Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što uopšte pređem na zakon o medijaciji, moram ovde pred vama i pred srpskom javnošću da iznesem jedan utisak. Činjenica je da je vreme za diskusiju ipak nepravilno raspoređeno, jer osim poslaničkog kluba SRS, nijedan drugi poslanički klub ne iskoristi vreme koje mu po Poslovniku pripada.
Utisak je da je u obrazloženju svakog zakona koji smo donosili bilo da se približavamo Evropi. Ovim predlogom zakona približavamo se Evropi, onim od juče smo se takođe približavali Evropi. S obzirom da smo doneli 100 i nešto zakona u poslednje vreme, bojim se da se u tom svom približavanju Evropi toliko ne zalaufamo, pa da promašimo Evropu. Zato vas molim da vašim prijateljima iz Evrope kažete da nas, kad požurimo prema njima, zaustave da budemo zajedno sa njima.
Zakon je u suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku i Zakonom o radu. Norme moraju biti u saglasnosti sa ovim zakonima. Postupak nije propisan na adekvatan način, ne zna se ko pokreće postupak, koja su pravila postupka.
Uvodi se tačka 6 - dostojnost za obavljanje postupka, moralno-politička podobnost. Nije precizirano kada medijator može da bude isključen. Šta je lični interes medijatora? Šta je to što će, kao lični interes, ograničiti medijatora da u jednom postupku uopšte može da bude medijator.
Troškovi postoje i oni su enormni i padaju na teret stranaka u sporu. Troškovi su po advokatskoj tarifi, a svi koji su imali malo posla sa sudom i advokatima znaju kolike su te tarife. Normalno, stranke plaćaju te troškove, bez obzira na rezultate medijacije.
Zakon je nemoguće primeniti u praksi. Imali smo mi već, kao alternativu medijaciji, mirovna veća. Pitam da li je konsultovana stručna javnost, jer smo mi nedavno imali, na jednom velikom naučnom skupu, pedesetak vrhunskih imena pravne misli. Sa nekima od njih sam razgovarao, niko nije konsultovan, osim ako niste konsultovali Dragora Hibera, Gašu Kneževića ili Stevana Lilića da vam prepiše neki zakon, jer je i ovaj zakon prepisan odnekle, pa pretpostavljam da je Stevan Lilić, s obzirom da je on vičan tome, ovo uradio. Normalno, nije on to uradio iz ljubavi, možda za neku paru.
Na kraju, moram da skratim da bi i kolege koje dolaze posle mene imale par minuta da kažu, molim gospodina ministra, s obzirom da zna da će ovaj zakon biti usvojen, vi ćete imati većinu za usvajanje, evo prilike da ovaj zakon odmah primenimo u praksi. Tako ćete spasti ugled vaše koalicije, a možda i jednu političku stranku koja je sa vama u koaliciji.
Naime, Danica Drašković je tužila 13 poslanika ovog parlamenta, poslanika SPO, četiri poslanika iz parlamenta SCG i jednog ministra.
Predlažem, gospodine ministre, čim ovaj zakon stupi, u skladu sa članom 32, a mislim da taj član određuje kada zakon stupa na snagu, da odredite medijatora i odmah predlažem, s obzirom da se gospodin Zoran Krasić vrlo dobro pokazao kao likvidacioni upravnik Demokratske stranke, a taj posao privodi kraju, da ga izaberemo za medijatora u ovom sporu.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije podnosila amandmane na Predlog zakona o posredovanju - medijaciji, jer nismo smatrali da je ovaj zakon toliko važan za nas, s obzirom na to da on neće biti obavezan u primeni za građane i smatramo da nikada u praksi neće zaživeti.
Naravno, to ne znači da mi nemamo primedbe; može se reći, imamo čak dosta primedaba na ovaj zakon.
Nisu se ni ovi koji su zakon predlagali usaglasili u svojim poslaničkim grupama, pa neki kažu da ovaj zakon moramo doneti kako bismo ispunili međunarodne obaveze, drugi iz istih poslaničkih grupa kažu da to nije tako, jer naravno, preporuke Saveta Evrope ne obavezuju nikoga, a samim tim ni nas.
