Pre svega, ova dama je ovde Tanja Đelić, načelnik akcija, tako da nije lepotica, ali molim predstavnike ministarstva da pre nego što budu prisutni u sali Skupštine, o tome obaveste sekretarijat Skupštine i predsedavajućeg Skupštine, da bi mi znali ko je prisutan, a ne da se uđe i sedne a da mi ne znamo o kome je reč. Da ne bih slao sekretara da pita ko je predstavnik. Reč je o Tanji Đelić, načelniku Odeljenja za akcije, o čemu je gospodin Marković sada govorio.
Reč ima Vesna Lalić, a potom Zoran Krasić.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, ovim se zakonima uređuje i obezbeđuje finansijski sistem i drugi ekonomski i socijalni odnosi od opšteg interesa, kojima se reguliše da se sredstva budžeta obezbeđuju iz poreza i drugih zakonom utvrđenih prihoda. Ovi zakoni će harmonizovati poresku politiku sa propisima EU, smanjiti sivu ekonomiju i obezbediti priliv sredstava u budžet Republike Srbije.
Pomenula bih posebno zakon o fiskalnim kasama, koji je neophodno doneti, zato što primenom zakona o porezu na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine prestaće da važi Zakon o porezu na promet, koji sadrži pravni osnov za uređivanje načina, prometa dobara i usluga preko registar kase sa fiskalnom memorijom. Stoga je neophodno da se evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa uredi posebnim zakonom.
Uvođenje fiskalnih kasa je jedan od glavnih uslova za efikasnu primenu zakona o porezu na dodatu vrednost. To će dovesti do povećanja stepena naplate poreza na dodatu vrednost, pa time i povećanje priliva sredstava u budžet.
Takođe, uvođenjem fiskalnih kasa omogućiće se značajno smanjenje sive ekonomije i sprečavanje pojave nelojalne konkurencije. Radi što efikasnijeg punjenja budžeta dat je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Akcizne robe su, kao što znate, cigarete, alkohol, benzin, a to je bilo neregulisano i van zakonskih tokova. Zbog svega toga je i podnet Predlog zakona izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.
Osnovni ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su novozaposleni radnici. Poslodavci su oslobođeni poreza, plaćanja doprinosa godinu dana, zatim se snižava poreska stopa na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike sa 14 na 10 procenata, čime se ona izjednačava sa stopom poreza na dobit preduzeća.
Poljoprivrednici se oslobađaju obaveza plaćanja poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva i na katastarski prihod. Želim da kažem da je gospodin Dinkić jedan od prvih stručnjaka koji je radio za ovu državu, a i sada radi, i da je njegova knjiga "Ekonomija destrukcije" bila prva iskra u kamenu koja je pokazala da sa državom nešto nije u redu. Tom knjigom je još pre nekoliko godina skrenuo pažnju na pogubnu ekonomsku politiku tadašnje vlasti, koja je potpuno uništila egzistencijalnu sigurnost svakog građanina.
Sada nakon toliko vremena ova vlada, sa Ministarstvom finansija i gospodinom Dinkićem na čelu, predlaže donošenje ključnih zakona od strateškog interesa za ovu zemlju, kojim će se omogućiti sigurno punjenje budžeta. Građani treba da znaju da to znači redovne penzije, redovne plate u zdravstvu, školstvu, kulturi, redovna isplata stare devizne štednje, kao i obezbeđivanje povoljnih kredita i nova radna mesta.
Apelujemo na građane da uredno plaćaju porez, jer se sada porez na imovinu sliva u lokalni budžet, tako da moji Novobeograđani će biti bolji, uredniji. Zato uzmite račune, prijavite imovinu, radite po zakonu i biće bolje i nama i našoj deci. Ne dozvolimo da se vrati vreme kada je bila naša država čardak ni na nebu ni na zemlji, bez temeljnih finansijskih zakona.
Kako da očekujem da se država stara o nama, ako je mi ne postavimo na zdrave temelje i ne krenemo da dugoročno o njoj mislimo. Ovi su zakoni zato korak u budućnost i G17 plus će podržati sve ove zakone.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Sledeći put kada predložite spajanje tačaka dnevnog reda, onda koristite 31. decembar, pa napravite popis svih tačaka koje će u 2005. da budu i onda spojte to, i onda će mnogo brže i efikasnije da bude.
Znam da vam se žuri, da vam nije lako, da ste se posvađali oko raspodele ovih sredstava za opštine, ali to je vaš problem. Oduvek je to bio problem, ali nikada nije bio ovakav problem da sada poslanici, predsednici opština predlažu amandmane da se nekima tamo otima, da se ovamo daje, ali to je vaš problem.
