PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 26.01.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

26.01.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:45 do 18:15

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o posredovanju – medijaciji (načela) (2005)
  • Prvo vanredno zasedanje (2005)
  • Predlog zakona o posredovanju – medijaciji (pojedinosti) (2005)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Helijana Dragojević

    Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu imamo zakon o posredovanju - medijaciji. Razlozi za njegovo donošenje su preuzete obaveze iz potpisanih međunarodnih ugovora, potrebe za usaglašavanjem sa evropskim pravnim standardima, kao i potreba za unapređenjem metoda rešavanja sukoba.
    Predlog zakona uređuje pravila postupka posredovanja u spornim odnosima u kojima stranke mogu slobodno da raspolažu, kao što su imovinsko-pravni odnosi fizičkih i pravnih lica, trgovinski, porodični, radni i drugi građansko-pravni odnosi, upravni i krivični, ukoliko zakonom nije propisana isključiva nadležnost suda ili nekog drugog organa.
    Odredbe ovog zakona ne bi se primenjivale na sporove povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade. Rešavanje ovih spornih odnosa uređuje nedavno usvojeni Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova.
    Odredbe ovog zakona, kako predlog predviđa, primenjivaće se bez obzira da li se posredovanje odvija pre ili posle pokretanja postupka za rešavanje spornog odnosa, sa ili bez uputa suda ili drugog organa.
    Suština postupka posredovanja i položaj strana u postupku izloženi su kroz osnovna načela postupka i to su načelo dobrovoljnosti, jednakosti i ravnopravnosti stranaka, privatnosti postupka, poverljivosti i hitnosti.
    Predlog zakona uređuje pokretanje, sprovođenje i okončanje postupka, kao i zastarelost i prekluzije.
    Postupak posredovanja započinje prihvatanjem predloga za pokretanje postupka. Ukoliko se strana koja je primila predlog u roku od 15 dana ili u roku za odgovor koji je naveden u predlogu ne izjasni, smatraće se da je predlog odbijen.
    O načinu sprovođenja postupka strane se mogu sporazumeti. Ukoliko sporazum izostane, posrednik će sprovesti postupak posredovanja na način koji smatra da je odgovarajući, imajući u vidu okolnosti spornog odnosa, interese koje strane žele da ostvare, poštujući načelo hitnosti.
    Posrednik može da vodi zajedničke i odvojene razgovore, da daje predloge o načinu za rešavanje spora, ali ne i da predlaže sama rešenja.
    Postupak posredovanja se okončava na jedan od tri načina: zaključenjem sporazuma stranaka; odlukom posrednika da se postupak obustavi, jer dalji postupak nije opravdan; izjavom stranaka da odustaju od daljeg postupka.
    Pokretanjem postupka posredovanja ne prekida se zastarelost potraživanja. Pokretanje postupka posredovanja ne utiče na zakonske rokove za pokretanje i vođenje postupka, sem kada posredovanje predstavlja procesni uslov za pokretanje tog postupka po posebnim propisima.
    Kako se sprovodi posredovanje kada je u spornom odnosu pokrenut parnični postupak? Kada strane predlože ili sud oceni da bi spor mogao uspešno biti rešen posredovanjem, uputiće strane na postupak posredovanja. Sud će to učiniti po prijemu odgovora na tužbu ili po pripremnom ročištu, a može i kasnije u toku parničnog postupka, sve do njegovog pravosnažnog okončanja.
    U postupku po žalbi posrednik može biti samo sudija.
    Kakvo pravno dejstvo će proizvesti sporazum postignut u postupku posredovanja zavisi od volje strana i forme u kojoj je sporazum zaključen. Posrednik kao treća neutralna osoba ne može stranama da nameće rešenje, već je dužan da obavesti strane o mogućim dejstvima postignutog sporazuma i o načinu ispunjenja obaveza koje su preuzete. Na zahtev strana, posrednik će učestvovati u sačinjavanju i izradi sporazuma.
    Sporazum postignut u postupku posredovanja, zaključen pre pokretanja parničnog postupka ili u toku parničnog postupka, ukoliko je sastavljen u pisanoj formi i nije protivan javnom poretku, ima snagu vansudskog poravnanja. Sporazum ima snagu sudskog poravnanja ako ga na zapisnik uzme sudija, nakon ocene da je u saglasnosti sa javnim poretkom.
    Na zaključenje, dejstva i prestanak sporazuma postignutog u postupku posredovanja primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje uređuju vansudsko poravnanje i Zakona o parničnom postupku koje uređuju sudsko poravnanje.
    Predlog zakona određuje uslove koje posrednik mora da ispuni, kao i odredbe o isključenju i izuzeću posrednika, dužnosti i prava posrednika, njegovu odgovornost za štetu koju nanese stranama svojim postupanjem.
    Višestruke su prednosti rešavanja spornih odnosa putem posredovanja, pre svega okončanje spora mirnim putem, bez dugotrajnih postupaka pred sudom ili drugim organima i istovremeno njihovog zastarevanja. Poslanička grupa DSS glasaće za Predlog zakona o posredovanju. Pozivam i ostale poslanike da nam se pridruže.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.
    ...