Postavlja se pitanje da li su to ti vaši strani mentori odustali od izručenja, možda, generala i rekli - ako ne možete bar to da uradite za godinu dana, vi donesite zakon o medijaciji, pa ćemo mi na to gledati kao na neki pozitivan pomak.
Ima dosta nedoslednosti u tekstu ovog zakona: već na početku, kada se određuje u kojim će se sporovima primenjivati ovaj zakon, kaže se da se može primenjivati npr. u krivičnim sporovima (naravno, misli se na sporove koji se vode po privatnim krivičnim tužbama), ali ne može na sporove povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade. Postavlja se pitanje čemu ova nedoslednost.
Zatim, u članu 4. se kaže da u postupku posredovanja strane imaju jednaka prava. One svakako ne mogu imati jednaka prava. Drugi stav je dobar, gde se kaže da su u postupku posredovanja strane ravnopravne. One jesu i treba da budu, ali jednaka prava svakako ne mogu imati.
Zatim, kaže se da posrednici moraju da postupaju nezavisno. Šta to znači nezavisno, od koga nezavisno, kako nezavisno?
Sledeća reč kaže da postupaju nepristrasno. To je u redu, ali nezavisno, to svakako ne i to nije termin koji treba koristiti u zakonu.
Član 9. poslednji stav kaže da posrednik može da daje predlog mogućih načina za rešavanje spora, ali ne i predlog samog rešenja. Kada se uzme u obzir da ovo treba nekada i u praksi da zaživi, postavlja se pitanje kako će to ovaj posrednik određivati, da li će on biti u obavezi da da tri - četiri rešenja, i ako misli da samo jedno može da bude dobro, da li će on, da bi ispunio formu, morati da kaže – dajem vam jedan predlog kakav mislim da treba da bude i još dva-tri pro forme, samo da bih ispunio ovu formu.
Valjda je normalno da posrednik upravo i da strankama predlog rešenja. Da stranke mogu same da reše neki spor, one se, naravno, ne bi uputile ni pred sud, niti bi imale potrebu da neko između njih posreduje. Uloga posrednika upravo i treba da bude u tome da on iznađe neko rešenje koje bi obe strane u sporu prihvatile, a do koga one same nisu mogle da dođu.
U članu 14. kaže da će u postupku po žalbi sudija izvestilac, na predlog strana i uz njihovu saglasnost... Znači, pravnički je ovo potpuno neprecizno, ovo je pleonazam. Šta znači "na predlog strana i uz njihovu saglasnost"? Da li može nešto da se uradi na predlog stranaka, a bez njihove saglasnosti? Naravno da ne može. Kada se kaže – na predlog stranaka, to je sasvim dovoljno. Ovo dalje je pravno potpuno nepotrebno. Bolje bi bilo da su vam odredbe zakona što kraće, što konciznije, a da pokrivaju sve što treba da pokriju.
Kažem, nismo predlagali amandmane, ali dosta nelogičnosti i nepreciznosti ima u odredbama zakona. U članu 16. govori se o snazi tog poravnanja: "Ako se ne postigne sporazum u postupku posredovanja zbog nesaglasnosti o pravnim pitanjima, strane mogu postići pismenu saglasnost o činjeničnim pitanjima". Ovo je za svakoga ko se pomalo razume u pravo potpuno besmisleno, jer gotovo nikada se strane u sporu ne spore o pravnim pitanjima. One se uvek spore o činjenicama. Jednom kada se činjenično stanje učini nespornim, onda je primena prava samo formalnost.
Zaista ne znam šta bi ovo moglo da znači, u kojim bi to slučajevima uopšte moglo da nađe neku svoju primenu, jer zna se da je primena prava ono što je ekskluzivno pravo suda. Stranke su tu jer se spore oko nekih činjenica, da li je nešto bilo ovako, da li se desilo onako, a primena prava, moraćete priznati, to je nešto što treba ostaviti sudu da radi i to svakako u ovom zakonu ne bi trebalo da nađe svoje mesto.
Zatim, u članu 18. gde se govori o posredniku, opšte odredbe, kaže se da je posrednik treća neutralna osoba. Šta znači treća neutralna osoba, šta znači neutralna? Da li može da bude pozitivna i negativna i neutralna? Da li može da bude kisela i bazna i neutralna? Naravno da ne može. Ovo nisu izrazi koji su podobni za korišćenje u našem pravnom poretku.