Pošto ste spojili ovih šest zakona, prvo ću da krenem od ovih zakona koje niko ne komentariše, a koji su vrlo opasni za ono što nam sledi do 2010. godine. Tako bih prvo krenuo sa Predlogom zakona o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije. Kada nas je zapljusnula demokratija 5. oktobra 2000. godine, mi smo sa ove govornice imali ministra Đelića koji je došao iz inostranstva, koji se iščuđavao svemu i svačemu.
Imamo jasno obećanje ovih koje protežira MMF da u Srbiji javna potrošnja neće da se finansira iz primarne emisije. Pre dve godine smo dobili nov zakon o budžetskom sistemu i epohalne stvari, i te epohalne stvari su smeštene u odredbama člana 52. do 60. Zakona o budžetskom sistemu, i tu jasno stoji da Republika može da se zadužuje kod domaćih i inostranih poverilaca, da može da zaključuje ugovor o kratkoročnim zajmovima itd. Ovlašćenje ministra, ovlašćenje Vlade, ali sve kratkoročno, što znači da mora da se izmiri obaveza do kraja tekuće godine, do 31. decembra.
Ovaj zakon, koji svi izbegavate, kaže da je obaveza Republike Srbije 19,7 milijardi dinara. Pa, vidite, 17 milijardi je kratkoročnih obveznica, koje je ministar izdao u 2004. godini, pa onda milijarda i 899 miliona, to su kratkoročne obveznice elektroprivrede, i nešto oko 802 miliona Direkcije za robne rezerve. Pošto država ne može da vrati, ona to pretvara u dugoročne obaveze i to postaje dug koji će Republika Srbija preko svog budžeta, manje ili više uspešno, a zavisno od toga kakve će biti nove vlade, da servisira sa datumima dospeća 31. decembar 2006, 31. decembar 2007, 31. decembar 2010. godine.
I sada ovo – epohalno se pretvorilo u primarnu emisiju. Nisu štampane pare, ali je štampan novac preko obveznica. Šta je to epohalno?
Bilo je dobro dok je bilo stranih donatora, ali znate i sami da se 35 posto svakog kredita izgubilo i stvarno postavljam pitanje – bili smo zasuti informacijama na medijima da sve ovo što se radi u elektroprivredi, ta rekonstrukcija, to su neki dugoročni krediti, to je pomoć iz inostranstva, a ovde sada vidimo da se to kreditiralo tako što je država emitovala kratkoročne obveznice i sada to prerasta u jedan malo veći dug Republike Srbije od skoro 20 milijardi dinara.
Znači, Vlada je videla i priznaje da je ekonomska politika pukla. Ona ne postoji. Politika javne potrošnje ne postoji. A ona ne postoji, moram da vam kažem, i zbog toga što je ova vlada nasledila ne samo prethodnu vladu nego i manir prethodne vlade, pa onda imamo paradoksalnu situaciju – ne mogu da se pokriju javni troškovi, a otvaraju se nova radna mesta i izmišljaju nove agencije u javnom sektoru. To su dva potpuno odvojena pristupa. Ne smanjuje se državna administracija, ne čini se ona efikasnom, ali se istovremeno otvaraju agencije, nova radna mesta.
To je onaj manir gospodina Dinkića, uđe sa čarapom u Narodnu banku, izbaci 400 ljudi i odmah zaposli 500 ljudi. Eto to je njegov skromni doprinos sređivanju stanja u Narodnoj banci. Slično je i u Ministarstvu finansija. Ne verujem da ovi poreski inspektori znaju šta treba da rade, ali dobro – to će njemu o glavu da ide, ali prikuplja se, da znate.
Znači, to je taj prvi zakon za koji mi nemamo pravo da glasamo. Nemamo pravo da glasamo iz jednog prostog razloga što mi te pare nismo videli, a za koje bi se Republika zadužila. To su neke obveznice kojima je on pokrivao tekući deficit budžeta za 2004. godinu. Verovatno da u tome ima i nečeg nasleđenog, prenetog, ali to je ta demokratska opcija koja je dala ove rezultate.
Sledeći zakon koji se poprilično izbegava ovde je zakon o porezu na premije neživotnog osiguranja. Takav nam je zakon potreban, jer zakon o porezu na dodatu vrednost nije obuhvatio jednu oblast koja treba da se obuhvati i treba da se oporezuje. Ali, tu smo nerešeno. Ministar je prihvatio jedan amandman, valjda je video da je nešto ispušteno, ali je morao da prihvati i drugi amandman.