    Nikola Todorović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač - Vlada je uporna da sve uredi kod nas kao što je to u svetu i evo novog predloga zakona o posredovanju, koji danas razmatramo. Zakon je sažet, koncizan, nije baš uvek jasan i imam nekoliko zamerki u tom delu. Šta može biti gore od zakona na koji posle moraju da se pišu komentari i objašnjenja da bi se razumele neke odredbe zakona kada dođe do konkretne primene?
    U delu o poverljivosti kaže se da informacije, predloge i izjave iz stava 2. ovog člana sud ili drugi organ koji vodi postupak neće prihvatiti. Informacije, predlozi i izjave iznete u toku postupka posredovanja i predlozi dati isključivo u svrhu izmirenja ne mogu se koristiti u parničnom, arbitražnom i drugom postupku, ili saopštiti na drugi način.
    Koliko može biti problema u ovom delu kada stranke u postupku, učestvujući u raspravi, iznose argumente koji su važni za odlučivanje, uz prisustvo advokata, a ne završe postupak mirnim putem i ponovo dođe do vođenja rasprave na sudu? Hoće li taj problem biti izražen, da punomoćnici koriste ono što su čuli u postupku mirnog rešavanja?
    Nejasna je odredba u delu člana 9. koja kaže da posrednik može da daje predloge mogućih načina za rešavanje spora, ali ne i predlog samog rešenja. Šta znači da može da razgovara, predlaže, a ne sme da predloži samo rešenje? U tom delu biće dosta nejasnoća.
    Što se tiče trajanja postupka, postupak posredovanja može da traje 30 dana. U drugom delu se kaže da sud ili drugi organi mogu da produže vreme trajanja postupka. Ne kaže se koliko.
    Ja sam takođe jedan od onih koji misle da ovaj zakon neće mnogo doprineti i biti u velikoj primeni, sem možda u malom broju slučajeva određene vrste sporova, ako znamo da sudovi kao institucije, sudije koji imaju ugled i autoritet, veliku sudsku praksu, iskustvo, ne rešavaju u postupku gde je strogo propisana procedura. Ti sporovi dugo traju i koštaju zbog odlaganja ili neracionalnog vođenja postupka, zbog sprege advokata, sudija ili veštaka u postupku.
    To nije opravdanje da donosimo drugi zakon da bi se to izbeglo, nego treba tražiti efikasnost rada sudova. Kako onda rešiti na ovaj način, gde posrednik nema taj autoritet sudije, niti taj ugled, niti sve ono što sud ima na raspolaganju da neke stvari uredi i odluči kako je to u praksi kod nas.
    Ne mislim da će ovaj način biti jeftiniji ako se pokuša mirnim putem rešavanja. Tom posredniku treba da se plati po tarifi advokata. Da li po tarifi podneska, zastupanja?
    Da li advokat ima tarifu za određene podneske, tužba, žalba, revizija, ili nešto drugo, i samo zastupanje. Kolika je tarifa tog posrednika na koju on ima pravo nije jasno rečeno. Normalno, ako stranke u sporu moraju da dovedu svog zastupnika i taj advokat će tražiti određenu naknadu, neće da učestvuje u tome. Mora da se plati advokat, mora da se plati posrednik.
    U onome na šta smo mi navikli imamo tužbu na koju plaćamo taksu, plaćamo zastupnika, veštačenje, a ovde moramo platiti i posrednika i ukoliko se ne reši problem ostaju svi troškovi koje smo do sada imali i bili u obavezi da ih izmirimo.
    Ne mislim da će se ovim ubrzati postupci, niti smanjiti troškovi, sem možda u malom broju posebnih slučajeva gde je to moguće. Praktično, treba tražiti efikasnost rada sudova, skraćivanje postupka, boljom kontrolom ovlašćenih organa za kontrolu rada sudija i sudova uopšte radi njihove efikasnosti. Najveći je problem presuđenu stvar u izvršnom postupku realizovati. Veliki je broj pravosnažnih presuda koje poverilac ne može u izvršnom postupku da završi, jer postoji mnogo načina da se to ne uradi zbog neefikasnosti sudskih organa, odnosno državnih organa.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.
    ...