Ne znam da li ste vi ovo prepisivali iz nekih zakona, dosta ste tu pominjali mađarske zakone, slovenačke zakone, ali morate uvek da imate na umu da kada se nešto direktno prevodi ne može da nađe svoju primenu. Znači, nešto što ima značenje i određeni smisao u mađarskom jeziku, kada se direktno prevede na srpski, ne može imati odgovarajuće značenje kod nas. Nadam se da ćete bar ubuduće, kada niste do sada, voditi računa.
Dalje, spisak posrednika, član 19. kaže da predsednik suda, odnosno starešina drugog organa imenuje posrednika iz reda istaknutih stručnjaka, pa sad sudija, advokata i drugih, koji ispunjavaju uslove za obavljanje posredovanja predviđenih ovim zakonom i upisuje ga u spisak posrednika. Ovde je izuzetno velika mogućnost zloupotreba. Ono do čega će sigurno u praksi dovesti primena ovakvih odredbi, to je da ćemo imati jedan zatvoreni krug posrednika, jer će predsednici sudova ili starešine drugih organa... A nije unapred određeno koji ti organi mogu biti, mogu biti razni državni organi. Da li će to biti tužilaštvo, da li će to biti neka opština, šta će to biti, koliko ćemo mi uopšte imati starešina i kojih sve organa koji će biti u situaciji da imenuju posrednike, mi u stvari ne znamo. Svakako će oni birati te posrednike između onih ljudi koje oni znaju, u koje oni imaju poverenja i svakako će to biti jedan zatvoreni krug posrednika, formiraće se jedna nova kasta.
Sledeće je sporno to što će svakako, ukoliko se sudije budu prihvatale i ovog posredničkog posla, trpeti i struka. Vi znate koliko smo se borili kada smo donosili ove zakone koji su direktno vezani za rad suda, Zakon o parničnom postupku i sve te druge procesne zakone, Zakon o sudijama, Zakon o sudovima, koliko smo se svi zalagali za povećanje ažurnosti sudstva, za ubrzavanje postupaka. Na ovaj način će svakako sudski posao trpeti.
Prosečan sudija, npr. u Prvom opštinskom sudu, u Drugom opštinskom sudu, u parničnom odeljenju ima i po 300 predmeta u radu. Iako se uglavnom ročišta zakazuju na dva do tri meseca, kada konačno dođe do presuđenja, znamo svi veoma dobro da se presude ne izrađuju u onom roku od 30 dana, niti je to moguće, zato što sudije imaju veliki broj predmeta, veliki broj ročišta, veliki broj odluka moraju svakog meseca da donesu. Ako ih još opteretimo sa posredovanjem i medijacijom, svakako će sudstvo još više trpeti, postupci će se još više odugovlačiti, a znate da je novi ZPP stupio na snagu. Ovo ni na koji način neće biti moguće.
Drugo, vi na ovaj način stavljate sudije, praktično, u položaj advokata. Sudije će imati svoje radno vreme u kome će raditi sudijski posao. Pitanje je da li će u okviru tog radnog vremena obavljati i posredovanje, jer ukoliko predsednik suda odredi sudiju da posreduje, pitanje je da li je to deo njegovog redovnog posla, da li će se njemu to računati u normu ili ne.
Onome ko ima veze sa sudstvom poznato je da sudije nose predmete i odluke izrađuju i u toku vikenda i popodne. Pitanje je kada će sada to raditi, kada će ti ljudi odmarati. Nezahvalno je njih stavljati u poziciju advokata, nezahvalno je da ako neko uradi 30 odluka i dobije platu 30.000 dinara, da za jedan razgovor sa stranama bude plaćen po advokatskoj tarifi; i ako to traje pola sata, pa bude plaćen, u zavisnosti od vrednosti spora, sedam, osam, deset ili 20.000 dinara, a za svoj celokupni mesečni rad treba da bude plaćen 30.000 dinara. To svakako nije u redu.