Mi predlažemo da poreska stopa bude 8 posto, a ne 5 posto. A, evo zbog čega. Sve se nalazi u obrazloženju Predloga zakona. Vidite, sada se plaća stopa 20 posto. To je porez na promet. I, data je neka osnovica. Ovde mi ne vidimo da li je došlo do promene osnovice nakon donošenja novog zakona o osiguranju. Ne verujem da je došlo do drastične promene osnovice, ali je došlo do drastičnog pada poreske stope.
To verovatno treba tumačiti nekom vrstom ili nekim tipom blizine između ministra i osiguravajućih društava i tog patološkog interesa i žudnje za kontrolom svih novčanih tokova.
Zato bi bilo bolje da se to podigne na 8 posto, jer bi to otprilike možda bila neka ponderisana stopa, koja bi nadomestila to što se gubi od 1. januara smanjenjem sa 20 posto.
Dalje, interesantan zakon je, došao nam je kao produkt novih demokratskih tendencija, odnosno dobili smo turbo monopoliste. Naravno, kod akciznih proizvoda. Privatizovane su fabrike za proizvodnju duvana. Akcizna politika definisana je za pet godina unapred i sada postavljam pitanje – a zašto nije definisana akcizna politika i za ostale proizvođače akciznih proizvoda, pa bez obzira koji kriterijum da se koristi. Bez obzira.
U čemu je razlika, recimo, između vina i cigareta, ili piva i cigareta. Akcizni je proizvod i jedno i drugo. Pivare takođe otkupili stranci. Konkurencija sasvim zavidna postoji. Tu se dižu akcize, ali kod cigareta je sve zamrznuto. E sad, tu mora da se odgovori ko je to obećao, kada je obećao, zašto je obećao i verovatno koliko je uzeo.
Vlahovića nema, trenutno je odsutan, on nije ni pokušavao na ta pitanja da odgovori. Prošle godine je to pokušavao Đelić, ali mu je slabo išlo, nije nas ubedio. Doduše, ni ove godine nas Dinkić nije ubedio kada se menjao zakon o akcizama.
Sada, koliko država gubi, a koliko dobija. O tome ćemo da popričamo kada dođe vreme za amandmane, pošto je tu takođe nešto mešano, nešto se prihvata, nešto se ne prihvata od amandmana.
Kod zakona o porezu na imovinu, prosto sam zaprepašćen da nije usvojen amandman SRS koji ima za cilj da se pomogne jednoj kategoriji naših građana koji su nekada davno, dok su bili mladi, lepi, sposobni i mogli svojim radom da zarade sredstva za svoj život, zbog urbanističkih i drugih razloga bili u obavezi da prave dvospratne i trospratne kuće, a sada su sami u tim kućama. Zvrji im taj prazan prostor. Njima ste praktično ostavili osnovicu na onom niskom nivou, tako da su poreski obveznici poreza na imovinu za posedovanje tih nepokretnosti, što je potpuno neopravdano.
Mi smo predložili da se ta osnovica, čini mi se, sa 400 hiljada podigne na milion dinara. I, odmah smo rekli ministru – ministre, nemojte da se sekirate, povećanjem stope poreza sa 2 na 3 posto za onu kategoriju do 30 miliona, čija je vrednost imovine, vi pokrivate ovo. Ali, ovi ljudi nisu pravili tako velike kuće, u to neko vreme šezdesetih i sedamdesetih godina, ne zato što je to bila njihova želja, već zato što je to moralo tako da se radi. A, danas oni nisu u mogućnosti to da plate kao porez na imovinu, a nisu u mogućnosti ni da poslušaju savete Kori Udovički, Đelića i onih drugih koji su rekli – pa, prodajte kuće pa kupite manje stanove.
Teško bi nešto i uzeli kada bi prodavali, jer to je pravljeno, po pravilu, na nekim periferijama. Tu ne pomaže ni ono zoniranje, samo da vam kažem. Ali, kada ne postoji spremnost, volja da se neke elementarne stvari pogledaju, onda mi dolazimo do zaključka da, u stvari, ova naša vlada i nema neki ekonomski program.
Ono što je zajedničko za ovaj set poreskih zakona je upravo to da Vladi fale pare, pa pošto joj fale pare, daj da uzmemo gde možemo da skupimo. Da li tu postoji neki sistem u tom skupljanju – ne postoji. Pa evo, mi smo predlagali da se oslobodi obaveze plaćanja poreza premija dobrovoljnog penzijskog i invalidskog osiguranja, pošto je to ministar limitirao do tri hiljade dinara.