    Božidar Koprivica

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o posredovanju ili medijaciji je u osnovi jedan vrlo loš zakon, čije su pojedine odredbe u suprotnosti sa mnogim zakonima, a naročito sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Ovako predložen zakon neće pokazati rezultate u praksi, imajući, pre svega, u vidu nemogućnost njegove primene. Ovim zakonom nije preciziran postupak, niti je precizirano šta je to posredovanje.
    Član 6. stav 2. Predloga je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku, jer se tim stavom zabranjuje da se predlozi i izjave mogu koristiti u parničnom postupku. To je neshvatljivo. Takođe je i stav 3. člana 6. u suprotnosti sa odredbama Zakona o parničnom postupku, jer zabranjuje sudu da izjave date u postupku medijacije prihvati. Pravne norme Predloga zakona o medijaciji moraju biti usaglašene, konzistentne sa drugim zakonima, a pre svega sa Zakonom o parničnom postupku. Očigledno nisu.
    Postupak posredovanja nije propisan na adekvatan način, nije naznačeno ko pokreće postupak. Praktično, stranama u sporu je ostavljeno da se dogovore na koji će način postupak posredovanja sprovesti, što je neshvatljivo, pa se čak vrši tolika deregulacija odnosa da se u članu 9. Predloga zakona ostavljaju mogućnosti da posrednik sprovede postupak medijacije na način za koji smatra da je odgovarajući. Mislim da to nije primereno.
    Naročito je posredovanje neprihvatljivo kada su stranke pokrenule parnični postupak, jer je to samo gubljenje vremena, tj. tih 30 dana koliko postupak posredovanja po Predlogu zakona može da traje, pa čak i više ako sud odredi neki drugi i duži rok posredovanja, odnosno medijacije.
    U praksi je pokušano da se takvi slučajevi reše putem posredovanja ili medijacije, iako nije postojao zakon. To nije dalo nikakve rezultate, već je nepotrebno odugovlačilo sporove, a često se okončavalo na štetu same stranke. Strane se u toku parničnog postupka mogu sporazumeti u svakom trenutku, jer to je stvar dispozicije i volje stranaka, hoće li voditi postupak i da li će sklopiti poravnanje.
    Članom 16. Predloga je predviđeno da sporazum postignut u postupku posredovanja, zaključen pre ili u toku parničnog postupka, ima značaj vansudskog poravnanja. On će u praksi biti mrtvo slovo na papiru, što smo čuli od određenih diskutanata i profesora, i neće se moći izvršiti. To nije res judicata, to je običan ugovor koji će se napadati i na osnovu koga će se moći pokretati postupak, pa čemu onda poravnanje.
    Pojedine odredbe koje se odnose na posrednika su neprecizne, npr. šta predlagač podrazumeva pod trećom neutralnom osobom. Članom 20. Predloga praktično uvodite moralno-političku podobnost kao uslov da neko postane posrednik, treba, citiram, "da je dostojan za obavljanje posredovanja". Valjda je to činio samo Josip Broz, ali on je to činio vrlo lukavo i tajno i to je stajalo u tajnim arhivama, a vi moralno-političku podobnost uvodite u zakon.
    U članu 24. potrebno je da se precizira koje odredbe kog zakona će se primenjivati kada je reč o isključenju, odnosno izuzeću posrednika.
    Troškovi posrednika su neprimerno veliki, određuju se prema advokatskoj tarifi, a mi advokati svi znamo kolika je, tako da praktično ako postupak posredovanja nije uspeo stranke snose troškove na jednake delove. Pošto se postupak posredovanja najčešće završava neuspehom, to se pokazalo u praksi, u tim slučajevima stranke će se suočiti sa novim nepotrebnim troškovima, gospodine ministre.
    Očigledno je da se predlagač uzaludno poziva na međunarodna akta i međunarodne ugovore, jer je ovaj zakon loš, neće biti primenjen i ostaće, kao i oni mnogi DOS-ovi zakoni, mrtvo slovo na papiru. Nama, nažalost, ostaje da konstatujemo, a to je mišljenje stručne javnosti, da predlagač zarad stranih nalogodavaca donosi zakone koji nisu primereni ni trenutku, ni vremenu u kome se nalazimo i da je spreman na sve, pa i do rušenja, odnosno urušavanja pravnog sistema zemlje. Apelujem na vas da ovaj loš zakon ne usvojite. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.
    ...

