a ovde ste to ostavili. Amandman je formalne prirode, ali mislim da će biti mnogo jasnije u praksi i da ne bi bilo nekih nejasnoća i nerazumevanja u korišćenju i primeni ovog zakona, i da se to i ovde briše.
Ovih nekoliko članova se odnosi na definisanje zarade i na tu zaradu, kasnije se kaže, definisanu u članu 13. do 14b, plaća se porez po stopi od 14%. Ništa tu više nije ni dvosmisleno ni sporno. Smatram da je sasvim u redu da prihvatimo ovaj amandman, mada je nadležni odbor odbio i nije prihvatio. Mislim da može predlagač još uvek to da promeni i da prihvati amandman, jer je sasvim u skladu sa onim što ste već učinili u članu 14. postojećeg zakona.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana je jedna neustavna odredba i ovom odredbom je grubo povređeno načelo jednakosti i ravnopravnosti građana, Ustavom zagarantovano. Obrazložiću zašto tako mislim. U članu 8. koji, inače, tretira član 13. i član 14. osnovnog zakona, čije izmene i dopune su danas na dnevnom redu, govori se o zaradama i o porezu na dohodak.
Amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, predloženo je da se procenat 14 zamenjuje procentom 10, a to znači da se smanjuje stopa poreza na zarade sa 14 na 10 procenata, i to bez obzira o kakvim zaradama se radi, da li je to prihod od samostalne delatnosti, da li je to zarada, plata, naknada, naknada po ugovoru, preko omladinske zadruge, ugovorena naknada. Dakle, sve je to zarada onoga ko je ostvario tu zaradu, a prihod od samostalne delatnosti je za preduzetnika, u stvari, njegova zarada.
Mi iz SRS mislimo da ne postoji ni jedan jedini razlog da se različita stopa poreza utvrđuje za različite vrste zarade. Dakle, ponavljam, predlog je da se smanji stopa na zarade sa 14 na 10%, i to na sve zarade koje se ostvaruju nekim poslom.
Da li je to radni odnos u privatnom preduzeću, u državnom organu, u javnom preduzeću, da li je to prihod preduzetnika, da li je to zarada ugovorom preko omladinske zadruge itd. Dakle, ukoliko želimo da ovaj zakon ima isti efekat na sve građane, onda je neophodno da ovaj amandman SRS bude usvojen.

Još neko o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

 Moram da upozorim predlagače da je ovo značajan amandman, jer je otvorio principijelno pitanje vođenja poreske politike od strane ove vlade. To što neko smatra da tražimo da se poreska stopa sa 14 smanji na 10, to je principijelne prirode, jer svako lično primanje koje ima karakter zarade treba da trpi istu poresku stopu.
Međutim, ono što mene stvarno zabrinjava to je odgovor koji smo dobili od predlagača. Kaže: "Amandman se ne prihvata jer ne postoji bilansni prostor za snižavanje stope poreza na zarade u ovom momentu". Kako onda postoji bilansni prostor za snižavanje poreske stope kada su u pitanju prihodi preduzetnika? Tamo se otvorio bilansni prostor, ovde ne postoji bilansni prostor.
Nije to razlog. Ovo je izgovor, tim pre što će se iz prihoda po ovom osnovu od 1. januara 2005. godine, posle uvođenja poreza na dodatu vrednost, u velikom delu obezbeđivati sredstva za finansiranje lokalne samouprave. Znači, lokalnim samoupravama se odvaja deo sredstava i zbog toga ne može da se smanji porez. Znači, Vlada kaže – mi moramo da imamo veliku stopu poreza, jer imamo skupu lokalnu samoupravu.
Dalje, ono što sledi u drugom stavu ovog obrazloženja, opet je Ministarstvo pobrkalo babe i žabe, i kaže: "Inače, u zemljama u okruženju, koje imaju tzv. sintetičko oporezivanje, u prvoj tranši progresivne skale..." Mi oporezivanje zarada i prihoda imamo po proporcionalnom sistemu, nemamo progresivni sistem. Zašto nam sada neko ubacuje progresivni sistem u odgovor, kada se ovaj amandman i ne tiče progresivne stope oporezivanja, pa nam još daje svetle primere iz nekog okruženja.
Znači, amandman je principijelne prirode. Ako ste članom 13, članom 14, članom 14a i članom 14b definisali šta je osnovica, odnosno šta je zarada i koja su sve lična primanja izjednačena sa zaradom, onda stopa poreza na zarade mora da bude numerički ista sa stopom poreza na prihode, poreza koji se primenjuje na prihode kod samostalnih delatnosti i kod preduzetnika. U svakom drugom slučaju ovde imamo instalisanu neravnopravnost, i to u sistemu proporcionalne stope. Vrlo prosto da se shvati, ne treba mnogo da se žuri, da se gomilaju zakoni ovde bez ikakvog smisla.
Znači, Vlada nema principijelni stav o poreskoj politici, nego kaže – imamo bilansnu rupu, gde da zagrabimo, ajde ovde da zagrabimo.
Koliko – đuture. Ovo kako je Vlada objasnila, ona je mogla da nam kaže da bi porez na plate za državne službenike, po njima, mogao da bude, recimo, 12%, porez na zarade zaposlenih u teškoj industriji 10%, porez na zarade u prehrambenoj industriji 17%. Upravo se borimo protiv toga.
Valjda svi moraju da imaju jednake uslove i jednake mogućnosti za rad. Valjda pod istim uslovima okruženja treba da organizuje proizvodnju, i onaj u rudniku, i onaj na polju i onaj u industriji. Ovde se instališe nešto što je zabranjeno Ustavom. Građani na ovaj način nisu ravnopravni i jednaki pred Ustavom Republike Srbije, zbog ovog zakona nisu jednaki pred Ustavom Republike Srbije, što im garantuje Ustav Republike Srbije.
Neozbiljno je kako smo dobili odgovor na vrlo važno pitanje. Zato sam pre podne i rekao – bolje da ste dali 10% stopu na sva lična primanja koja primaju ljudi. Uprostio bi se postupak, sigurnije bi se obezbedila sredstva i svi bi bili ravnopravni. Ovako, vi prouzrokujete neravnopravnost građana Republike Srbije, a ovo što ste napisali u obrazloženje je najobičniji izgovor, da su vam, navodno, potrebna sredstva i grabi šta stigneš.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.