Zašto da se oslobodi? Pa, interes je države da se stimuliše dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Da bi čovek sam preuzeo brigu o svom socijalnom statusu, da ne bi bio sutra briga države. On kaže – mi smo zaključili da je tri hiljade dinara mesečno dovoljno. Preko toga nije dovoljno.
On verovatno ne zna da bi ti privatni penzioni fondovi, invalidski fondovi itd. gde čovek doprinosi svojoj socijalnoj sigurnosti i štedi za starost bili u suštini veliki investicioni fondovi. Sredstva bi se više puta okrenula u toku godine. Korist bi države bila neuporedivo veća. Jer, to bi bila sigurna sredstva, sigurni plasmani, jer onaj ko pruža osiguranje on mora da vodi računa da ne izgubi supstancu, jer te njegove obaveze sutra dolaze.
On je nama lepo odgovorio –seo sam i zaključio da je tri hiljade dinara mesečno sasvim dovoljno. Tako ne može. Tako ne može da se vodi država. Tako ne može da se vodi poreska politika.
Juče, ko je imao hrabrosti da ga sluša onih sat vremena, mogao je da čuje neke podatke, ali je veliki problem što ti podaci nisu sadržani u obrazloženju predloga zakona. Pa, da nas sa podacima ubedi ministar da to što menja je korisno, celishodno, dobro i da će da se prikupe sredstva, i da će to biti pravičnije i da će to da odgovara onom opštem načelu da svako plaća poreze prema materijalnim mogućnostima i ekonomskoj snazi.
On nas poslanike nije ubeđivao u obrazloženju, jer mi nemamo u obrazloženju gotovo ni jedan analitički prikaz, niti kakva je tendencija, niti koji su prihodi pri ovoj stopi, koja bi trebalo da bude stopa itd.
Što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, napokon moramo da pogledamo stvarnosti u oči i da kažemo, verovatno su oni Turci 500 godina bili bolji od ove naše dve vlade. Kod njih se znalo, 10% od svega i to pripada državi. Ovde dolazimo do zaključka da imamo različite stope poreza, a radi se o ličnom primanju.
S tim što kod zaposlenog to lično primanje se zove zarada, kod zaposlenog u administraciji je plata, a kod privatnika, jadnika, koji radi ili kod onog paušalca, to je, kažu, neki njegov prihod, neka njegova dobit.
To je lično primanje, njegova zarada i ne može stopa kod jednih da bude 14%, a kod drugih 10%, bez obzira kako vi matematički dolazili do osnovice na koju se primenjuje ta stopa. Stopa mora da bude ista. Verujte, bilo bi mnogo lakše i mnogo bolje da ste ovaj zakon o porezima na dohodak građana upravo ovako formulisali. Na sva lična primanja, sva gotovinska primanja i sva primanja preko računa koja su upućena pojedincu plaća se porez od 10%, ne bi bilo potrebe za najmanje 50 odredbi.
Moram da skrenem pažnju odsutnom Mlađanu Dinkiću i njegovoj ekipi. Mi imamo situaciju da nam se hvali jedan veliki biznismen, koji nam prodaje impulse i koji je zaokružio svoju imperiju raznim firmama i na taj način definisao troškove, on se javlja i kao finansijer, i onaj koji kao troši, navodno troši. Pa, iznajmljivanje kola, toliko i toliko hiljada, ćerke kada snimaju CD toliko i toliko miliona itd. To je zatvoreni sistem. To je država u državi.
To se uklapa u jedan NATO koncept, to je vlast bez vlade, paralelna vlast. Može biti u ovih 20.000 nevladinih organizacija, ali može biti i kod ovih deset finansijskih magnata. Jedan od njih se nedavno hvalio kako on svakog meseca 200.000 evra uzima kao zaradu i on to kaže da je zaradio. Meni nije jasno, pošto mi je jasno da poslanici imaju najveću platu u zemlji, zašto nešto niste uradili sa poreskom politkom kada su u pitanju ti garagani. Zašto nešto niste uradili? Onaj privatnik koji mesečno na ime ličnih primanja, zarade, troši 200.000 evra, on je ubeđen da to što prima nije njegovo, jer da je njegovo on bi ga čuvao, investirao, a on to kroz ličnu potrošnju investira i pere pare.