Kod uslova za obavljanje posredovanja, odnosno uslova koje posrednici treba da ispune da bi uopšte bili upisani u spisak posrednika, kaže se da treba da imaju visoku stručnu spremu. Ne bih se složio sa argumentima koje je izneo gospodin Gašo Knežević da su pravnici rigidni, da oni po pravilu konzerviraju sistem i da nisu pogodni za ovo. Mislim da je za onoga ko treba da obavlja posredovanje neophodno da ima određena pravna znanja da bi mogao da učestvuje u postupku, da bi znao šta može da uradi, šta ne može da uradi, koje su pravne posledice njegovih pravnih radnji itd.
Kada se kaže da neko mora da ima visoku stručnu spremu, to je dosta široko. Dovoljno je da je neko završio fakultet, nije bitno da li je to mašinski, filološki fakultet. Bez namere da omalovažimo te ljude, ali dozvolićete da u oblasti posredovanja ipak pravnici imaju određenu prednost.
Drugi uslov je najmanje pet godina radnog iskustva u postupcima rešavanja sporova i konflikata. To je takođe široko postavljeno. Ako je neko u svojoj radnoj organizaciji bio član nekog disciplinskog organa, da li to znači da on ima iskustvo da se angažuje kao posrednik i da li će to obezbediti dovoljan kvalitet? Mislim da neće.
Treće, da je prošao program obuke za posrednika. Nije definisano ni ko će to sprovoditi, ni pod kojim uslovima, da li će se to naplaćivati, da li ćemo opet imati neke vrste licenci.
Četvrto, da je upisan u spisak.
Peto, da nije pod istragom i da nije osuđivan za namerno počinjeno krivično delo. Ovoga nema nigde do sada u našem pravnom sistemu, da se razlikuje da li je neko osuđivan za namerno počinjeno krivično delo ili za nehat. Da li to znači da će ukoliko je neko počinio dvostruko ubistvo iz nehata on moći da bude posrednik? Mislim da ne može da bude. Zna se kako je to postavljeno u svim zakonima gde se određuje ko može da radi u državnim organima, ko može da obavlja ovaj ili onaj posao. Uvek se kaže - ko je osuđivan za krivična dela teža od toga, taj ne može da radi. Nigde se ne pravi razlika da li su krivična dela učinjena nehatno ili namerno.
Šesto, da je dostojan za obavljanje posredovanja. Opet se ne propisuju nikakvi dodatni uslovi, ne zna se ko će to procenjivati. Tu takođe postoji velika mogućnost zloupotrebe.
Sledeći stav kaže da izuzetno posrednik može da bude i lice koje ne ispunjava sve uslove iz stava 1. tač. 1 - 4. Praktično, drugi stav u potpunosti derogira prvi stav, tako da nam prvi nije ni trebao, jer vi kažete - može da bude, ali ne mora. Znači, ako ispunjava, dobro je, ako ne ispunjava, opet dobro. Kaže - ako ima posebno iskustvo i znanje iz oblasti u kojoj se sprovodi posredovanje. Pitam vas ko će to odlučivati da li neko ima posebno iskustvo i znanje iz određene oblasti i šta to uopšte znači, ko će to određivati?
Što se tiče ovog uslova da nije pod istragom i da nije osuđivan za namerno počinjeno krivično delo, postavlja se pitanje da li će se takva potvrda tražiti samo kada se neko upisuje u spisak posrednika ili će za svako posredovanje u kome bude određen za posrednika morati da vadi novu potvrdu da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi istraga.
Član 22. kaže: "Posrednik se mora isključiti iz postupka posredovanja ukoliko je sudeći sudija, arbitar ili sudi istim stranama u drugom sporu", i sad - "ili je lice koje postupa ili je postupalo u nekom drugom postupku". Vi ste na ovaj način to postavili toliko široko da ste isključili sve. Niti se ograničili ko mora da bude.
Znači, bilo koje lice koje je postupalo u nekom postupku. Kom postupku? Sudskom, upravnom, ovom, onom? Znači, vi na ovaj način isključujete i sve sudije.
Praktično, isključujete svakoga, svako lice koje je učestvovalo u nekom postupku. Ja sam ostvarivao neka svoja prava, pa sam učestvovao u upravnom postupku. Ovo je potpuno besmisleno. Drugi stav može da ostane, ali prvi stav je besmislen i treba ga brisati.
Član 25. kaže da je posrednik dužan da posreduje na neutralan način. Šta to znači u zakonu - na neutralan način? Ovo nije zakonski izraz.