    Branislav Stevanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, u jučerašnjem kratkom obraćanju ministar je rekao da je Slovenija, naime, zabeležila izvanredne rezultate sprovodeći medijaciju, takoreći posredovanje. Međutim, kod nas, moramo priznati, to ne može da prođe, zbog toga što kod nas u pravosuđu vlada haos, javašluk itd. Sigurno da ova medijacija - posredovanje neće moći da se sprovede u našem pravosuđu.
    Takođe, ovde bih rekao da je više narodnih poslanika SRS veoma studiozno, od člana do člana reklo dosta o ovom zakonu; između ostalih, tu su gospodin Jojić, Sreto Perić, oni su veoma studiozno, od člana do člana, objasnili ovaj zakon. Izneću samo par nekih svojih viđenja i komentara u vezi sa nekim nepravilnostima koje mogu da se događaju prilikom ovog procesa.
    Radi se o samom izboru posrednika. Tu vidim jednu nepravilnost, a to je sama osoba koja treba da se odabere, a više gledano politički i moralno, nego od struke. Ovde je neophodno da čovek bude iz struke da bi ovaj proces mogao da ima efekat.
    Takođe, ovde postoji sumnja da može, recimo, posrednik da zloupotrebljava svoj položaj i da na određeni način, sa advokatom koji zastupa jednu od strana, manipuliše, odugovlači i da taj spor na kraju proglasi neuspelim, tako da bi se u tom slučaju možda više trgovalo nego realno sprovodilo. Samim tim, postavlja se pitanje ko će u stvari da vrši kontrolu tog posrednika.
    Postavlja se pitanje troškova. A zna se da su uslovi da bi se ovo obavljalo dobrovoljnost, jednakost i hitnost. Takođe, radi se o tome da za 30 dana ovaj proces treba da se završi i taj posrednik može (pošto se tu dosta dobro plaća, po advokatskoj tarifi) da odugovlači taj proces i da to bude maksimalno mesec dana, i na kraju pitanje je ishoda samog procesa.
    Kada je u pitanju spor između siromašnog i bogatog, tu takođe posrednik može da vrši određene manipulacije, tako što će tog ko je siromašan, a možda i naivan u tom samom procesu moći eventualno da izmanipuliše i da ga ubedi da možda neku manju svotu i nadoknadu primi, da bi ispoštovao tu proceduru i da bi se završio sam proces.
    Ovde se postavlja pitanje, ako gledamo sa političke strane, u ovom slučaju Solana bi mogao da bude posrednik između gospodina Koštunice i Borisa Tadića i da pokuša da njihove političke nesuglasice izbalansira. Takođe, ako gledamo sa političke tačke gledišta, Vuk bi mogao da bude posrednik između Srbije i Zapada, ali ovde su u pitanju i sami troškovi, pa bi verovatno Vuk tu veću nadoknadu koristio od samog Zapada. Hvala, i toliko.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.
    ...