Kažite Dinkiću, ako već jedanput krene da napada nekoga, neka to radi efikasno, a ne da mu diže popularnost, ovako sam došao do zaključka da je on u koaliciji sa Bogoljubom Karićem. Od kada je on počeo da ga napada, Karić napravi stranku. Promenite tu poresku politiku, zavedite neki red. Selektujte to.
Onaj ko prima 200.000 mesečno na ime ličnih primanja, verovatno bi trebalo dva miliona evra da plati porez na prihod. Verovatno bi morao da plati. Nešto nije u redu, a za mene je to dokaz da se peru pare. Uzeo sam taj primer sa kojim se hvali, a ima još desetine hiljada primera koji se ne hvale, koji, onako, potuljeno ćute, malo finansiraju ovu stranku, malo onu, dok to progrmi.
Želim da pohvalim, ima jedna dobra stvar, napokon ćemo valjda da stanemo na vrat ovoj građevinskoj mafiji.
Znate, tri fizička lica obezbede lokaciju i dobiju dozvolu da prave osmospratnicu, niti luk jeli, niti luk mirisali, između pet i sedam miliona evra su stavili u džep. Ko im je omogućio? Onaj ko im je dao lokaciju.
Ovo vam pričam zbog zakona o porezu na imovinu. Mora neki red da se zavede. Kako bi se red zaveo, onaj ko misli da vlada, prvo treba da zna da vlada, prvo treba da zna da je na vlasti, prvo treba da ima osmišljen program, a ne da imamo vladu sa 15 premijera, svaki ministar je premijer. To je sve odvojeno.
Ako ovaj politički deo Vlade želi nešto da preduzme, onda ovaj ekonomski deo kaže, ne dolazi u obzir, nemam pare za to, ne dam pare za to. Ako ovaj ekonomski nešto želi da uradi, odmah se javlja ovaj drugi, politički. Znate, ne možemo mi da vas pomirimo ako ste vi mnogo posvađani, ne možemo nikako da uspemo u tome.
Vođenje države je ozbiljna i opasna stvar. U ovom setu poreskih zakona mi ne vidimo tu nit koja se provlači i koja treba da definiše ekonomsku politiku. Vidimo jednu stihiju, vidimo te pojedinačne mere kojima se krpe neke rupe i lepe neke nalepnice tamo gde se očekuje da će nešto da pukne. Osmislite sistem koji može da bude jeftin.
Drugo, nemojte da vodite dvojnu politiku, politiku zapošljavanja, otvaranja agencija, a ovamo posle kukate kako nema para, a kratkoročne obaveze prerastaju u dugoročne obaveze i tako selite vašu obavezu budućoj vlasti. Onda buduća vlast sada treba da kaže, to smo nasledili od prethodne, 20 milijardi je razvukao Dinkić do 2010. godine, a zakleo se da neće biti primarne emisije, a u članu tog zakona je naveo da će da se proknjiži na teret primarne emisije. Znate šta, cenite makar to što znamo da čitamo.

Zahvaljujem se gospodinu Krasiću.

Pauza do 15,00 časova.

(Posle pauze – 16,55)

Dobar dan još jednom, nastavljamo popodnevni rad. Molim poslanike da prvo utvrdimo kvorum.

Zahvaljujem. Konstatujem da smo primenom elektronskom sistema utvrdili da imamo dovoljno prisutnih za rad.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi Aleksandar Vučić.

Kolegama se izvinjavam što sam pre podne kasnio iz opravdanih razloga. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji je predložila Vlada ocenio bih kao dosta drzak i rizičan predlog. Razlog za to je jako jednostavan. Znate i sami da nas od nove godine očekuje uvođenje poreza na dodatu vrednost.
Svesni ste svi toga da PDV obično znači i ozbiljan udar, odnosno ozbiljnu inflaciju, tako da smatram da, s obzirom na sve to što nas očekuje u narednom periodu prilagođavanja i prelaska sa poreza na promet na PDV, treba da računamo na stanje koje je realno u našoj privredi.
Naša privreda je bez osnovnih sredstava i biće primorana ovim izmenama koje nas očekuju od nove godine da traži dodatna sredstva, pre svega u bankama, što znači da uz velike kamate koje te banke imaju, može da računa na dosta uvećane troškove poslovanja. Najverovatnije će ih prebaciti na teret cena i, sve u svemu, onako kako se to već i dešavalo u nekim drugim zemljama u tranziciji, možemo da očekujemo ozbiljniju inflaciju.