U članu 26, gde su regulisana prava posrednika, od četiri stava jedino četvrti stav se može podvesti pod pravo posrednika. To je stav koji kaže da posrednik ima pravo na troškove. Prva tri stava uopšte ne predstavljaju prava. Kaže: "Posrednik ima pravo da se upozna sa okolnostima spornog odnosa". Posrednik ne može imati pravo. Posrednik može da ima jedino dužnost, i to je trebalo da bude regulisano u prethodnom članu. Valjda on ima dužnost da se upozna sa okolnostima spornog odnosa. Šta to znači - ima pravo? Kako će on, ako se ne upozna, da posreduje? Ona ima dužnost, to nije pravo.
"Strane su dužne da posredniku dostave potrebne podatke i svoje viđenje spornog odnosa" - to takođe nije pravo posrednika, već se odnosi na strane i na njihovu obavezu. Dakle, ovo je obaveza strana.
Kao drugo, vi strane ne možete naterati ni na šta, jer je postupak posredovanja dobrovoljan. One u svakom trenutku mogu da se povuku.
Treći stav kaže da su dužne da dostave dokaze itd. Kao i prethodni stav, potpuno je besmislen.
Član 27: "Posrednik odgovara za štetu koju nanese stranama svojim nezakonitim postupanjem prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu."
Ako već ustanovljavate poseban zakon, ako ustanovljavate stručnjaka istaknutog u određenoj oblasti, onda mislim da nije dovoljno da njegovu odgovornost za nezakonito postupanje regulišete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Ako je on već istaknuti stručnjak, ako kod njega država upućuje strane, da nekome posreduje, onda bi ta njegova odgovornost oštrije morala da bude regulisana. Onda bi on morao da odgovara i za nesavestan, nestručan rad itd, a ne samo prema opštim pravilima o odgovornosti.
Sve u svemu, dame i gospodo, mislim da je ovaj zakon nešto što može da postoji u našem pravnom sistemu, ali da on definitivno nije ono što vi predstavljate i da neće doneti nikakva poboljšanja. Ovaj zakon neće ubrzati sudske postupke, jer apsolutno postoji sloboda sudija da i u okviru sudskog postupka upućuju stranke na mirna rešenja.
Medijacija kao pojam i kao ustanova, kako god hoćete, nije nešto što je novo u pravu. Već nekoliko godina pokušavalo se da se sprovodi medijacija, pa su svi predmeti koji su određene starosti, u sudu traju duže od dve godine, a nisu rešeni, upućivani na medijaciju; sudije su bile u obavezi da zakazuju posebna ročišta za medijaciju, pa su angažovane sudije u penziji, kojima su isplaćivani nekakvi honorari, da bi aktivne sudije koje posreduju u tim slučajevima savetovali, da prvo pregledaju to, pa da onda njih savetuju kako bi se ta medijacija sprovodila.
Rezultat svega toga bio je izuzetno slab. Mislim da je svega nekoliko procenata sporova rešeno na ovaj način. To je, u principu, nemoguće, pogotovu kod sporova koji traju duže.
Mislim da je potpuno izgledno da će ovaj zakon doživeti potpuni fijasko, jer ukoliko neko ko je stručan u pravu, ko pravo odlično poznaje i ko može da ga primenjuje nije u mogućnosti da dovede stranke do nekog zajedničkog rešenja, kako će to učiniti neko ko je dovoljno istaknuti stručnjak u određenoj oblasti, ne mora imati ni završen fakultet, niti bilo šta drugo, niti bilo kakva pravna znanja.
Ono što je sasvim moguće, to je da će na ovaj način ljudi biti dovođeni u razne neprijatne situacije. Gubiće vreme na ovaj način, nadajući se da će na neki miran način rešiti svoje probleme.
Ali, ukoliko želite da donesete ovakav zakon, samo napred. Poslanička grupa SRS za ovo neće glasati. Ovo bi moralo da bude potpuno drugačije. Mi nemamo ništa protiv ovog zakona, moglo bi to da se donese, ali zaista mislimo da u ovom obliku, kako ste vi to predložili, građanima Srbije neće doneti nikakvo dobro. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, izgleda da je kapiten vaše ekipe odlučio da izvrši zamenu. Izgleda da smo na kraju utakmice, jer povukao je ministra pravde, doveo je ovde drugog ministra koji je, istina, pravnik, što je olakšavajuća okolnost.
Poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić podnela je četiri amandmana. Mi smo otprilike izabrali neka pitanja na koja ćemo amandirati, uz prethodno znanje da će amandmani biti odbijeni, jer predstavljaju segmente jednog drugog koncepta. O tom drugom konceptu sam jutros govorio i nemam nameru da se na njega vraćam.
Obaveštavam predsedavajućeg i moje kolege poslanike da mi nećemo diskutovati o svim amandmanima, nego ću ja sada samo izneti principijelno, jer nemamo nikakvu nameru da krademo vreme i da se reprezentiramo na taj način, mi pokušavamo meritorno da raspravimo ova pitanja. Dakle, ja ću sada samo nekoliko reči reći o tim našim amandmanima i time ćemo mi završiti diskusiju o amandmanima.
Prvi amandman se odnosi na domen primene ovog zakona. Njegov cilj je da nekako drugačije postavi protivtežu po nabrajanju i isključivanju i da uvede međunarodna posredovanja. Naime, isto kao arbitraža i medijacija može biti unutrašnja i međunarodna, a ovde postoje pri Komori Srbije dve arbitraže, interna i međunarodna. Ako želite da privučete strane partnere onda morate naglasiti činjenicu da postoji i internacionalna arbitraža i zato smo je stavili u član 1. da bi to odmah bilo uočljivo.
Drugi naši amandmani odnose se, pre svega, na dejstva poravnanja. Postoje različita iskustva. Ono što nije sporno, to je da je neka egzekutiva data sporazumom o poravnanju i da je to više nego kod nas. Da li su to rešenja, odnosno odluke koje su već snabdevene klauzulom izvršnosti ili mora neki paradržavni organ, kao što je notar ili tako nešto, da stavi svoj pečat, to je drugo pitanje i to zavisi od zemlje do zemlje, ali je to to. Ovde nema ni reči o tim izvršnim dejstvima sporazuma i mislimo da je to nedostatak.
I naravno, ostaje najveći nedostatak, a to je samo koncipiranje arbitraže, dakle, suviše državnog upliva. Ja sam sada čak čuo od jednog poslanika da je visoka stručna sprema, pravno znanje potrebno zbog toga što je tako u državnim organima, ali ovo nije državni organ. Nemojmo da se igramo, nemojte da mešamo babe i žabe.
Na kraju, samo nešto bih rekao, ja sam potpuno svestan da gospodin ministar (koji nažalost nije tu, ali dovoljno je i bio) može da sagleda sve nivoe razumevanja koje je izazvao ovaj zakon, dakle od onog nivoa na kome je čitaču za ovom govornicom svejedno da li čita na srpskom ili na kineskom, i jedno i drugo ne razume, do onog nivoa koji se naslanja na kvazipravnu argumentaciju, koja, recimo, glasi, a ja sam zapisao samo jedan citat: "posrednik ne može suditi van materijalnog prava". U ovoj rečenici tačno je samo – posrednik, ništa drugo nije tačno.
Dakle, to je takođe nerazumevanje koje pretenduje da bude pravno nerazumevanje, ali isto je toliko pogrešno, jer svako nerazumevanje je pogrešno. Ja samo sam ubeđen u jednu stvar, i gospodin ministar pravde, a ja pretpostavljam i šire, dakle, ova zajednica mora biti svesna da sa ovim dobijamo još jednu imitaciju života. Ovo zapravo nije ništa.
Zbog toga želim da obavestim da ja nisam, pošto je to neko iz radikalne stranke rekao, konsultovan pri donošenju ovog zakona i da su ta imputiranja dosta niske prirode. Nisam konsultovan, i to sam jasno i glasno rekao jutros kada sam rekao da DS neće glasati za ovaj zakon. Mislim da nisam osoba koja je sklona dvojstvu ličnosti, da pomognem da nešto nastane i onda da glasam protiv toga, to nije u mojoj prirodi.