    Miljko Četrović

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani poslanici, ministar se u svom obrazlaganju ovog predloga zakona nije mnogo trudio, niti je hteo da bude ubedljiv da ovaj zakon može da se primeni ovakav kakav je predložen i ako ga usvoji Narodna skupština većinom sa kojom Vlada raspolaže.
    Cilj svakog zakona trebalo bi da bude njegova primena, pa zato ceo proces, od predlaganja zakona, preko rasprave u Skupštini, do usvajanja određenih predloženih rešenja sa predloženim amandmanima, zahteva jednu ozbiljnost. To tako i shvatam, pa i zakon, kao najviši akt koji Skupština donosi, treba da postigne cilj zašto se predlaže, zašto se o njemu raspravlja i zašto je donet.
    Ovako predloženi zakon neće postići cilj, jer način na koji je predviđeno ovim zakonom da posrednik posreduje između spornih strana neće dovesti do tzv. mirnog rešenja spora.
    Imajući u vidu teško stanje koje vlada u državi Srbiji, opšte nepoverenje građana prema sudovima, postavlja se pitanje da li će oni sada verovati da će svoj sporni odnos rešiti na ovako brz i efikasan način, a kako se predlaže ovim zakonom, pogotovo ako su posrednici, kako je predviđeno u ovim odredbama zakona, po pravilu sudije i advokati i druga lica sa visokom spremom.
    Da li će ta lista posrednika koju će sačiniti ministar pravde biti u suštini sastavljena od sudija i advokata; oni će, a pogotovo sudije, umesto da se bave rešavanjem predmeta, koje su dobili da rešavaju kao pojedinci ili predsednici veća, svoju pažnju da usmere na posredovanje, imajući u vidu ovu nadoknadu koja je predviđena odredbama ovog zakona.
    Posrednik treba da ima, pored školske spreme i radnog iskustva, a nema ih takvih, osim sudija i advokata, poverenje strana u sporu. I, u odredbama ovog zakona se navodi da će se posredniku oduzeti to pravo posrednika u tom sporu ukoliko bude pristrastan. Šta dalje biva? Znači, on i dalje ostaje na listi posrednika. Ako je već u jednom sporu, spornom odnosu kao posrednik pokazao i dokazao da je pristrastan, da li postoji sankcija za takvog posrednika?
    Na početku sam rekao da je cilj svih postupaka donošenje određenih odluka i njihovo izvršenje. Često u izvršenju sudskih odluka, pravosnažnih i izvršnih, zbog same formulacije dispozitiva u izvršnom postupku ta odluka ne može da se izvrši. Da li će ovi sporazumi, koji budu zaključeni od spornih strana, uopšte moći da se izvršavaju u izvršnom postupku? Najveći problem opštinskih sudova su izvršni postupci. Najveća neažurnost je u tom delu, a to je finale svih postupaka koji se vode pred sudovima opšte nadležnosti.
    Znam da je svojevremeno u Kraljevu bilo 6.500 predmeta u izvršenju, nemam sada podatak koliko ih je, ali to su predmeti koji godinama ne mogu da se izvrše. Sada stranke u postupku, odnosno poverilac u izvršnom postupku ne može nikada biti zadovoljan sudskom odlukom, efikasnošću suda, ako pravosnažna, izvršna odluka ne može godinama da se izvrši. Postavlja se pitanje izvršenja te odluke ili smisla njenog izvršenja, po nekoliko godina.
    Članom 31. ministar je ovlašćen da donese podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona, i to u roku od 90 dana. Sam postupak ovde nije propisan zakonom i sada se ministar ovlašćuje da donese podzakonska akta, a nije ni navedeno koja, verovatno će on sam odlučiti koja i u kojoj će formi biti akta.
    Kada je u pitanju ostvarivanje prava čoveka i građanina, iz Ustava Srbije, na koja se pozvao predlagač zakona, ne može se ostaviti pojedincu, makar bio to i ministar, da on, na neki način, ulazi u nadležnost ili odredbe koje moraju biti regulisane zakonom.
    Ovde je izneto mnogo primedaba na ovaj zakon. Ovaj zakon sigurno neće dovesti do efikasnijeg rada sudova, jer sve ove mere, pre donošenja ovog zakona, nisu dale rezultata da sudovi budu efikasniji, ažurniji i da građani dođu do bržeg zadovoljenja pravde, odnosno do ostvarivanja svojih prava.
    Nema važnih i nevažnih sporova, male i velike vrednosti. Za svaku stranku, ako smatra da je njen interes ugrožen, taj spor je veliki. Za nekoga je veliki spor ometanje poseda, ako ne može da uđe u svoju njivu i da tu njivu obradi. Za nekoga je veliki spor ako je u pitanju 500.000 ili 1.000.000 evra, ili lokal od 100, 200 kvadrata, a za nekoga je spor veliki ako ne može da priđe svojoj kući koja ima površinu 30 kvadrata.
    Sa ovakvim zakonom, sa ovakvom neefikasnošću organa koji sude i treba da donesu pravdu građanima, postoji velika bojazan i od zloupotreba odredbi ovog zakona. Ta zloupotreba može se ogledati u tome da, zbog neefikasnosti, neažurnosti i nemogućnosti da na duži rok ostvare pravdu pred redovnim sudovima, oni koji ne mogu da plate ni punomoćnika da ih zastupa u sudskom postupku pod pritiskom pribegnu da se rešava na ovaj preki način a da im se u potpunosti ili delimično uskrate njihova prava.
    Smatram da ovaj zakon nije primeren situaciji u kojoj se nalazi naše pravosuđe, situaciji u kojoj se mi nalazimo kao narod. Pozivanje na neke preporuke ili direktive (ovde vidim da nije izričita direktiva) i na praksu Slovenije ili nekih drugih zemalja nije osnovano za ovo naše vreme. Treba urediti sistem pravosuđa, jer je to jedan od tri stuba na kome počiva država i narod, pa posle toga možemo krenuti polako, postepeno, ali vrlo oprezno, i sa ovakvim zakonima. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.