Vlada je, istina, pokušala ukidanjem čekova ili postepenim ukidanjem čekova građana i smanjenjem kreditiranja građanstva da eventualno te inflatorne udare, ta inflatorna očekivanja umanji, ali s obzirom na stanje kakvo je u našoj privredi mislim da stvarno pred sobom imamo par dosta teških meseci za sve građane Srbije i nije bilo razloga da se ide sa ovim setom zakona koji će dodatno da opterete građane i samu privredu naše Republike.
Ono što nas u narednom periodu čeka je u svakom slučaju pad kupovne moći i pad privredne aktivnosti, pa sam zbog toga uzeo sebi za slobodu da ovaj set zakona koji je pred nama i ovako ocenim, kao dosta drzak i rizičan predlog, za koji, na kraju krajeva, verovatno nije ni bilo neke preke potrebe u ovom trenutku.
Istina, pojedini zakoni su neophodni i potrebno je usaglašavanje, zbog prelaska sa poreza na promet na PDV, ali Ministarstvo za finansije je iskoristilo tu činjenicu da dodatno optereti građane, što će, kažem, izazvati velike finansijske poteškoće svim građanima.
Što se tiče zakona o porezu na dohodak građana mislim da nas je ministar Dinkić u tom obrazloženju prilično obmanuo. Istina je da se neke poreske stope smanjuju, ali smanjuju se kod onih poreza gde i do sada nije bilo nekog ubiranja, uz znatno ozbiljniju kaznenu politiku. Računa se na to da tu, gde već i nije bilo nikakvog prihoda, ipak ubere ministarstvo neke prihode za budžet. Mislim pre svega na autorska prava, a i sam ministar je rekao da tu, do sada, takoreći nije ni bilo nikakvog prihoda, pa prema tome nema govora o smanjenju.
Ako ćemo da govorimo o nekim apsolutnim pokazateljima, biće to verovatno uvećanje od 100, 200 pa i 300 puta u odnosu na do sada ubrana finansijska sredstva.
Što se poreza na dodatu vrednost tiče kod poljoprivrednika, i u prethodnim zakonima, gde god se pominju poljoprivrednici, dele se na one koji su registrovani i na one koji nisu.
Želim samo da obavestim narodne poslanike i javnost da je svega nekih 15 posto trenutno registrovanih poljoprivrednih proizvođača, i to onih koji su najbogatiji, onih koji od poljoprivrede ostvaruju neki dohodak, i da svim ovim zakonskim rešenjima, kojima favorizujemo te proizvođače, mi faktički one najsiromašnije stavljamo u nepovoljniji položaj i njihov ionako težak finansijski položaj dodatno otežavamo.
Što se tiče zakona o porezu na imovinu, kod prenosa motornih vozila, hvalio se gospodin Dinkić kako se i tu smanjuje stopa. Tačno je, smanjuje se sa 5 na 2,5 posto, ali i do sada je većina građana svoje automobile uglavnom vozila uz neko ovlašćenje, uz neko sudsko odobrenje ili već kako se tačno zove.
Smanjenje na 2,5 posto je pokušaj da se od građana ubere još neki dinar za stavke, odnosno za konto na kome ionako do sada nisu legala sredstva. A rekao bih i par reči o porezu na imovinu kod ovih bogatijih građana, pre svega na nepokretnosti. Tu je povećan porez sa 2 na 3 posto.
Taj potez bih mogao da pozdravim i da u tom smislu ohrabrim i ministra i ministarstvo da dalje nastave tim putem, jer je za vas jedan podatak jako ilustrativan – u vezi popisa stanovništva. Po zadnjem popisu stanovništva imamo jako mali skok broja stanovništva, ali zato imamo negde oko 20 posto više stambenog prostora u odnosu na prethodni popis od pre 10 godina, što pokazuje da građani pre svega investiraju u nepokretnosti, u stambeni prostor, a jako malo u privredu.
To je ono što i te kako fali Srbiji u ovom trenutku. Svaka stimulacija i ulaganje u privredu su dobro došli.
Što se tiče zakona o akcizama, mislim da je on kukavičije jaje koje je umetnuto u ovaj set zakona. Uglavnom, u svim stavkama znači povećanje i veće opterećenje za građane Srbije. Moje kolege su već govorile o akcizama na pivo, a do sada ih nije bilo. Ona će bitno da uveća iznos akcize kod alkohola. Podsetio bih vas samo da akcize u budžetu učestvuju samo sa dvadesetak procenata od ukupnog poreskog prihoda, odnosno od ukupnog prihoda budžeta, što znači da su sve ove stavke, sva ova povećanja bitna i da bitno opterećuju budžet svakog građanina ponaosob.