Dakle, ponavljam, žao mi je, ideja je u osnovi zdrava, realizacija nije dobra, ona je imitacija života i DS neće glasati za ovaj zakon. DS se više neće javljati povodom svojih amandmana, čime olakšavamo posao ovoj skupštini.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marko Krstin.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Krstin.

Dame i gospodo, ja ću zamoliti da odmah dobijem reč i za amandman na član 17. koji je odmah iza, da ne bih više puta izlazio. Mi iz G17 plus prihvatili smo ovakav zakon i mislimo da on neće biti imitacija života. Upravo zato što smo ga prihvatili, mi smo i podneli ova dva amandmana da poboljšamo tekst, tako da bi on izvršio svoju svrhu. U suprotnom ne bismo ni podnosili amandmane, ukoliko smatramo da oni nemaju svrhu. Dakle, smatramo da zakon ima svrhu, ali ga treba poboljšati u ova dva amandmana, i to nije velika intervencija, ali su ova dva amandmana neophodna intervencija.
Član 17. smo amandmanirali, jer je to nedostatak zakona, po nama, gde se posrednik obavezuje da se primenjuju pojedine odredbe pojedinih procesnih propisa. Mislimo da se nijedna odluka u bilo kom segmentu pravosudnog sistema, a ovo jeste pravosudni sistem, ne može doneti izvan odredbi materijalnog prava.
Dakle, ni posrednik koji posreduje i treba da bude stručnjak za svaku oblast gde posreduje ne može doneti odluku bez toga da poštuje materijalno pravo, pa uostalom i sam zakon ne dozvoljava da odluka ostane na pravnoj snazi, ukoliko je sud ne osnaži kasnije. Dakle, ako posrednik ne bi poštovao materijalno pravo, odluka ne bi dobila dejstvo pravosnažne presude ili sudskog poravnanja i ne bi bila izvršiva.
Prema tome, smatramo da je neophodno intervenisati u članu 17, gde bi se dodale reči "kao i odredbe materijalno–pravnih propisa". To je jedna intervencija.
Druga intervencija je na član 13. stav 2. koji omogućuje da se rok trajanja posredovanja produži od strane suda ili drugog organa iz opravdanih razloga, dakle, bez ograničenja roka koliko se može posredovanje produžiti. Samo ću da vam napomenem da smo mi doneli Zakon o parničnom postupku i da smo najveći broj izmena upravo tako formulisali i glasali za njih da učine parnični postupak efikasnijim.
Na ovaj način postupak posredovanja praktično ide suprotno od intencija u Zakonu o parničnom postupku, a Zakon o parničnom postupku jeste osnova ovog postupka i posredovanje prethodi tom zakonu. Dakle, mi ne možemo jednim zakonom ubrzavati postupak, a drugim zakonom ga usporavati.
Zbog toga smo predložili da postupak posredovanja može da traje najduže do 30 dana i da se ne može produžavati. Praktično, brisanje stava 2. isključuje svaku mogućnost produžavanja svakog postupka.
Ja ću samo da napomenem da je stav 2. nekonzistentan sa zakonom kao celinom, jer zakon ne zaustavlja rokove zastarelosti, ne zaustavlja prekluzije, i ako bi sud mogao na neograničeno vreme da produžava tok posredovanja, to bi dovelo stranke u nemogućnost da ostvare svoja prava.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Ovde postoji jedna nelogičnost u članu 13 – da se može produžiti postupak posredovanja, na predlog posrednika ili na predlog strana. Ako strane koje učestvuju, koje su zainteresovane nemaju interes da se produži postupak, posrednik nikako ne može tražiti da se postupak produži. To je jedna velika nelogičnost.
Nadam se da gospodin ministar to uvažava, odnosno zastupnik ministra pravde, jer zašto bi posrednik imao pravo da se produži postupak ako se tome same stranke protive. To je velika nelogičnost i mislim da je naša dužnost da na to ukažemo, jer to samo pokazuje koliko je ovaj zakon površno pravljen i koliko nije odgovorio svojoj svrsi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marko Krstin.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O AKCIONOM PLANU HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANjA I UKLANjANjA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LjUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Ovlašćeni predstavnici su za Srpski pokret obnove Miodrag Stamenković i za Socijalističku partiju Srbije Jovan Todorović, po ovoj tački, ukoliko bude diskusije.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi reč?