U ovom predlogu zakona nije pravljena razlika između domaćih i stranih pića. To ne može ni biti, jer se nepotrebno sklapaju ugovori o slobodnim trgovinama, kojima naša zemlja nema nikakvu korist, jer, nažalost, iovako imamo jako slabu proizvodnju i pre svega trebalo bi da povedemo računa o proizvodnji, a tek kad imamo proizvodnju mogli bismo da imamo i ugovore o slobodnoj trgovini, čime bismo to svoje tržište širili.
Zakon o fiskalnim kasama, a moj kolega iz Jagodine je nešto govorio, ne znam sa kim je to ministar Dinkić razgovarao i pregovarao, ali siguran sam da većina pijačnih prodavaca iz Jagodine ne deli mišljenje ministra Dinkića i da samo uvođenje poreza na dodatu vrednost znači da već oporezujete kod carinjenja robe, kod veleprodaje te robe i mogli smo nekim paušalnim porezom da to rešimo na znatno pragmatičniji način, ali ministarstvo je istrajalo na tome, pa se to uklapa u moju tvrdnju da su ovi predlozi zakona poprilično drski, a rekao bih i rizični kada je u pitanju standard građana.
Na kraju, s obzirom na vreme, a rekao bih očigledno da ministarstvo ulaže veliku energiju u ove poreske zakone i da je dobar njih poprilično doteran, ispeglan i usklađuje se sa poreskim izmenama, ali da bi bilo mnogo bolje kada bi ministarstvo malo uložilo u razvoj privrede, jer bi situacija bila znatno bolja. Činjenica je, nažalost, da ministarstvo sa nekog makronivoa, odozgo gleda na stanje u srpskoj privredi, a bilo bi znatno bolje da se spusti na nivo, neki mikronivo, svakog potrošača i građanina Srbije i da mnogo više poradi na njihovom stanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS neće glasati za set zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije. Naime, ovim suštinski fiskalnim zakonima određuje se na najbolji mogući način budućnost naplate dažbina i, rekao bih, odnosa prema privredi u Republici Srbiji.
Najpre ću nekoliko reči reći o Predlogu zakona o akcizama. Naime, srpski radikali traže da se zadrže postojeće akcize, ono što smo već izglasavali ovde, ono o čemu ste nam vi govorili da je vrhunac misli ekonomske nauke i trenutnog stanja i situacije u kojoj se privreda nalazi u
Republici Srbiji.
Imali smo čuveni Đelićev zakon, imali smo njegovo obećanje, a najveće njegovo obećanje i najznačajnije koje vidimo da se i dalje održava, jeste prema proizvođačima cigareta. Te se akcize ne menjaju i ne mogu da se menjaju narednih pet godina zato što je neko preuzeo obavezu prema pojedinim proizvođačima, posebno stranim, dakle, Filipu Morisu i BAT-u, da se oni ne diraju ni na koji način, ali zato ćemo prema svim ostalim svakih šest meseci to da menjamo, bez obzira da li su u pitanju proizvođači piva, vina.
Ko zna ko će sutra kupiti Rubin, ko će kupiti neku drugu veliku srpsku firmu, a onda ćemo svakog meseca ili svaka tri ili četiri meseca, kada nekome padne na pamet, da krenemo u svojevrsni privredni obračun sa tim kolektivima i tim preduzećima, jer mi smo u stanju da podižemo, spuštamo akcizu i u skladu sa tim koliko koji ministar, članovi Vlade ili Vlada u celini imaju za to.
To je nešto što niko ko se poslom bavi u ovoj zemlji ne može da podrži i to još jedno od u ovoj zemlji poznatih narušavanja principa ekonomske sigurnosti, a naravno i direktno povezano i sa kršenjem principa pravne sigurnosti. Imamo zakon po kom kratkoročne obaveze Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije postaju dugoročne, a naravno završetak pada 31. decembra 2010. godine.
Sada se postavlja pitanje, kakva je to razlika između primarne emisije u gotovom novcu i primarne emisije koju na ovakav način sprovodite u hartijama od vrednosti, odnosno obveznicama. Suštinski nikakva, i takođe se postavlja pitanje, a zašto ministar Dinkić nije objasnio, nije imao nameru, nije želeo da kaže, ako ne nama poslanicima i ako ga ne interesuje da prisustvuje nastavku rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bar kaže građanima Srbije, zašto je ranije govorio da će po svaku cenu izbegavati svakovrsnu primarnu emisiju, a sada de fakto priznaje da se pristupa primarnoj emisiji, s tim što će to uraditi prebacivanjem kratkoročnih u dugoročne obaveze Republike Srbije i to će se raditi kroz hartije od vrednosti, odnosno obveznice, a ne kroz gotov novac.
Dalje, oko zakona o porezu na dohodak, o kome su već govorili mnogi poslanici iz SRS-a, a ono zašta se mi zalažemo jeste da se tačno zna kako i na koji način funkcioniše taj tzv. porez na zarade. Ali, ono što je za nas od ključnog značaja, to je da uvedemo element pravde i pravičnosti u ovom vremenu. Šta to znači?
Naime, ako neko otvoreno kaže, imam 200.000 evra platu, pa sračunajte koliko je to miliona, a na to plaća 10% poreza, onda se tu radi o pranju novca. Svako će to reći, onda se tu radi o pranju novca, zato što neće da prebacuje na drugačiji način i zato što će za svaku drugu finansijsku transakciju morati da plaća veći porez, ili porez na promet, ili će da plaća PDV ili bilo šta što je u svakom slučaju značajno više od 10%.
Ako neko ima tako veliku platu i nešto što je nenormalno, uzeo sam jedan primer, ali imamo ih i sa 20, 30, 50 i 100.000 evra itd, pa ako ima neko tako enormno visoka primanja, pa na to, dajte ljudi, mnogo plaćaju porez, pa ako neko ima 200.000, pa neka umesto 20.000 plati 30.000 ili 40.000 porez, pa da bar država više ubere i da manje para opere, jer je to suštinski najbolji mogući mehanizam koji smo mogli da primenimo, da državi bude dobro, a da i građani budu zadovoljni.
U uslovima tranzicije, kada je većina narodna osiromašena, kada ljudi teško žive, kada ljudi jedva krpe kraj sa krajem, kada im kažete postoje neki, ako i upravljaju ili rukovode državnom imovinom, a imaju tolika primanja, a govorim o njima kao najeklatantnijem primeru, najdrastičnijem primeru, pa na sve to plate porez 10%.
I nikom ništa i šta nas briga za sve to, a sebi po 200.000 evra isplaćuju. Ko zna koliko je to u milionima, ne mogu ni da računam koliko je to dinara.
Zašto se ovde ne prihvate i amandmani poslanika SRS, ali da taj koncept i tu ideju prihvataju Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, i da idemo sa nečim što jeste pravično, sa nečim što jeste moralno i sa nečim što ima ekonomsko utemeljenje, što ne ruši pravnu sigurnost.
Dozvolite, preko određenog nivoa ako se ide na isplatu zarada na takav način, onda je potpuno jasno da više nije reč o zaradi, nego je reč o pranju para. To je ono što hoćemo da promenimo. Upozoravam Vladu Srbije, žao mi je što gospodin Dinkić nije ovde, da ljudi u Srbiji jedva krpe kraj sa krajem, a da ne bi bilo priče to su demagoške floskule, ovakve ili onakve, ljudi, kada dođe PDV i kada krenu nova otpuštanja, ono što gospodin Dinkić naziva restrukturiranje od nove godine i u javnim preduzećima velikim, kada još ovo malo što je ostalo supstanci ponestane, imaćemo glad od februara i marta meseca.
To nije pitanje samo jedne vlade ili bilo koje, to je pitanje našeg strateškog opredeljenja. Zato, oni koji su najmoćniji, oni koji su najjači, oni su iz dana u dan sve jači. Mislite li da to obični ljudi, da to srednji sloj koji nestaje polako ali sigurno, službenički, ljudi koji su pristojno živeli, a žive sve teže, žive sve lošije iz dana u dan, to mogu da gledaju i da to mogu da trpe. Ne mogu.
To je naš problem. Pozivam ministra Dinkića da se pojavi u sali, naravno, pa da čuje šta narodni poslanici o svemu ovome misle i da razmišlja o narodu. Narod je gladan, pa zato narod ne može da trpi ni ovu fikus demokratiju od 70.000 dinara, zato narod hoće poštenu i odgovornu vlast koja će tačno redistribuirati onaj višak novac i bogatstva koji negde postoji, a protivpravnim putem je stečen, čak i ono što je pravno stečeno, i da nađe pravno i ekonomsko utemeljenje da država na najbolji mogući način zadovolji. To je jedino rešenje da Srbija ne bude gladna, a da ljudi osećaju da imaju kakvu-takvu zaštitnicu u državi. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.